P R O J U R I S

Poštovane koleginice i kolege,
Ovih dana sam započela avanturu zvanu priprema za polaganje pravosudnog ispita. Već na početku sam se suočila sa određenim dilemama u pogledu potrebne i adekvatne literature. Zbog toga bih želela da otklonim neke nedoumice i postavim vam nekoliko pitanja:
1. Poredeći priručnike u izdanju Službenog glasnika i Projuris-a, došla sam do saznanja da su autori priručnika "Uvod u građansko pravo i stvarno pravo" kao i "Porodično i nasledno pravo" zapravo isti. U čemu je razlika između ovih priručnika dva izdavača?
2. Da li se kod Projuris-a može nabaviti priručnik za Krivično pravo materijalni deo? Kod Službenog glasnika ga nema.
3. Da li su priručnici Projuris-a ažurirani i da li prate izmene zakonodavstva?
4. Konačno, da li mi možete navesti cene priručnika Projuris-a pojedinačno ili eventualno kompleta?
Unapred se zahvaljujem!
Srdačan pozdrav!

Vidim da su iskustva vezano za pravosudni ispit različita i da univerzalni recept ne postoji, osim temeljnog i sveobuhvatnog učenja. Kako sam ja u fazi odlučivanja koju literaturu da koristim pregledala sam udžbenike jedina dva izdavača, tj. izdanje Projurisa i Službenog glasnika. Mislim da je Ustavno pravo Ratka Markovića bolje napisano te ga toplo preporučujem za pripremu, dok je trgovinsko, kpp, radno i upravno bolje u izdanju Projurisa. Uvod u građansko i stvarno, kao i porodično, za oba izdavača su pisali isti autori te smatram da jedino cena može da odredi izbor. Obligacije su jasnije i jednostavnije u udžbeniku Projurisa. U svakom slučaju ispitivači ne bi trebalo da forsiraju jedan ili drugi priručnik jer bi to bilo nepravedno prema kandidatima.

Delimicno bih se slozila sa Suncicom, jer mislim da, sto se tice Upravnog prava da su dobri i Projurisov i Glasnikov prirucnik. Cak smatram da su neke teme iz Upravnog bolje obradjene u Glasniku, ali generalno prolazi se na oba prirucnika. Ustavno je po meni bolje uradjeno u Galsniku, mada ima dosta teorije, koja uglavnom na ispitu nece bit pitana. Sto se tice ostalih prirucnika slazem se da je bolje izdanje Projurisa. To se narocito odnosi na Kompanijsko pravo, jer u Glasnikovom prirucniku mnogo toga nema sto se na ispitu trazi, a opet ima mnogo teorije koju, sem u 3. komisiji, ne pitaju (npr. komanditna drustva na akcije). Takodje, u Glasnikovom izdanju Radnog nema delova o penzijsko-invalidskom osiguranju, zdravstvenom osiguranju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti, sto je do sada uvek bilo postavljano kandidatima na ispitu. Pojedine prirucnike su kod oba izdavaca pisali isti autori (npr. Stvarno i Nasledno), tako da sustinske razlike nema. Razlika je, verovatno samo u ceni. Moj savet je da se obavezno uz prirucnik, koji god da uzmete konsultujete i zakone. Tako je meni bilo najlakse.

Hvala na odgovorima i preporukama!
Da li se negde mogu naći prečišćeni i ažurirani tekstovi zakona?
U međuvremenu sam saznala da postoji i Pravosudni praktikum u izdanju Projuris-a koji su mi toplo preporučili. Da li je on neophodan za pripremu pravosudnog ispita?

Drage koleginice i kolege,
Prošla sam kroz kako Dana reče: "avanturu zvanu priprema za polaganje pravosudnog ispita" pa bih želela da podelim neka svoja iskustva sa vama.
Toplo bih vam preporučila priručnik iz radnog prava u izdanju Projuris-a, prihvaćen je kao literatura od strane sve tri komisije. Inače, Dacadejzi vam već reče da sadrži delove o PIO, zdravstvenom osiguranju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Ovo je obavezno pitanje u svim komisijama.
Priručnik Projuris-a iz upravnog prava je, takođe, prihvaćen kao literatura od strane sve tri komisije. Uz njega bi trebalo koristiti i Zakon o upravnom sporu koga imate u Zbirci pravosudnih propisa u izdanju Projuris-a. Treće pitanje je obavezno upravni spor.

Da pomognem i ja malo, sistematizovao sam ispitna pitanja iz ustvanog i krivičnog. Ostatak sledi.
USTAVNO

I ODBOR - Bosa Nenadić

1. Pravo na pravično suđenje
2. Nadležnost Vlade +
3. Opštinski sudovi
4. Postupak promene ustava
5. Službena upotreba jezika i pisma +
6. Ustavne dužnosti i obaveze
7. Osnovna načela ustava
8. Postupak donošenja zakona u skupštini
9. Prava i dužnosti stranaca
10. Sloboda mišljenja i izražavanja
11. Prava pripadnika nacionalnih manjina
12. Ljudske slobode i prava – sloboda kretanja +
13. Nadležnost i akti predsednika RS
14. Način rada i odličivanja NS
15. Nadležnost i akti Vlade
16. Odnos NS i Vlade
17. Nadzor države nad ostvarivanjem prava lokalne samouprave
18. Nadležnost AP +
19. Zaštita prava na lokalnu samoupravu +
20. Vrste i delokrug organa uprave
21. Nadležnost Privrednih sudova +
22. Pravosudna uprava +
23. Nadležnost Ustavnog suda po ustavnoj žalbi
24. Izbor i prestanak mandata javnih tužilaca i njihovih zamenika
25. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ++
26. Disciplinska odgovornost advokata
27. Nadležnost i sastav Visokog saveta sudstva
28. Nadležnost Ustavnog suda u domenu kontrole ustavnosti i zakonitosti
29. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda na opštoj sednici
30. Mere pozitivne diskriminacije
31. Odgovornost Vlade i ministarska odgovornost
32. Političke slobode i prava
33. Poslanički imunitet
34. Organi AP i njihov delokrug
35. Nadležnost Vrhovnog kasacionog suda +
36. Konstituisanje NS ++
37. Ostvarivanje zaštite ljudskih prava i sloboda
38. Zaštita prava na lokalnu samoupravu
39. Nadležnost Ustavnog suda
40. Pitanje prava nacionalnih manjina
41. Finansiranje lokalne samouprave
42. Lične slobode i prava
43. Predsednik Republike Srbije
44. Izbor i prestanak Vlade
45. Državno veće tužilaca
46. Materia constitucionis
47. Apelacioni sud +
48. Ustavne dužnosti građana Srbije +
49. Izvorni i povereni poslovi lokalne samouprave
50. Visoki savet sudstva
51. Finansiranje RS
52. Funkcija advokature
53. Načelo podele vlasti
54. Svojinski odnosi
55. Odnosi NS i Predsednika RS
56. Načelo vladavine prava
57. Način izbora i prestanak mandata narodnog poslanika
58. Pravo i dužnost zaštite nacionalnih manjina
59. Funkcije javnog tužilaštva
60. Suspenzivni veto
61. Socijalne slobode i prava
62. Nadležnost Ustanog suda u zaštiti ljudskih sloboda i prava
63. Pojam Ustava
64. Nadzor države nad ostvarivanjem prava na lokalnu samoupravu
65. Postupak izbora i prestanak dužnosti sudije u RS
66. Postupak promene Ustava


II odbor – Irena Pejić

1. Sloboda štampe
2. Pravni položaj poslanika
3. Ustavno načelo samostalnosti sudova
4. Pravo nacionalnih manjina
5. Zakonodavni postupak
6. Nadležnost visokog saveta sudstva
7. Ekonomska prava u URS
8. Sastav, izbor i mandat Vlade
9. Nezavisnost sudija
10. Lična prava i slobode u URS
11. Jemstvo i izvršenje odluka Ustavnog suda
12. Postupak za promenu Ustava
13. Biračko pravo
14. Imunitet sudija
15. Referendum
16. Nadležnost narodne skupštine
17. Organizacija i vrste sudova
1. Promena Ustava
2. Nadležnost NS
3. Načela kod suđenja
4. Načela Ustava
5. Izbor Narodnih poslanika
6. Imunitet sudija
7. Zabrana diskriminacije
8. Odgovornost Vlade
9. Vrhovi savet sudstva – mandat članova
10. Sistematizacija ljudskih i manjinskih prava
11. Organizacija sudova
12. Poslanički imunitet
13. Stalnost sudijske funkcije
14. Garancija pravičnog suđenja
15. Raspuštanje NS
16. Manjinska prava po Ustavu
17. Vlada i nadležnost Vlade
18. Ustavna žalba
19. Ustavna zaštita kod pritvaranja
20. Izbor predsednika
21. Neposredna demokratija
22. Načela Ustava
23. Nadležnost Ustavnog suda

III Odbor - OLIVERA VUČIĆ
1.Ustav RS- promene
2.Izbor i odgovornost šefa države
3.Uslovi za podnošenje ustavne žalbe

1.Svojstva ustava
2.Biračko pravo
3.Izbor sudija

1.Manjinska prava
2.Dejstva odluka Ustavnog suda
3.Osnovni sud

1.Načelo narodne građanske suverenosti
2.Ustavni sud-nadležnost
3.Državno veće tužilaca

1.Funkcije ustava
2.Vlada-odgovornost
3.Vrhovni kasacioni sud

1.Preambula ustava
2.Narodna skupština
3.Advokatski pripravnici

KRIVIČNO
I ODBOR - Nata Mesarovic

1.Nužna odbrana
2.Teška krađa
3.Zahtev za vanredno ublažavanje kazne

1.Pojam krivičnog dela
2.Ubistvo deteta pri porođaju
3.Mere obezbeđenja prisustva okrivljenog

1.Pokušaj krivičnog dela ?
2.Saslušanje okrivljenog
3.Istražne radnje

1.Mesto i vreme izvršenja krivičnog dela
2.Omogućavanje uživanja opojnih droga
3.Presuda

1.Postupak JT po krivičnoj prijavi
2.Stvarna i pravna zabluda
3. imovinskopravni zahtev
1. pokusaj KD
2. Prevara
3. saslusanje okrivljenog u kriv. postupku

1. Vreme i mesto izvrsenja KD
2. ubistvo deteta pri porodjaju
3. zalba na prvostepenu presudu

1. Sticaj KD
2. omogucavanje uzivanja opojnih droga
3. mere za obeybedjenje prisustva okrivljenog (nabrojati pa govoriti o zabrani napustanja boravista)

1. pomaganje
2. KD teske kradje
3. optuznica

1. stvarna i pravna zabluda
2. KD lake telesne povrede
3. osteceni kao tuzilac, privatni tuzilac

1. saucesnistvo
2. KD falsifikovanje isprave
3. Jemstvo

1.Nadleznost suda
2. ugrozavanje javnog saobracaja
3. branilac u KP

II Odbor - Zagorka Dolovac

1. Zastarelost (posebno tok i prekid zastarelosti)
2. Razbojnička krađa
3. Izuzeće sudija

1. Nehat
2. Razlika između razbojništva i razbojničke krađe, OBAVEZNO
3. Optužnica

1. Kriv.delo primanje mita
2. Pritvor
3. Vanredni pravni lekovi

1. Skrivljena neuračunljivost
2. Ubistvo na mah
3. Vanredni pravni lekovi, nabrojati pa ona odredi jedan da se o njemu priča. U konkretnom slučaju Zahtev o zaštiti zakonitosti

III ODBOR - Nevenka Vazic

1. stvarna nadleznost suda
2. nuzna odbrana
3. troskovi KP

1. branilac u KP
2. produzeno KD
3. saslusanje okrivljenog kao dokazna radnja

1. nacelo javnosti
2. krivicne sankcije
3. jemstvo

1. mesna nadleznost suda
2. stvarna zabluda
3. mere za obezbedjenje prisustva okrivljenog

