EVROPSKA ZATVORSKA PRAVILA [1]

Strazbur, 12. februar 1987

Komitet Ministara, pod uslovima navedenim u Clanu 15. b Statuta Saveta Evrope,

S obzirom na vaznost uspostavljanja zajednickih principa krivicne strategije medju drzavama-clanicama Saveta Evrope;

Imajuci u vidu da, iako je doslo do znatnog napretka u razvoju ne-zatvorskih alternativa u postupcima prema prekrsiocima, gubitak slobode ostaje neophodna sankcija u krivicnim sistemima;

S obzirom na vaznost uloge medjunarodnih pravila u praksi i filozofije zatvorskog tretmana i uprave;

Imajuci u vidu da je zahvaljujuci znacajnim drustvenim tokovima i promenama u vezi sa zatvorskim tretmanom i upravom  postalo pozeljno da se reformulise Standardni minimum pravila za postupke prema zatvorenicima Saveta Evrope (Rezolucija (73)5) kako bi se podstakla najbolja od ovih dostignuca i ponudile mogucnosti za buduci napredak,

Preporucuje da se vlade drzava clanica u svom internom zakonodavstvu i praksi rukovode principima navedenim u tekstu o Evropskim zatvorskim pravilima, koja su dodata uz ovu Preporuku, s obzirom na njihovu sve vecu primenu sa narocitim naglaskom na svrhama koje su navedene u preambuli i pravilima o osnovnim primcipima iz I Dela, i da ovaj tekst stave u sto siri opticaj.

Ova pravila imaju za svrhu:

a.      da uspostave odredjeni broj minimalnih standarda u svim aspektima zatvorske uprave koji su od sustinskog znacaja za humane uslove i pozitivne postupke u savremenim i progresivnim sistemima;

b.      da sluze kao podsticaj zatvorima i upravama zatvora da razvijaju strategije, stil uprave i praksu na osnovu dobrih savremenih principa svrhe i pravicnosti;

c.      da stimulisu profesionalne stavove zatvorskog osoblja koji odrazavaju vazne socijalne i moralne aspekte njegovog rada kako bi se stvorili uslovi u kojima osoblje moze da postigne najveci uspeh u korist drustva kao celine, zatvorenika u pogledu brige prema njima i u pogledu sopstvenog zadovoljstva poslom;

d.      da pruze osnovne realne kriterijume na osnovu kojih zatvorska uprava i lica odgovorna za ispitivanje uslova i uprave u zatvorima mogu da donesu valjanu ocenu rezultata i da izmere napredak ka visim standardima.

 

Naglaseno je da ova pravila ne predstavljaju model sistema i da, u praksi, mnoge evropske zatvorske sluzbe vec rade iznad mnogih standarda postavljenih u pravilima, dok druge nastoje, i nastojace, da tako rade. Kada god postoje teskoce ili prakticni problemi u pogledu prevazilazenja primene ovih pravila, Savet Evrope ima organizaciju i strucnjake koji su dostupni radi pruzanja pomoci savetima i iskustvima sa raznim zatvorskim upravama u svom domenu

U ovim pravilima, novi naglasak je stavljen na pravila o ljudskom dostojanstvu  - posvecenost zatvorske uprave humanom i pozitivnom postupanju, vaznost uloge osoblja i efikasne savremene metode upravljanja. Ona su doneta da bi pruzala referencu, ohrabrenje i smernice osoblju koje radi na raznim nivoima zatvorske uprave. Memorandum sa objasnjenjima koji prati pravila je namenjen da pruzi razumevanje, prihvatanje i fleksibilnost koji su neophopdni radi postizanja najviseg moguceg nivoa primene izvan osnovnih standarda.

I DEO

Osnovni principi

1.      Lisavanje slobode mora biti obavljeno pod materijalnim i moralnim uslovima koji obezbedjuju postovanje ljudskog dostojanstva i koji su u skladu sa ovim pravilima.

2.      Ova pravila moraju da se primenjuju nepristrasno. Ne sme biti diskriminacije na osnovu rase, boje, pola, jezika, verskih, politickih ili drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, rodjenja, ekonomskog ili drugog statusa. Moraju se postovati verska uverenja i moralni propisi grupe kojoj zatvorenik pripada.

3.      Postupci  prema licima lisenim slobode moraju biti u cilju odrzavanja njihovog zdravlja i samopostovanja, u toku celokupnog izdrzavanja kazne, kako bi se razvio njihov osecaj za odgovornost i podstakli stavovi i vestine koji ce im pomoci da se vrate drustvu kako bi imali priliku da samostalno nastave zivot u skladu sa zakonima nakon pustanja iz zatvora.

