Reklamirajte se!
Reklamirajte se!
  Ahernar Web Solutions  
     
 
 
 
 
srpski | english
 
 
Početna >> Besplatni pravni saveti
     

 

BESPLATNI PRAVNI SAVETI

 

TREBA DATI PREDNOST MIRNOM REŠENJU SPORA
KONSULTUJTE PRAVNOG STRUČNJAKA PRE NEGO ŠTO NASTANE PROBLEM!
PRETHODNA PROCENA USPEHA I MOGUĆIH TROŠKOVA U POSTUPKU
BUDITE PRAVNO INFORMISANI - NEZNANJE ZAKONA ŠKODI!

 

Pitanja i Odgovori

- Bespravna gradnja
- Izvršenje krivične osude
- Organizovanje tombole
- Policijski "tretman" i obeštećenja
- Tekst krivičnog zakona
- Razvod braka
- Pripajanje zajedničke prostorije (I)
- Pripajanje zajedničke prostorije stanu (II)
- Registracija stranog preduzeca i overa dokumentacije
- Lični status lica rođenog u SR Nemačkoj
- Imovina u vanbračnoj zajednici
- Vansudsko poravnanje o plaćanju alimentacije
- Stan svekra i svekrve
- Identitet krivične prijave i optužnice
- Plaćanje troškova prevoza do posla
- Domaća jurisdikcija za razvod braka
- Otkup stana za vreme braka
- Priznanje braka zaključenog u inostranstvu
- Kupoprodaja poslovnog lokala i iseljenje zakupca iz lokala
- Realizacija ostavinskog rešenja u nemačkoj banci
 
 
 
 
Pitanje: Bespravna gradnja
 
Vodim sudski spor od 1997god a koji se odnosi na bespravnu gradnju.Objekat se nalazi u zgradi pored moje. Problem je nastao kada si novi stanari zauzeli prostor gabarita koji pripada mojoj zgradi i kada su ustemovali grede u zid moje zgrade da bi dobili podnu i krovnu plocu a sa spoljne strane zida moga stana sproveli vodovodne i kanalizacione cevi. Posto sam odmah pokrenula postupak, 1998. god je doneta odluka da se rusi po resenju gradske inspekcije ali je sused uz pomoc tadasnje nacelnice (koja je zahvaljujuci svome radu bila do nedavno u pritvoru) dosao do dozvole i rusenje je obustavljeno od strane inspekcije i suda.
Sve ove godine zbog velike nemarnosti tadasnje vlasti i postojanja korupcije ja nisam uspela da odmaknem mnogo u sudskom procesu. Cak je doslo dotle da je moj sused ponudio novac i mom advokatu sto je izmedju ostalog i razlog sto se vama obracam.
Sada mu je drugostepeni organ nalozio da izvadi cevi i gredu nasta se on zalio. U toku je obnavljanje postupka ali njega stiti inspektor i daje mu savete. Ja definitivno ne mogu da idem u korak sa njim ni sa poznanstvima, a ni finansijski.
Moje zdravlje je ozbiljno ugrozeno jer je nemoguce nocu spavati posto oni sada vec i namerno stalno pustaju vodu. Zanima me da li bih nekako i licno mogla da dodjem do vas. Unapred zahvalna.
 
Odgovor:
 
Postovana gospodjo razumeo sam Vas problem. Potpuno je nedopustivo i protivpravno da neko Vas zid, bez Vase dozvole, iskoristi kao noseci za za nekakvu svoju gradjevinsku konstrukciju. Ocigledno se radi o nezakonitim radnjama Vaseg suseda koje su u protivnosti ne samo sa gradjevinskim normativima i propisima vec se istima vrsi smetanje Vaseg poseda, sto moze biti predmet posebnog sudskog spora. Kako razumem, za sada se vodi samo postupak pred upravnim organom i najbolje bi bilo da vec u tome postupku uspete da resite Vas problem, ali ako to ne bude slucaj, stoji vam na raspolaganju tzv. posesorna tuzba zbog uznemiravanja do sada mirne Vase drzavine (poseda), s obzirom na postojecu buku i remecenje normalnog koriscenja Vase nepokretnosti.
Pitanje: Izvrsenje krivicne osude
 
Postavani Gospodine imam jednu molbu ako je moguce da mi se odgovori u sto kracem roku jako sam zainteresovan sta ce dalje da se desi oko moga slucaja. Ja se zovem Petar i zivim u Beogradu , i kao mali jako sam bio problematicno dete , i devedest i sedme godine napravio sam krivicno deleo teskoga razbojnistava . I za to delo sam dobio osam meseci zatvora . Ja sam trebao da se javim u ustanovu 20.aprila.2002. godine . Ja se naravno nisam javio nego sam odlucio da odem iz zemlje ili Jugoslavije, tako da se sada nalazim u inostranstvu. Jako mi je sada tesko sto ne mogu da vidim svoje roditelje i brata , i svakoga dana razmisljam koliko vremena treba da zastari ta kazna koju imam pa da se vratim u Jugoslaviju . To me interesuje konkretno koliko vremena treba da zastari ovaj slucaj . Hvala vam unapred
 
Odgovor:
 
Pocetak roka tzv. relativne i apsolutne zastarelosti izvrsenja krivicne osude pocinje da tece od dana pravnosnaznosti prvostepene presude, a Vi podatak o tome niste naveli u postavljenom pitanju. U svakom slucaju, krivicna osuda na zatvor do jedne godine apsolutno zastareva kad protekne cetiri godine od dana pravnosnaznosti presude kojom je ta kazna izrecena, i nakon tog roka, ako se vratite u zemlju, necete biti pozivani na izvrsenje zatvorske kazne.
Pitanje: Organizovanje tombole
 
Zeleo bih pokrenuti tombolu.Uzeo sam lokal u zakup od sportskog kluba,gde obavljam registrovanu delatnost kao ugostitelj.Ali niko u mom mestu nije mi mogao ili znao reci kako da registrujem tombolu u saradnji sa sportskim klubom.Molim vas da mi pomognete u tome ako je ikako moguce.
 
