Odeljak 1.

Opste odredbe

Paragraf 1.

Podrucje vazenja

(1) Ovaj zakon regulise imovnskopravne zahteve na imovinskim dobrima:

(a) koja su eksproprisana bez naknade i prevedena u narodno vlasnistvo;
(b) koja su ekspropisana uz manje obestecenje nego sto je pripadalo gradjanima bivse Nemacke Demokratske Republike;
(c) koja su otudjena trecim licima preko drzavnih upravitelja ili posle prevodjenja u narodno vlasnistvo preko nosilaca prava raspolaganja;
(d) koja su na osnovu odluke Predsednistva Ministarskog saveta od 9. februara 1972. godine u vezi sa postojecim propisima prevedena u narodno vlasnistvo.

(2) Ovaj zakon, dalje, vazi za zemljista na kojima su izgradjene zgrade i zgrade koje su zbog stanarina koje ne pokrivaju troskove i prezaduzenja koje je zbog toga nastupilo ili neposredno predstojalo, preuzete u narodno vlasnistvo eksproprijacijom, odricanjem od vlasnistva, poklonom ili odricanjem od nasledstva.

(3) Ovaj zakon se odnosi i na zahteve na imovinskim dobrima, kao i na prava koriscenja koja su stecena od strane sticaoca, drzavnih sluzbi ili trecih lica na osnovu nepostenih radnji, npr. zlupotrebom, korupcijom, prinudom ili prevarom.

(4) Ovaj zakon, dalje, regulise:

- ukidanje starateljske uprave na imovinskim dobrima gradjana koji su napustili teritoriju bivse Nemacke Demokratske Republike bez dozvole potrebne u tadasnjem tenutku;
- ukidanje privremene uprave na imovinskim vrednostima gradjana Savezne Republike Nemacke i zapadnog Berlina, kao i pravnih lica sa sedistem u Saveznoj Republici Nemackoj ili zapadnom Berlinu, koja je pravnim propisom preneta na drzavne organe Nemacke Demokratske Republike;
-ukidanje upravljanja inostranom imovinom koje je preneto na Vladu bivse Nemacke Demokratske Republike (u daljem tekstu drzavno upravljanje) kao i zahteve vlasnika i nosilaca prava koja su sa tim u vezi.

(5) Ovaj zakon ukljucuje tretiranje potrazivanja i drugih prava u vezi sa imovinskim dobrima prema st.1.-4.

(6) Ovaj zakon ce se adekvatno primenjivati na imovinskopravne zahteve gradjana i udruzenja koji su u vremenu od 31.januara 1933. do 8.maja 1945. proganjani iz rasnih, politickih, verskih ili ideoloskih razloga i stoga izgubili svoju imovinu zbog prinudne prodaje eksproprijacije i na drugi nacin. U korist nosioca prava pretpostavlja se gubitak imovine uslovljen progonom prema II odeljku Uredbe BK/O (49.) 180 Saveznicke komandature Berlina od 26.jula 1949. (Sluzbeni glasnik za Veliki Berlin I).

(7) Ovaj zakon shodno se primenjuje za povracaj imovinskih vrednosti u vezi sa ukidanjem krivicnopravnih, prekrsajnopravnih i upravnopravnih odluka koje su bile protivne pravnoj drzavi.
(8) Ovaj zakon ne vazi, izuzev njegovih odredaba o nadleznostima i postupcima:

a) za eksproprijacije imovinskih vrednosti na osnovu okupacionih propisa ili okupacione vrhovne vlasti; iskljuceni su zahtevi prema st.6. i 7.
b) za imovinskopravne zahteve koji su regulisani od strane Nemacke Demokratske Republike medjudrzavnim sporazumima;
c) za prava ucesca u zajmu za otkup starih salda na racunima;
d) za zahteve oblasnih korporacija na teritoriji koja se pripaja prema cl.3. Ugovora o ujedinjenju, ako su obuhvaceni Komunalnim imovinskim zakonom od 6. jula 1990. (Sluzbeni list I br.42. str.660.).

Paragraf 2.

Definicija pojmova

(1) Nosioci prava u smislu ovog zakona su fizicka i pravna lica kao i trgovacka drustva lica cija su imovinska dobra pogodjena merama iz par.1., kao i njihovi pravni naslednici.
Ako se zahtevi jevrejskih nosilaca prava u smislu par.1. st.6. ili njihovih pravnih naslednika ne istaknu, kao pravni naslednici u vezi sa zahtevima prema Imovinskom zakonu vaze nasledne organizacije sa pravom restitucije a, ako one ne prijave zahteve, onda Conference of Jewish Material Claims against Germany Inc. Isto vazi ako je drzava naslednik naslednika jevrejskog progonjenika u smislu par. 1. st.6. ili ako je jevrejsko pravno lice ili pravno nesposobno jevrejsko udruzenje lica ukinuto iz razloga u par.1. st.6. ili prisiljeno na samoukidanje. U ostalim pitanjima vaze u slucajevima iz par.1. st.6. kao pravni naslednici ukinutih ili na samoukidanje prinudjenih udruzenja nasledne organizacije koje odgovaraju tim udruzenjima po svojim organizacionim statutima i vrse njihove funkcije ili ostvaruju njihove statutarne ciljeve; kao pravni naslednici vaze posebno organizacije koje su na osnovu restitucionog prava priznate kao nasledne organizacije.

(1a) Conference of Jewish Material Claims against Germany Inc. moze svoja prava da prenese na Conference of Jewish Material Claims against Germany GmbH. Za prenos je potrebna pismena forma. Ne primenjuje se par.4. st.5. Zakona o prioritetu investicija.

(2) Imovinska dobra u smislu ovoga zakona su zemljista na kojima su izgradjene zgrade i zemljista na kojima nisu izgradjene zgrade, kao i pravno samostalne zgrade i gradjevine (u daljem tekstu zemljista i zgrade), prava koriscenja i stvarna prava nad zemljistima i zgradama,
pokretne stvari kao i industrijska zastitna prava, autorska prava i srodna zastitna prava. Imovinska dobra u smislu ovog zakona su takodje salda na racunima i druga potrazivanja usmerena na novcana placanja, vlasnistvo/udele u preduzecima ili pogonima filijala preduzeca sa sedistem izvan Nemacke Demokratske Republike.

(3) Nosilac prava raspolaganja, u smislu ovog zakona, kod povracaja preduzeca, je onaj kome sasvim ili delimicno pripada oduzeto preduzece, a kod drustava sa kapitalom - njihov neposredni ili posredni vlasnik udela, kao i, kod povratnog prenosa drugih imovinskih vrednosti, ono lice u cijem se vlasnistvu ili pravu raspolaganja nalazi imovinska vrednost. Kao nosilac prava raspolaganja vazi takodje drzavni upravitelj. Ako Agencija za privatizaciju sama neposredno ili posredno ima prava ucesca na nosiocima prava raspolaganja prema rec1., onda ona sama zastupa njih.

(4) Pod stetom u smislu ovog zakona podrazumeva se svaka mera prema par.1.

Paragraf 2.a

Zajednica naslednika

(1) Ako je pravni naslednik ostecenog merama prema par.1., zajednica naslednika ciji svi clanovi nisu poznati po imenu, imovinska vrednost zajednice naslednika se vraca prema ostaviocu koji se oznacava kao takav. Zajednica naslednika se upisuje prema par.34. u zemljisnu knjigu kao vlasnik.

(1.a) Ako je zajednica naslednika pravni naslednik jevrejskog nosioca prava u smislu par.1. st.6., onda nasledna organizacija odredjena u par.2. st.1. recenica 2. stupa na mesto zajednickih naslednika cija imena nisu poznata ili ako ona nije najavila zahteve za imovinskim dobrom, onda na to mesto stupa Conference of Jewish Material Claims against Germany Inc. Zajedno sa poznatim zajednickim naslednicima ona se prema par.34. u nepodeljenoj zajednici naslednika unosi u zemljisnu knjigu kao vlasnik. Recenica 1. i 2. vazi adekvatno ako je mesto boravka po imenu poznatog zajednickog naslednika, koji nije ucestvovao u podnosenju zahteva prema par.30, nepoznato. Par.2 st.1.a je izuzet.

(2) Vec izvrsena podela zaostavstine ostecenog vazi kao predmetno ogranicena delimicna deoba.

(3) Zajednicki naslednik koji nije ucestvovao u podnosenju zahteva prema par.30. u pogledu imovinskog dobra ne vazi kao naslednik, ako je kod organa nadleznog za obestecenje u roku navedenom u recenici 2. pismeno odustao od svojih prava i zahteva. Izjava
o odustajanju prema recenici 1. mora da prispe 6 nedelja od kako je saznao za postupak prema ovom zakonu, a najkasnije 6 nedelja od objavljivanja odluke; ako zajednicki naslednik zivi u inostranstvu, rok iznosi 6 mesci.

(4) Ove odredbe vaze adekvatno ako je zajednica naslednika kao takva pogodjena merama prema par.1

Odeljak 2.

Retrocesija imovisnkih verdnosti

Paragraf 3.

Nacelo

(1) Imovinska dobra koja su pogodjena merama u smislu par.1. i koja su prevedene u narodno vlasnistvo ili otudjena trecim licima, vracaju se na zahtev nosioca prava ako to nije iskljuceno prema ovom zakonu.Pravo na retrocesiju, povracaj ili obestecenje moze da se ustupi, zalozi ili zapleni ; ustupanje nema dejstvo ako se vrsi pod uslovom ili vremenskim rokom; za njega i obavezivanje potrebna je overa beleznika, ako je zahtev usmeren na retrocesiju zemljista, zgrade ili preduzeca; obaveza zakljucena bez postovanja ove forme ili ustupanje su vazeci po svom celom sadrzaju ako se vlasnistvo nad zemljistem, zgradom ili preduzecem prema par.34. validno prenosi na sticaoca prava. Nosilac prava, koji podnosi ili bi hteo da podnese zahtev za povracaj preduzeca, svoj zahtev ne moze da ogranici na pojedine predmete imovine koji su bili u njegovom vlasnistvu u vremenu oduzimanja; par.6. st.6a recenica 1. je izuzeta. Ako imovinski predmeti koji su oduzeti sa preduzecem, koje prema par.1 st.6. u vezi sa par.6. treba da se vrati ili je vec vraceno, ili ako je iste preduzece kasnije nabavilo, i oni vise ne pripadaju imovini preduzeca, nosilac prava moze da zahteva da mu se putem pojedinacne restitucije nad tim predmetima prizna delimicno vlasnistvo u visini njemu oduzetog ucesca; kao trenutak oduzimanja vazi trenutak oduzimanja preduzeca ili clanstva u tom preduzecu. Recenica 4. se adekvatno primenjuje u slucajevima par.6. st.6a recenica 1.; par.6. st.6a recenica 2. ne vazi u ovim slucajevima.