4.      Nadlezne vlasti ce odrediti kvalifikovane i iskusne inspektore u cilju redovne ispekcije kaznenih ustanova i sluzbi. Njihov zadatak je da vrse kontrolu u kojoj meri i da li se postuju ova pravila u skladu sa postojecim zakonima i propisima, da li je zatvorska sluzba objektivna u svom radu i da li su ispunjeni uslovi ovih pravila.

5.      Zastita ljudskih prava zatvorenika, posebno u odnosu na zakonitost hapsenja, bice obezbedjena putem kontrole, koja ce se vrsiti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom od strane sudkih vlasti ili drugih oformljenih tela, koja su ovlascena da posecuju zatvore , a ne pripadaju zatvorskoj administraciji.

6.1.Ova pravila ce zatvorskom osoblju biti na raspolaganju na njihovom jeziku.

2. Ova pravila ce biti dostupna i zatvorenicima na istom jeziku i na drugim jezicima, ukoliko je to razumno i prakticno.

 

II DEO

Uprava kaznene ustanove 

Prijem i registracija

7.1         Ni jedna osoba nece biti primljena u kaznenu ustanovu bez vazece naredbe za smestaj u kaznenu ustanovu.

7.2         U zapisnik o prijemu ce se uneti svi vazni podaci iz naloga i o prijemu lica.

8.     U svakoj ustanovi, u kojoj su smesteni zatvorenici, vodice se kompletni i sigurni dosijei za svakog zatvorenika i sadrzace sledece podatke

a) licni podaci zatvorenika

b)     razlog pritvora i nadlezne vlasti koje su izdale takvu naredbu;

c)     datum prijema i pustanja.

9.       Prijem zatvorenika se mora vrsiti u skladu sa osnovnim principima ovih pravila i prilikom prijema treba da se pomogne zatvoreniku da resi svoje osnovne licne probleme.

10.1          Odmah nakon prijema sastavlja se kompletan izvestaj sa relevantnim podacima o licnim prilikama zatvorenika i o programu obuke za svakog zatvorenika sa kaznom prikladne duzine za pripremu za uslovno pustanje i dostavlja se direktoru u cilju njegovog informisanja i odobravanja.

10.2          Uz izvestaj se prilaze izvestaj zatvorskog lekara i osoblja, koje je direktno zaduzeno za doticnog zatvorenika.

10.3          Izvestaji i informacije o zatvoreniku ce se cuvati kao poverljivi na individualnoj osnovi, azurirace se i bice dostupni samo ovlascenom osoblju.

Podela i klasifikacija zatvorenika

11.1 Podela zatvorenika u razlicite institucije ili rezime ce se prema izvestaju vrsiti u odnosu na njihov sudski ili pravni polozaju (zatvorenici pre sudjenja ili osudjenici, lica koja su pocinila prvo delo ili lica koja su cinila krivicna dela u sticaju, lica sa vremenski kratkom ili dugom kaznom), prema posebnim potrebama postupanja prema njima ili prema njihovom zdravlju, polu ili starosti.

2.   Muskarci i zene su smesteni odvojeno, medjutim mogu ucestvovati u zajednickim aktivnostima u okviru utvrdjenog programa.

3.  Okrivljena lica pre sudjenja bi trebalo u principu da budu smestena odvojeno od osudjenih zatvorenika, osim ukoliko pristanu da budu smesteni zajedno ili da ucestvuju sa njima u organizovanim aktivnostima, ukoliko bi to na njih imalo blagotvoran uticaj.

4.    Mladje zatvorenike moraju biti smesteni pod takvim uslovima da budu zasticeni od stetnog uticaja i mora se voditi racuna o potrebama njihovih godina.

12.   Cilj  klasifikacije ili reklasifikacije zatvorenika je sledeci:

a)     odvojanje onih zatvorenika, kod kojih na osnovu njihovog krivicnog dosijea ili njihove licnosti  to moze delovati pozitivno ili onih zatvorenika, koji mogu stetno uticati na druge zatvorenike; i

b)     pomoc u podeli zatvorenika radi olaksavanja njihovog oporavka i resocijalizacije, uzimajuci u obzir potrebe zatvorske uprave i bezbednosne potrebe.