Odgovor:
 
Pitanje igara na srecu uredjeno je Zakonom o igrama na srecu. Tombola se moze organizovati u ugostiteljskim objektima putem tombolskih kartica koje izdaje Drzavna lutrija Srbije. Odobrenje za priredjivanje tombole izdaje organizaciona jedinica republieke uprave javnih prihoda u opštini.
Pitanje: Policijski "tretman" i obestecenja
 
Nakon rata na Kosovu gde sam ucestvovao kao rezervista bio sam u prilici da vidim brojne pljacke imovine od strane rezervista, MUP-a i paravojnih formacija. 1999.g. u jednom kaficu u koji svracaju policajci i koji je radio duze od ostalih mimo zakonskih propisa, u razgovoru sa nekim gostima za sankom izjavio sam da su pripadnici MUP-a pljackali imovinu na Kosovu ne primetivsi da su u kafic usla dva policajca. Oni su seli za sto i narucili pice a trebalo je da zatvore lokal i gazdi pisu prijavu. Ja sam inace bio malo "zagrejan" ali sam znao sta pricam (samo ono sto sam video) i mogao sam normalno da hodam. Kada su to culi prisli su mi i besni trazili licnu kartu (iako su me znali) na sta sam ja odgovorio da nema potrebe da me legitimisu jer se ja nisam njima uopste obracao (nisam ih ni primetio) i da samo pricam ono sto sam video. U lokalu je bilo 7-8 gostiju. Policajci su me uhvatili i gurnuli kroz vrata. Ja sam pao na beton ispred lokala. Zatim sam se okrenuo prema lokalu i njima i pitao ih sta to rade i trazio da udjem i uzmem sako koji mi je ostao unutra. Oni su me onda jos jednom gurnuli jako i ja sam poleteo unazad udarivsi tom prilikom glavom u betonski zid. Kada su videli mnogo krvi tek tada su zvali sluzbu, uhapsili me, stavili lisice i odveli u Dom zdravlja na usivanje za sta postoji lekarski izvestaj. Radi se o posekotini od nekoliko centimetara. Krv mi nisu vadili da utvrde procenat alkohola iako su na sudjenju tvrdili da sam bio pod dejstvom alkohola. Podneta je krivicna prijava od strane MUP-a za ometanje sluzbenih lica u vrsenju duznosti i na sudjenju niko od svedoka nije smeo da posvedoci da su me van lokala gurnuli i razbili glavu. Tvrde da nisu videli sta se napolju desava iako su svi gledali kroz staklo lokala. Jedan gost (sa kojim sam sve vreme razgovarao) je takodje priveden i on mi je poneo sako i nakon davanja izjave u MUP-u pusten a ja zadrzan do sutradan. On je bio moj svedok. Krivicno sam osudjen uslovnom kaznom od godinu dana i nisam se zalio u predvidjenom roku jer sam bio svestan da se ne mogu odbraniti. Zelim da napomenem da sam bivsi oficir (kapetan), inzenjer informatike, da sam na Kosovu bio mobilisan u komandu brigade i da sam bio dugogodisnji borac protiv rezima Slobodana Milosevica. U mestu u kome zivim jos uvek je SPS na vlasti a pre 5.oktobra sam bio odbornicki kandidat DOS-a ispred DS, clan sam Otpora i predsednik jedine NVO u mestu.
Nedavno sam bio u Beogradu na razgovoru za posao u inostranstvu i jedan od potrebnih dokumenata je i potvrda da nisam osudjivan koju izdaje MUP a koju ne mogu dobiti. Smatram da sam nevino osudjen a to mi dokazuje i ponasanje sudije koji me je osudio a sada je Predsednik suda u gradu. Naime, tokom sudjenja mi je nezvanicno rekao da je problem u tome sto me je MUP tuzio otvoreno se stavljajuci na stranu rezima i krseci ljudska i gradjanska prava. Strane u postupku nisu bile ravnopravne. Pre nekoliko dana (kada je cuo da planiram obnavljanje postupka) imenovani Predsednik suda me je privatno posetio u firmi u kojoj radim i tvrdio da nemam sansi, da ce se to odugovlaciti i pitao me zasto ja nisam podneo krivicnu prijavu i zasto se nisam zalio. Sve vreme razgovora je bio vidno uzbudjen i nervozan. Uz izvinjenje ne duzini ovog pitanja, na kraju Vas molim da mi odgovorite imam li sansi da ponistim ovu presudu, koga da tuzim i gde, koliku odstetu da trazim, koga da angazujem jer smatram da mi je u ovom slucaju naneta velika moralna i materijalna steta. Mogu li se nadati u Zakon o lustraciji i reformu pravosudja jer u ovom gradicu nema nade za pravdom sve dok sudije i predsednik suda rade zajedno sa advokatima i balansiraju izmedju opstinske i republicke vlasti slusajuci i jednu i drugu. Uz sentencu "Pravda je spora ali dostizna" iskreno Vas pozdravljam.
 