(1a) Retrocesija stvarnih prava nad zemljistem ili zgradom vrsi se na taj nacin sto ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja njih na po rangu jednakom mestu zasniva u obimu u kome bi oni trebalo da se preuzmu prema par.16. Prava usmerena na davanje u novcu mogu da se zasnivaju samo na nemackoj marci. Jemstvo za kamate moze da se zasnuje najvise u visini od 13% od dana odluke o retrocesiji. Ako ranije pravo ne moze ponovo da se zasnuje prema propisima koji vaze od 3.oktobra 1990., zasnovace se ono pravo koje odgovara ranijem pravu ili koje njemu najblize odgovara. Kod zaloznih prava na zemlju iskljuceno je izdavanje pisma. Hipoteke i hipoteke za izgradnje prema Gradjanskom zakoniku Nemacke Demokratske Republike zasnivace se kao hipoteke. Ponovno zasnivanje se ne vrsi ako vlasnik zemljista
otkupi zalozno pravo na zemlju koje treba da se zasnuje ili pak potrazivanje koje se time zasniva. Ponovno zasnivanje se dalje ne vrsi ako je opterecenje prava za vlasnika zemljista povezano sa nedostacima koji su znatno veci od stete koja nastaje nosiocu prava nezasnivanjem prava i ako vlasnik zemljista nosiocu prava nadoknadi imovinske stete nastale nezasnivanjem prava .

(2) Ako vise lica istaknu zahteve za retrocesiju istog imovinskog dobra, onda kao nosilac prava vazi onaj koji je prvi pogodjen merom iz par.1.

(3) Ako postoji zahtev prema par.30., nosilac prava raspolaganja je obavezan da odustane od zakljucenja stvarnih pravnih poslova ili ulaska u dugorocne ugovorne obaveze bez saglasnosti nosioca prava. Ovo se na odnosi na pravne poslove koji su potrebni:

a) za ispunjenje pravnih obaveza vlasnika, narocito u slucaju naredjenja obavezne modernizacije i opravke prema par.177. Gradjevinskog zakonika, za otklanjanje loseg stanja i za otklanjanje nedostataka ili
b) za odrzavanje i upravljanje imovinskim dobrom.

Izuzeti su, ako nisu vec prema recenici 2. i 5. dozvoljeni bez saglasnosti nosioca prava, radovi odrzavanja, ako troskovi koji nastaju u tu svrhu daju pravo nosiocu prava raspolaganja kao zakupodavcu prema pravnim propisima da poveca godisnju zakupninu. Nosilac prava je obavezan da nosiocu prava raspolaganja nadoknadi nastale troskove, ako oni nisu vec nadoknadjeni povecanjem zakupnine uslovljene odrzavanjem, odmah po donosenju pravosnazne odluke o retrocesiji vlasnistva. Recenica 2. vazi adekvatno za radove vrste koja je navedena u recenici 2. slovo a , koji se vrse bez naloga prema par.177. Gradjevinskog zakonika, ako troskove radova nadoknadjuje opstina ili neka druga ustanova prema par.177. st.4. i 5. Gradjevinskog zakonika. Nosilac prava raspolaganja treba da vodi pravne poslove onako kako to zahteva interes nosioca prava s obzirom na njegovu stvarnu ili verovatnu volju, ako se tom interesu ne protivi ukupan interes preduzeca koje vodi nosilac prava raspolaganja; par 678. Gradjanskog zakonika adekvatno se primenjuje, ali ova recenica ne zadire u ovlascenja nosilaca prava raspolaganja u slucajevima u par.177. Gradjevinskog zakonika recenice 3. i 5., kao i prema Zakonu o investicijama. Nosilac prava raspolaganja je ovlascen za likvidaciju, a nije obavezan za otklanjanje ukupnog izvrsenja*) ako nosilac prava uprkos pozivu ne podnese zahtev za privremeno uvodjenje u posed u roku od mesec dana prema par.6.a ili ako o podnetom zahtevu nije doneta odluka do 1. decembra 1992.

(4) Ako se propusti rok za prijavljivanje (par.3. Uredbe o prijavljivanju) i ako ne postoji zakasnela prijava, nosilac prava raspolaganja moze da raspolaze vlasnistvom ili da ulazi u obligacionopravne ili stvarne obaveze. Ako o vlasnistvu jos nije doneta odluka, nosilac prava moze da istakne zahtev za retrocesiju. U suprotnom slucaju njemu pripada samo pravo na prihod.

(5) Nosilac prava na raspolaganje treba da se uveri pre donosenja odluke kod ureda za regulisanje neresenih imovinskih pitanja u cijem se okrugu nalazi imovinska vrednsot i, ako se tice preduzeca, kod pokrajinskog ureda za regulisanje neresenih imovinskih pitanja u cijem okrugu preduzece ima svoje glavno sediste, da ne postoji prijava u smislu st.3. u vezi sa imovinskim dobrom.

* prema cl.101. br.1. u vezi sa cl.110. st.1.Uvodnog zakona za Uredbu o insolventnosti od 5.oktobra 1994. (sav.sluzb. list I 2911.) od 1. januara 1999. reci "ukupno izvrsenje " se zamenjuju recima "postupak u vezi sa insolventnoscu imovine"

Paragraf 3a.

(brisan)

Paragraf 3b.

Postupak ukupnog izvrsenja, postupak prinudne naplate

(1) Zahtev prema par.3. st.1. recenica 1. je izuzet otvaranjem ukupnog izvrsenja na imovini nosioca prava raspolaganja. Ovo ne vazi ako je preduzece predmet zahteva za retrocesiju prema par.6. st.1.recenica 1.

(2) Odluke koje su nalozene prinudnom licitacijom zemljista ili zgrade, kao i pozivi za rocista u postupku prinudne licitacije dostavljaju se nosiocu prava.

Paragraf 3c.

Dozvoljena otudjenja

(1) Par.3. st.3. vazi za otudjenje imovinskih vrednosti Agencije za privatizaciju ili preduzeca ciji se ukupni udeli posredno ili neposredno nalaze u Agenciji za privatizaciju, a ne vazi ako se sticalac obaveze na tolerisanje retrocesije imovinskog dobra na nosioca prava prema ovom odeljku. Ako se imovinsko dobro nalazi u vlasnistvu nekog drugog nosioca prava raspolaganja, recenica 1. vazi samo ako je sticalac podnosilac zahteva prema par.30 st.1. ili ako je sticalac pravno lice javnog prava, pravno lice privatnog prava koje dominira takvim licem ili zadruga i ako se moze pretpostaviti da je zahtev prema par.5. iskljucen.

(2) Retrocesija moze u slucajevima st.1 da se izvrsi i posle pravosnaznog otudjenja. Do pravosnaznosti odluke o retrocesiji sticalac podleze ogranicennjima iz par.3. st.3., izuzimajuci odredbe Zakona o investicijama.

Paragraf 4.

Iskljucenje retrocesije

(1) Retrocesija prava vlasnistva ili drugih prava nad imovinskim dobrima je iskljucena ako po prirodi stvari to vise nije moguce. Povracaj preduzeca je iskljucen ako i ukoliko je poslovanje obustavljeno i prema razumnoj trgovackoj oceni nedostaju stvarne pretpostavke za nastavak poslovanja. Povracaj preduzeca je takodje iskljucen ako i ukoliko je preduzece otudjeno na osnovu sledecih propisa, i to:

a) Uredbe o osnivanju i radu preduzeca sa stranim ucescem u NDR od 25.januara 1990. (sluzb.list I br.4 str.16)
b) odluke o osnivanju Zavoda za fiducijarnu upravu narodnom imovinom (Agencija za privatizaciju) od 1 marta 1990. (sluzb.list I br.14 str. 107.),
c) Zakona o Agenciji za privatizaciju od 17.juna 1990. (sluzb.list I br.33. str.300), poslednji put izmenjen clanom 9. Zakona o uklanjanju prepreka pri privatizaciji preuzeca i o podsticanju investicija od 22.marta 1991. (sav.sluzb list I str 766.) ,
d) Zakona o osnivanju i radu privatnih preuzeca i o udelima preduzeca od 7.marta 1990. (sluzb.list I br.17 str. 141.)

Ovo ne vazi ako ne postoje pretpostavke iz st.3.

(2) Retrocesija je dalje iskljucena ako su fizicka lica, verske zajednioce ili opstekorisne fondacije posle 8. maja 1945. na posten nacin stekle vlasnistvo nad imovinskim dobrom ili stvarna prava koriscenja. Ovo ne vazi u slucaju otudjenja zemljista i zgrada ako je stvarni posao na kojem se zasniva sticanje zakljucen posle 18.oktobra 1989. bez saglasnosti nosioca prava, osim:

a) ako je sticanje pismeno zatrazeno pre 19.oktobra 1989. ili na drugi nacin pokrenut u sluzbenim spisima,
b) ako je sticanje izvrseno na osnovu par.1 Zakona o prodaji zgrada u narodnom vlasnistvu od 7.marta 1990. (sluzb.list I br.18.str.157.) ili
c) ako je sticalac pre 19.oktobra 1989. u znatnom obimu izvrsio investicije koje povecavaju vrednost ili odrzavaju stanje.

(3) Kao neposteno smatrace se, po pravilu, pravno sticanje:

a) ako ono nije bilo u skladu sa opstim pravnim propisima koji su vazili u trenutku sticanja u NDR, sa nacelima postupka ili sa propisnom upravnom praksom i ako je sticalac to znao ili morao da zna ili
b) ako se ono zasnivalo na tome da je sticalac korupcijom ili koriscenjem licnog polozaja na vlasti uticao na trenutak ili uslove sticanja ili na izbor predmeta sticanja ili
c) ako je na njega uticalo to da je sticalac iskoristio prirodno stanje izazvano od njega samog ili od trece strane ili prevaru bivseg vlasnika.