13. Ukoliko je moguce, koristiti odvojene ustanove ili odvojena odeljenja neke ustanove u cilju sprovodjenja razlicitih rezima postupka ili podele specificnih kategorija zatvorenika.

 

 

Smestaj

14.1 U normalnim okolnostima su zatvorenici preko noci smesteni u idividualne celije, osim u slucajevima kada se smatra pogodnijim da se vise zatvorenika smesti u jednu celiju.

2.   Celije sa zajednickim smestajem dele zatvorenici, koji mogu da se asociraju u datim uslovima. Celije se nadgledaju nocu u skladu sa vrstom ustanove.

15. Smestaj odredjen za zatvorenike, pogotovo prostor za spavanje, treba da odgovara zdravstvenim i higijenskim standardima u odnosu na klimatske uslove i posebno u odnosu na dovoljnu kolicinu vazduha, razuman prostor, osvetljenje, grejanje i ventilaciju.

16.   Na svim mestima gde zatvorenici zive ili rade:

   a) prozori treba da budu dovoljno veliki da zatvorenici mogu, inter alia, da citaju ili rade pod prirodnim svetom u normalnim uslovima. Treba da budu tako konstuisani, da omogucavaju prodiranje svezeg vazduha, osim ukoliko postoji klima uredjaj. Pored toga prozori treba da budu normalne velicine, polozaja i konstrukcije, u skladu sa sigurnosnim uslovima.

b)  vestacko svetlo treba da odgovara vazecim tehnickim standardima.

17.  Sanitarne instalacije i njihovo koriscenje moraju biti postavljene tako da omoguce svakom zatvoreniku da obavlja nuzdu, kao i da budu u cistom i pristojnom stanju.

18.  Adekvatne instalacije za kupanje i tusiranje moraju omoguciti svakom zatvoreniku da moze da se kupa ili tusira vodom odgovarajuce temperature prema klimatskim uslovima, i to onoliko puta koliko je to neophodno za odrzavanje opste higijene u skladu sa godisnjim dobom ili geografskim podrucjem, u svakom slucaju najmanje jednom nedeljno. Gde god je moguce, obezbediti slobodan pristup u svako razumno vreme.

19.        U svim delovima ustanove treba uvek da se odrzava cistoca.

 

 

Licna higijena

20.  Zatvorenici treba da odrzavaju licnu higijenu, i u tu svrhu moraju na raspolaganju imati vodu i toaletni pribor, koji je potreban radi odrzavanja licne higijene i zdravlja.

21.   Iz zdravstvenih razloga i radi odrzavanja urednog izgleda i ocuvanja njihovog samopostovanja, treba obezbediti uslove za redovno pranje kose i brade, a muskarcima treba omoguciti redovno brijanje.

 

Odeca i krevetsko rublje

22.1     Zatvorenici, kojima nije dozvoljeno da nose svoju licnu odecu, treba da imaju odecu koja odgovara klimatskim uslovima i koja im omogucava da odrze svoje zdravlje. Takva odeca ni u kom pogledu ne sme biti degradirajuca niti ponizavajuca.

2.    Odeca treba da bude cista i u dobrom stanju. Donji ves se menja i pere onoliko cesto, koliko je to potrebno iz higijenskih razloga.

3.  Zatvorenicima koji dobiju dozvolu za izlazak van ustanove treba dozvoliti da nose svoju sopstvenu ili neku drugu neupadljivu odecu.

23.  Prilikom prijema u kaznenu ustanovu treba preduzeti mere da se njihova licna odeca cuva u dobrom stanju.

24. Svaki zatvorenik ima poseban krevet i posebnu odgovarajucu krevetninu, koja treba da bude uredna i redovno oprana.

Hrana

25.1 U skladu sa standardima zdravstvenih sluzbi, zatvorska uprava treba zatvorenicima da obezbedi odgovarajuce spremljenu i posluzenu uobrocenu hranu, koja po kvalitetu i kvantitetu odgovara standardima dijetetske i moderne higijene, uzimajuci u obzir njihovo starosno doba, zdravlje, prirodu posla i po mogucnosti da zadovoljava religiozne ili kulturne zahteve.

2.       Voda za pice treba da bude dostupna svakom zatvoreniku.

 

Medicinske usluge

 

26.1 U svakoj ustanovi treba obezbediti usluge barem jednog lekara opste prakse. Medicinske usluge ce biti organizovane u bliskoj vezi sa opstom zdravstvenom organizacijom na komunalnom ili nacionalnom nivou. Ustanova treba da ukljuci i psihijatrijske usluge radi postavljanja dijagnoze i po potrebi lecenja  mentalnih abnormalnosti.