Odgovor:
 
Vi naravno mozete podneti zahtev za ponavljanje krivicnog postupka po odredbama clana 407. novog Zakona o krivicnom postupku, iznosenjem novih cinjenica ili novih dokaza (mozda se "odobrovolji" neko od prisutnih lica da posvedioci da niste Vi ometali policajce u vrsenju duznosti, vec naprotiv da su oni Vas napali i povredili zbog Vaseg verbalnog iskaza u kafani). Uz to, trebali bi ste, ako vec imate lekarski nalaz o povredama, podneti krivicne prijave protiv policajaca koji su Vas povredili. Dakle, postoji procesna mogucnost da ukinete presudu kojom ste osudjeni, a o naknadi stete moze se govoriti tek posle toga.
Donosenje Zakona o lustraciji, kojim bi se iscistili iz organa policije, pravosuda i uprave svi problematicni sluzbenici bivseg rezima, se planira, ali je neizvesno kada ce biti donet. U toku je izrada i Zakona o rehabilitaciji, ali prema sadasnjem Nacrtu, on bi se odnosio na zrtve progona i diskriminacije u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata. Na kraju, trebalo bi, uz prezentovanje svih potrebnih podataka, da proverite jesu li vec ispunjeni uslovi za brisanje Vase osude iz kaznene evidencije (clan 523. i dalje ZKP-a). Posto ste clan Otpora, mozete zatraziti pomoc i od tima advokata koji rade za Otpor o cemu podatke ima Centrala u Beogradu.
Pitanje: Tekst krivicnog zakona
 
Optuzen sam zbog posebnog slucaja falsifikovanja isprave, po cl. 234 st.5 u vezi cl. 233 st 3. uvezi stava 1. KZ RS. Kako da se upoznam sa tekstom tih clanova zakona?
 
Odgovor:
 
Trebate pogledati tekst Krivicnog zakona Srbije. Clan 233. govori o falsifikovanju isprave , a clan 234.o posebnim slucajevima falsifikovanja isprava. Stav 5.clana 234.odnosi se na neovlascenu upotrebu pravog pecata ili znaka na ispravi. KZ Srbije mozete kupiti u knjizarama a takode i u holu Palate pravde u Beogradu.
Pitanje: Razvod braka
 
Lutajuci net-om naisao sam na vase informacije. Molio bih odgovore na par pitanja. Zivim u Californiji a moja supruga u R. Srpskoj. Zivimo razdvojeno vec 10 godina. Ne postoji niti sa jedne strane zelja da se nas brak odrzava. Imamo kcer, 13 god. koja zivi sa majkom. Sav imetak koji smo zajedno stekli sam im ostavio i odrekao se svega u korist svoje kceri.
Kako najjednostavnije i najjeftinije da se razvedemo?
U USA postoji razvod I-netom za $ 249. Da li tako nesto postoji u medjunarodnom mjerilu?
Za odgovore unapred zahvaljujem,
 
Odgovor:
 
Posto postoji obostrana volja da se brak razvede isti bi se mogao razvesti sporazumno, sto znaci da bi ste Vi trebali specijalnim punomocjem ovlastiti svoga punomocnika koji bi pred nadleznim sudom u R. Srpskoj podneo predlog za razvod braka koji bi potpisali kako on tako i Vasa supruga ili njen punomocnik.
Razvod slican onom koji navodite u USA u RS ne postoji.
Troskovi razvoda (sudske takse, materijalni troskovi, adv. honorari itd.) nisu unapred fiksno odredjeni ali ako bi ste angazovali advokatsku kancelariju iz Beograda (ponavljamo: pod uslovom da Vasa supruga u svemu bude saglasna i da ne protivreci) troskovi bi mogli biti izmedju 250 - 500 EUR ,zavisno od mesta suda i drugih okolnosti.
Pitanje: Pripajanje zajednicke prostorije (I)
 