Paragraf 5.

Iskljucenje retrocesije iz prava vlasnistva nad zemljistima i zgradama

(1) Retrocesija prava vlasnistva nad zemljistima i zgradama je prema par.4. st1. posebno i onda iskljucena ako su zemljista i zgrade

a) znatnim gradjevinskim troskovima izmenjeni u njihovom nacinu koriscenja ili u nameni i ako postoji javni interes za tim koriscenjem,
b) posveceni opstoj upotrebi,
c) iskorisceni u kompleksnoj stambenoj izgradnji ili u izgradnji naselja,
d) privedeni industrijskom koriscenju ili ukljuceni u neku jedinicu preduzeca i ne mogu da se vrate bez znatne stete preduzeca.

(2) U slucajevima st.1. slovo a i d retrocesija prava vlasnistva je iskljucena samo onda ako su postojale merodavne stvarne okolnosti 29. septembra 1990.

Pargaraf 6.

Retrocesija preduzeca

(1) Na zahtev treba vratiti preduzece titularu prava ako je ono uporedivo sa eksproprisanim preduzecem u trenutku eksproprijacije uzimajuci u obzir tehnicki napredak i opsti privredni razvoj; zahtev za vracanje prava ucesca ili clanstva usmeren je protiv imalaca ovih prava koji su navedeni u par.2. st.3. , a zahtev za vracanje preduzeca protiv tamo navedenog nosioca prava raspolaganja. Bitna pogorsanja ili bitna poboljsanja imovinskog ili dohodovnog stanja koji treba da se utvrde u trenutku povracaja moraju se kompenzirati; duznik u slucaju bitnog pogorsanja ili poverilac u slucaju bitnog poboljsanja je Agencija za privatizaciju ili drugi organ naveden u par.24.st.1. recenica 1. Zakona o bilansu u nemackim markama, ako on neposredno ili posredno ucestvuje kod nosioca prava raspolaganja. Preduzece je uporedivo sa eksproprisanim preduzecem ako je ponuda proizvoda ili usluga preduzeca u principu ostala nepromenjena uzimajuci u obzir tehnicki i privredni napredak ili su raniji proizvodi i usluge zamenjeni drugim. Ako je preduzece udruzeno sa jednim ili vise preduzeca, onda je za uporedivost vazan samo taj deo preduzeca.

(1a) Nosilac prava pri restituciji ili povracaju preduzeca prema par. 6. i 12. je onaj cija su imovinska dobra pogodjena merama prema par.1. Pod svojom firmom koja je pre oduzimanja bila uneta u registar, on postoji i dalje kao onaj koji se nalazi u fazi ukidanja ako su clanovi drustva ili clanovi ili pravni naslednici tih lica koji postoje u trenutku oduzimanja i koji sakupe vise od 50 odsto ucesca ili prava clanstva i cija su imena poznata, prijavili zahtev za restituciju preduzeca ili ucesca ili prava clanstva nosioca prava na restituciju. Ako se ne ostvari potreban kvorum za dalje postojanje nosioca prava na restituciju pod njegovom starom firmom, preduzece se ne moze traziti natrag. Recenica 2. ne vazi za drustva koja su izgubila imovinu koja se nalazi na pripojenoj teritoriji i koja su u vezi sa imovinom koja se nalazi van te teritorije komercijalno aktivna kao drustvo ili fondacija; u tom slucaju nosilac prava je samo drustvo ili fondacija.

(2) Bitno pogorsanje imovinskog stanja postoji ako se pri sastavljanju pocetnog bilansa sa 1. julom 1990. prema Zakonu o bilansu u nemackim markama ili prema zavrsnom bilansu sastavljenom za povracaj pokaze prezaduzenje ili nedovoljna pokrivenost minimalnog kapitala, koji je zakonom propisan za pravnu formu. U tom slucaju preduzece ima prava na zahteve prema par. 24., 26. st. 3. i par. 28. Zakona o bilansu u nemackim markama; ovi zahtevi se ne smeju odbiti. U slucaju par. 28. Zakona o bilansu u nemackim markama obveznik treba da izvrsi izmirenje racuna deprecijacije kapitala. Zahtev prema recenici 2. ne vazi ako se dokaze da stanje sopstvenog kapitala nije bilo povoljno u trenutku ekspropijacije. Nosilac prava raspolaganja moze da ostvari zahtev prema recenici 2. takodje time sto ce potreban sopstveni kapital stvoriti otpisivanjem ili preuzimanjem dugova. Pocetni bilans u nemackim markama se koriguje ako se zahtevi prema par. 24., 26. st. 3. par. 28. Zakona o bilansu u nemackim markama menjaju po iznosu zbog Imovniskog zakona.

(3) Bitno poboljsanje imovinskog stanja postoji ako se pri sastavljanju pocetnog bilansa u nemackim markama prema Zakonu o bilansu u nemackim markama ili pak zavrsnog bilansa sastavljenog za restituciju pokaze kompenzaciona obaveza prema par. 25. Zakona o bilansu u u nemackim markama i ako se dokaze da je preduzece u trenutku eksproprijacije imalo manji sopstveni kapital u odnosu na bilansnu sumu; pri obracunu kompenzacione obaveze imovinski predmeti oduzeti nosiocu prava, clanovima njegovog drustva ili clanovima zaracunavaju se najvise sa vrednoscu koja njima pripada polazeci od vremenske vrednosti u trenutku oduzimanja, uzimajuci u obzir odbitke od vrednosti prema Zakonu o bilansu u nemackim markama. Nemora da se dokazuje manji sopstveni kapital ako kompenzaciona obaveza odgovara vrednosti zemljista ili zgrada koje nijednog trenutka nisu bile u vlasnistvu nosioca prava i clanova njegovog drustva. Kompenzaciona obaveza nastala prema par.25.st.1. Zakona o bilansu u nemackim markama otpada ako se ne moze kompenzovati bitno poboljsanje. Kompenzaciona obaveza se otpisuje ili se pretvara u obavezu prema par.16 st.3. Zakona o bilansu u nemackim markama ako preduzece inace nije kreditno sposobno. Pocetni bilas u DEM se koriguje ako se kompenzaciona obaveza menja u iznosu na osnovu ovog zakona.

(4) Bitna promena stanja prihoda postoji ako je promet u jedinicama proizvoda ili usluga koji se verovatno mogu prodati, a koji se moze ocekivati posle poslovne godine koja pocinje 1.jula 1990., bitno veci ili manji nego u trenutku eksproprijacije, uzimajuci u obzir opsti privredni razvoj. Ako moraju da se razviju novi proizvodi da bi se postigao uporedivi promet, onda postoji pravo na naknadu u visini potrebnih troskova razvoja, osim ako preduzece nije sposobno za sanacije. Ako je promet znatno veci nego u trenutku ekspropirijacije, posebno zbog razvoja novih proizvoda, onda u visini zato potrebnih troskova razvoja, ako oni u slucaju svog aktiviranja jos ne bi bili otpisani, nastaje obaveza kompenzacije, osim ako bi time nastalo bitno poboljsanje imovinskog stanja prema st.2.

(5) Povracaj eksproprisanih preduzeca nosiocima prava vrsi se prenosenjem prava koja pripadaju vlasniku prema odgovarajucoj pravnoj formi.Ako je preduzece koje treba da se vrati fuzionisano sa jednim ili vise preduzeca u novu jedinicu preduzeca , onda , ako se preduzece ne decentraluizuje, treba nosiocima prava preneti ucesca u vrednosti koja u odgovarajucoj primeni st.1-4. u slucaju decentralizacije odgovaraju odnosu knjigovodstvene vrednosti preduzeca koje se vraca prema knjigovodstvenoj vrednosti celokupnog preduzeca. Decentralizacija se ne moze zahtevati ako ona nije ekonomski opravdana uzimajuci u obzir interese svih pogodjenih ukljucujuci i nosioce prava; to je posebno slucaj ako bi usled decentralizacije doslo do gubljenja radnih mesta u znatnom obimu. Ako ucesca ostanu kod Agencije za privatizaciju posebno za kompenzaciju znatnih povecanja vrednosti, onda ih mogu steci vlasnici na koje su prava ucesca preneta ovim zakonom.

(5a) Radi ostvarenja prava na restituciju organ moze da nalozi:

a) da se ucesca ili prava clanstva nad nosiocem prava raspolaganja prenesu na nosioca prava ili
b) da se celokupna imovina ukljucujuci i obaveze ili poslovno mesto nosioca prava raspolaganja prenesu na titulara prava putem singularne ili univerzalne sukcesije.
c) da se ucesce ili prava clanstva nad nosiocem prava raspolaganja prenesu na clanove drustva ili titulare prava ili njihove pravne naslednike prema odnosu njihovih ucesca ili prava clanstva.

Ako je ispunjen zahtev za povracaj prema recenici 1. slovo c , svaki clan drustva ili svaki titualar prava ili njihov pravni naslednik jemci za obaveze nosioca prava nastale pre povracaja, do visine vrednosti njegovog ucesca ili prava clanstva; u uzajamnom odnosu ortaci ili clanovi su obavezni na kompenzaciju prema odnosu obima njihovog ucesca ili prava clanstva.

(5b) Za ispunjenje zahteva clana drustva ili titulara prava ili njihovih pravnih naslednika za povracaj oduzetih ucesca ili za obnavljanje clanstva oni mogu zahtevati da se ucesca prenesu na njih i da se obnovi njihovo clanstvo; trgovacki zadruzni registar treba ispraviti brisanjem napomene o brisanju ili obnavljanju upisa. Sa restitucijom preduzeca u nekoj od prethodno navedenih formi ispunjeni su takodje zahtevi clanova drustva ili clanova nosioca prava i njihovih pravnih naslednika zbog posrednog oduzimanja.