1. obavezna i fakultativna odbrana
2. oblici saucesnistva
3. optuznica

1. skraceni postupak
2. amnestija i pomilovanje
3. zahtev za zastitu zakonitosti

1. radnje dokazivanja
2. novcana kazna
3. imovinskopravni zahtev

1. nacelo neposrednosti
2. uslovna osuda
3. predkrivicni postupak

1. izuzece sudije
2. uslovni otpust
3. sporazum o priznanju krivice

1. pritvor
2. vrste kazni
3. vrste presuda

1. rokovi u kr. postupku
2. svedok saradnik
3. KD nasilje u porodici

1. ponavljanje postupka
2. sudska opomena
3. pojam i vrste istrage

1. saslusanje svedoka
2. sticaj
3. zalba na presudu
1. Obavezna i fakultativna odbrana +
2. Krivica +
3. Razbojništvo +
4. Presumpcija nevinosti
5. Saučesništvo +
6. Troškovi krivičnog postupka (pojam i vrste) +
7. Mere bezbednosti – svrha +
8. Pojam i obeležja istrage +
9. Novčana kazna
10. Oštećeni kao tužilac +
11. Zabrana retroaktivnosti primene zakona
12. Procesni subjekti +
13. Načelo slobodne ocene dokaza
14. Krivične sankcije i njihova svrha
15. Stvarna nadležnost sudova
16. Nasilje u porodici
17. Sukob nadležnosti
18. Elementi krivičnog dela
19. Privatni tužilac
20. Uloga tužioca u krivičnom postupku
21. Uviđaj kao dokazna radnja
22. Načelo slobodne ocene dokaza
23. Delo malog značaja
24. Uloga predsednika veća na glavnom pretresu
25. Oduzimanje imovinske koristi
26. Razlozi za žalbu na presudu
27. Stvarna zabluda
28. Radnje dokazivanja
29. Produženo krivično delo
30. Napad na vojno lice u vršenju vojne službe ( pitala je dečka koji radi u VS)
31. Pretresanje stana ili lica kao dokazna radnja
32. Sudska opomena
33. Jemstvo
34. Prigovor protiv optužnice
35. Primena institucije oslobođenje od kazne
36. Načelo neposrednosti
37. Spajanje i razdvajanje postupka
38. Načelo in dubio pro reo
39. Okrivljeni kao procesni subjekt
40. Granice važenja krivičnog zakona +
41. Veštačenje kao dokazna radnja
42. Prisluškivanje, nadzor i druga optička snimanja
43. Krivična dela organizovanog kriminala +
44. Razlika između krivičnog dela i prekršaja +
45. Branilac u krivičnom postupku
46. Uslovna osuda
47. Sadržina optužnice
48. Vrste presuda
49. Odluke drugostepenog suda po žalbi
50. Pretkrivični postupak
51. Sticaj krivičnih dela
52. Postupak za izricanje krivične sankcije bez glavnog pretresa
1. Pritvor
2. Uslovna osuda
3. Kriv.delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja
1. Sadržaj presude
2. Krivične sankcije
3. Vanredni pravni lekovi
• 1. Optužnica
2. Krivica
3. Krivično delo razbojništvo
• 1. Radnje dokazivanja
2. Branilac
3. Pojam primene blažeg zakona
• 1.Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog na glavnom pretresu za nesmetano vođenje krivičnog postupka
2. Pretkrivični postupak
3. Obeležja krivičnog dela
• 1. Umišljaj i nehat
2. Skraćeni postupak
3. Obrazloženje presude
Takođe je pomenula da nije nikome postavila pitanje pretpostavke za održavanje glavnog pretresa, a koje su za održavanje gl.pretresa u skraćenom postupku. Tu je mislila da li je prisustvo okrivljenog obavezno na gl.pretresu u skraćenom postupku. Odgovor je nije, ako mu je uredno bio dostavljen poziv za glavni pretres i ako je prethodno bio saslušan.
Kao dodatno pitanje ovom kandidatu, pitala je i krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv privrede, i to pranje novca, gde je značajno istaći se osnovni oblik (prvi stav) vrši sa direktnim umišljajem, a treći stav- iz nehata. Cilj ovog kriv.dela je da se imovina koja je stečena nelegalno, «opere» i na taj način stekne legalno, a zaštitni objekat je privreda i finansijsko tržište jedne zemlje.
• 1. Vrste presude
2. Vaspitne mere
3. Kriv.delo nasilničko ponašanje
• 1. Načela krivičnog postupka
2. Žalba na drugostepenu presudu
3. Pomaganje
• 1. Žalba
2. Zastarelost
3. Kriv.delo ubistvo (pa neko posebno)

Evo mog malog doprinosa i pomoći drage koleginice i kolege.
Literaturu za pitanje iz međunarodnog privatnog prava "mobilni sukob zakona"- postavlja ga II odbor možete naći u udzbeniku Međunarodno privatno pravo- opšti deo Mirka Živkovića i Maje Stanivuković u izdanju Službenog glasnika na strani 256-260. Ja sam je slučajno otkrila pa vam prosleđujem obaveštenje kako ne biste lutali.

NEKI KORISNI SAVETI ZA IZRADU PISMENOG DELA ISPITA

Upamtite da su odredbe o nadležnosti sudova sadržane u članovima 22-33. Zakona o uređenju sudova, članovima 23, 24. i 27-39. Zakonika o krivičnom postupku i članovima 15-64. Zakona o parničnom postupku.
Pokušajte da zapamtite neke ključne odredbe pojedinih zakona, primera radi: krivična dela protiv imovine regulisana su članovima 203-222. Krivičnog zakonika ili pravila o ništavim ugovorima sadržana su u članovima 103-110. Zakona o obligacionim odnosima dok su pravila o rušljivim ugovorima sadržana u članovima 111-117. istog zakona.

Obratite pažnju na glavu 29a Zakonika o krivičnom postupku „POSEBNE ODREDBE O POSTUPKU ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA, KORUPCIJE I DRUGA IZUZETNO TEŠKA KRIVIČNA DELA“ budući da se pravila ove glave primenjuju i na tačno navedena krivična dela ili pojedine oblike tih dela i kada ta dela nisu izvršena od strane organizovane kriminalne grupe na primer: ubistvo, teško ubistvo, otmica, iznuda, falsifikovanje novca, pranje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, nošenje, držanje i promet oružja i eksplozivnih materija, nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, davanje mita, primanje mita, trgovina maloletnim licima radi usvojenja ITD.
Nemojte zaboraviti oduzimanje imovinske koristi- član 512. Zakonika o krivičnom postupku.
Na ovaj način ćete uštedeti dragoceno vreme.

Evo i mog malog doprinosa sto se tice pitanja za Privredno (Trgovinsko) pravo u 1. komisiji. Nadam se da pitanja nisu bajata, jer sam ja polagala u oktobru '10. i Rulić je od juna, kad se vratio na Privredno, postavljao iste kombinacije pitanja. Pitanja, odnosno kombinacije su sledece:
1. indirektna i derivativna tuzba
2. ugovor o osiguranju
3. nacela stecajnog postupka

1. lica koja imaju odgovornost prema privrednom drustvu
2. organi stecajnog postupka
3. modeli privatizacije

1. prestanak svojstva clana d.o.o.
2. skupstina poverilaca
3. vrste hartija od vrednosti, po Zakonu o trzistu hartija od vrednosti

1. akcije i druge hartije po Zakonu o privrednim drustvima
2. pravila stecajnog postupka i akti
3. ugovor o uskladistenju

1. sticanje i rezim sopstvenih akcija
2. poverioci i drugi ucesnici stecajnog postupka
3. organizovanje trzista hartija od vrednosti

1. povecanje osnovnog kapitala a.d.
2. sticanje i svojstvo stranke u stecajnom postupku i redosled namirenja
3. ugovor o prevozu

1. smanjenje osnovnog kapitala a.d.
2. predlog za pokretanje stecajnog postupka
3. vrste skupstine a.d.

1. Centralni registar hartija od vrednosti
2. pokretanje prethodnog stecajnog postupka
3. ugovor o nalogu

1. broj clanova izvrsnog odbora a.d.
2. mere obezbedjenja u stecajnom postupku
3. organizator trzista hartija od vrednosti

1. prestanak drustva i druge mere po zahtevu manjinskih akcionara
2. rocista pre i posle otvaranja stecajnog postupka
3. ugovor o spediciji

1. likvidacija privrednog drustva
2. posledice otvaranja stecajnog postupka po stecajnog duznika
3. uslovi za izdavanje hartija od vrednosti.

To je to. Nista vas ne kosta da odslusate ispit i proverite da li su pitanja jos aktuelna. Ja se nadam da jesu. Toliko od mene.
Sretno!

Postovane kolege, prvo da vam se zahvalim na pitanjima koja ste okacili, meni ce mnogo znaciti u daljem radu. Ja evo vec skoro 2 meseca pripremam pravosudni i ova pitanja mi dodju kao smernica za dalji rad. Hvala vam na tome! Imam i jedno pitanje: da li neko moze da mi kaze sta je to glavna knjiga?
Unapred zahvalan na odgovoru!

Kolega Luping niste dali vise informacija o pitanju, pa pretpostavljam da se radi o glavnoj knjizi, koja je sastavni deo zemljisne knjige. Ako se o tome radi, glavna knjiga i zbirka isprava cine zemljisnu knjigu. Glavna knjiga se sastoji iz zemljisno-knjiznih ulozaka, a zemljisno-knjizni ulosci se sastoje od popisnog lista (a list), vlasnickog lista (b list) i teretnog lista (c ili v list, zavisno da li se primenjuje azbucni ili abecedni red). Najbitnije od svega je reci da se knjizna prava, a to su stvarna prava i stvarni tereti i dr., mogu steci, preneti, ograniciti ili ukinuti jedino upisom u glavnu knjigu. Vise o ovome ima u Projurisovom prirucniku (uvod u gradj. i stvarno), a mozete konsultovati i Zakon o zemljisnim knjigama, koji kad se u pocetku pogleda izgleda malo komlpikovan, zbog anahronih izraza, jer je stupio na snagu 1930. godine, ali u kombinaciji sa prirucnikom ne bi trebalo da bude problema. Nadam se da sam bar malo pomogla?

Hvala koleginice dacadejzi! Sada mi je jasno, a i pronasla sam u prirucniku.

Drage koleginice i kolege i ja imam jedno pitanje vezano za zemljisne knjige. Da li neko moze da mi kaze kakva je razlika izmedju predbelezbe, uknjizbe i zabelezbe, odnosno katastra nepokretnosti i katastra zemljista?
Pozz

Idemo dalje sa ispitnim pitanjima:
GRAĐANSKO

GRAĐANSKO – PEROVIĆ

1. Subjekti građanskog prava
2. Vrste subjektivnih gradjanskih prava
3. Prestanak subjektivnih gradjanskih prava
4. Fizicko lice – postanak I prestanak
5. Pravno lice
6. Neformalni I konsensualni pravni poslovi
7. Deliktna sposobnost , pravna, poslovna
8. Pojam i vrste uslova, roka, naloga
9. Cesija-personalna subrogacija (koja je razlika)
Koje su vrste cesije?
10. Rušljivi ugovori-konvalidacija
Kada zabluda o motivu dovodi do poništenja ugovora? Kod dobročinih ugovora. Koja zabluda čini ugovor rušljivim?
Razlog ništavosti postojao u momentu zaključenja ugovora. Čiji interes pogađa rušljivost? Lica koja su zaključila ugovor.
11. Pravni poslovi- vrste
12. Prekluzivni rok
13. Pobijanje dužnikovih pravnih radnji-actio Pauliana
Kod Paulijanske tužbe suština je da se stvar vrati u posed dužnika! Nije suština da se poverilac naplati.
Koja je razlika Paulijanske i pobojne tužbe? Kako će glasiti zahtev
Paulijanske tužbe? Jel Paulijanska tužba petitorna ili posesorna? Petitorna
14. Zastoj zastarelosti
Zastarelost nije prethodno pitanje
15. Pravne pretpostavke
s t v a r n o
11.Svojinske i državinske tužbe Da li je držalac tužilac ili tuženi kod:
Paulijanske, negatorne i vindikacione tužbe?
12.Pojam i vrste državine,značaj državine Koje se državine štite
državinskim tužbama? Kakva je zaštita vansudskim putem? Koja se vrsta
državine štiti samopomoću? Samo jedna... Državina je značajna kod održaja,
svojinskih tužbi...
Koji je položaj držaoca kod odgovornosti za opasne stvari?
Koju pretpostavku nosi državina? Da je držalac titular onog prava čiju sadržinu vrši.
16. Pojam, vrste i načela založnog prava
17. Prestanak založnog prava
18. Zalozno pravo
19. Zajednicka imovina
20. Vrste upisa u zemljišne knjige
21. Podela i pojam službenosti,način prestanka i zaštita
Kada službenost dovodi do raskida ugovora? Zavisi od obima službenosti.
22. Licne sluzbenosti
23. Pravo stanovanja
24. Stvarne sluzbenosti i vrste
Kada službenost dovodi do raskida ugovora? Zavisi od obima službenosti
Kako se dele? Kako se štite? Actio confesoria
25. Originarni i derivativni načini sticanja svojine ( sticanje svojine od nevlasnika)
Sticanje priraštajem za obe pokretne stvari?
26. Zastita drzavine
27. Postupak zbog smetanja drzavine
28. Susvojina i zajednička svojina, etazna
29. Nacela javnih knjiga
30. Predmet i vrste hipoteke Šta po zakonu može biti predmet hipoteke? Da li je potrebna saglasnost drugih suvlasnika da bi jedan od njih dao svoj suvlasnički deo pod hipoteku?