Problem je sledeci. Zivim u stambenoj zgradi koja je do 1991. godine bila u potpunosti u drustvenom vlasnistvu.Stanovi su u medjuvremenu otkupljeni. Vlasnik stana u toj zgradi je i moja majka koja je nasledila stan od oca a on od svoje majke, tj. moje prabake. Stan je uknjizen na moju majku (imamo resenje suda i izvod iz katastra). Prosle nedelje je dosao sudski pozivar i predao mi tuzbu, koju sam ja primio. Kada sam poceo da citam tuzbu saznao sam da mene (iako je stan vlasnistvo moje majke koja ne zivi u tom stanu, ) tuzi komsinica sa 6. sprata kao vlasnika stana, tacnije tuzi sve ostale stanare zgrade po spisku stanara koji je stavljen na ulaz zgrade, radi utvrdjenja.Dobio sam poziv za pripremno rociste. U tuzbi se navodi da je tuzilja vlasnik jednosobnog stana, a da su tuzenici od 1. do 27. reda su vlasnici stanova u toj visestambenoj zgradi. . Neposredno pored stana tuziteljice nalazi se jedna prostorija koja je namenski bila odredjena kao susionica. Tuziteljica je jos 1972. god od tadasnjih nosilaca stanarskog prava dobila saglasnost da svom stanu pripoji susionicu, te se ista od tada nalazi u nesmetanom posedu ove prostorije.Pravnosnaznim resenjem Opstinskog sekretarijata za opstu upravu i zajednicke poslove 1989. godine ustanovljeno je pravo tuziteljici na pripajanje zajednicke prostorije susionice u povrsini od 12 mkv stanu ciji je ona u to vreme bila samo nosilac stanarskog prava. Ovu prostoriju je tuziteljica pripojila svom stanu i sada istu koristi kao deo svoga stana.Od dana dobijanja napred pomenutog resenja tuziteljica se nalazi u neprekidnom vlasnickom posedu ove prostorije, tako da za stan u ciju povrsinu je uracunata i povrsina te prostorije, placa sve komunalija kao i porez.
Tuziteljica istiee da se nalazi u posedu ove prostorije skoro 30 godina a u vlasnickom posedu duze od 10. godina, pa sada zeli da sredi svoje zemljisno knjizno stanje i da se na ovoj prostoriji kao delu svoga stana po pravnom osnovu odrzaja uknjizi u zemljisnim i katastarskim knjigama kao vlasnik sporne prostorije. Tuziteljica smatra da je na zakonit nacin usla u posed prostorije koja je predmet ovog spora i kako istu kao savestan drzalac koristi, zakljucuje da su se stekli zakonski uslovi da joj se prizna pravo svojine po navedenom pravnom osnovu. Moja pitanja su sledeca: Da li tuziteljica moze da nas tuzi? Da li mogu da odem do suda da pogledam predmet posto mi je dostavljena samo tuzba na par stranica? Da li da obavestim sud podneskom da ja nisam vlasnik stana? Takodje, pitanje je da li mozemo tuziteljici da postavimo uslov, recimo da nam okreci hodnik zgrade, pa da onda damo saglasnost ili da uradi nesto korisno za sve stanare?
 
Odgovor:
 
U iznetom problemu je nejasan deo koji se tice svojinskog statusa sporne prostorije pripojene tuziljinom stanu, ali u izlozenom kontekstu a i s obzirom da se doticna odlucila da podnese tuzbu, zakljucujem da je ona otkupila samo svoj prvobitni stan broj 43, ali ne i bivsu susionicu koja je u medjuvremenu pripojena njenom stanu. U tom slucaju, ona nije vlasnik celog stana koji koristi pa ima osnova da preduzima pravne radnje radi ostvarenja svoga prava, ali je tome bilo vreme onda kada je otkupila stan jer je situacija sa stanarima bila nesporna posto su joj dali potrebnu saglasnost i posto je opstina donela odgovarajuce resenje o pripajanju. Ako na osnovu postojece dokumentacije tuzilja ne moze da regulise svoje pravo ostaje joj da tuzi stanare. Vi, konkretno, s obzirom da niste vlasnik stana, ne mozete biti tuzeni tj. nemate tzv. pasivnu legitimaciju u tom sporu i o tome mozete pismeno ili usmeno da obavestite sud. Naravno, da kao tuzeni mozete pogledati predmet u sudu, ako nalazite da za to ima potrebe.Ako je cinjenicno stanje iz tuzbe tacno, imajuci u vidu da tuzilja ima
odredjene saglasnosti i resenja te da godinama zaista koristi spornu prostoriju, stanari bi trebali, po mom misljenju, da se postave racionalno i da razmisle o dogovoru sa tuziljom i o odredjenoj nagodbi s njom sa mogucnoscu da ona nesto investira u zgradu umesti da trosi novac na sudski spor.
Pitanje: Pripajanje zajednicke prostorije stanu (II)
 
Zanima me sledece: U zgradi gde zivim postoje neke zajednicke prostorije. Jedna od tih je i soba od oko 25 kvm (koja je vec godinama prazna) gde bih zelela da sebi napravim garsonjeru (zivimo mama, brat i ja u dvosobnom stanu). Secam se da je pre 15-20 godina u toj sobi zivela neka baka, koja je sobu dobila na koriscenje od preduzeca Inex, valjda je radila u toj firmi. Sta mi je potrebno da bih dobila vlasnistvo te sobe? Da li su dovoljni potpisi stanara i koliko njih ili mozda treba jos drugih stvari. Nadam se da cete mi uskoro odgovoriti. Veliko hvala i pozdrav
 
Odgovor:
 
Potpisi vlasnika vise od 50% povrsine zgrade i ostali uredni dokumenti (zapisnik, lista vlasnika), formalno su dovoljni su da podnesete zahtev opstini za pripajanje zajednicke prostorije svom stanu. Pre toga, medjutim, treba istraziti kakva prava je na predmetnoj prostoriji imalo preduzece Inex, da li je ono vlasnik te prostorije, da li mu je, mozda, od opstine dato jednokratno pravo davanja stana njihovom radniku, da li je pravo tog preduzeca na predmetnoj prostorji prestalo ili jos postoji?? Misljenja sam, da imate sanse da realizujete svoju nameru, ali je potrebno prethodno utvrditi pravno stanje stvari i odrediti strategiju realizacije.
Pitanje: Registracija stranog preduzeca i overa dokumentacije
 
Molim Vas da mi odgovorite na sledece pitanje: Prilikom registracije stranog preduzeca u Trgovinskom sudu (100% strani kapital%) da li izvod iz registra stranog osnivaca mora biti u orginalu ili u fotokopiji, i ko nju overava (neko iz suda ili ovl. notar). Znam da kod registracije predstavnistva strane firme u SMEOI se zahteva da overu izvoda vrsi sam sud, a ne prihvataju overu ovl. notara.
 