(5c) Ako je nosilac prava drzavnih organa ustupio ucesce, narocito zbog uskracivanja kredita ili ubiranja poreza ili dazbina sa karakterom eksproprijacije, onda na to ucesce imaju pravo clanovi drustva nosioca prava ili njihovi pravni naslednici, osim ako ne postoje uslovi iz par.1. st.3. Clanovi drustva ili njihovi pravni naslednici mogu da zehtevaju da se izbrise drzavno ucesce ili da se ono prenese na njih. Ulog uplacen pri sticanju ucesca ili naknada obracunava se u odnosu 2 marke NDR prema 1 DEM i otplacuje od strane clanova drustva ili njihovih pravnih naslednika imaocu ucesca ako taj iznos ne prelazi vrednost ucesca prema par.11. st.1. recenica 1. Zakona o bilasnu u nemackim markama. Fondovi obrazovani prema ranijim propisima koji nisu stvoreni uplatama niti rezervama u smislu par.249.st.1 Trgovackog zakonika, ukoliko jos postoje, priracunavaju se sopstvenom kapitalu preduzeca ciji se povracaj vrsi. Ako je ucesce u smislu recenice 1. otkupljeno, nosilac prava moze da odstupi od kupoprodajnog ugovora i da zahteva brisanje ili retrocesiju prema recenicama 1.-4.

(6) Zahtev za povracaj preduzeca moze da podnese svaki clan drustva, clan ili pravni naslednik i nosilac prava na povracaj. Zahtev nosioca prava vazi kao u korist svih nosilaca prava kojima prirada isto pravo. Umesto povracaja moze da se odabere obestecenje ako nijedan nosilac prava ne podnese zahtev za povracaj. Ako su ucesca ili prava clanstva oduzeta jos pre trenutka nastajanja ostecenja nosioca prava, onda vazi zahtev bivseg imaoca ucesca ili prava clanstva ili njegovog pravnog naslednika za restituciju njegovih ucesca ili prava ucesca istovremeno kao zahtev za restitucijju preduzeca i njegov zahtev za restituciju preduzeca vazi istovrenmeno kao zahtev za restituciju ucesca ili prava clanstva.

(6a) Ako je restitucija prema par.4. st.1. recenica 2. sasvim illi delimicno iskljucena, onda titular prava moze da zahteva povracaj onih imovinskih vrednosti koje su se nalazile u njegovom vlasnistvu u trenutku oduzimanja ili stupile na njihovo mesto; novcano davanje koje je zbog oduzimanja stvarno priteklo tada clanu drustva ili clanu oduzetog preduzeca mora da se plati natrag u odnosu dve marke NDR prema jednoj DEM s njegove strane ili od strane njegovog pravnog naslednika imaocu prava raspolaganja, ako ovaj iznos ne prelazi vrednost ucesca clana drustva ili clana preduzeca prema par.11. st.1. recenica 1. ili 4. Zakona o bilansu nemacke marke uz odbitak dugova koji se snose prema recenici 2. Medjutim, ovom zahtevu prethode zahtevi poverilaca nosioca prava raspolaganja ako oni ne pripadaju neposredno ili poseredno Federaciji, pokrajinama, opstinama ili nekom drugom javno-pravnom licu. Recenica 9. se adekvatno primenjuje ako zemljiste ne moze da se vrati. Ako nosiocu prava raspolaganja nije moguc povracaj, jer je on potpuno ili delimicno otudjio preduzece ili imovinske predmete koji treba da se vrate prema recenici 1. ili jer preduzece ne moze da se trazi natrag prema st.1a recenica 3., titulari prava mogu od nosioci prava raspolaganja da zahtevaju isplatu novcanog iznosa u visini prihoda od otudjenja koji odgovara njihovom ucescu, ako se ne odluce za obestecenje prema st.7. Ako prihod nije ostvaren ili je ispod prodajne vrednosti, koju su u trenutku otudjenja imali preduzece ili imovinski predmeti koji se vracaju prema recenici 1., titulari prava mogu da zehtevaju placanje prometne vrednosti. Ako ukupno izvrsenje* preduzeca, suprotno par. 3. recenica 6. i 7. nije moglo da se otkloni, nosioci prava mogu da zahtevaju isplatu prometne vrednosti pojedinacnih imovinskih predmeta uz odbitak dugova koji se uzimaju u obzir prema recenici 2. , u visini iznosa koji odgovara njihovom ucescu.

(7) Ako restitucija prema st.1. recenica 1. nije moguca ili ako se titular prava u roku utvrdjenom u par.8.st.1. odluci za obestecenje, postoji pravo na obescenje prema Zakonu o obestecenju. Tada postignuta kupoprodana cena ili iznos otkupa preracunava se u odnosu dve marke NDR prema jednoj DEM i odbija se od iznosa obestecenja. Placanja prema st.6.a potpuno se uracunavaju u preostali zahtev za obestecenje .

(8) Ako je u slucajevima par.1. st1. slovo d vec izvrsena restitucija u trenutku stupanja na snagu ovog zakona, imalac prava moze da zahteva da se proveri restitucija prema odredbama ovog zakona i prilagodi njegovim uslovima.

(9) Savezni ministar pravde se ovlascuje da u sporazumu sa saveznim ministrom finansija i saveznim ministrom za privredu pravnom uredbom u saglasnosti Budesrata regulise postupak i nadleznost organa ili sluzbi za sprovodjenje restitucije i obestecenja preduzeca i ucesca kao i da donosi propise o obracunavanju promena imovinskog i dohodovnog stanja preduzeca i njihove procene.

(10) Sud u sedistu nosioca prava na restituciju mora pod uslovima st.1. recenica 2. na zahtev da postavi likvidatore. Pre upisa ukidanja nosioca prava na restituciju i njegovih likvidatora naznaka o brisanju upisana u registar u vezi sa nosiocem prava brise se po sluzbenoj duznosti. Ako vise ne postoje upisi u registar u vezi sa nosiocem prava, likvidatori, ako nosilac prava i dalje postoji prema st.1. recenica 2. , moraju da ga prijave za upis u trgovacki registar kao u fazi ukidanja. U ostalim pitanjima primenjuju se za likvidaciju propisi koji vaze za nosioca prava. Moze da se donese odluka o daljem postojanju nosioca prava dotle dok jos nije zapoceta raspodela imovine, koja treba da se vrati, clanovima drustva ili clanovima preduzeca. Nije potreban upis ili brisanje u registru ako lica ovlascena za podnosenje zahteva donesu odluku da titular prava vise ne postoji i da se ispunjenje zahteva restitucije vrsi neposredno clanovima drustva titulara prava ili njegovim pravnim naslednicima.

Paragraf 6.a

Privremeno uvodjenje u posed

(1) Prema par.6. organ mora, na zahtev, da titualara prava uvede u posed preduzeca koje se restituise ako je pravo dokazano i nijedan drugi titular prava nema prvenstvo prema par.3. st.2. Ako se samo utvrdi da postoji pravo, vrsi se privremeno uvodjenje u posed:

* prema cl.101. br.2. u vezi sa cl.110. st.1.Uvodnog zakona za Uredbu o insolventnosti od 5.oktobra 1994. (sav.sluzb. list I 2911.) od 1. januara 1999. reci "ukupno izvrsenje " se zamenjuju recima "postupak u vezi sa insolventnoscu imovine"

1) ako ne postoje indicije da nosioci prava ili lica postavljena da upravljaju preduzecem nece pravilno izvrsavati vodjenje poslova i
2) ako u slucaju potrebe sanacije titulari prava raspolazu planom koji obecava uspeh.

(2) Organ nadlezan prema par.25. odlucuje o uvodjenju u posed resenjem prema par.33. st.3. u roku od 3 meseca. U slucajevima st.1. recenica 1. uvodjenje u posed vazi po isteku roka dozvole kao odobreno.Tuzba za pobijanje odluke organa nema suspenzivno dejstvo. Na pravni odnos izmedju titulara prava i nosioca prava raspolaganja adekvatno ce se primenjivati propisi o ugovoru o zakupu ako se titular prava u slucaju st.1. recenica 1 ne odluci za kupovinu. Organ mora, u slucaju da se ne usvoji zahtev titulara prava na restituciju oduzetog preduzeca, na zahtev da odredi zakupninu ili kupoprodajnu cenu. Zakupnina ili kupoprodajna cena se odlazu do pravosnazne odluke o restituciji; oni otpadaju ako se preduzece vraca titularu prava. Titular prava mora da garantuje da ce on i lica postavljena da rukovode preduzecem u vodjenju poslova primenjivati brizljivost urednog i savesnog rukovodioca poslovima.

(3) Nosilac prava ima pravo na to da se bitno pogorsanje prema par.6. st.2. i 4. kompenzuje u trenutku privremenog uvodjenja u posed ako preduzece inace ne bi moglo dalje da se vodi. Obavezano lice moze da garantuje nastavak rada preduzeca i u drugoj formi narocito jemstvom.

(4) Nije potrebna odluka organa ako se titular prava i nosilac prava raspolaganja sporazumeju o privremenom koriscenju preduzeca koje treba da se restituise. O sporazumu mora se obavestiti organ.

Paragraf 6b

Decentralizacija

(1) Radi ispunjenja jednog ili vise zahteva za restutucijom prema par.6. preduzece se moze celo ili delimicno decentralizovati u pravno samostalna preduzeca ili u imovinske celine (poslovna mesta). Na tako obrazovanu imovinsku celinu odvojeno se primenjuje par.6. st.1.-4. O decentralizaciji odlucuje nadlezni organ na zahtev titulara prava ili nosioca prava raspolaganja resenjem prema par.33. st.3.

(2) Decentralizacija preduzeca se nalaze po zahtevu ako samom nosiocu prava raspolaganja
pripadaju prava ucesca ili prava clanstva, a titulari prava se saglase. Prilikom decentralizacije zadruga odlucuje se po zahtevu samo ako se sa decentralizacijom saglase njihovi likvidatori ili, ako oni nisu postavljeni, generalna skupstina sa vecinom potrebnom za ukidanjem zadruge. U svim drugim slucajevima organ odlucuje ocenom po duznosti.

(3) Organ treba, na zahtev, da podnese zavrsni bilans preduzeca koje se decentralizuje ukljucujuci i inventar koji njemu pripada u roku koji nije duzi od tri meseca. U zavrsnom bilansu i u inventaru treba navesti iznose iz pocetnog bilansa u DEM i iznose iz inventara.