o b l i g a c i j e
31. Podela obligacija
32. Nacela obligacionih odnosa
33. Solidarne obligacije
34. Novčane obligacije i nenovčane-valutne i zlatne klauzule, monetarni nominalizam knjiga st.94
35. Obligacije sredstva i obligacije cilja knjiga str. 90
36. Autonomija volje
37. Ponuda
38. Predmet ugovora
39. Forma ugovora
40. Podela ugovora
41. Formalni ugovori
42. Teretni i dobročini ugovori
Kada zabluda o motivu dovodi do poništenja ugovora? Kod dobročinih ugovora.
43. Aleatorni ugovori
44. Predugovor i glavni ugovor
45. Ugovor po pristupu
46. Tumačenje ugovora( kako se tumači ugovor po pristupu?)
47. Ništavi i rušljivi ugovori (Kada zabluda o motivu dovodi do poništenja ugovora? Kod dobročinih ugovora. Koja zabluda čini ugovor rušljivim?)
Razlog ništavosti postojao u momentu zaključenja ugovora. Čiji interes pogađa rušljivost? Lica koja su zaključila ugovor.
Ko može da traži poništaj?
Poverioci ne mogu da traže poništaj testamenta jer nemaju pravni interes. Poverioci mogu da traže dase naplate od univerzalnih sukcesora, a testamentarni naslednici jesu univerzalni sukcesori, pa će se svejedno naplatiti od njih.
48. Pojam i vrste evikcije
Kada se automatski ( bez obraćanja sudu) raskida ugovor? Kod potpune evikcije.
Kod delimične evikcije kupac može da optira za raskid, ali ga neće uvek dobiti.Dobiće ga zavisno od toga da li sada može da ostvari svrhu ugovora.
Ako je potpuna evikcija: u tužbi se traži: 1. raskid ugovora 2. povraćaj datog po pravilima o sticanju bez osnova 3. naknada štete-ona zavisi od skrivljenog ponašanja.
49. Odgovornost za materijalne nedostatke stvari – Obaveza proizvodjaca za materijalne nedostatke stvari
50. Raskid ugovora
Ako tužilac traži raskid ugovora a sud oceni da bi trebalo samo smanjiti cenu, tada sud delimično usvaja tužbeni zahtev, odbija se zahtev za raskid ugovora i obavezuje se da plati smanjenju cenu.
Koje su pravne psoledice raskida ugovora?
Kada sud može da odredi da se ugovor održava na snazi uz povećanje obaveze druge strane, iako tužilac tužbom traži samo raskid ugovora? Ukoliko tuženi to predlaže ( npr.kod prekomernog oštećenja).
Koja je razlika u razlozima koji dovode do poništenja i raskida? Kod poništenja nisu ispunjeni uslovi za punovažnost u vreme zaključenja ugovora, a kod rakida kasnije nije bilo uslova.
51. Sporazumni raskid ugovora
52. Raskid ugovora zbog neispunjenja (apstraktna i konkretna steta, Raskid zbog neispunjenja se vrši vansudskim putem)
53. Prigovor neispunjenja ugovora
54. Nemogucnost ispunjenja
55. Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti
56. Prekomerno oštećenje-laesio enormis
57. Ugovori u korist trećeg lica (odnos stipulanta i korisnika?, Koje prigovore mogu da ulože?)
58. Osnovi odgovornosti za naknadu stete (objektivna i subjektivna)
59. Objektivna odgovornost
60. Šteta-pojam i vrste Za koje vreme se određuje šteta? Kada se dosuđuje naknada i stvarne štete i izgubljene dobiti?
Koja su odstupanja od integralne naknade stvarne štete?
Razlika u cenama u vreme zaključenja ugovora i u vreme donošenja presude spada u naknadu štete. Tu spada i porez, ev. spor sa trećim licem...
Kada se gasi pravo na naknadu štete? Smrću, osim ako je 1. priznata pisanim sporazumom ili 2. utvrđena pravosnažnom odlukom.
Šta je karakteristično kod uzročne veze? Objektivna odgovornost.
Kako se posmatra uzročnost?Nema opšteg uslova nema ni uzročnosti. Čim postoji viša sila.... isključena je uzročnost.
A kad se odgovara na osnovu krivice šta je osnov uzročne veze? Subjektivna odgovornost.
Šta je zajedničko okočnostima koje isključuju subjektivnu odgovornost? Zajedničko im je što te okolnosti isključuju protivpravnost.
61. Odgovornost za drugog
62. Odgovornost za opasne stvari
Koji je položaj držaoca kod odgovornosti za opasne stvari?
63. Novčana naknada neimovinske štete
64. Odgovornost u slučaju udesa izazvanim motornim vozilom u pokretu
65. Odgovornost lica za teroristicke akte i javne manifestacije
66. Zabrana prouzrokovanja stete
67. Obim naknade materijalne stete
68. Lica koja imaju pravo na naknadu nematerijalne stete
69. Nasledjivanje i ustupanje potrazivanja naknade nematerijalne stete
70. Novcana naknada imovinske stete Od čega zavisi visina novčane naknade? Veštak određuje vrednost uništenog ili oštećenog dobra. Koja su odstupanja od principa integralne naknade kod naknade štete? Koji su uslovi za naknadu u obliku rente?
71. Neosnovano obogacenje - Isplata nedugovanog (sticanje bez osnova)(Neosnovano obogacenje, ako se isplati pre roka da li je to isplata nedugovanog?)
72. Javno obecanje nagrade
73. Ugovorna kazna Ako je dužnik ispunio obavezu 15 dana posle roka, a predviđena je ugovorna kazna zbog zadocnjenja, šta poverilac mora da prvo uradi da bi imao pravo na ugovornu kaznu?
Ovlašćenja poverioca se razlikuju zavisno da li je zadocnjenje ili neispunjenje? Kako ?
Ako je ug. kazna predviđena zbog neispunjenja da li može poverilac da traži ugovornu kaznu + ispunjenje? Ne može: Čim je optirao za ugovornu kaznu odrekao se ispunjenja.
U čemu je razlika kod ugovorne kazne zavisno od toga je li u ugovoru predviđena novčana ili nenovčana obaveza?
74. Pravo zadržavanja- retencije
75. Sudski penali
76. Ispunjenje obligacija (prestanak obligacija)
77. Docnja-pravne posledice
Ugovorna kamata se može protegnuti na period docnje ako je veća od
zatezne?
78. Kompenzacija
Šta znači istovrsna potraživanja?
Šta je cilj kompenzacije?
Koje su vrste kompenzacije? Voljna kompenzacija ne znači da su se saglasili o kompenzaciji, već jedna stran izjavi da želi da kompenzira....
Posle izjave da želi da kompenzira od kad je nastalo prebijanje?
Šta se ne može kompenzirati?
79. Novacija
Koja je razlika između zamene ispunjena i novacije? Kod zamene ispunjenja na osnovu iste obligacije za isplatu se daje druga stvar. Kod prenova stvara se nova obligacija sa drugačijim sadržajem.Koji su načini prestanka obligacije?
Šta treba učiniti da bi novacija dovela do gašenja obligacionog odnosa? Treba da je zaključena u formi u kojoj je trebalo da bude zaključen prvobitni ugovor!
Koja je razlika pravnog osnova i osnova obavezivanja ( kauze) ?
Koji su bitni elementi svakog ugovora? Predmet i kauza
Koja je veza prvobitnog pravnog posla i novacije?
Ukoliko je prvobitni ugovor rušljiiv, pa zaključe novaciju, to se smatra faktičkom konvalidacijom, ukoliko su bili svesni rušljivosti ugovora, tj. njegovih mana.
Nekad formalan a nekad neformalan zavisno od ugovora koji se novelira.
80. Ugovorna kamata
81. Kapara
82. Alternativne i fakultativne obligacije (primer za zakonsku fakul.obligac.? vidi Prekomerno ostecenje) Navedi primer iz ZOO? knjiga str 112
83. Solidarnost duznika
(primer za zakonsku pasivnu solidarnost? Bracni drugovi za obaveze u vezi njihove zajednicke imovine. Kako kompenzacija deluje na pasivnu solidarnost?) Kad je vise naslednika oni odgovaraju solidarno. Od koga ćeš tažiti da te isplate? Od onog ko je sposoban da plati a njegov nasledni deo je najveći. Kako znati da li jemac odgovara solidarno ili supsidijarno? Iz ugovora, s tim da se kod u privredi pretpostavlja. Šta je solidarna obligacija?Koji su njeni izvori? ZOO ili ugovor(volja).
Ako nije ni jedno ni drugo izvor onda više dužnika koji odgovaraju za istu obavezu, odgovaraju podeljeno.Znači pravilo je podeljena odgovornost a izuzetak je kad je solidarna odgovornost predviđena zakonom ili ugovorom.
Da li u ugovoru mora da bude izručito predviđena solidarna odgovornost da bi odgovrali solidarno? Mora ako su u pitanju fizička lica, a ako su pravna lica onda se pretpostavlja.
84. Promena subjekata u obligacionim odnosima
85. Ustupanje potraživanja-cesija
Koje su vrste cesije?
86. Preuzimanje duga-pristup dugu i preuzimanje ispunjena( kod preuz.ispunj. koga tuži poverilac dužnika ili 3 lice?)
87. Ugovor o kupoprodaji ( način raskida ugovora sa obročnim otplatama cene?)
88. Prodajni nalog
89. Pravo prece kupovine
90. Ugovor o poklonu-opozivanje poklona
91. Ugovor o zajmu
92. Ugovor o zakupu
93. Ugovor o delu
94. Ugovor o ostavi
95. Ugovor o punomoćju
96. Ugovor o ortakluku
97. Ručna zaloga
98. Jemstvo (kad je jemstvo solidarno? U privredi)