Odgovor:
 
Izvod iz registra stranog osnivaca, bilo da taj registar u stranoj drzavi vodi sud, trg.komora ili drugi organ, treba da bude izdat od tog organa i od njega overen, s obzirom da se radi o organu koji vrsi javna ovlascenja.Dodatno je pitanje nadovere tog dokumenta (klauzula "apostille" ili druga nadovera) sto zavisi od medjunarodne regulative, odnosno reciprociteta sa odnosnom stranom drzavom.
Pitanje: Licni status lica rodjenog u SR Nemackoj
 
Posto sam na Internetu nasao Vasu adresu o besplatnoj pravnoj pomoci imao bih za Vas pitanje Zivim u Bosni i Hercegovini. Interesuje me, posto sam rodjen i zivio 3 god. u Njemackoj i za vrijeme rata u BiH bio sam takodje tamo oko 6 mj. , da li ja imam ikakve pravne osnove za dobijanje njihovih radnih papira, drzavljanstva ili nesto drugo. Ako imam da li ja moram ici u Njemacku da tamo idem preko advokata ili mogu ovde u Sarajevu da predam u ambasadi. Ako moze i ako znate molim Vas da mi odgovorite kako mi je najlakse.
 
Odgovor:
 
Imate odredjena prava, ali je potrebno vise podataka da bi se na pitanja odgovorilo preciznije: kad ste ziveli u Nemackoj, koje je drzavljanstvo Vasih roditelja, imate li tamo imovine, gde ste upisani u MKR, itd). Prava adresa za odgovor na Vasa pitanja je Ambasada Nemacke u Sarajevu ili, isto tako, mozete se obratiti MIP-u Nemacke preko njhovog sajta - mozete ga pronaci preko Ambasade, preko Googla ili drugog pretrazivaca.
Pitanje: Imovina u vanbracnoj zajednici
 
Zivim u vanbracnoj zajednici od 1989. godine, iz koje imam dvoje maloletne dece. Zbog krize u medjusobnim odnosima sa mojom vanbracnom suprugom, koja duze traje, zelim da se rastanemo. Stan od 75 kvm u kojem zivimo je pola vlasnistvo moje majke, a pola moje. Vanbracna supruga i ja smo zaposleni. Problem je u tome sto ona ne zeli da izadje iz stana, jer sam ja navodno duzan da joj ostavim stan. Molim za savet kako da resim ovaj problem i koje su moje eventualne obaveze prema njoj?
 
Odgovor:
 
Ako ste Vasu polovinu stana stekli za vreme trajanja vanbracne zajednice, onda vanbracna supruga ima pravo na deo te zajednicke imovine, prema njenom doprinosu u sticanju iste, sto mozete urediti sami putem ugovora o ure?enju imovinskih odnosa i deobi, ili putem tuzbe pred nadleznim sudom. Ako ste stan stekli pre te zajednice, ili ako Vam je (iskljueivo Vama) deo stana poklonjen ili ste ga nasledili za vreme trajanja vanbraene zajednice, onda ta imovina ne spada u zajednieku imovinu i na nju vanbracna supruga ne moze polagati pravo.
Pitanje: Vansudsko poravnanje o placanju alimentacije
 
Postovani molim Vas da mi posaljete na moj e-mail, ako za to postoji mogucnost, primer dokumenta o vansudskom poravnanju za placanje alimentacije detetu.
 
Odgovor:
 
Ne postoji takav obrazac, niti je u praksi cest slucaj vansudskog poravnanja, posto prilikom razvoda braka sud po sluzbenoj duznosti utvrdjuje visinu i nacin izdrzavanja deteta. Ali ako izdržavanje deteta yelite da uredite vansudskim putem, što je sasvim moguce, treba da sacinite jedan ugovor o tome, sa svim bitnim elementima i potpisima obeju strana.
Pitanje: Stan svekra i svekrve
 
Sa suprugom,sinom iz prvog braka i nasim zajednickim maloletnim detetom doselila sam se (posle 15 godina braka) u kucu svog svekra,odnosno muza.Do tada smo ziveli u mom stanu,koji smo bili prinudjeni da prodamo. Samo dva meseca je sve bar po nama bilo u redu a onda su moji svekar i svekrva zakljucili da nas ima mnogo (u 90 kvm) i da ja sa svojim sinom treba da se iselim.Kako se moj moz,naravno,nije s tim slozio,doslo je do zucne rasprave,posle koje je i njemu i njihovom unuku naredjeno da se sele.Svekar i svekrva ,misleci da cemo mi poslusati "privremeno" su presli u kucu svoje cerke,u istom dvoristu.Moj muz smatra da je ovo i njegova kuca i ne zeli da ide, a i nemamo gde (ja sam stan prodala zbog dugovanja njegove firme,racunajuci da u krajnjoj nuzdi on ima kucu, tako su mu roditelji govorili dok nismo dosli.Sada nas tuze, a sto je najgore na sudu izmisljaju strasne neistine,u smislu da ih mi maltretiramo, da su oni bolesni i da sa nama ne zele cak ni da dele kucu.Moj suprug i ja smo u vreme finansijske krize kompletno opremili ovu kucu,pomagali im materijalno i uopste bili u jako dobrim odnosima dok smo imali para. Sada oni sve to poricu , a mi ni za sta nemamo svedoke,nemaju ni oni, ali uzeli su dva advokata (za sta mi nemamo sredstava) i tvrde da ce nas izbaciti na ulicu.Da li je to stvarno moguce i mozemo li se mi ikom zaliti, kada stvarno , osim sto smo tu, nicim drugim ih nismo ugrozili.Molim vas da mi odgovorite,bilo sta, ja sam likovni umetnik, nikakvih dodirnih tacaka sa zakonom nisam imala i nemam pojma sta nam se moze desiti.Hvala vam unapred.
 