(4) Protokol o predaji prema par.33. st.4 mora da sadrzi najmanje sledece podatke:

1. ime ili firmu i sediste preduzeca koje se decentralizuje i lica, na koje prelaze preduzeca koja nastaju decentralizacijom i koja u pogledu svojih pogona i delova preduzeca kao i u pogledu klasifikacije radnih odnosa treba tacno da se opisu, kao i njihove zakonske zastupnike;
2. trenutak od koga novostvorena ucesca ili novostvoreno clanstvo dozvoljavaju pravo
na udeo u dobiti prema bilansu kao i sve posebnosti u vezi sa tim pravom;
3. trenutak od koga radnje predajuceg preduzeca vaze kao za racun svakog od predajucih lica;
4. tacan opis i podelu predmeta aktivne i pasivne imovine preduzeca koje se decentralzuje , podelu na razna preduzeca ili imovinske mase. Ako je za prenos predmeta u slucaju sukcesije pojedinacnog prava u opstim propisima odredjena posebna vrsta oznake, te propise treba i ovde primeniti. Kod zenljista treba voditi racuna o par.28 Uredbe o zemljisnim knjigama. U ostalim pitanjima moze se pozvati na dokumenta kao sto su bilansi i inventari ciji sadrzaj omogucuje doznacavanje pojedinacmog predmeta;
5. kompenzaciono potrazivanje, kompenzacionu obavezu ili garancije koje treba da se svrstaju u svaku pojedinacnu imovinsku masu.

(5) Ako za svrhe restitucije mora da se osnuje novo preduzece, za konkretnu pravnu formu ce se adekvatno primenjivati merodavni propisi o osnivanju. Nije potrebna provera osnivanja; za zadatke provere zaduzen je nadlezan organ. Pocetni bilans u DEM preduzeca koje se decentralizuje treba da se podeli prema obrazovanju novih imovinskih masa; sa stupanjem na snagu decentralzacije on vazi kao korigovan u smislu podele.

(6) Ako poverilac preduzeca koje se prenosi od osobe kojoj je doznacena obaveza u okviru podele imovine ne moze da dobije namirenje, onda druga lica koja ucestvuju u decentralizaciji jemce za tu obavezu kao ukupni duznik. Ako obaveza nije svrstana ni u jednu od novih imovinskih masa i ako se svrstavanje ne moze dobiti tumacenjem, lica koja ucestvuju u decentralizaciji jamce kao ukupan duznik. Jemstvo ne nastupa ako je organ utvrdio da za izvrsenje obaveza imaju da garantuju samo odredjena lica, na koja su preneta preduzeca ili poslovna mesta, ili pak Agencija za privatizaciju. Agencija za privatizaciju jamci samo do iznosa koji bi dobili poverioci da decentralizacija nije izvrsena.

(7) Sa neosporivoscu resenja prema par.33. st.3, zavisno od odluke organa, predmeti navedeni u protokolu o predaji prelaze shodno u njemu predvidjenoj podeli pojedinacno ili kao celina na navedena lica. Istovremeno prava ucesca prelaze na lica navedena u resenju. Preduzece koje se prenosi prestaje sa radom ako ne treba dalje da postoji prema resenju. Ako se naknadno ispostavi da nisu preneti predmeti ili obaveze, organ ih dodeljuje licima navedenim u resenju prema istim nacelima koji su primenjeni prilikom decentralizacije, ako iz prirode stvari ne proizadje ni jedno drugo svrstavanje.

(8) Organ ce zamoliti sudove za registre nadlezne za lica navedena u resenju o decentralizaciji i urede za zemljisne knjige nadlezne za navedena zemljista za ispravljanje registara i knjiga i , ako je to potrebno, za upis.

(9) U slucaju decentralizacije savet preduzeca ostaje na duznosti i dalje vodi poslove za delove preduzeca koji su mu dodeljeni, ako ti delovi imaju broj radnika naveden u par.1. Saveznog zakona o organizaciji preduzeca i nisu integrisani u preduzece u kome postoji savet preduzeca. Prelazni mandat se zavrsava cim se u delovima preduzeca izabere novi savet preduzeca i objavi rezulat izbora, a najkasnije tri meseca od stupanja na snagu decentralizacije preduzeca. Ako su delovi preduzeca koji su do tada bili pripojeni raznim preduzecima fuzionisu u jedno preduzece, savet preduzeca kome je bio dodeljen najveci deo preduzeca prema broju radnika sa pravom glasa, vrsi prelazni mandat. Recenica 3. vazi adekvatno ako se preduzeca fuzionisu u novo preduzece. Ako su preduzeca koja ucestvuju u decentralizaciji medjusobno konkuretna, ne primenjuju se propisi o pravima ucesca saveta preduzeca, ako se prava odnose na poslove koji mogu da uticu na konkurenciju izmedju tih preduzeca.

Paragraf 7.

Izjednacavanje vrednosti

(1) Osim u slucajevima st.2. , titular prava mora da nadoknadi troskove radova na izgradnji, modernizaciji ili odrzavanju imovinskog dobra, koje je izvrsio nosilac prava raspolaganja do 2.oktobra 1990. ako je svrstavanje troskova radova u vrednost imovinskog dobra dokazano od strane sadasnjeg nosioca prava raspolaganja i ako su ti troskovi u kalendarskoj godini u proseku prekoracili 10.000 maraka NDR po jedinici u smislu par. 18. st.2. recenica 3. Ako svrstavanje troskova prema recenici 1. ne moze da se dokaze, ali je moguca procena troskova i njihovo svrstavanje u vrednost imovinskog dobra, troskovi i njihova procena ce se procenjivati prema par.31. st.1 recenica 2.i 3., uzimajuci u obzir radove koji se jos mogu utvrditi prilikom restitucije imovinskog dobra. Kod zgrada, od iznosa dobijenog prema recenici 1. ili recenici 2. za iznos koji prelazi 10.000 maraka NDR u proseku po jedinici, vrsice se godisnji odbici od 8% do odluke o restituciji. Marka NDR, rajhsmarka ili zlatna marka preracunavace se u odnosu 2:1 za nemacku marku. Osim u slucajevima iz recenice 6., vlasnistvo nad imovinskim dobrom, koje treba da se povrati, prelazi na titulara prava tek onda ako je odluka o retrocesiji neosporiva i ako je izjednacenje vrednosti namireno prema recenicama 1.-4. Na zahtev titulara prava posebno se odlucuje o retrocesiji imovinskog dobra ako je titular prava dao garanciju za vrednost koju utvrdjuje ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja a u visini troskova koji verovatno treba da se nadoknade.

(2) Povecanja vrednosti, koje je izvrsilo fizicko lice, verska zajednica ili fondacija od zajednickog interesa kao trenutni nosilac prava raspolaganja do 2.oktobra 1990. na imovinskom dobru, titular prava mora da izjednaci sa objektivnom vrednoscu u trenutku odluke o retrocesiji imovine. To vazi adekvatno ako nosilac prava raspolaganja izgubi vlasnistvo nad zgradom prema par.16.st.3. recenica 2. i 3.

(3) Ako se preuzimaju zalozna prava na zemljiste radi finansiranja gradjevinskih radova u smislu par 16. st. 5. i 7. ili ako se vrse placanja s obzirom na zalozna prava na zemlju koja su navedena u par.18 st.2., ne nastaje pravo na naknadu stete prema st.1. i 2. Ako titularu prava treba da se vrati natrag zemljiste i da se od njega izvrsi naknada za vlasnistvo nad zgradom koje je nastalo ranije na osnovu prava koriscenja nad zemljistem, sa ukidanjem prava koriscenja nastaje hipoteka obezbedjenja na zemljistu u visini zahteva prema st.1. i 2. u rangu dosadasnjeg prava koriscenja.

(4) Odgovornost nosioca prava ogranicava se na imovinsko dobro koje treba da se vrati.
Za ostvarivanje ogranicenja odgovornosti adekvatno se primenjuju par.1990 i 1991. Gradjanskog zakonika.

(5) Ako je javnopravna oblasna korporacija ili Agencija za privatizaciju trenutno nosilac prava raspolaganja, pravo na naknadu pripada Fondu za obestecenje, a u ostalim slucajevima trenutnom nosiocu prava rasplolaganja. Par.3. st.3. recenica 4. ostaje izuzet. Ako se trenutnom nosiocu prava raspolaganja nadoknadjuje otplacena ili isplacena kupoprodajna cena prema par.7.a st.1. , pravo na naknadu pripada Fondu za obestecenje prema st.1. uzimajuci u obzir troskove ranijeg nosioca prava raspolaganja.

(6) St.1.-5. ne primenjuju se na zahteve za retrocesiju prema par.6. ili ako se radi o upotrebama kojima su se krsila ogranicenja par.3. st.3.

(7) Ako nije drugacije dogovoreno, nosilac prava nema u odnosu na nosioca prava raspolaganja nikakvo pravo na dobijanje koristi izvucenih do retrocesije vlasnistva. Ovo ne vazi za naknade koje pripadaju nosiocu prava raspolaganja pocev od 1. jula 1994. iz zakupodavnog odnosa ili drugog odnosa koriscenja. Pravo na dobijanje prema recenici 2. nastaje sa pravosnaznoscu odluke o retrocesiji imovine. Ako nosilac prava istakne zahtev , dotadasnji nosilac prava raspolaganja moze troskove poslovanja nastale od 1 jula 1994. da uracuna u smislu priloga uz par.1. st.5. Uredbe o odredjivanju troskova poslovanja od 17. juna 1991. (sav.sluzb list I str 1217.) koja je zadnji put zamenjena zakonom od 27.jula 1992. (sav.sluzb. list I str 1415.) ako mu te troskove nisu nadoknadili stanari, zakupci, drugi nosioci prava koriscenja ili treca lica kao i troskove na osnovu pravnih poslova radi ocuvanja imovinskog dobra u smislu par.3. st.3. Par. 16 st.2. recenica 1. i 2. Zakona o prioritetu investicija je izuzeta.

(8) Zahtevi prema st.2. i 7. ne mogu se isticati u postupku prema odeljku VI. Za sporove su nadlezni redovni sudovi u cijem se okrugu imovinska vrednsot nalazi cela ili preteznim delom.

Paragraf 7.a

Protivcinidba

(1) Kupoprodajna cena, koju je nosilac prava raspolaganja, u vezi sa sticanjem svojine nad imovinskim dobrom koja treba da se vrati, platio drzavnom organu NDR ili trecem licu, mora mu se nadoknaditi po nalogu iz Fonda za obestecenje, osim u slucajevima stava 2. Iznosi placeni u marki NDR treba da se preracunaju u DEM u odnosu 2:1. Iznos naknade se utvrdjuje u resenju o retrocesiji prema par.33. st.3. Na zahtev nosioca prava ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja izdaje o tome posebno resenje.