GPP

99. Procesne pretpostavke
100. Nacela parnicnog postupka
101. Dispozicija i oficijelnost
102. Nacelo javnosti
103. Poucavanje neuke stranke
104. Dostavljanje pismena i razgledanje spisa
105. postupak sa neurednim podneskom
106. Stranke i njihovi zak. zastupnici u parnicnom postupku
107. Privremeni zastupnik u parn.post.
108. Sadrzaj i forma punomocja
109. Poslovno punomocje
110. Isprave
111. Izuzeće - Postupak izuzeca
112. Nadležnost suda u parničnom postupku
113. Sudska nadležnost-stvarna, mesna(glavno pravilo i posebna pravila?) funkcionalna
114. Stranačka i parnička sposobnost
115. Parnični postupak-faze, odluke, vrste presude
116. Rukovođenje glavnom raspravom
117. Pripremanje gl.rasprave
118. Rociste
119. Nepoštovanje procesne dicipline Hoćete li kazniti punomoćnika što nije prijavio promenu adrese? Da
Da li ima pravo žalbe? Da, kao posebna žalba.Da li zadržava izvršenje? Ne
120. Tužba za utvrđenje
121. Tužba
122. Spajanje tužbenih zahteva-vrste
123. Suparničarstvo-vrste.
124. Preinačenje i povlačenje tužbe, odricanje od tužbe
Zašto bi se tuženi protivio preinačenju tužbe kojom će neko drugi biti tuženi? Lepa bi se uvek protivila. Jer nećeš da on ponovo posle tebe tuži, pošto preinačenje prema dotadašnjem tuženom ima značaj povlačenja tužbe. Zato bi tuženi trebalo da traži da se tužilac odrekne tužbenog zahteva.
Zašto tužilac uopšte preinačuje tužbu? Jer je promašio stvarnu pasivnu legitimaciju!!
Ukoliko se tuženi protivi subjektivnom preinačenju sud ne može da ga dozvoli.
125. Protivtužba
Koje su vrste protivtužbi?
Zašto je ograničeno da se protivtužba može podići do zaključenja glavne rasprave? Zato što je dokazni postupak kontradiktoran i ne može se još nešto osporavati posle zaključenja, a to se upravo čini protivtužbom.
Šta znači to da je protivtužba samostalna tužba? Znači da je samostalna od tužbe, pa ako sud odbaci tužbu, nastavlja postupak po protivtužbi.
Šta je povoljnije za tuženog, da podnese protivtužbu ili prigovor kompenzacije?
Ako je potraživanje tuženog veće od tužbenog zahteva podneće protivtužbu, a ako je njegovo potraživanje u granicama tužebneog zahteva podneće prigovor kompenzacije jer se tada samo brani od tužbe.
126. Ucesce trecih lica u parnici
127. Umešač u parnici
128. Prekid i zastajanje postupka
129. Dokazni postupak
130. Vestacenje
131. Svedoci
132. Saslusanje stranaka
133. Uvidjaj
134. Obezbeđenje dokaza
135. Pojam,elementi,vrste presude - Međupresuda,delimična, zbog izostanka (podpitanje: da li moze medjupresuda da se napada pravnim lekom? DA)
O kojm prigovorima se odlučuje izrekom presude? Mesna nenadležnost, neblagovremenost, presuđena stvar,litispedencija, sudko poravnanje...
Kad je celishodno da kao tužilac predložiš donošenje delimične presude? Kad ti je od suštinskog značaja za sve ostale tužbene zahteve, da se odluči o pitanju o kome se predlaže donošenje delimične presude.
U presudi se utvrđuje da je tuženi učinio štetu. I ništa više.
Moguća je samo pozitivna međupresuda.
Međupresuda je bliska sa inicijalnim zahtevom za utvrđenje.
Za donošenje presude nije neophodno da tužilac predloži njeno donošenje, može i sud da je donese na sopstvenu inicijativu!
Šta je smisao međupresude? Zašto sud odmah ne odluči o visini kad već odlučuje da je tužbeni zahtev osnovan? Zato što nije siguran u osnovanost tuižbenog zahteva, pa želi da viši sud to proveri.
Koja je razlika ispravljanja presude i dopunske presude?
Šta znači da je sazrela za odluku u pravnom osnovu?
Kada ćeš kao advoakt predložiti da sud donese međupresudu? U zakonu kaže kad je celishodno a to praktično znači kad sud nije siguran da li je tužbeni zahtev osnovan? U praksi se dešava da sud završi celu parnicu, zajedno sam svim troškovima koji su postojali oko utvrđivanje visine i onda dođe do Vrhovnog suda i on preinači presudu i odbije tužbeni zahtev i sve je bilo džabe!
136. Pravosnažnost presude
137. Dopuna i ispravka presude
138. Sudsko i vansudsko poravnanje (Čime se ne može raspolagati u sudskom poravnanju?) Šta mu daje snagu da je sudsko izvršna isprava a vansudsko nije? Zato što je sud tu da ceni da li su to dozvoljeni zahtevi.
Poravnanje se ne može napadati žalbom ali može tužbom.Tužbom se traži poništaj poravnanja.
Zašto se razlozi svode na mane volje? Zato što je drugu proveru izvršio sud koji je zaključio poravnanje.
Šta se dešava kada se poništi poravnanje u parničnom postupku? Odneseš presudu sudiji koji je zaključio poravnanje i on će nastaviti postupak po onom tužbenom zahtevu koji je postojao pre poravnanja.
Da li je poravnanje iz arbitražnog sporazuma izvršni naslov? Jeste
A iz medijacije? Nije. Ukoliko stranke zaključe poravnanje u medijaciji pa ga neispoštuju morala bi da se podnese tužba, tako da nije izvršni naslov.
Koja su načela postupka medijacije?
139. Žalba na presudu
Kada II sud otvara raspravu? Postoje 2 razloga.
Koliko puta može II sud da ukida odluku?
Kada II sudu dođe po 3 put presuda koju on smatra da treba ukinuti, šta će on tada učiniti? Otvoriće raspravu, staviti se u ulogu I suda i doneti odluku.
II sud u veću na raspravi preinačuje presudu ( a ne može da ukida jer to radi zbog pogrešne primene materijalnog prava) a otvara raspravu samo zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.
Ukoliko je u I presudi prekoračen tužbeni zahtev sta će uraditi II sud? Ukinuće presudu u tom delu? A ako on to ne primeti, šta će uraditi Vrhovni sud?
Šta je eventuačni tužbeni zahtev? Ima li pravni interes tužilac za žalbu ako mu nije ispunjen prvi već eventualni zahtev?Ima

140. Postupak i odluke o žalbi
141. Vanredni pravni lekovi-ZZZ,Zahtev za ponavljanje postupka, Revizija
Revizija:Mora biti makar jedan dinar preko 500.000, ako je vrednost tačno 500.000 sud je odbacuje kao neurednu.
Koje su odluke ravizijskog suda?
Ponavljanje postupka: Koji je nov uslov? Strazbur
142. Povracaj u predjasnje stanje u parnicnom postupku
143. Pravna pomoc u parnicnom postupku
144. Parnični troškovi u parničnom postupku
145. Osobine vanparničnog postupka (Da li je dozvoljena revizija?)
146. Izvršne isprave (koje postoje, sta su verodostojne, sta su javne)
147. Sredstvo izvršenja radi namirenja nenovčanih potraživanja
148. Privremene mere obezbeđenja u izvrsnom i parnicnom postupku
Koji su uslovi? Gde se najčešće javlja u parnici? Kod smetanja poseda.Obično važi do pravosnažnosti presude.
149. Izlučna(izvršna) tužba
150. Sudski penali
151. Izvrsenje strane sudske i arbitrazne odluke
152. Protivizvrsenje

n a s l e d n o

153. Nedostojnost i nesposobnost za nasleđivanje – Sposobnost i dostojnost za nasledjivanje
154. Pravo predstavljanja i pravo prirastaja
155. Pretpostavke za nasledjivanje
156. Osnovi pozivanje na nasledje
157. Univarzalni I singularni sukcesori
115. Nasledni redovi-prvi nasledni red
115a. Drugi nasledni red
116. Nužni naslednici
117.Veličina nužnog dela

117a. Otvaranje nasleđa-dan I čas,
smrcu se otvara ili proglasenjem za umrlo, dan oznacen u resenju kao dan smrti, ako nije oznacen onda se smatra da je dan otvarannja nasledja prvi dan po isteku zakonskih rokova za proglasenje nestalog umrlim /5 god,6meseci/1godina nema vesti,okolnosti malo verovatno da je ziv, od opasnosti,od prekida rata
117. Prelazak zaostavstine na naslednike, ex lege zaostavstina prelazi na
naslednike u momentu smrti ostavioca, istovremeno sticu pravo na odricanje od nasledja….
131. Naslednička izjava
134. Nezastarivost prava na nasleđivanje, pravo naslednika da zahteva zaostavstinu ne zastareva, time se ne dira u pravila o sticanju od nevlasnika, odrzaju I zastarelosti potrazivanja

117b. Postupak za raspravljanje zaosavstine
117c. Upucivanje na parnicu

118.Isključenje i lisenje iz prava na nužni deo (Koja je razlika isključenja i lišenja?)
119. Obračunski sastav zaostavštine
119a. Odgovornost naslednika za ostavioceve dugove
120. Uračunavanje poklona u nasledni deo
Ostavilac je ostavio zaostavštinu od 9000.Za zivota je jedan sin dobio kuću od 5 mil. Dinara, drugi sin kola od 50.000dinara, a treći nije dobio ništa.Kako podeliti zaostavštinu?)
121. Pravne osobine testamenta
122. Testament(vrste, pojam, uslovi)
Kako se dele? Šta je legat? Legatar dobija samo pravo a ne i obavezu.
Koje su osobine?
123. Alografski testament
123a. Usmeno zavestanje
124. Testamentalni svedoci (Ko ne može biti test. svedok?)
125. Legat
126. Ništavost i rušljivost testamenta
127. Izvršilac testamenta
128. Ugovor o doživotnom izdržavanju
129. Naslednička zajednica
130. Proglašenje testamenta
132. Opozivanje poklona
133. Postupak proglasenja testamenta



P o r o d i c n o

143. Vrste srodstva-krvno srodstva

134. Produženje roditeljskog prava
135. Prestanak roditeljskog prava
139. Osporavanje bračnog očinstva i posledice - Osporavanje ocinstva

138c. Pravna dejstva bracne zajednice
137. Nevažeći brakovi
138. Nistavost braka - Apsolutno nistavi brakovi
137a. Rusljivost braka
137b. Nacin prestanka braka
142. Imovinski odnosi bracnih drugova ( +bracni ugovor)
140. Pravne posledice razvoda braka
Šta je bračni ugovor?
138d. Dejstva prestanka braka

138b. Obaveza izdrzavanja
138e. Izdržavanje majke deteta
138f. Izdrzavanje punoletnog deteta
138g. Izdrzavanje supruznika i vanbracnih partnera
138h. Izdrzavanje srodnika

141. Usvojenje
136. Stavljanje pod starateljstvo
141a. Hraniteljstvo
144. Nasilje u porodici
145. Mere zastite od nasilja u porodici
SLIJEPČEVIĆ
1. Umešači
2. Svojinske tužbe
3. Testamentarni svedoci ++
4. Poverilačka docnja
5. Izvršna isprava
6. Nužni naslednici
7. Zakonita državina
8. Prethodno ispitivanje tužbe +
9. Apsolutno i relativno ništavi ugovori
10. Zajednička svojina +
11. Postupak po žalbi +
12. Komutativni i aleatorni ugovori
13. Veličina nužnog dela
14. Prekid postupka
15. Derivativno sticanje svojine
16. Originarno sticanje svojine
17. Pravo predstavljanja u prvom naslednom redu
18. Izvršilac testamenta ++
19. Prekluzivni rok +
20. Preinačenje tužbe ++
21. Načelo založnog prava
22. Obračun i sastav zaostavštine
23. Ugovor o pristupu +
24. Produženje roditeljskog prava
25. Javna svojina
26. Poslovna sposobnost
27. Pojam i vrste srodstva
28. Nedostojnost za nasleđivanje
29. Pravni poslovi
30. Izvršenje na osnovu verodostojne isprave ++
31. Ugovor u korist 3 lica +
32. Protivtužba +
33. Predmet ugovora
34. Posledica razvoda braka
35. Pojam i vrste usvojenja
36. Izuzeće +
37. Hipoteka
38. Zastarelost +
39. Nasledna izjava ++
40. Nevažeći brak +
41. Suparničari +
42. Postupak razvoda braka
43. Revizija ++
44. Umešač u parnici +
45. Raskid ugovora zbog neispunjenja
46. Održaj +
47. Pojam i vrste tužbi
48. Prestanak roditeljskog prava
49. Naslednička zajednica
50. Zaštita prava svojine
51. Ugovorna kazna +
52. Službenosti
53. Dostavljanje
54. Pojam i vrste testamenta
55. Izlučna tužba
56. Starateljstvo
57. Osporavanje bračnog očinstva
58. Zahtev za zaštitu zakonitosti
59. Susvojina ++
60. Alternativne i fakultativne obligacije
61. Direktna revizija
62. Vrste državine
63. Ugovor o prodaji
64. Legat-isporuka
65. Ponavljanje postupka
66. Reivindikacija
67. Pregovori
68. Kompenzacija
69. Ugovor o doživotnom izdržavanju +
70. Sticanje roditeljskog prava
71. Razlika između prekida i zastoja zastarelosti
72. Mesna nadležnost +
73. Docnja +
74. Etažna svojina +
75. Nužni naslednici
76. Isključenje i izuzeće
77. Zaštita državine
78. Razlika između parničnog i vanparničnog postupka
79. Zaključenje braka
80. Nasilje u porodici ; koja se odluka donosi
81. Zajedničari
82. Vraćanje u pređašnje stanje
83. Imovinski odnosi bračnih drugova
84. Pravni lekovi
85. II nasledni red
86. Stvarna nadležnost suda
87. Posebna imovina bračnih drugova
88. Usvojenje – vrste i pravna dejstva
89. Vrste svojine
90. Deliktna sposobnost
91. Eventualni tužbeni zahtev
92. Osporavanje očinstva



Nasledno

• Proglašenje testamenta
• Testament pred svedocima
• Legat
• Nedostojnost za nasleđivanje
• Nužni naslednici
• Veličina nužnog dela
• Izvršilac testamenta
• Ugovori u naslednom pravu
• Zaveštajna sposobnost
• Pravo predstavljanja
• Pravo predstavljanja u 1.naslednom redu
• Naslednička izjava
• Obračun i sastav zaostavštine
• Postupak za raspodelu zaostavštine
• Odgovornost naslednika za dugove
• Osnovi pozivanja na nasleđe
• Nasledni redovi
• Ugovor o doživotnom izdržavanju
• Prvi i drugi nasledni red
• Treći nasledni red
• Pojam zaostavštine
• Sudski testament
• Sposobnost i dostojnost za nasleđivanje
• Testamentarni svedoci
• Testamentarno nasleđivanje
• svojeručni testament
• Uračunavanje poklona
• Rešenje i isključenje nužnih naslednika
• Ništavost testamenta
• Zakonsko nasleđvanje
• Naslednička zajednica
• Usmeni testament
• Pokretanje ostavinskog postupka
• Opoziv poklona

- testamentalni svedoci - ko ne moze biti svedok
sta je uslov za punovaznost svojerucnog testamenta?
- legat - da li je legat predmet zaostavstine? Ne, on je predmet imovine. Sta ce biti ako predmeta koji je odredjen kao legat nema?
- uracunavanje poklona - sta je prvi i osnovni uslov da bi se izvrsilo uracunavanje? koje bi radnje preduzeli?
- alografski testament -
- raskidanje susvojine - ostavilac jeiza sebe ostavio 2 sina i 3 unuka, a imao je pravo susvojine na kuci → po pravu predstavljanja odredite mi suvlasnicko pravo?