Odgovor:
 
Vlasnik kuce/stana ima pravo da otkaze koriscenje kuce/stana bilo kom licu, pa i rodjenom punoletnom detetu, tako da cinjenica srodstva ne iskljucuje mogucnost otkaza stana. Vi ste zapali u slozene porodicne i imovinske odnose i sudski spor koji je ne samo neprijatan vec moze dugo i da traje. Trebate se skoncentrisati na dokazivanje sledecih cinjenica: 1) da ste znacajna sredstva od prodaje svoga stana ulozili u kucu svekra i svekrve (u zavisnosti od visine tih sredstava mozete protivtuzbom traziti vlasnistvo na delu kuce), 2) da ste svoj stan prodali po prethodnom porodicnom dogovoru, ukljucujuci i svekra i svkrvu koji su se saglasili da stanujete kod njih (trebalo je da o svemu tome svojevremeno sacinite svekar, svekrva Vi i Vas muz pisani ugovor), 3) da zajednica u kojoj ste sada normalno funkcioniše i da nicim ne ugrozavate svoga svekra i svekrvu. U svakom slucaju, preporucujemo Vam da angazujete advokata ili bar da imate stalnog pravnog savetnika na Vasoj strani jer ste vec do sada napravili dva propusta: niste se nicim obezbedili prilikom prodaje stana i lose ste procenili funkcionisanje porodicne zajednice i moguce ponasanje svekra i svekrve.
Pitanje: Identitet krivicne prijave i optuznice
 
Imam jedno teorijsko pitanje. U stvari dva.1. Ako se protiv nekoga podnese krivicna prijava, sprovede istraga i podigne optuznica, da li optuznica moze da ga tereti za nesto razlicito od onoga sto pise u kr.prijavi? Npr. ako je kr.prijava teretila coveka za iznudu da li optuznica moze da ga tereti za ubistvo ili opet iznudu ali sa nekim drugim kao ostecenim? 2. Kada se jednom podigne optuznica, da li kasnije moze da se menja njen tekst ili dodaju nove tacke?
 
Odgovor:
 
1. Moze, 2. Mogu
Pitanje: Placanje troskova prevoza do posla
 
Moj problem se tice ostvarivanja prava na naknadu za troskove prevoza. Zivim u Smederevu, radim u Beogradu i stvarni troskovi prevoza autobusom iznose 4.800,oo dinara mesecno. Medjutim, priznaje mi se samo neoporezovanih 800,oo din., sa obrazlozenjem da ustanova nema para. Sa druge strane, troskovi prevoza priznaju se (i isplacuju) i onima, koji mogu na posao da dodju pesice (ima i slucajeva da se isplacuju dve zone za jednu direktnu liniju do posla). Da li mogu i na koji nacin da ostvarim svoje pravo na naknadu stvarnih troskova?
 
Odgovor:
 
Vi imate pravo na naknadu troskova za dolazak i odlazak s posla (clan 89.stav 1.Zakona o radu). u visini utvrdjenoj opstim aktom ustanove u kojoj radite ili ugovorom o radu. U cilju ostvarenja tog prava treba da se pismenim putem obratite direktoru ustanove u kojoj radite, a protiv njegove odluke, ako budete nezadovoljni, možete u roku od 15 dana pokrenuti spor pred nadleznim sudom u Beogradu.
Pitanje: Domaca jurisdikcija za razvod braka
 
Brak je zakljucen pre Ambasadom bivse SFRJ u Parizu 1979.godine. Ja sam rodjena u Mladenovcu kod Beograda, a moj suprug u Banjaluci i oboje vec preko trideset godina zivimo u inostranstvu. Da li je moguce da razvedemo svoj brak pred sudom u Srbiji?
 
Odgovor:
 
Postoji zakonska mogucnost da svoj brak razvedete u Jugoslaviji, i to bilo pred sudom na cijem podrucju ste imali poslednje zajednicko prebivaliste u Jugoslaviji (ukoliko ste ga imali), ili pred Opstinskim sudom u Mladenovcu na cijem jurisdikcionom podrucju, kako se smatra, Vi kao tuzilja i dalje imate prebivaliste u Jugoslaviji. Pravni osnov za medjunarodnu nadleznost jugoslovenskog suda sadrzan je u ovom slucaju u clanu 61. Zakona o resavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja ("Sluzbeni list SFRJ", br. 43/1982, 72/1982 i "Sluzbeni list SRJ", br.46/1996).
Pitanje: Otkup stana za vreme braka
 
Stan je u toku braka otkupio suprug, i sada nakon razvoda braka on tvrdi da stan pripada samo njemu jer se stalno vodio na njegovo ime, jer je on zakljucio ugovor o otkupu te da je, povrh svega, jedini on za vreme braka radio i izdrzavao porodicu a ja sam bila domacica, sto je sve tacno. Kakva su moja prava na tom stanu?
 