(2) Ako je nosiocu prava povodom gubitka imovinskog dobra stvarno izvrsena protivcinidba ili dato obestecenje, on mora posle retrocesije svojine da ih preda nosiocu prava raspolaganja. Novcani iznosi u rajhsmarkama se preracunavaju u odnosu 20:1, novcani iznosi u markama NDR u odnosu 2:1 za jednu DEM. Ako je protivusluga ili obestecenje izvrseno iz drzavnog budzeta NDR, iz javnog budzeta SR Nemacke ili iz Fonda za davanje kredita, onda ta protivusluga ili obestecenje pripada Fondu za obestecenje. Potrazivanja na osnovu dugovnih knjiga koja su zasnovana radi ispunjenja gase se ukoliko jos nisu otplacena.

(3) Do namirenja zahteva prema st.2. recenica 1. nosilac prava raspolaganja ima u odnosu na zahtev titulara prava za izdavanje pravo na posedovanje. Ako titularu prava treba da se izda zemljiste ili zgrada, ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja zasniva u korist nosioca prava raspolaganja na njegov zahtev hipoteku obezbedjenja u visini iznosa pretvorenog prema st.2. recenica 2. zajedno sa 4% kamate od dana neosporivosti odluke o retrocesiji imovine na mestu istom po rangu, ako titular prava pre toga nije podmirio potrazivanje.

(4) Ove odredbe se ne primenju na zahteve retrocesije prema par.6.

Paragraf 8.

Pravo izbora

(1) Ako domaci titulari prava imaju pravo na retrocesiju prema par.3., oni mogu do isteka od 6 meseci od stupanja na snagu Zakona o obestecenju umesto toga da odaberu obestecenje. Ako titular prava ima svoje sediste ili prebivaliste izvan SR Nemacke, rok iz recenice 1. se produzava na 3 godine. Izuzeti su titulari prava cija su zemljista presla u narodno vlasnistvo odricanjem od vlasnistva, poklonom ili odricanjem od nasledstva.

(2) Ako pravo ima vise lica, pravo izbora moze da se ostvaruje samo zajednicki.

Paragraf 9.

Nacela obestecenja

Ako neko zemljiste iz razloga par.4. st.2. ne moze da se retrocesira, moze da se izvrsi prenos zemljista sa sto vecom uporedivom vrednoscu. Ako to nije moguce, obestecuje se prema Zakonu o obestecenju. Za obezbedjenje naknadnih zemljista vazi adekvatno par. 21. st.3. recenica 1. i st.4.

Paragraf 10.

Pokretne stvari

(1) Ako su pokretne stvari prodate i ne mogu da se vrate prema par.3. st.4. ili par.4. st.2. , titular prava ima pravo da od Fonda za obestecenje zahteva iznos ostvarenog prihoda, ako mu prihod nije vec odobren na racunu ili isplacen .

(2) Ako pri unovcenju pokretne stvari dobitak nije ostvaren, titular prava nema pravo na obestecenje.

Odeljak III

Ukidanje drzavne uprave

Paragraf 11.

Nacelo

(1) Drzavna uprava nad imovinskim dobrima ukida se odlukom organa na zahtev titulara prava. Umesto toga titular prava moze, uz odricanje od svog vlasnistva, da izabere obestecenje prema Zakonu o obestecenju. Kada odricanje stupi na snagu, titular prava se oslobadja od svih obaveza koje poticu od stanja imovine od trenutka zavodjenja drzavne uprave.

(2) Ako nosilac prava nije prijavio svoje pravo do isteka roka za prijave (par. 3. Uredbe o prijavi) drzavni upravitelj ima pravo da raspolaze imovinskim dobrom kojim upravlja.
Raspolaganje imovinskom vrednoscu nije vise dozvoljeno ako je titular prava prijavio svoje pravo nad imovinskom vrednosu kojom se upravlja posle isteka roka.

(3) Upravitelj mora da se uveri pre zapocinjanja raspolaganja da ne postoji prijava u smislu Uredbe o prijavljivanju.

(4) U slucaju raspolaganja titular prava ima pravo na prihod od kupovine. Ako titular prava ne prijavi zahtev, prihod od kupovine se izdvaja organu nadleznom za Fond za obestecenje za svrhe upravljanja.

(5) Ako su novcani imeci pod drzavnom upravom umanjeni na osnovu propisa diskriminatornog ili zapostavljajuceg karaktera, odobrava se uskladjivanje prema par. 65. st. 1. recenica 6. Zakona o obestecenju.

(6) Ako je za salda na racunu ili druge privatnopravne novcane zahteve, koji su bili pod drzavnom upravom i sa 1. julom 1990. preracunati u nemacku marku, isplaceno glavno obestecenje prema Zakonu o izjednacavanju imovinskih vrednosti, ovi zahtevu u toj meri prelaze na Fond za obestecenje; Uprava za uskladjivanje vrednosti saopstava visinu glavnog obestecenja organu koji vrsi isplatu. Ako je saldo na racunu vec isplacen nosiocu prava, Uprava za uskladjivanje vrednosti potrazuje nazad odobreno glavno obestecenje prema odredbama Zakona o izjednacavanju imovinskih vrednosti. Organ koji vrsi isplatu saopstava Saveznom uredu za regulisanje neresenih imovinskih pitanja i Upravi za uskladjivanje vrednosti iznos isplacen titularu prava bez posebnog zahteva (kontrolno saopstenje); dostavljeni podaci smeju da se koriste samo za zakonske zadatke Uprave za uskladjivanje vrednosti.

Paragraf 11.a

Okonacanje drzavne uprave

(1) Drzavna uprava nad imovinskim dobrima zavrsava se i bez zahteva titulara prava sa istekom 31. decembra 1992. Pravo izbora prema par. 11. st. 1. recenica 2. mora da se iskoristi do isteka drugog meseca od stupanja na snagu Zakona o obestecenju. Ako je imovniska vrednost zemljiste ili zgrada, onda dosadasnji drzavni upravitelj vazi i dalje kao ovlascen da vrsi raspolaganje za cije se izvrsenje validno obavezao ako je pre 1. januara 1993. kod ureda za zemljisne knjige zatrazen upis prava ili upis predbeleske radi obezbedjenja prava.

(2) Ako je u zemljisnoj knjizi zemljista ili zgrade koji su do sada bili pod drzavnom upravom,
upisana beleska o nalaganju drzavne uprave, ta beleska postaje bespredmetna sa istekom 31. decembra 1992. godine. Nju brise Ured za za zemljisne knjige na zahtev vlasnika ili dosadasnjeg upravitelja.

(3) Od zavrsetka drzavne uprave obaveze koje spadaju u duznost opunomocenika prema Gradjjanskom zakoniku pri okoncavanju njegovog naloga odnose se na dosadasnjeg upravitelja ako postoji nejasnoca o njegovoj licnosti, okrugu ili gradu u cijem okrugu se nalazi imovinska vrednost. Upravitelj moze da odbije izvrsenje obaveza navedenih u recenici 1. najkasnije do 30. juna 1993. ako i ukoliko je njemu izvrsenje nemoguce iz organizacionih razloga.

(4) Sa ukidanjem drzavne uprave uslovi koriscenja zemljista ili zgrade prelaze na vlasnika.

Paragraf 11b.

Zastupnik vlasnika

(1) Ako se ne moze utvrditi vlasnik imovinskog dobra koje je pre bilo pod drzavnom upravom ili njegovo mesto boravka i ako postoji potreba da se obezbedi zastupnistvo vlasnika, okrug ili grad u cijem se podrucju nalazi imovinska vrednost, na zahtev opstine ili ili nekog drugog koji za to ima opravdani interes, postavlja zakonskog predstavnika koji takodje moze biti pravno lice. Ako od veceg broja vlasnika nisu svi poznati ili ako prebivaliste pojednih nije poznato, jedan od poznatih vlasnika postavlja se za zakonskog zastupnika. On je oslobodjen od ogranicenja iz par. 181. Gradjanskog zakonika. Primenjuje se par. 16. st. 3. Zakona o upravnom postupku. U ostalim pitanjima adekvatno vaze par. 1785., 1786., 1821.. i 1837., kao i odredbe Gradjanskog zakonika o nalogu.

(2) Ako se ne moze utvrditi poverilac potrazivanja pod drzavnom upravom ili njegovo prebivaliste, "Drzavna banka " u Berlinu je drzavni zastupnik. Agencija za privatizaciju je od 1. januara 1993. zakonski zastupnik preduzeca koja su dosada bili pod drzavnom upravom.

(3) Zakonski zastupnik se opoziva na zahtev vlasnika. Ako su vise lica vlasnici, opoziv se vrsi samo ako zastupanje nije uspelo.

Paragraf 11.c

Zadrzavanje prava na saglasnost

Imovinskim dobrima koje su predmet sporazuma oznacenih u par. 1. st. 8. slovo b, moze se raspolagati samo uz saglasnost Saveznog ureda za regulisanje neresenih imovinskih pitanja. Za zemljista i zgrade to vazi samo ako je u zemljisnoj knjizi upisano zadrzavanje prava uz navodjenje ovog propisa. Ured za zemljisne knjige upisuje zadrzavanje prava na saglasnost samo na zahtev Saveznog ureda za regulisanje neresenih imovinskih pitanja. Protiv zahteva mogu upisani vlasnik ili njegovi naslednici da uloze priugovor koji se moze oslanjati samo na to da ne postoje uslovi iz recenice 1. U slucajevima u kojima prema clanu 3. st. 9. recenica 2. Sporazuma od 13. maja 1992. izmedju Vlade Savezne Republike Nemacke i Vlade Sjedinjenih Americkih Drzava o regulisanju odredjenih imovinskih prava u vezi sa clanom 1. Zakona uz taj sporazum od 21. decembra 1992. (Sav. sluzb. list II str. 1222.) pravni osnov (titulus) prelazi na Federaciju i istovremeno se zavrsava drzavna uprava, adekvatno vaze gornje odredbe po uslovom da na mesto Saveznog ureda za regulisanje neresenih imovinskih pitanja stupa savezni organ nadlezan za upravljanje nad odgovarajucim imovinskim predmetom.

Paragraf 13.