Porodično
• Zaključenje braka
• Bračne smetnje
• Zajednička svojina
• Bračnost deteta
• Dozvola za zaključenje braka
• Produženje roditeljskog prava
• Prestanak roditeljskog prava
• Apsolutna ništavost braka
• Izdržavanje bračnog druga
• Izdržavanje deteta
• Starateljstvo
• Pojam i vrste usvojenja
• Uslovi za zaključenje braka
• Posledice razvoda braka
• Nevažeći brak
• Osporavanje bračnog očinstva
• Posebna i zajednička imovina
• Pojam i vrste srodstva
• Lišenje roditeljskog prava

- prava bračnog druga po osnovu zajedničke imovine
- starteljstvo (OS) - moze li vanparnicni sud odrediti staraoca? Kada? (kada je hitnost u pitanju). Dokle se protezu prava privremenog zastupnika.
- razlika izmedju zajednicke svojine i susvojine
- na osnovu cega sud utvrdjuje udeo bracnih drugova u zajednickoj svojini
- posebna i zajednicka imovina - sta ce biti kod porodicne zadruge



Vida Petrović-Škero
1. Preinačenje tužbenog zahteva
2. Prestanak hipoteke +
3. Nedostojnost za nasleđivanje
4. Očinstvo-utvrđenje
5. Autonomija volje
6. Izuzeće
7. Potraživanja obezbeđena hipotekom
8. II nasledni red +
9. Kriterijum za određivanje izdržavanja
10. Ugovor o zajmu
11. Raspravno načelo
12. Zastupništvo ++
13. Usmeno zaveštanje
14. Sadržina roditeljskog prava
15. Kapara +
16. Punomoćnici +
17. Načela založnog prava
18. Zaveštanje
19. Prava deteta
20. Zastarelost
21. Medijacija
22. Derivativan način sticanja svojine +
23. Sastav zaostavštine
24. Brak
25. Ništavost i posledice ništavosti
26. Nadležnost u sporovima naknade štete
27. Vrste upisa u zemljišne knjige ++
28. Ugovor o doživotnom izdržavanju
29. Načini prestanka braka
30. Odgovornost po osnovu krivice
31. Postojanje parnice
32. Zaštita državine +
33. Pretpostavke za nasleđivanje
34. Ništavost braka
35. Ugovor u korist 3 lica
36. Međupresuda
37. Pravo preče kupovine ++
38. Univerzalna sukcesija
39. Sporazumni razvod braka
40. Saglasnost volja
41. Povlačenje tužbe
42. Originarni način sticanja svojine
43. Nezastarivost prava na nasleđivanje
44. Priznanje očinstva
45. Načelo jednake vrednosti davanja
46. Isključiva nadležnost
47. Svojeručno zaveštanje
48. Promena visine izdržavanja +
49. Odgovornost usled terorističkih napada i demonstracija
50. Zastajanje u postupku
51. Pojam i vrste stvarnih službenosti
52. Singularna sukcesija
53. Deoba zajedničke imovine
54. Prekomerno oštećenje
55. Nadležnost za sporove o zakonskom izdržavanju
56. Vrste pravnih poslova
57. Zaključenje Ugovora o doživotnom izdržavanju
58. Mere zaštite od nasilja u porodici ++
59. Neosnovano obogaćenje
60. Istražno načelo
61. Državinske tužbe +
62. Osnovi pozivanja na nasleđe
63. Osporavanje očinstva
64. Javno obećanje nagrade
65. Podnesci
66. Fizičko lice – postanak i prestanak
67. I nasledni red +
68. Prestanak roditeljskog prava
69. Odgovornost za drugog +
70. Opšta mesna nadležnost
71. Vrste ličnih službenosti
72. III nasledni red
73. Rušljivost braka
74. Konfuzija
75. Sadržina tužbe
76. Zaveštajni svedoci
77. Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava
78. Načela obligacionog prava
79. Dostavljanje
80. Sposobnost za nasleđivanje
81. Preventivni i korektivni nadzor
82. Vrste službenosti
83. Produženje roditeljskog prava
84. Oštećenje preko polovine
85. Suparničari
86. Veličina nužnog dela
87. Predtanak izdržavanja
88. Prestanak zakupa
89. Saslušanje stranaka
90. Nasledna prava stranaca
91. Prava staratelja
92. Prekid postupka
93. Odgovornost naslednika za ostaviočeve dugove
94. Zajednička imovina
95. Solidarna odgovornost
96. Razgledanje spisa
97. Nasleđivanje na osnovu zakona
98. Izdržavanje supružnika
99. Naknada neimovinske štete
100. Nepoštovanje procesne discipline
101. Kad nasleđuje R. Srbija
102. Izdržavanje punoletnog deteta
103. Cesija
104. Presuda na osnovu odricanja
105. Nedostojnost za nasleđivanje
106. Lišenje roditeljskog prava
107. Prekid zastarevanja
108. Uviđaj +
109. Načelo zemljišnih knjiga
110. Nužni naslednici
111. Obaveze zakupca
112. Dokazna sredstva
113. Hipoteka – opšti pojam
114. Lica koja primaju naknadu u slučaju smrti ili teškog invaliditeta bliskog lica
115. Odgovor na tužbu
116. Pravo poverilaca u odnosu na zaostavštinu
Obim naknade naturalne štete
Dopuna i ispravka presude
Sadrzaj i forma punomocja
Zastoj i prekid postupka
Lica koja imaju pravo na naknadu nematerijalne stete
Fizicko lice
Prigovor neispunjenja ugovora
Zalozno pravo
Postupak za raspravljanje zaostavstine
Apsolutno nistavi brakovi
Odgovornost naslednika za ostavioceve dugove
Pravna dejstva bracne zajednice
Rociste
Svedoci
Saslusanje stranaka
Vestacenje
Autonomija volje
Neformalni i konsensualni pravni poslovi
Pravo predstavljanja i pravo prirastaja
Posledice razvoda braka
Upucivanje na parnicu iz ostavinskog
Dejstva prestanka braka
Rusljivost braka
Prestanak obligacije
Vrste pravnih poslova
Saslusanje stranaka
Poslovno punomocje
pretpostavke za nasledjivanje
Pravo stanovanja
Izdrzavanje punoletnog deteta
Nacela javnih knjiga
Forma ugovora
Univerzalni i singularni sukcesori
Ugovor o ostavi
Prvi nasledni red
Vrste stvarnih sluzbenosti
Drugi nasledni red
Izdrzavanje majke deteta
Nacela zaloznog prava
Sticanje bez osnova
Izdrzavanje supruznika i vanbracnih partnera
Tuzba
Zajednicka imovina
Ugovor o zajmu
Fizicko lice
Nacela parnicnog postupka
Nasilje u porodici
Pretpostavke za nasledjivanje
Nedostojnost za nasledjivanje
Dostavljanje
Otvaranje nasledja
Lica koja imaju pravo na naknadu nematerijalne stete
Prekomerno ostecenje
Izuzece sudije
Obim Načela parničnog postupka
Fizička lica-postanak i prestanak
Otvaranje nasleđa
Nasilje u porodici
Lica koja imaju pravo na naknadu nematerijalne štete
Dostavljanje
Pravo preče kupovine
Prelazak zaostavštine na naslednike
Zajednička imovina
Ugovor o zajmu
Tužba (pojam i sadržina)
Stvarne službenosti (pojam i vrste)
Ugovor o doživotnom izdržavanju
Izdržavanje deteta, roditelja i dr.srodnika
Sticanje bez osnova (pojam, pravila, vraćanje)
Izuzeće
Pravno lice (postanak i prestanak)
Pretpostavke za nasleđivanje
Stavljanje pod starateljstvo
Obim naknade materijalne štete
Vraćanje u pređašnje stanje
Zaštita državine
Nezastarivost prava na nasleđivanje
Hraniteljstvo
Odgovornost u slučaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu
Dispozicija i oficijelnost
Originarni i derivativni načini sticanja
Osnovi pozivanja na nasleđe
Prestanak roditeljskog prava
Nemogućnost ispunjenja
Poučavanje neuke stranke
Potraživanje obezbeđeno hipotekom
Sposobnost za nasleđivanje
Mere zaštite kod nasilja
Zastoj zastarelosti naknade materijalne stete

TRGOVINSKO

I ODBOR - Rulic

1. individualna i derivativna tuzba
2. ugovor o osiguranju
3. nacela stecajnog postupka

1. skupstina AD
2. pokretanje prethodnog stecajnog pstupka
3. ugovor o nalogu

1. modeli privatizacije
2. skupstina poverilaca
3. hartije od vrednosti

1. organi stecajnog postupka
2. clanovi DOO
3. ugovor o skladistenju

1. stranke u stecajnom postupku
2. isplatni redovi
3. ugovor o prevozu

1. sticanje i rezim sopstvenih akcija
2. stecajni organi
3. organizovano trziste HOV

1. prestanak AD
2. rociste u stecajnom postupku
3. ugovor o otpremanju (spediciji)

1. likvidacija
2. posledice otvaranja stec. postupka po stec. duznika
3. uslovi za izdavanje HOV
II Odbor - Stojan Jokić
(u principu ok..3 ista pitanja pišu svi..postavlja primere)

1. Prestanak ortačkog društva
2. Osnivački akt ortačkog društva
3. Isključenje iz ortačkog društva

1. Ugovor o građenju (ključ u ruke)
2. Preduzetnik (stečaj)

1. Odbor poverilaca
2. Organi stečajnog postupka
3. Zaloga

1. Odgovornost stečajnog upravnika (rok za naknadu štete)
2. Komanditno društvo
3. Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika (predmet pobijanja)

1. Jemstvo
2. Troškovi stečajnog postupka
- Ravnopravni status lica zaposlenih kod stečajnog dužnika
3. Bankarska garancija

1. Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica
2. Privatizacija
3. Privatno potraživanje u stečaju

1. Direktor društva sa ograničenom odgovornošću
2. Ugovor o ustupanju potraživanja – cesija
- Šta ne može biti predmet pobijanja u stečaju?
- Da li se bankarska garancija daje na određeni rok?
3. Prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica (stečajna masa)
- Prema stečajnom dužniku se obustavlja, a nastavlja se prema stečajnoj masi..

1. Ugovor o zakupu
2. Utvrđena i priznata potraživanja
3. Likvidacija privrednog društva

- obaveze zakupca
- raskid ugovora
- na koji način zakupac plaća zakupninu..ako se ne plaća zakupnina šta se dešava od docnje..nije razlog za otkaz ukoliko plati u docnji ili ukoliko pretpostavlja da neće platiti..(bez upozorenja)..u kojim situacijama se poništava ugovor..

1. Ugovor o prodaji (koja forma? može i usmena..kupovina na probu.., prodaja sa pravom preče kupovine)
2. Stečajna masa i nacrt za deobu stečajne mase (kako se namiruje iz stečajne mase potraživanje koje je osporeno..da li ulazi u nacrt...- rezervišu se sredstva za slučaj da se ne uspe u parnici..iz čega se sastoji stečajna masa..ko odobrava nacrt..gde se objavljuje-oglasna tabla suda i sl. glasnik....ko odlučuje o prigovoru)
3. Društvo sa ograničenom odgovornošću

1.Ugovor o zalozi
2. Doo

1. Prava zalogoprimca
2. Predmet pobijanja dužnikovih radnji u stečaju
3. Osnivački akt DOO

1. Razlozi za likvidaciju u stečaju
2. Ugovor o zajmu i kreditu (sličnosti i razlike?)

1. Razlozi za pokretanje stečajnog postupka
2. Ortačko društvo
3. Ugovor o sefu

III Odbor - Mirko Vasiljević

1. Osnivanje skupštine akcionara (Kod koje vrste društva, u kom roku, o čemu treba da
odlučuje)
2. Ugovor o kontroli (Isprava o kontroli kvaliteta)
3. Akceptiranje menice

2. Prenos udela u DOO
Vrste robnog akreditiva
Menična intervencija

3. Obveznice
Odgovornost prodavca za kvalitet
Regres u meničnom pravu

4. Promena pravne forme privrednog društva
Ugovor o špediciji
Vrste čeka

Ukratko, uknjizba je konstitutivan upis u zemljisnu knjigu kojim se konacno[u] sticu, prenose ili prestaju prava na nepokretnostima, dok je predbelezba upis u zemljisnu knjigu kojim se [u]uslovno sticu, prenose ili prestaju prava na nepokretnostima. Predbelezba ce postati uknjizba ako se opravda i u obimu u kome se opravda, kad se otklone smetnje za konacan upis prava na nepokretnostima. Predbelezba se sprovodi ako se ne moze sprovesti uknjizba, jer u trenutku podnosenja predloga za upis nisu bile ispunjene sve pretpostavke. Zabelezba je upis pravnih cinjenica koje se odnose na vlasnika nepokretnosti (npr. maloletstvo) ili na samu nepokretnost (npr. da je u toku postupak eksproprijacije) radi publikovanja.
Katastar nepokretnosti je javna knjiga koja predstavlja osnovu evidencije o nepokretnosti i pravima na njima i ona je "nova" zemljišna knjiga, koju zamenjuje.
Katastar zemljista je zbirka javnih isprava koje sadrze opsti premer (geodetske podatke) zemljista i njihovo klasiranje po kulturi i kvalitetu i on sluzi kao osnova zemljisnih knjiga (i za poreske, tehnicke i statisticke svrhe), tako da gde dolazi do stupanja na snagu katastra nepokretnosti prestaje da vazi, pored zemljisne knjige i katastar zemljista.

