SOKRATOVA MUDROST:
Kada je Aristotel zapitao proročište u Delfima: "Ko je najmudriji na svetu?", ono mu je odgovorilo: "Sokrat. Sokrat je najmudriji čovek na svetu". U nedoumici oko toga, Aristotel se obrati Bogu, koji mu reče: "Tačno. Sokrat je najmudriji čovek na svetu, jer jedini on, za razliku od drugih,
zna koliko ne zna".

Mudri Konfučije parafrazira svoj razgovor sa učenikom: "Cu Kung zapita: Postoji li neka reč koju bih kao moto svom ponašanju mogao koristiti celi život? Učitelj mu odgovori: Ta reč je "uzajamnost", jer
"Što ne želiš da drugi tebi čine, ne smeš ni ti drugima činiti"
Slično genijalnoj, uvek aktuelnoj i univerzalnoj Konfučijevoj izreci, u Japanu postoji poslovica kojom se iskazuje neophodnost kulture i potrebe prilagođavanja datoj situaciji, odmerenost i uviđavnost:
"Kad posećuješ tuđe selo čini ono što oni čine"
Ova vrhunska etička načela podupire i Ajnštajnova misao:
"Ne činite nikad ništa što se protivi vašoj savesti,
čak ako to od vas i država traži".

Kultura, odmeren stil i lepi maniri čine coveka dostojanstvenim i cenjenim u svim prilikama, pa i onda kad nekome ne čini nešto po volji. To je još u Starom Rimu uočio pesnik Publicije koji je izrekao:
"Delimično si ispunio molbu, ako si je na lep način odbio".

Bard pisane reči, Dostojevski, ovako je ocenio kompleksnu ali i nestalnu ljudsku prirodu, koju su ispoljavali i njegovi književni likovi:
"Ljudsko srce je ring u kom se
anđeo i đavo stalno tuku za prednost"

Različiti afiniteti, sklonosti i navike, kao nešto što je imanentno ljudskom biću, što treba imati u vidu, uvažiti kao normalno i ne iscrpljivati se diskusijom o tome čiji ukus je bolji, izraženo je poznatom latinskom izrekom:
"De gustibus non est disputandum"
(o ukusima ne vredi raspravljati)

Engleski književnik Entoni Ponel jezgrovito je zaključio o neminovnosti ljudske prolaznosti i nemoći čoveka da to spreči:
"Postajati star je kao kazna koja se povećava
zbog zločina koji niste počinili"
Ali i u starosti ostaju živa sećanja, pa ruski pesnik Baratinski kaže:
"Bog nam je dao pamćenje da bismo imali ruže u decembru"

U narodu se mudrost, odmerenost i obazrivost veoma ceni, pa se kaže:
"Dvaput meri jednom seci",
a u Africi kažu:
"Samo budala dubinu vode proverava obema nogama"

Pretpostavka uspeha jeste inventivnost i akcija, a ne opuštanje i lenčarenje, jer:
"Ne može se megdan zadobiti na divanu sve lulu pušeći"

Onaj ko koristi snagu efektnog i sažetog govora u prednosti je nad onima koji dugo i nepotrebno razglabaju, i zato se kaže
"Duga priča cenu gubi".
A Dostojevski to isto kaže na drugi način:
"Oni koji umeju da govore, govore kratko".
I kad nekome treba pomoć, ona je najcenjenija ako je pravovremena, pa se kaže:
"Dvostruko daje ko brzo daje".

Tri velika uma, iako razdvojena vekovima, slično su razmišljala o mudrosti i učenosti. Heraklit poručuje da je mudrost starija od znanja:
"Znati mnogo stvari ne znači biti mudar".
A Paskal da je deo mudrosti i čovekova procena da ne treba gubiti vreme na laprdanju i glupostima:
"Pametan čovek ne samo da ne govori gluposti nego ih i ne sluša".
Ajnštajn, pak, kao pronalazački genije, ukazuje da je, pored sveg znanja ovoga sveta, za dalji napredak neophodna i kreativna imaginacija jer tek ona otkriva nove horizonte:
"Mašta je važnija od znanja".
A Gete se na to nadovezuje, potvrdujući gornju konstataciju da je Sokrat najmudriji čovek na svetu:
"Sa znanjem raste i sumnja"

Kad nema vladavine prava i autoriteta suda, onda zlo i nepravda dominiraju urušavajući društveni poredak i civilizacijska dostignuća,
o čemu narodna poslovica kaže:
"Kad pravda tamnuje, krivda caruje".
A o opasnost lažnog svedočenja po nevinog, nestalnosti i laži, toleranciji kriminala koja i sama postaje kriminal, govore pravne izreke:
"Kad ti trojica kažu da si pijan - lezi pa se valjaj"
"Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe"
"Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov"
"Ko oprašta zločin, postaje saučesnik u njemu"

Odmerenost i strpljenje nekada mogu postići bolji efekat nego reči, o čemu je indijski filozof Tagore, nadahnjujući verovatno i docniji nenasilni otpor Mahatme Gandija, rekao:
"Najbolja upotreba reči je ćutanje".

A Tolstoj je naznačio da su važnija dela od reči:
"Daj više odmora jeziku nego rukama".

Neko, opet, reče da i kad nešto ne znaš ne moraš ispasti glup ako znaš da se kontrolišeš i pustiš da govore oni koji znaju:
"Da si ćutao ostao bi filozof".
S druge strane ne treba preterivati ni onda kad se ima, te o opasnosti uspeha koji udara u glavu ("ko visoko leti nisko pada"), Balzak kaže:
"Slava je otrov koji treba uzimati u malim dozama"
U istom cilju je i poruka odmerenosti i samokontrole:
"Nemoj da ničeš tamo gde te ne seju".

Kaže se i da onaj ko nema moći ne treba uludo da nasrće na snažnijeg, jer ga time samo još više može razjariti:
"Ako ne znaš udarati, ne pokazuj zube".
na šta, u moderno doba, Patak Dača poručuje:
"Ako ne možeš da ih pobediš - pridruži im se"

"Lenjost korača tako polako da je siromaštvo brzo stigne"

"Prijatelj je najbolja imovina u životu"

"Niko se nije osigurao od prosjačkog štapa i tamnice"

"Voli svog suseda, ali ne ruši ogradu"
(švajcarska poslovica)

"Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao"
(Dostojevski)

"Kad je čovek sam uvek je u lošem društvu"
(Kafka)