Preduzeca i ucesca u preduzecima u drzavnoj upravi

Modaliteti vracanja preduzeca i ucesca u preduzecima pod drzavnom upravom zavise od par. 6. Umesto trenutka eksproprijacije vazi trenutak uzimanja u upravu.

Paragraf 13a.

Odgovornost drzavnog upravnika

(1) Ako je titularu imovinskog dobra pod drzavnom upravom grubom povredom duznosti koje proizilaze iz propisnog poslovanja, od strane drzavnog upravnika ili zbog povrede drugih duznosti za koje je nadlezan drzavni upravnik, u toku drzavne uprave pritivpravno nastala materijalna steta, steta mu se mora nadoknaditi.

(2) Naknada stete se utvrdjuje na osnovu zakonskih propisa o drzavnoj odgovornosti i placa se iz Fonda za obestecenje.

(3) Fondu za obestecenje pripada pravo na naknadu od drzavnog upravnika ili komunalne uprave njemu nadredjene.

Paragraf 14.

(1) Nosilac prava nema pravo na naknadu stete ako imovinska dobra nisu preneta u drzavnu upravu jer nadlezni organ nije bio upoznat da postoje stvarni uslovi za zasnivanje drzavne uprave ili da postoje imovinska dobra a uzimajuci konkretne okolnosti nije mogao to da sazna.

(2) Pravo na naknadu stete takodje ne postoji ako je titularu prava bilo poznato da se ne vrsi drzavna uprava nad imovinskim dobrom ili je do tog saznanja mogao da dodje na prihvatljiv nacin.

Paragraf 14.a

Povecanja vrednosti od strane drzavnog upravnika

Povecanja vrednosti koje je drzavni upravnik finansirao iz sredstava u narodnom vlasnistvu vaze adekvatno par. 7.

Paragraf 15.

Ovlascenja drzavnog upravnika

(1) Do ukidanja drzavne uprave drzavni upravnik vrsi obezbedjenje i uredno upravljanje imovinskim dobrom.

(2) Do ukidanja drzavne uprave drzavni upravnik nije ovlascen da bez saglasnosti vlasnika sklapa dugorocne obaveze ili da zakljucuje stvarne pravne poslove.Par. 3. st. 3. recenica 2. i 5. vazi adekvatno.

(3) Ogranicenje prema stavu 2. ne vazi po isteku roka za prijavu (par. 3. Uredbe o prijavi)
dokle god vlasnik ne prijavi zahtev za povracaj imovinskog dobra pod drzavnom upravom.

(4) Pre neke naredbe drzavni upravitelj mora da se uveri da ne postoji prijava u smislu stava 3.

Odeljak IV

Pravni odnosi izmedju titulara prava i treceg lica

Paragraf 16.

Preuzimanje prava i duznosti

(1) Retrocesijom imovinskih prava ili ukidanjem drzavne uprave prava i duznosti koji proizilaze iz vlasnistva nad imovinskim dobrom vrsi sam titular prava ili upravnik koga odredi titular prava.

(2) Retrocesijom svojinskih prava, ukidanjem drzavne uprave ili privremenim uvodjenjem u posed prema par. 6a. titular prava stupa u sve pravne odnose koji postoje u vezi sa odgovarajucom imivinskom vrednoscu. Za kreditne ugovore koje je je zakljucio upravnik to vazi samo utoliko sto bi obaveze koje se zasnivaju na njima, u slucaju njihovog stvarnog obezbedjenja prema stavu 9. recenica 2., i dalje postojale u odnosu na titulara prava, drzavnog upravnika, kao i na njihove pravne naslednike. Stav 9. recenica 3. vazi adekvatno.

(3) Stvarna prava koriscenja ukidaju se resenjem prema par. 33. st. 3. ako nosilac prava koriscenja nije bio bio savestan u smislu u smislu par. 4. st. 3. Ukidanjem prava koriscenja prestaje vlasnistvo nad zgradom prema par. 288. st. 4. ili par. 292. st. 3. Gradjanskog zakonika Nemacke Demokratske Republike. Zgrada postaje sastavni deo zemljista. Hipotekarna prava nad zgradom postaju zalozna prava nad zahtevima navedenim u par. 77. i 7a., kao i nad stvarnim pravima koja se zasnivaju radi njihovog obezbedjenja. Ako nosilac prava koriscenja ukidanjem prava koriscenja gubi pravo da poseduje stan, dejstvo iz recenice 1. nastupa sest meseci od neosporivosti odluke.

(4) Pravni odnosi koji i dalje postoje mogu da se promene ili okoncaju na osnovu vazecih pravnih proipisa.

(5) Upisane hipoteke za izgradnju i uporediva hipotekarna prava za obezbedjenje kredita za gradnju koje je obezbedio drzavni upravnik preuzimaju se u obimu koji prozilazi iz par. 18. st. 2. Od tako dobijenog iznosa oduzimaju se otplate koje su izvrsene na pravo ili na potrazivanje obezbedjeno tim pravom. U okviru sporazuma izmedju poverioca prava, vlasnika i ureda za regulisanje neresenih imovinskih pitanja kao predstavnika interesa Fonda za obestecenje moze da se dogovori nesto sto odstupa od ovog. Ako nosilac prava dokaze da nije izvrsen gradjevinski rad na zemljistu koji odgovara uzimanju kredita, pravo se ne preuzima.

(6) Ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja odlukom o ukidanju drzavne uprave utvrdjuje deo hipotekarnog prava koji se preuzima, ako povlascenik ili ovlascenik iz hipotekarnog prava prethodno ne odluce o ukidanju drzavne uprave. U tom slucaju ured za regulisanje neresenih imovinskih prava moli organ koji vodi zemljisnu knjigu za upis prigovora protiv tacnosti zemljisne knjige u korist povlascenika. Ako se drzavna uprava okonca bez odluke ureda za regulisanje neresenih imovinskih pitanja, na zahtev povlascenika ili ovlascenika iz hipotekarnog prava ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja, u cijem se podrucju nalazi optereceno zemljiste, resenjem odredjuje deo hipotekarnog prava koji se preuzima. Ako se zahtev prema recenici 3. ne podnese u roku odredjenom u par. 30a. st. 3. recenica 1., vlasnik ostaje obavezan ako obezbedjeno potrazivanje nije prestalo otpisom. Na ogranicenja obaveze preuzimanja prema stavu 5. recenica 1. i 4. on moze u tom slucaju da se pozove samo ako tu nameru pismeno saopsti do 31. marta 1995. poveriocu ili stedionici u cijoj se poslovnoj oblasti nalazi zemljiste. Ako stedionica nije poverenik, ona je obavezna da samo potvrdi prispece tog saopstenja. Resenje se donosi za sva prava koja terete zemljiste prema stavu 5.

(7) Stavovi 5. i 6. vaze adekvatno za upisana druga hipotekarna prava koja su rezervisana na drzavnu inicijativu pre 8. maja 1945. ili posle nastanka gubitka svojine ili od strane drzavnog upravnika, osim ako hipotekarno pravo ne sluzi za obezbedjenje obaveze nosioca prava koja nema diskriminatorni ili stetni karakter.

(8) Resenje o delu prava koji se preuzima prema stavovima 5. do 7. za nosioca prava i poverioca hipotekarnog prava je osporivo.

(9) Ukoliko se hipoteka za izgradnju ili uporedivo hipotekarno pravo prema stavu 5. ili drugo hipotekarno pravo prema stavu 7. ne moze preuzeti, hipotekarno pravo prestaje da vazi. Recenica 1. vazi adekvatno prema nosiocu prava, drzavnom upravniku, kao i njihovim pravnim naslednicima za potrazivanje na kome se zasniva hipotekarno pravo. Ako se radi o potrazivanju iz zajma za koji nisu ulozena drzavna sredstva, poverenik ce se adekvatno obestetiti, izuzev ako to nije predvidjeno drugim propisom koji se od ovog razlikuje.

(10) Stavovi 5. do 9. ne primenjuju se ako se vrsi retrocesija zemljista prema par. 6. Dalje, stavovi 5. do 9. ne vaze ako je hipotekarno pravo zasnovano posle 30. juna 1990. U tom slucaju ovlascenik ima pravo da zahteva protiv onog koji je zasnovao hipotekarno oslobodjenje od hipotekarnog prava u obimu u kome se ono ne bi moglo preuzeti prema stavima 5. do 9. Povlascenik iz hipotekarnog prava je obavezan da u toj meri odobri gasenje hipotekarnog prava uz ukidanje obezbedjenog potrazivanja i uz naknadu stete koja nastaje iz prevremenog ukidanja.

Paragraf 17.

Odnosi zakupa i koriscenja

U postojece odnose zakupa i koriscenja ne zadire se retrocesijom zemljista i zgrada ili ukidanjem drzavne uprave. Ako zakupac ili korisnik pri zakljucenju ugovora nije bio savestan u smislu par.4. st.3., pravni odnos se raskida resenjem prema par.33. st.3. To adekvatno vazi i u slucajevima iz par.11a. st.4. par.16. st.3. recenica 5. Ako savesno zasnovani odnos zakupa ili koriscenja prestane da vazi sticanjem svojine, on ponovo pocinje da1 vazi vremenski neograniceno sa pravosnaznoscu resenja o retrocesiji sa sadrzajem koji bi on imao bez retrocesije imovine pocev od 3.oktobra 1990.

Paragraf 18.

Opterecenja zemljista

(1) Pri retrocesiji imovinskih prava nad zemljistima koja se ne vrsi prema par.6. nosilac prava mora za stvarna prava, koja su prestala prevodjenjem zemljista u narodno vlasnistvo, da polozi iznos otkupnine utvrdjen u resenju o retrocesiji. Iznos otkupnine se odredjuje prema zbiru pojedinacnih iznosa koji se odredjuju za odgovarajuca prava prema st.2.-5. i zatim preracunavaju u nemacke marke. Ovi pojedinacni iznosi se moraju u resenju posebno iskazati. Druga prava koja se razlikuju od onih navedenih u st.2-4. ne uzimaju se u obzir pri izracunavanju iznosa otkupa. U ostalim stvarima mogu da se ne uzmu u obzir i takva prava koja su sporazumno rasciscena i dokazana izmedju nosioca prava i poverioca.