Mirko Vasiljević nam je odsečen, pa ćemo morati da ga ponovimo:
III Odbor - Mirko Vasiljević

1. Osnivanje skupštine akcionara (Kod koje vrste društva, u kom roku, o čemu treba da
odlučuje)
2. Ugovor o kontroli (Isprava o kontroli kvaliteta)
3. Akceptiranje menice

2. Prenos udela u DOO
Vrste robnog akreditiva
Menična intervencija

3. Obveznice
Odgovornost prodavca za kvalitet
Regres u meničnom pravu

4. Promena pravne forme privrednog društva
Ugovor o špediciji
Vrste čeka


1. Delokrug skupštine akcionara
2. Vrste akreditiva
3. Prezentacija menice

1. Kapital akcionarskog društva
2. Vrste bankarske garancije
3. Avaliranje menice

1. Prava manjinskih akcionara
2. Tekući račun
3. Akceptiranje menice

1. Zastupanje privrednog društva (Razlika između zastupnika i punomoćnika..kako treće lice zna ko je zastupnik društva (Apr)? Da li su ovlašćenja zastupnika ograničena/neograničena? Da li imaju dejstva ograničenja ovlašćenja prema trećem licu?)
2. Odgovornost železnice za prevoz robe (*Transportni kalo; privilegovani/posebni razlozi za oslobođenje od odgovornosti)
3. Izdavanje menice

1. Poslovno ime
2. Ugovor o lizingu
3. Menične tužbe (vrste) – Tužba zbog neosnovanog obogaćenja? Komisiona menica? Da li može svako da izda menicu (svako poslovno sposobno lice)..

1. Podele društva
2. Ugovor o franšizingu
3. Sopstvena menica

1. Ugovor o zastupanju
2. Menična intervencija
3. Klauzula sukoba interesa

1. Vrste špedicije
2. Načela meničnog prava
3. Ortačko društvo

1. Ugovor o posredovanju (Posrednik moze da deluje za obe strane, a zastupnik ne..Kad stiče pravo na proviziju?)
2. Del credere?

1. Ulog društva sa ograničenom odgovornošću (Razlika između udela i akcija? Kako
se prenosi udeo?
2. Vrste komisiona
3. Prenos menice

1. Banka
2. Ugovor o građenju (Pojam i bitni elementi)
3. Isplata menice

1. Akcionarsko društvo (Kapital i imovina (razlika), na kojoj su strani u bilansima?)
2. Vrste bankarske garancije
3. Aval (Vrste robnog akreditiva?)

MPP
II odbor – Vekarić pita po Varadijevom udzbeniku sa faxa. Ovo su pitanja koja je postavljao u poslednjih par rokova i uvek po istim kombinacijama.

1. Reciprocitet
2. Status najpovlašćenije nacije
3. Priznanje arbitražne odluke
4. Prestanak državljanstva
5. Vrste međunarodne nadležnosti – retorziona
6. Priznanje strane odluke u pravu SRB
7. Vrste i uslovi naturalizacije
8. Tačke vezivanja
9. Utvrđivanje nacionalnosti pravnog lica
10. Odobrenje za stalno nastanjenje
11. Inostrani element
12. Kolizione norme građanskopravnog delikta
13. Razlozi odbijanja ulaska stranca u SRB
14. Prethodno pitanje
15. Priznanje i izvršenje arbitražnih odluka
16. Sukob međunarodnih ugovora i unutrašnjih izvora prava
17. Dostavljanje u međunarodnom pravu
18. Sistemi priznanja stranih sudskuh odluka
19. Određivanje merodavnog prava za razvod braka
20. Određivanje merodavnog prava za zastarelost potraživanja
• Zakon o mpp-u, predmet I sadržaj
• Predmet MPP
• Problem sukoba kvalifikacija, pojam I načini rešavanja
• Isključiva nadležnost
• Izvori MPP i njihova hijerarhija
• Elementi izigravanja zakona u Mpp-u
• Posledice primene ustanove jp poretka
• Sukob medjunarodnih ugovora I unutrašnjih izvora
• vrste medjunarodne nadležnosti
• Ustanova jp u mpp-u – sužavanje primene
• Princip najtešnje povezanosti
• Kolizione norme
• Fraus legis
• reciprocitet
• inostrani element
• kolizione norme za gp delikte (ako se desi delikt na brodu primeniće se pravo zastave broda)
• Mobilni sukob zakona
• Tačke vezivanja
• Prethodno pitanje – šta je lažni sukob zakona? Odredjena situacija koja bilo da se rešava po domaćem bilo po stranom pravu, bila bi isto rešena)
• Medjunarodna litispendencija I nadležnost za slućaj nužde
• Autonomija volje?
• Retorziona nadležnost
• Merodavno pravo za zastarelost potraživanja
• Merodavno pravo za apatride
• Merodavno pravo za ugovore
• Osnovni koncepti za odredjivanje merodavnog naslednog prava
• Mer pravo za materijalne uslove za zaključenje braka
• Pravila Haške konvncije o mer. Pravu u drumskim saobraćajnim nezgodama
• utvrdjivanje nacionalne pripadnosti pravnog lica (šta je merilo kontrole kod utvrdjivanja nacionalne pripadnosti)
• Merodavno pravo za lica sa više državljanstava
• Merodavno pravo za neosnovano obogaćenje
• Pravila nadležnosti u bračnim sporovia
• Merodavno nasledno pravo
• Mer. Pravo za razvod
• Mer pravo za opoziv testamenta
• Mer. Pravo za pravna lica
• Mer pravo za zakonsko I testamentalno nasledjivanje
• Lex loci celebrationis
• Prava stranaca
• Relativno rezervisana prava
• Položaj stranaca u gpp-u, u gppostupku pred domaćim sudovima
• Diplomatsko-konzularni brakovi
• pravo stranca da stekne koncesiju
• vrste boravka stranca u srbiji
• princip isključivosti domaćeg državljanstva
• aktorska kaucija
• nasledna prava stranaca
• pravo stranca na stalno nastanjenje
• imunitet diplomata
• pojam I klasifikacija prava stranaca
• pravo stranca na boravak u srbiji
• razlozi za odbijanje prava strancu za ulazak u Srbiju
• vrste I uslovi naturalizacije u režimu sticanja državljanstva RS
• Primena i saznanje stranog prava (koja medj. Konv. Utvrdjuje saznanje stranog prava a naša zemlja je potpisnik?)
• Sistemi priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka - posledice I efekti
• Uslovi za priznanje stranih javnih isprava
• Dostavljanje u inostranstvu prema Zpp-u
• Garantovana prava stranog ulagača prema zakonu o stranom ulaganju
• Medjunarodni režim zaštite industrijske svojine
• Uslovi za priznanje dokazne snage strane javne isprave
• Isključiva nadležnost domaćih organa po pravu srbije
• Sticanje državljanstva po pravu srbije
• Medjunarodna pravna pomoć
• Uslovi za priznanje I izvršenje stranih arbitražnih odluka
• Prestanak državljanstva
• Cepanje ugovora
• Režimi zaštite autorskih prava stranaca
• Priznanje stranih sudskih odluka u RS

III Odbor - Gašo Knežević

1. Problem sukoba kvalifikacije u MPP-u?
Položaj stranca u građanskom postupku pred našim organom
Određenje merodavnog prava za zastarelost potraživanja

2. Sistem priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka
Određenje merodavnog prava za razvod braka
Određenje merodavnog prava za zastarelost potraživanja

3. Primena i saznanje prava stranaca
Naša isključiva nadležnost
Pravna pomoć

4. Vrste i uslovi naturalizacije
Sticanje državljanstva
Ustanova javnog poretka

5. Materijali uslovi za zaključenje braka
Polipatridi
Vrste međunarodne nadležnosti

6. Inostrani element - pojam i način pojavljivanja
Kolizione norme za delikte
Razlozi za odbijanje ulaska stranaca

7. Tačke vezivanja
Utvrđivanja nacionalnosti pravnog lica
Pravo stranaca na stalno nastanjivanje

8. Sukob između međunarodih i univerzalih izvora
Pravila Haške konvencije za drumske i saobraćajne nezgode
Dostavljanje u inostranstvu prema ZPP
1. polozaj stranca u gradjanskom postupku pred nasim organom
2. razlozi za odbijanje ulaska stranaca
3. prava stranaca na stalno nastanjenje

UPRAVNO

I komisija,- Slađana Bojović (ne davi previše, čini mi se da je ok, postavlja pitanja sa liste, tj ne izvlače se kvitice sa kombinacijama)

1. Konačnost upravnih akata
2. Žalba u upravnom postupkau
3. Upravni spor
1. Ministarstva
2. Načela upravnog postupka
3. Tužba u upravnom sporu
1. Organi državne uprave
2. Delimično, dopunsko i privremeno rešenje
3. Stranka u upravnom sporu
1. Pogrešni uprani akti
2. Odustajanje stranke od zahteva
3. Prevremenost tužbe
1. Pravno vezani diskrecioni upravni akti
2. Rad prvostepenog organa po žalbi
3. Presuda u upravnom sporu
1. Dodaci u upravnom aktu
2. Posebni ispitni postupak
3. Redovni i vanredni pravni lekovi
1. Organi državne uprave
2. Zaključak i rešenje
3. Presuda u upravnom sporu
1. Prebivslište i boravište
2. Javnost usmene rasprave po ZOUP
3. Suspenzivno dejstvo tužbe u upravnom sporu
1. Rušljivi pravni akti
2. Dostavljanje u slučaju promene prebivališta tj sedišta
3. Stranke u upravnom sporu
1. Obeležja organa državne uprave
2. Stranka i njeno zastupanje po ZU
3. Usmena rasprava po Zakonu o upravnim sporovima
1. Vrste radnih mesta državnih službenika
2. Žalba kada prvostepeno rešenje nije doneto u upravnom postupku
3. Tužba kojom se pokreće upravni spor
1. Pravosnažnost upravnog akta
2. Načela upravnog postupka (načelo zakonotosti)
3. Postupanje suda kada organ uprave donese novo rešenje o pokretanju upravnog spora


Neka od potpitanja:

1. Šta podrazumeva konačnost? (podrazumeva izvršnost)
2. Da li se u okviru istog organa može ustanoviti nadležnost za rešavanje po žalbi? (da)
3. Da li se i pod kojim uslovima mogu isticati nove činjenice i nov dokazi u žalbi?
4. O čemu odlučuje sud u upravnom sporu?
5. Rok za podnošenje tužbe u upravnom sporu?
6. Rok za prijavu novog prebivališta u slučaju objave?
7. Da li može da se isključi javnost i u kojoj meri?
8. Da li tužba ima odložno dejstvo po novom ZUS u?