Odgovor:
 
Kad je u toku braka, do pravnosnaznosti presude o razvodu braka, bracni drug, koji je ugovorni nosilac stanarskog prava, odnosno zakupac, zakljucio ugovor o otkupu stana, pravo na stan ulazi u rezim zajednicke imovine bracnih drugova. Vi ne mozete traziti ponistaj toga ugovora, ali mogli ste u toku braka, a mozete i sada posle razvoda, tuzbom traziti da sud utvrdi Vas udeo u sticanju. cinjenica da niste bili zaposleni ne iskljucuje Vase pravo na udeo u bracnoj tekovini jer ste obavljanjem kucnih poslova doprinosili uvecanju zajednicke imovine u braku. Ovo proizlazi iz odredbi clana 321. Zakona o braku i porodicnim odnosima Srbije iz 1980.godine, a u tom smislu decidirano se izjasnilo i Gradjansko odeljenje Vrhovnog suda Srbije u svom pravnom shvatanju od 21. juna 1993.godine (Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br.1/1993).
Pitanje: Priznanje braka zakljucenog u inostranstvu
 
Brak je zakljucen pre tri godine pred nadleznim maticarem, u mestu na pacifickom ostrvu Komori koje je pod jurisdikcijom francuskih vlasti. Prebivaliste inace imam u Zrenjaninu, a mesto rodjenja mi je u Banjaluci. sta da preduzmem u cilju priznanja ovog braka u Srbiji i Jugoslaviji?
 
Odgovor:
 
Da bi Vas brak proizvodio pravna dejstva u Jugoslaviji on mora biti upisan u jugoslovenske maticne knjige. Zakonom o maticnim knjigama Srbije ("Sluzbeni glasnik ", br. 15/1990) predvidjeno je da se cinjenica zakljucenja braka upisuje u maticnu knjigu vencanih u Srbiji po mestu prebivalista oba ili jednog bracnog druga, a ako je im je prebivaliste nepoznato upis se vrsi po mestu rodjenja jednog od njih. Prijavu za upis zakljucenja braka u inostranstvu mozete podneti maticaru opstine Zrenjanin uz originalni izvod iz strane maticne knjige (nije potrebna nadovera jer je izmedju Jugoslavije i Francuske na snazi bilateralna Konvencija o izdavanju isprava o licnom stanju i o oslobodjenju od legalizacije od 29. oktobra 1969.g.). Isti izvod treba priloziti i u prevodu na srpski jezik, overenom od strane zakletog sudskog tumaca. Maticar ce izvrsiti upis braka u maticnu knjigu vencanih na osnovu podnete dokumentacije i odmah izdati izvod iz te maticne knjige. Izuzetno, maticar bi mogao odbiti da izvrsi upis braka ukoliko nadje da podneta dokumentacija nije validna (npr. nije overen izvod, podaci su pogresno upisani ili nedostaju i sl.), kao i slucaju ako utvrdi da su stranke vec u punovaznom braku ili da su zakljucile taj brak u cilju izigravanja jugoslovenskih propisa.
Pitanje: Kupoprodaja poslovnog lokala i iseljenje zakupca iz lokala
 
Kupio sam poslovni prostor (lokal) u kome je prije bio zakupoprimac kojem je istekao ugovor o zakupu 4 dana prije moje kupovine. On sada neće da napusti lokal tako da ja ne mogu u isti ući iako sam kupio lokal, ovjerio ugovor, platio cijenu i predao za uknjižbu. Privredna komora je donijela rješenje o ukidanju upotrebne dozvole nakon mog zahtjeva, on se žalio i komora je poslala žalbu na drugostepenu komisiju (cekam odgovor), a pokrenuo sam prije 3 mjeseca tužbu na opštinskom sudu da preuzmem prostor i tužio ga, te čekam da se zakaže ročište. On samo kupuju vrijeme, a ja gubim vrijeme i novac. Moje pitanje glasi: koliko dugo može potrajati ovo, s obzirom da se radi o poslovnom lokalu i da se može opet poslije opštinskog suda žaliti višem. Isto tako pitam dal kada se zapačati prostor od strane inspekcije, ja mogu tražiti od njih da preuzmem prostor, tj.od opštine ili moram ćekati besmisleni spor. Sve je jasno, ja sam vlasnik on nije, kako najbrže doći u posjed preko suda (mada sumnjam) ili preko opštinskih organa.Molim vas za odgovor. Pozdrav.
 
Odgovor:
 