(2) Hipoteke za izgradnju i uporediva hipotekarna prava za obezbedjenje kredita za gradnju, koje je zasnovao drzavni upravitelj, uzimaju se u obzir sa sledecim odbicima od nominalnog iznosa hipotekarnog prava koji se najpre preracunava u marku NDR-a . Odbitak iznosi godisnje za jedno hipotekarno pravo:

1. kod zgrada sa jednom ili dve jedinice
do 10.000 maraka NDR 4,0 %,
do 30.000 maraka NDR 3,0%,
preko 30.000 maraka NDR 2%,

2. kod zgrada sa tri ili cetiri jedinice
do 10.000 maraka NDR 4,5%,
do 30.000 maraka NDR 3,5%,
preko 30.000 maraka NDR 2,5 %,

3. kod zgrada sa pet do osam jedinica
do 20.000 maraka NDR 5,0%,
do 50.000 maraka NDR 4,0%,
preko 50.000 maraka NDR 2,5%,

4. kod zgrada sa devet i vise jedinica
do 40.000 maraka NDR 5,0%,
do 80.000 maraka NDR 4,0%,
preko 80.000 maraka NDR 2,5%,

Kao jedinica u smislu recenice 2. vaze stanovi ili poslovne prostorije koji u trenutku odluke postoje u zgradi i koje su odvojene ili koje se mogu samostalno izdavati. Od tako dobijenog iznosa mogu se odbiti one otplate koje su neosporno izvrsene za pravo ili za potrazivanje obezbedjeno pravom. Ako nosilac prava dokaze da gradjevinski radovi na zemljistu koji odgovaraju uzimanju kredita nisu izvrseni, pravo se nece uzeti u obzir. Recenice 1.-5. vaze adekvatno za druga hipotekarna prava koja su zasnovana na drzavnu inicijativu pre 8.maja 1945. ili posle nastajanja gubitka svojine ili od strane drzavnog upravitelja, izuzev ako je hipotekarno pravo posluzilo obezbedjivanju obaveze titulara prava koja nije imala diskriminirajuci ili drugi stetni karakter.

(3) Kod drugih hipotekarnih prava, koja se razlikuju od onih koja su navedena u st.2., za obracun iznosa otkupa polazi se od nominalnog iznosa ranijeg prava. St.2 recenica 4. vazi adekvatno.

(4) Prava koja su usmerena na izvrsenje ponovnih placanja na osnovu zemljista, pri obracunavanju iznosa otkupa prikazuju se sa njihovom kapitalizovanom vrednoscu.

(5) Pri obracunavanju pojedinacnih iznosa koji se uzimaju u obzir za iznos otkupa, kompenzaciona davanja za pravo ili za potrazivanje na kome se zasniva pravo ili obestecenje koje je raniji poverilac prava dobio od drzave ne oduzimaju se. To vazi adekvatno ako su duzniku potrazivanje obezbedjeno pravom otpisali drzavni organi Nemacke Demokratske Republike.

Paragraf 18.a

Retrocesija zemljista

Svojina nad zemljistem prelazi na titulara prava kada odluka o retrocesiji postane neosporiva i kada se polozi iznos otkupa uz odricanje uzimanja natrag kod onog organa za polaganje (par.1. Uredbe o polaganju) u cijem okrugu ima svoje sediste ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja koji donosi odluku. Imovina takodje prelazi na nosioca prava ako resenje o retrocesiji svojine nad zemljistem nije postalo neosporivo samo u pogledu utvrdjivanja otkupnog iznosa i ako je nosilac prava dao garanciju za iznos otkupa.

Paragraf 18.b

Davanje iznosa otkupa

(1) Poverilac ranijeg stvarnog prava nad zemljistem ili njegov pravni naslednik (korisnik) moze da zahteva od organa za polaganje davanje onog dela iznosa otkupa kojim je uzeto u obzir njegovo ranije pravo prilikom izracunavanja neosporno utvrdjenog iznosa otkupa, ako se taj deo ne daje Fondu za obestecenje ili nosiocu prava. Zahtev korisnika prelazi na Fond za obestecenje ako je korisnik za gubitak svoga prava dobio od drzave kompenzacione isplate ili obestecenje ili ako su drzavni organi NDR duzniku otpisali potrazivanje na kome se zasniva pravo. Nosilac prava moze da zahteva da mu se isplati onaj deo iznosa otkupa koji otpada na ranije stvarno pravo u onoj meri u kojoj su izvrsene otplate za pravo, koje nisu uzete u obzir pri utvrdjivanju iznosa otkupa, ili ako bi nosilac prava koriscenju iz prava mogao da tvrdi da to pravo nije nastalo, da se ugasilo ili nije bilo preneto na njega. Pravo na davanje moze da se ostvari samo u roku od 4 godine od polaganja depozita. Ako je poverilac Fond za obestecenje davanje se vrsi na osnovu resenja o isplati koje izdaje Fond za obestecenje.

(2) Za postupak deponovanja vaze odredbe Uredbe o deponovanju. Poverilac stvarnog prava upisan u zemljisnu knjigu u trenutku prevodjenja zemljista u narodno vlasnistvo ili njegov pravni naslednik vazi kao korisnik dokle god ne postoje osnovane sumnje u njegovo pravo.

(3) Potrazivanje obezbedjeno ranijim pravom gasi se u onoj meri u kojoj deo iznosa otkupa koji otpada na to potrazivanje treba da se da korisniku ili Fondu za obestecenje. U slucajevima iz par.18. st.2. potrazivanje od nosioca prava, drzavnog upravitelja kao i njihovih pravnih naslednika smatra se ugasenim i u pogledu preostalog iznosa. Ako se radi o potrazivanju iz zajma za koji nisu data drzavna sredstva, poverilac ce se adekvatno obestetiti, izuzev propisa koji odstupa od ovoga.

(4) Deo iznosa otkupa koji nije isplacen po isteku od 5 godina od deponovanja, dace se Fondu za obestecenje ako se ne vodi pravni spor oko iznosa ili delova toga iznosa.

(5) Ako je drzava vec namirila korisnika, potrazivanje koje lezi u osnovi prelazi na Fond za obestecenje.

Paragraf 19.

(brisan)

Paragraf 20.

Pravo zakupaca i korisnika na precu kupovinu

(1) Zakupcima i korisnicima kuca za jednu porodicu i kuca za dve porodice kao i zemljista za svrhe rekreacije, koji su bili pod drzavnom upravom u smislu par.1. st.4. ili za koje postoji pravo na retrocesiju, dozvoljava se na zahtev pravo prece kupovine zemljista ako je odnos zakupa ili koriscenja postojao 29. septembra 1990. i ako i dalje postoji u trenutku donosenja odluke o zahtevu. Pravo iz recenice 1. ne postoji ako zakupac ili korisnik ne koristi zemljiste ili zgradu shodno ugovoru.

(2) U vezi sa pojedinacnim ucescem susvojine u zemljistima ili zgradama koje su bile pod drzavnom upravom ili koje treba da se retrocesiraju, pravo prema st.1. na priznavanje prava prece kupovine postoji samo onda ako su i ostali delovi susvojine bili u drzavnoj upravi u smislu par.1.st.4. ili treba da se retrocesiraju. Pravo se odnosi kako na prodaju pojedinih delova susvojine tako i na prodaju zemljista. Vrsenje prava prece kupovine dela susvojine iskljuceno je pri prodaji suvlasniku.

(3) Ako pravo zakupa ili koriscenja obuhvata delimicnu povrsinu zemljista, pravo postoji prema st.1. i 2. samo onda ako deo delimicne povrsine iznosi vise od 50% od ukupne povrsine. U tom slucaju pravo prece kupovine moze da se dozvoli samo za celokupno zemljiste. Radi izracunavanja dela merodavnog prema recenici 1. sabira se vise delimicnih povrsina ustupljenih raznim zakupcima ili korisnicima.

(4) Vecem broju lica koja polazu pravo na zemljiste ili deo susvojine pripada zajednicki pravo prece kupovine. Svako lice koje polaze pravo moze da podnese zahtev za dozvolu prava prece kupovine. Zahtev ima dejstvo i na ostala lica koja polazu pravo.

(5) Zahtevi za dozvolu prava prece kupovine podnose se u okviru postupka prema odeljku VI uredu za regulisanje neresenih imovinskih pitanja koji donosi odluku o pravu na retrocesiju.U slucajevimna iz par 11.a nadlezan je onaj ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja u cijem okrugu se nalazi zemljiste.

(6) Pravo prece kupovine nastaje kada resenje, kojim se usvaja zahtev prema statovima 1. ili 2., postane neosporivo i kada se izvrsi upis u zemljisnu knjigu. Pravo vazi samo za slucaj prve prodaje. Ako u trenutku zakljucenja kupoprodajnog ugovora jos nije doneta odluka o podnetom zahtevu prema st.1 ili 2. pravo prece kupovine obuhvata narednu prodaju. Par.892. Gradjanskog zakonika ostaje izuzet po ostalim pitanjima.

(7) Pravo prece kupovine nije prenosivo i ne prelazi na naslednika nosioca prava prece kupovine. Ono se gasi sa okoncanjem odnosa zakupa ili koriscenja. To vazi za vec postojeca prva prece kupovine. Par.569.a st.1. i 2. Gradjanskog zakonika ostaje izuzet.

(8) U ostalim pitanjima adekvatno se primenjuje par.504.-513., 875.,1098.st.1. recenica 2. i st.2. kao i par. 1099.-1102.,1103. st.2. i par.1104. Gradjanskog zakonika.

Paragraf 20.a

Pravo nosioca prava na precu kupovinu

Kod zemljista kod kojih ne moze da se izvrsi retrocesija, jer su treca lica na njima stekla prava svojine ili stvarna prava koriscenja, titularu prava se na zahtev odobrava pravo prece kupovine zemljista. Ovo ne vazi ako je zemljiste steceno prema odredbama Zakona o prioritetu investicija. Za odlucivanje o zahtevu nadlezan je ured za regulisanje neresenih imovinskih pitanja koji mora da odluci o pravu na retrocesiju svojine. Kao slucaj prece kupovine ne vazi sticanje zemljista od strane imaoca stvarnog prava koriscenja . U ostalim pitanjima adekvatno se primennjuju par.20. st.2. i 4., st.5. recenica 1., st.6.,st.7.recenica 1. i st.8.

Paragraf 21.

Naknadno zemljiste