II ODBOR – NEVENA MILOJČIĆ

Prva grupa pitanja

1. Organi opštinske uprave
2. Obavezni učesnici u upr.postupku
3. Ponavljanje postupka u upr.sporu


1. Preduzeća, ustanove, organizacije kao vršioci upravne delatnosti
2. Karakteristike ispitnog upravnog postupka

3. Sudska kontrola uprave


1. Organi državne uprave

2. Postupak pred drugostepenim organom tj. postupanje
drugostepenog po žalbi

3. Upravni spor – prethodni postupak


1. Organi državne uprave

2. Dokazna sredstva u upravnom postupku

3. Ko je tuženi u upravnom sporu


1. Propisi koje donose organi državne uprave

2. Veštačenje u upr. postupku

3. Kada se može odbaciti tužba u upr. sporu



1. Način rešavanja organa državne uprave u upravnoj stvari

2. Načelo zakonitosti po ZUP-u

3. Upravni spor – obaveznost presude



1. Obrazovanje ministarstava

2. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi

3. Upravni spor


1. Republički organi uprave predvidjeni Zakonom o državnoj upravi

2. Upravne radnje

3. Predmet upr.spora


1. Kako se pokreće upravni postupak

2. Obavezno lično dostavljanje

3. Upravni akti protiv kojih se ne može voditi upr.spor


1. Stranke u upr. postupku – pojam i vrste

2. Ponavljanje upr. postupka

3. Predmet upr. spora


1. Republičke posebne/javne organizacije

2. Zaključak o dozvoli izvršenja

3. Tužba u upr. sporu – šta sve mora da sadrži


1. Oblici upravnog nadzora

2. Pravosnažnost upravnog akta

3. Tužba za ponavljanje upr. spora


1. Kome i kako se mogu poveriti poslovi državne uprave

2. Karakteristike dispozitiva rešenja (odgovor za koji je ona rekla da je potreban: „kratak, jasan i podoban za izvršenje“)

3. Pravo pokretanja upr. spora


1. Gradska uprava – povereni poslovi

2. Stvarna nadležnost

3. Presude u upr. sporu


1. Inspekcijski nadzor

2. Delimično, dopunsko i privremeno rešenje

3. Postupak po tužbi u upr. sporu


1. Ko vrši nadzor nad radom državne uprave

2. Šta mora da sadrži obrazloženje prvostepenog rešenja

3. Ko osim tužioca i tuženog može imati u upr.sporu položaj stranke


1. Nadzor nad radom organa državne uprave

2. Kako se pokreće upravni postupak

3. Postupak po tužbi u upravnom sporu


1. Propisi koje donose organi državne uprave

2. Načelo saslušanja stranke

3. Šta sve sadrži presuda u upr.sporu


1. Ministarstvo državne uprave

2. Upravni postupak

3. Presuda u upr. sporu


1. Odgovornost za štetu koju pričini lice zaposleno u drž.organu

2. Načelo dvostepenosti

3. Obustava postupka u upr. sporu


1. Na koji način narodna skupština nadzire rad državne uprave

2. Skraćeni postupak

3. Kada javni tužilac i javni pravobranilac pokreću upravni spor


1. Obrazovanje i delokrug državne uprave

2. Načelo dvostepenosti

3. Žalba u upravnom sporu


Druga grupa pitanja


1. Ministarstva

2. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi

3. Spor ograničene jurisdikcije
- u čemu se sastoji obaveznost presude?



1. Nadležnost organa državne uprave (nadležnost propisuje isključivo zakon)

2. Rokovi za sprovođenje upravnog postupka

3. Stranke u upravnom sporu
- kad može da se pojavi zainteresovano lice kao tužilac u upravnom postupku?



1. Organ državne uprave

2. Karakteristike upravnog postupka (za razliku od skraćenog postupka?)

3. Sudska kontrola uprave



1. Oblici upravnog nadzora

2. Pravnosnažnost

3. Tužba za ponavljanje upravnog spora (odluke suda po tužbi..)



- kada je odluka konačna može da se podnese tužba-upravni spor
- kad drugostepeno rešenje postaje pravnosnažno?
- Kad konačno rešenje postaje pravnosnažno?


1. Dokazno sredstvo u upravnom postupku

2. Tuženi u upravnom postupku

3. Organi uprave


1. Položaj i sastav državne uprave

2. Načelo pravnosnažnosti

3. Menjanje i poništavanje akta u vezi sa upravnim sporom


1. Odgovornost za štetu zbog nezakonitog i nesavesnog rada
uprave

2. Načelo dvostepenosti u upravnom postupku (Čime je garantovano? Izuzeci?)

3. Obustava postupka u upravnom sporu (Podnošenje tužbe? Dispozicija stranaka?)



1. Organi državne uprave

2. Postupak drugostepenog organa po žalbi

3. Prethodni postupak u upravnom sporu



1. Republički organi uprave (izvršavanje zakona i podzakonskih akata..)

2. Upravne radnje (kada se smatra da je pokrenut postupak po službenoj dužnosti?..preduzimanjem bilo koje radnje od strane organa smatra se da je pokrenut po službenoj dužnosti..)

3. Predmet upravnog spora
Drugi set pitanja


1. organi opštinske uprave
2. obavezni učesnici u upr.postupku
3. ponavljanje postupka u upr.sporu

1. preduzeća, ustanove, organizacije kao vršioci upravne delatnosti
2. karakteristike ispitnog upravnog postupka
3. sudska kontrola uprave

1. organi državne uprave
2. postupak pred drugostepenim organom tj. Postupanje drugostepenog po žalbi
3. upravni spor – prethodni postupak

1. organi državne uprave
2. dokazna sredstva u upravnom postupku
3. ko je tuženi u upravnom sporu

1. propisi koje donose organi državne uprave
2. veštačenje u upr. Post
3. kada se može odbaciti tužba u upr. Sporu

1. način rešavanja organa državne uprave u upravnoj stvari
2. načelo zakonitosti po ZUP-u
3. upravni spor – obaveznost presude

1. obrazovanje ministarstava
2. rešavanje drugostepenog organa po žalbi
3. upravni spor

1. republički organi uprave predvidjeni Zakonom o državnoj upravi
2. upravne radnje
3. predmet upr.spora

1. kako se pokreće upravni postupak
2. obavezno lično dostavljanje
3. Upravni akti protiv kojih se ne može voditi upr.spor

1. stranke u upr. Postupku – pojam i vrste
2. ponavljanje upr. Postupka
3. predmet upr. Spora

1. republičke posebne/javne organizacije
2. zaključak o dozvoli izvršenja
3. tužba u upr. Sporu – šta sve mora da sadrži

1. oblici upravnog nadzora
2. pravosnažnost upravnog akta
3. Tužba za ponavljanje upr. Spora

1. kome i kako se mogu poveriti poslovi državne uprave
2. karakteristike dispozitiva rešenja (odgovor za koji je ona rekla da je potreban: „kratak, jasan i podoban za izvršenje“)
3. pravo pokretanja upr. Spora

1. gradska uprava – povereni poslovi
2. stvarna nadležnost
3. presude u upr. Sporu

1. inspekcijski nadzor
2. delimično, dopunsko i privremeno rešenje
3. postupak po tužbi u upr. Sporu

Treca grupa pitanja

1. Posebne organizacije
2. Sadržina zaključka o dozvoli izvršenja
3. Tužba u upravnom sporu
1. Spor ograničene jurisdikcije
2. Ministarstva
3. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi
1. Organi državne uprabe
2. Postupanje drugostepenog organa po žalbi
3. Prethodni postupak u upravnom postupku
1. Republički organi uprave
2. Upravne radnje
3. Dokazna sredstva u postupku
1. Tuženi u upravno postupku
2. Ograni uprave
3. Položaj i sastav državne uprave
1. Načelo pravosnažnosti
2. Menjanje i poništenje akata u upravnom postupku
3. Zaštita od nezakonitog postupanja osragana uprave
1. Načela drugostpenog postupka
2. Obustava postupka u upravnom sporu
3. Nadležnost ograna uprave
1. Rokovi za vođenje upravnog spora
2. Stranke u upravnom sporu
3. Karakteristike posebnog ispitnog postupka
1. Sudska kontrola uprave
2. Pravosnažnost
3. Tužba za ponavljanje upravnog postupka
1. Propisi koje donose organi uprave
2. Načelo saslušanja stranke
3. Sadržina odluke u upravnom sporu
1. Oblici nadzora
2. Pokretanje upranog postupka
3. Utvrđivanje činjenica u upravnom sporu
1. Načelo ekonomičnosti postupka
2. Pokretanje postupka po sl. dužnost
3. Kada sud može sam da utvrdi činj stanje u upravnom sporu
1. Pokrajniski organi uprave
2. Pravno dejstvo upr. akata
3. Upravni akti protiv kojih se može voditi upravni spor
1. Pokretanje upr. postupka
2. Obavezno lino dostavljanje
3. Akti protiv kojih se ne može voditi upr. spor
1. Poslovi drž. uprae
2. Nadležnost drugostpenog organa
3. Postupanje suda sa neurednom tužbom
1. Inspekcijski nadzor
2. Rešenje
3. Odgovor na tužbu
1. Opštinska uprava
2. Postupanje prvostepenog organa po žalbi

III odbor- Olja Jovičić

1. Državni organi uprave (pojam, obeležja, princip formiranja, poslovi)
2. Povraćaj u pređašnje stanje u upravnom postupku
3. Dostava tužbe na odgovor u uravnom sporu ++
4. Nedržavni subjekti kao vršioci javnih ovlašćenja
5. Skraćeni upravni postupak
6. Upravni spor zbog ćutanja uprave +
7. Pojam obeležja i vrste upravnih akata ++
8. Prethodno pitanje u upravnom postupku
9. Poništavanje akata u prethodnom postupku u upravnom sporu +
10. Upravna delatnost u stvarima ličnih statusa građana
11. Dispozitivne stranačke radnje u upravnom postupku
12. Sistem generalne klauzule i enumeracije sa pokretanjem upravnog spora
13. Pogrešni upravni akti
14. Predstavnici i drugi zastupnici u upravnom postupku
15. Dostavljanje u upravnom postupku +
16. Pravna sredstva u upravnom sporu
17. Radni odnosi u organima državne uprave (razlika državnog službenika i nameštenika)+
18. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi
19. Pravno dejstvo žalbe u uravnom postupku
20. Dostava žalbe u upravnom postupku
21. Odbacivanje tužbe u upravnom sporu
22. Tužba u upravnom sporu
23. Rad prvostepenog organa po žalbi

RADNO
I Odbor– Lutovac Zvezdana

( baš baš cedi, pričaš jedno pitanje 10min, postavlja neka čudna pitanja, ali mislim da je korektna:)

1. Osnovna prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja
2. Pojam nezaposlenog lica

1. Zaštita materinstva
2. Novčana naknada – osnov i visina – Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti
3. Naknada štete radniku po ZOR

1. Mirovanje radnog odnosa
2. Osiguranici po Zakonu o zdravstvenom osiguranju
3. Načela penzijskog i invalidskog osiguranja

1. Naknada zarade po ZOR
2. Disciplinski postupak po Zakonu o državnim službenicima (ko ga pokreće, ko odlučuje..)
3. Sadržaj zdravstvene zaštite – Zakon o zdravstvenom osiguranju

1. Otkaz od strane poslodavca
2. Invalidnost po zakonu
3. Zakon o štrajku

- rokovi (3-6mes+blanket norma-k.delo)
- nesavesno i neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza najčešći razlog za otkaz
- štrajk upozorenja
- delatnosti od javnog interesa (valjda štrajk tu nije moguć-ograničenog je trajanja)

1. Ugovor o pravima i obavezama direktora
2. Klauzula zabrane konkurencije
3. Postupak za ostvarivanje prava po PIO-u

1. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca - ZOR
2. Rok zastarelosti kod otkaza – ZOR
3. Staž osiguranja
II Odbor-ĐURIČIĆ-





1.Zabrana konkurencije
2.Prestanak radnog odnosa po sili zakona
3.Nezakonit otkaz

1.Disciplinski postupak
2.Državni praznici (nabrojati)
3.Sindikat (uloga i značaj)

1.Ugovor o radu
2.Pripravnici
3.Vidovi socijalnog osiguranja (nabrojati)

1.Mirovanje radnog odnosa
2.Prestanak radnog odnosa po zakonu
3.Zabrana konkurencije

1.Osnovna načela radnog odnosa
2.Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad
3.Važenje i otkaz kolektivnog ugovora

1.Posebna zaštita zaposlenih
2.Zabrana diskiminacije u radnim odnosima
3.Mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova

1.Prestanak raadnog odnosa (poslodavac, opšti režim)
2.Vidovi socijalnog osiguranja (nabrojati)
3.Uloga sindikata u radnim odnosima

1.Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
2.Režimi radnog odnosa
3.Zarada

1.Ugovor o radu
2.Mirovanje radnog odnosa
3.Vidovi socijalnog osiguranja (nabrojati)

1.Uloga inspektora rada u zaštiti radnika
2.Ugovor o delu
3.Najvažniji zakonski propisi iz oblasti radnog prava

1.Prava radnika nakon prestanka radnog odnosa
2.Zabrana konkurencije
3.Mirno rešavanje radnih sporova

1.Višak zaposlenih i prava onih za čijim radom je prestala potreba
2.Nezakonit otkaz
3.Štrajk

1.Godišnji odmor
2.Načela tadnih sporova (nabrojati)
3.Kolektivni ugovori

1.Uslovi za zasnivanje radnih odnosa
2.Režimi radnih odnosa
3.Zarada

1.Ugovor o radu
2.Mirovanje radnog odnosa
3.Vidovi socijalnog osiguranja (nabrojati)
III Odbor – Biserka Živanović

1. Otkaz od strane zaposlenog
Pravo zaposlenog na naknadu troškova i drugih primanja
Rad van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi; ugovor o delu; ugovor o
zastupanju ili posredovanju;ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju;
dopunski rad)

