Ako možeš sačuvati prisustvo duha
kada svi gube glavu,

I još te okrivljuju za to,

Ako možeš sačuvati samopouzdanje
kada svi sumnjaju u tebe,

Ali Ako u isto vreme vodiš računa i o njihovoj sumnji,

Ako možeš čekati i ne umoriti se od čekanja,

Ako možeš mirno slušati kako lažu o tebi,

A ti ne izreći ni jednu laž,

Ako možeš trpeti da te mrze, a sam da ne mrziš.

Ako možeš da sanjaš, ali da snovi ne zagospodare tobom,

Ako možeš da misliš, ali da ti misli ne budu same sebi cilj,

Ako možeš da doživiš trijumf i propast
i da obe stvari

primiš jednako hladnokrvno kao slučajne goste
u svom životu,

Ako možeš da čuješ kako istinu koju si izrekao
izokreću podlaci da bi razgnevili glupake,

Ili da gledaš uništeno delo svog života
i da počneš da ga iznova gradiš istrošenim alatkama.

Ako možeš da govoriš sa gomilom i da zadržiš svoje vrline,
ili da šetaš sa kraljevima, a da sačuvaš skromnost,

Ako te ni neprijatelji ni prijatelji ne mogu povrediti,

Ako svi ljudi računaju na tebe, ali niko suviše

Ako možeš ispuniti neumoljivi minut
sa šezdeset sekundi u kojima se mora pretrčati rastojanje,

Tada će Zemlja i sve na njoj biti tvoji

I - što je još važnije - bićeš čovek, sine moj!