U vasem slučaju treba razlikovati tri pravne mogućnosti:
Jedno je pravo vlaništva na predmetnom poslovnom prostoru, drugo je pravo na posed tog prostora, a treće je pravo na obavljanje delatnosti u tom poslovnom prostoru.
Kupoprodajni ugovor trebao bi da sadrži sve elemente za sticanje prava svojine (vlasništva) kao i vaše ovlašćenje da uđete u posed tog prostora kao vlasnik i u tom pogledu sa pravne strane ne bi trebalo biti dileme. Faktički problem sa bivšim zakupcem koji se ponaša osiono i neće da iseli, a koji sada ima status nesavesnog i nezakonitog držaoca, morate nažalost rešavati pred nadležnim organima. Ako je inspekcija zapečatila prostor, u kom se još nalaze stvari bivšeg zakupca, tražite preko suda, uz pravnu pomoć stručnog lica, izdavanje privremene mere kojom će se zakupčeve stvari izmestiti na drugo mesto (koje vi morate obezbediti) a koje takodje može biti zapečaćeno, u kom slučaju bi ste mogli ući u svoj prostor. Razmislite takodje da mozda tužbom obuhvatite i vašeg prodavca ako je on znao ili mogao znati da se zakupac neće iseliti po isteku ugovora.
Što se tiče obavljanja delatnosti u predmetnom poslovnom prostoru za to morate, kao novi vlasnik, odnosno delatnik, vi, odnosno vaša firma dobiti potrebne dozvole.
Na kraju, spor koji vodite trebao bi da se brzo, moguće već na prvom ročištu, završi u vašu korist, jer, po onom što ste naveli, nema posebnih pravnih nejasnoća obzirom da je zakupac neiseljavanjem na vreme, prekršio ugovor o zakupu i zakon i da se sada bespravno nalazi u vašem lokalu.
Pitanje: Realizacija ostavinskog resenja u nemackoj banci
 
Opštinski sud u Subotici doneo je pravosnažno resenje o nasledjivanju, u
kome se ustanovljava da predmet ostavstine cini deo racuna kod Volksbank
Neheim-Hüsten u Nemackoj. Kontaktirala sam banku u Nemackoj i poslala im
trazenu dokumentaciju 19.09.2005. god, nikakav odgovor niti potvrdu o
prijemu nisam dobila do danas. Poslala sam im fax sa propratnimn pismom i
dokumentacijom, ni na to nikakav odgovor. U Volksbanci u Novom Sadu rekose da nije moguca nikakva online transakcija jer nismo u EU. Interesuje me da li postoji zakon ili propisana procedura po kojoj se postupa, neka banka koja radi takve transakcije ili advokatska kancelarija.
 
Odgovor:
 
Obratite se za pomoc konzulatu Republike Srbije na cijem jurisdikcionom podrucju se nalazi filijala nemacke banke, tako sto ce te mu poslati kopiju overene dokumentacije, kao i prevod iste na nemacki jezik, opisati slucaj i postaviti zahtev/molbu za pravnu pomoc. Da bi odluka suda u Subotici mogla imati dejstvo u Nemackoj - treba da je prizna nemacki sud, nakon cega ce nemacka banka izvrsiti tu odluku i isplatiti vam nasledje. Najbolje je da konzulu dostavite vec napisan i preveden na nemacki jezik zahtev za sud da se predmetna odluka prizna i izvrsi.
Informaciju o najblizem konzulatu mozete dobiti u MIP-u Srbije

 

 

Copyright © 2007 PROJURIS. Sva prava zadržana.
Design by Ahernar | Poslednja izmena: 22.02.2007.

 

 

 
FORUM JURIS
  
  Forum Juris  
     
     
 
PRAVNA EDUKACIJA
 
  Pravosudni Seminari  
  Pravosudni Ispit  
  Projekti  
  Savet Evrope  
  Evropska Unija  
  Ujedinjene nacije  
  Članci i publikacije  
  Pravosudni bonton  
  Konferencije pravnika  
     
     
 
SIGNUM TEMPORIS
 
  Ljudska prava  
  Ratni zločini  
  Haški tribunal  
  Stalni krivični sud  
  Terorizam  
  Organizovani kriminal  
  Korupcija  
     
     
 
PRAVNA POMOĆ
 
  Besplatni pravni saveti  
  Primeri i obrasci  
  Glosar  
  Advokati  
     
     
 
LEGISLATIVA
  
  Međunarodni ugovori  
  Zakoni  
     
     
 
IN MEDIAS JURIS
  
  Predlozi  
  Komentari  
  Saopštenja  
  Juris - IN  
  Juris - OUT  
  Retro  
     
     
 
PRAVNI VODIČ
 
  SLOBODE I PRAVA  
  LIČNI STATUS  
  BRAK I PORODICA  
  SVOJINA  
  NASLEĐIVANJE  
  ZADUŽBINE  
  OBLIGACIONI UGOVORI  
  PROMET NEPOKRETNOSTI  
  HIPOTEKA  
  TUŽBA  
  KRIVIČNA PRIJAVA  
  SUDSKI POSTUPCI  
  SUDSKO IZVRŠENJE  
  ARBITRAŽA  
  ZASTUPNICI I PUNOMOĆNICI  
  RADNI ODNOSI  
  PENZIJE  
  KAZNENO PRAVO  
  TRGOVINSKO PRAVO  
  POREZI  
  PRIVATIZACIJA  
  DENACIONALIZACIJA  
  PRAVA STRANACA  
  USTAVNO UREĐENJE  
  DRŽAVNA UPRAVA  
  UPRAVNI POSTUPCI  
  NEVLADINE ORGANIZACIJE  
     
     
 
JURISPRUDENCIJA
  
  Krivičnopravna praksa  
  Građanskopravna praksa  
     
     
 
JURISDIKCIJA
  
  Međunarodno pravosuđe  
  Pravosuđe u Srbiji  
     
     
 
INFO
  
  Ministarstva  
  Međunarodne organizacije  
  Ombudsman  
  Poverenik za informacije  
  Carina  
  Policija  
  Praznici u Srbiji  
     
     
 
APENDIX
  
  Esentialie  
  Arhiva