2. Razlozi za prestanak radnog odnosa
Odsustvo osiguraniku prava na naknadu zarade za vreme privremene spreč. za rad
Fond solidarnosti

3. Ustav kao izvor radnog prava
Zarada
Soc.-ekon. savet

4. Međunarodni izvor radnog prava
Neplaćeno odsustvo
Zdravstvena zaštita

5. Pripravnici i volonteri
Disciplinski postupak protiv državnog službenika
Opšta i lična zaštita na radu

6. Zabrana konkurencije
Pravo zaposlenog na uvećanu zaradu
Prava zaposlenog kod promene poslodavca

7. Uređenje radnih odnosa
Otkazni rok i pravo na novčanu naknadu
Zastarelost potraživanja

8. Međusobni odnos kolektivnog ugovora i drugih propisa iz oblasti rada
Udaljenje sa rada
Plaćeno odsustvo

9. Autonomni izvori radnog prava
Pravo zaposlenog na godišnji odmor
Starosna penzija

10. Postupak u parnicama iz radnih odnosa
Mirovanje radnog odnosa
Disciplinske mere

Radno pravo, Biserka Zivanovic
1. Autonomni izvori radnog prava
2. Uvecana zarada
3. Radna knjizica -izvori radnog prava, strajk, odmori, mirovanje radnog odnosa, odsustvo-placeno i neplaceno, sve iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ugovor o radu, kolektivni ugovori, pravilnik o radu, ...
1. Premeštaj zaposlenog
2. Prekovremeni rad (najviše 32h mesečno)
3. Starosna penzija

1. Mirovanje radnog odnosa
2. Pravo zaposlenog na uvećanu zaradu
3. Pravo osiguranika na zdravstvenu zaštitu (privremena sprečenost za rad)

I ODBOR
RADNO PRAVO
Zvezdana Lutovac:
Odnos zakona, opštih akata i ugovora o radu?
Pojam radnog odnosa i ugovor o radu?
Zasnivanje i prestanak radnog odnosa?
Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca?
Vrste radnog odnosa?
Radni odnos na određeno vreme?
Položaj pripravnika?
Ugovor o delu?
Naknada zarade po Zakonu o radu?
Plaćeno i neplaćeno odsustvo?
Mirovanje radnog odnosa?
Porodiljsko odsustvo?
Zaštita materinstva?
Zaštita materinstva i porodiljsko odsustvo?
Zaštita omladine?
Odgovornost poslodavca za naknadu štete zaposlenom?
Odgovornost poslodavca za naknadu štete koji je pričinio zaposleni na radu ili u vezi sa radom?
Disciplinska odgovornost?
Inspektor rada- odredbe Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu?
Štrajk?
Pojam državnih službenika i nameštenika?
Položajna i izvršillačka radna mesta- Zakon o državnim službenicima?
Vrste radnih mesta državnih službenika?
Odgovornost za štetu koju državni službenik prouzrokuje na radu?
Vrste disciplinskih kazni po Zakonu o državnim službenicima?
Disciplinski postupak po Zakonu o državnim službenicima?
Obavezno zdravstveno osiguranje?
Načela obaveznog zdravstvenog osiguranja?
Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja?
Obim i sadržaj zdravstvene zaštite?
Osiguranici iz zdravstvenog osiguranja?
Načela PIO?
Osnovna prava iz PIO?
Pojam staža osiguranja?
Penzijski staž?
Penzijski staž sa uvećanim trajanjem?
Starosna penzija?
Invalidska penzija i pojam invalidnosti?
Porodična penzija i naknada pogrebnih troškova za slučaj smrti?
Pojam telesnog oštećenja?
Osiguranici obaveznog PIO?
Lica iz obaveznog PIO koja ostvaruju prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja?
Postupak za ostvarivanje prava iz PIO?
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje?
Dobrovoljno PIO?
Pojam nezaposlenog lica?
Prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti?
Uslovi za ostvarivanje novčane naknade u slučaju nezaposlenosti?
Revizija u radnom sporu?
Ugovor o pravima i obavezama direktora?



III ODBOR
RADNO PRAVO

Biserka Živanović

Uređenje radnih odnosa?
Izvori radnog prava?
Unutrašnji izvori radnog prava?
Ustav kao izvor radnog prava?
Zakon kao izvor prava?
Kolektivni ugovor?
Podzakonski akti?
Opsti akt kao izvor prava?
Autonomni izvori radnog prava?
Ugovor o radu kao izvor radnog prava?
Međunarodni izvori radnog prava?
Međusobni odnos kolektivnog ugovora i drugih izvora prava?
Radna knjizica?
Klauzula zabrane konkurencije?
Pojam i elementi radnog odnosa?
Zasnivanje radnog odnosa (ugovor o radu)?
Zasnivanje radnog odnosa na drugi način?
Zasnivanje radnog odnosa na način suprotan ugovoru o radu?
Zaključenje ugovora pod izmenjenim okolnostima?
Rad van radnog vremena?
Radni odnos na neodređeno vreme?
Radni odnos na određeno vreme?
Pripravnici i volonteri?
Radni odnos sa stranim drzavljaninom?
Radno vreme?
Prekovremeni rad?
Noćni rad?
Mirovanje radnog odnosa?
Plaćeno i neplaćeno odsustvo?
Zarade i naknada zarade?
Minimalma zarada?
Druga primanja?
Zastarelost potrazivanja?
Dejstva zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa?
Posebna zaštita žena, omladine?
Odgovornost poslodavca za štetu zaposlenom i obrnuto?
Disciplinska odgovornost?
Udaljenje sa rada?
Postupak u parnicama iz radnih odnosa?
Mirno rešavanje sporova?
Štrajk?
Lokaut?
Zdravstveno osiguranje?
Prava iz zdravstvenog osiguranja?
Zdravstvena zaštita članova porodice i ostalih lica?
Penziono i invalidsko osiguranje?
Penzijski staž?
Prava iz PIO?
Starosna penzija?
Porodicna penzija?
Telesno oštećenje?
Ekonomsko-socijalni savet?
Kako treba da glase izreka presude u radnom sporu?

1. Ako poslodavac ne omogući odmor zaposlenom dužan je da mu plati, a ako mu ne plati zaposleni ima
pravo Na tužbu, izreka presude glasi:

Usvaja se t.z. tužioca i obavezuje se tuženi da tužiocu isplati naknadu štete za
neiskorišćeni godišnji odmor u periodu od ______ do _____ u roku od 8 dana.
2. Ako poslodavac ne isplati regres za godišnji odmor:

Usvaja se t.z. pa se obavezuje tuženi da tužiocu isplati iznos od ______ na ime regresa sa zzk od
dana početka god. Odmora do isplate, u roku od 8 dana.

3. Za neisplaćenu zaradu:
Usvaja se t.z. i obavezuje se poslodavac da isplati neisplaćenu zaradu za period od ____ do_____ u
iznosu od _________ sa zzk od 1. u mesecu (tj. Od dospelosti) do konačne isplate.


4. U slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa sud prvo mora da poništi rešenje o otkazu pa tek
onda dosuđuje naknadu! !

5. Naknada nematerijalne štete zbog povrede na radu
obavezuje se tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznose ..pojedinačno za
šta ..sa kamatom od dana presuđenja, u roku od 8 dana.
Dovoljan priručnik Projuris-a.



I ODBOR
TRGOVINSKO PRAVO

Mihajlo Rulić:

STATUS PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Povećanje osnovnog kapitala A.D.?
Smanjenje osnovnog kapitala?
Sticanje i režim sopstvenih akcija?
Lica koja imaju odgovornost prema privrednom društvu?
Individualna i derivativna tužba?
Prestanak svojstva člana D.O.O.?
Vrste skupštine A.D.?
Broj članova upravnog odbora A.D.?
Osnivački akt i drugi akti?
Prestanak društva i druge mere po zahtevu manjinskih akcionara?
Likvidacija privrednog društva?
STEČAJ
Načela stečajnog postupka?
Pravila stečajnog postupka i akti?
Organi stečajnog postupka?
Skupština poverilaca?
Poverioci i drugi učesnici stečajnog postupka?
Sticanje i svojstvo stranke u stečajnom postupku i redosled namirenja?
Prijava u stečajnom postupku, podnosioci?
Predlog za pokretanje stečajnog postupka?
Pokretanje prethodnog stečajnog postupka?
Ročišta pre i posle otvaranja stečajnog postupka?
Posledice otvaranja stečajnog postupka po stečajnog dužnika?
Mere obezbeđenja u stečajnom postupku?
UGOVORI
Ugovor o nalogu?
Ugovor o osiguranju?
Ugovor o prevozu?
Ugovor o skladištenju?
Ugovor o špediciji?
HARTIJE OD VREDNOSTI
Organizovanje tržišta hartija od vrednosti?
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti A.D.?
Vrste hartija od vrednosti po Zakonu o tržištu hartija od vrednosti?
Akcije i druge hartije od vrednosti po Zakonu o privrednim društvima?
Uslovi za izdavanje hartija od vrednosti, javna ponuda investitorima i prospekt?
Modeli privatizacije?



III ODBOR
TRGOVINSKO PRAVO

Mirko Vasiljević:

STATUS PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Klasifikacija privrednih društava?
Osnovni kapital A.D.?
Odgovornost za obaveze privrednog društva?
Uprava akcionarskog drustva?
Prava manjinskih akcionara?
Statusne promene?
Podela kao statusna promena?
Povezivanje drustva putem kapitala?
Osnivanje D.O.O.?
Osnivački akt D.O.O.?
Komanditno društvo?
Registracija privrednih subjekata?
Registrovanje privrednog društva?
MENICA
Menica?
Blanko menica?
Sopstvena menica?
Menični elementi kod trasirane menice?
Prenos menice?
Prenos menice (kako se prepoznaje založni indosament, a kako punomoćnički)?
Avaliranje menice?
Prezentacija menice?
Regres u menici?
Izuzetak od nacela inkorporacije kod menice?
Menica i ček- razlike?
STEČAJ
Actio Pauliana u stečaju?
UGOVORI
Bankarska garancija?
Vrste bankarske garancije?
Opšti principi odgovornosti brodara?
Odgovornost pomorskog brodara?
Transportne klauzule?
Odgovornost prodavca za kvalitet?
Vrste štete kod ugovora u privredi?
Razlike ugovora o posredovanju-komisionu-zastupanju?
Vrste ugovora o komisionu?
Ugovor o franšizi?
Ugovor o građenju?
Ugovor o kontroli?
Kombinovani prevoz?

Udžbenik koji bih posebno pohvalila je Krivično proeosesno pravo profesora Grubača i Krivično pravo profesora Đorđevića u izdanju Projurisa. Jedna dosta delikatna materija je pretvorena u pitko štivo a suština priručnika za ovaj ispit i jeste da sažme ovako sveobuhvatnu materiju što jasnije i bez ulaženja u teorijska razmatranja, jer na kraju krajeva radi se o kandidatima koji su završili fakultete i sada samo treba da se podsete svih instituta i procedura pozitivnog prava. Kako sam imala prilku i da slušam uvaženog profesora Đorđevića kako izlaže ovu materiju sa toliko lakoće i jednostavnosti, bez sumnje da su ove knjige favoriti.

vidim da se svi bavimo pravosudnim ispitom kakav je sada, što je i normalno. Ali s obzirom da se već dugo vremena priča o promeni u načinu polaganja trebalo bi da se malo pozabavimo i time.
Ima li smisla opteretiti kandidate tolikim ispitima u jednom danu?

Čini mi se da Savetnikovo pitanje ima smisla. A evo i zašto:
Najpre, pismeni je postao eliminacioni što i nije najsrećnija novina jer nisu svi pravnici prošli kroz pravosuđe kao pripravnici a i ako jesu teško da mogu da napišu presude, tužbe i ostalo što je predmet ispita kao neko ko to radi godinama u praksi. Mislim da bi se trebalo uvesti klasični test na zaokruživanje ponuđenih odgovra, analizu nekog slučaja i tome slično. To bi imalo više smisla.
Drugo, trebalo bi uvesti i neki test opšte kulture i pravničke kulture jer, iz mog iskustva, ima nas raznih pa i tu treba napraviti selekciju, jer pravnici, a naročito oni koji apliciraju za sudijske, tužilačke i druge državne organe predastavlljaju državu i svojim presudama i drugim aktima utiču na sudbine pojedinca, i društva kao celine te sigurno moraju dati primer lepe reče, pravičnih rešenja, hrabrih odluka. A to se ipak ne može proceniti kroz ispitna pitanja.
Najzad, mislim da i mesto polaganja ispita treba da bude neki od sudova, npr. Vrhovni sud, kako bi se i time dao značaj ljudima koji će ovim ispitom steći pravo da obavljaju važne pravničke poslove.
Toliko od mene, ako imate još ideje, pišite!