2.     Bolesni zatvorenici kojima je potrebna posebna nega ce biti prebaceni u specijalizovane institucije ili u civilne bolnice. Zatvorska bolnica, ukoliko postoji u kaznenoj ustanovi, treba da bude opskrbljena opremom, namestajem i lekovima, koji su potrebni za medicinsku negu i lecenje bolesnih zatvorenika, kao i odgovarajuce obuceno osoblje.

3.     Svakom bolesniku treba omoguciti kvalitetne stomatoloske usluge.

27.  Zatvorenici ne smeju biti predmet nikakvih eksperimenata, koju mogu rezultirati psihickim ili moralnim povredama.

28.1 Potrebno je preduzeti posebne mere, ukoliko je to moguce iz prakticnih razloga, da se deca radjaju u bolnicama van kaznene ustanove. U svakom slucaju se mora obezbediti kvalifikovano osoblje i smestaj za porodilje i postporodjajnu negu trudnica, osim kada se preduzimaju posebne mere. Ukoliko je dete rodjeno u bolnici, ta cinjenica se nece navoditi u krstenici.

2.   Ukoliko je dozvoljeno da novorodjena deca ostanu u ustanovi pored svojih majki, potrebno je obezbediti poseban smestaj i kvalifikovano medicinsko osoblje, koje ce brinuti o novorodjenom detetu kada nije sa majkom.

29.  Zatvorski lekar je duzan da pregleda zatvorenika odmah po prijemu u ustanovu i kasnije po potrebi, radi eventualnog otkrivanje fizickih ili mentalnih bolesti, i da preduzme sve potrebne mere za njegovo licenje; da izdvaji zatvorenike za koje se sumnja da boluju od zaraznih bolesti; da sacini izvestaj o fizickim ili mentalnim nedostacima, koji mogu smetati pri resocijalizaciji nako pustanja , kao i o ogranicenoj radnoj sposobnosti za svakog zatvorenika.

30.1 Zatvorski lekar treba da brine o fizickom i mentalnom zdravlju zatvorenika i da pregleda sve bolesne zatvorenike, sve zatvorenike koji su se prijavili da su bolesni ili povredjeni i svakog zatvorenika na koga mu je posebno ukazano.

2.    Zatvorski lekar ce direktoru ustanove dostaviti izvestaj kada utvrdi da je fizicko ili mentalno zdravlje nekog zatvorenika ugorzeno ili ce biti ugrozeno daljim boravkom u kaznenoj ustanovi ili pod nekim zatvornskim uslovima.

31.1 Zatvorski lekar ili nadlezni zdravstveni organ treba da vrse redovnu kontrolu i da direktoru dostave svoje misljenje posebno o:

a)                      kvantitetu, kvalitetu, pripremi i posluzenju hrane i vode; 

b)                      higijeni i cistoci ustanove i zatvorenika;

c)                      sanitarnim uredjajima, grejanju, osvetljenju i ventilaciji ustanove;

d)                      prikladnosti i cistoci zatvorenicke odece i krevetnine; 

2.   Direktor ce razmotriti izvestaje i savete lekara i postupiti po njima u skladu sa pravilima iz cl. 30., stav 2. i cl. 31. stav 1., ukoliko je saglasan sa iznetim preporukama, a u slucaju da se sa njima ne slaze, postupice po licnom izvestaju i savetu lekara viseg ranga. 

32.  Zatvorska zdravstvena sluzba ce pokusati da utvrdi i da leci bilo koju fizicku ili mentalnu bolest ili nedostatak, koji moze ugroziti resocijalizaciju zatvorenika nakon pustanja iz ustanove. U tu svrhu ce se zatvorenicima obezbediti svo potrebno medicinsko, hirursko ili psihijatrijsko lecenje ukljucujuci i usluge van ustanove.

 

 

Disciplina i kaznjavanje 

33.  Disciplina i red se odrzavaju u interesu bezbednosti u pritvoru, uredjenog zajednickog zivota  i postizanje cilja kaznjavanja.

34. Ni jedan zatvorenik ne moze biti angazovan u zatvorsku sluzbu u disciplinarnom svojstvu. 

2.  Ovo pravilo medjutim ne treba da remeti ispravno funkcionisanje organizacije, kod kojih se posebne socijalne, obrazovne ili sporske aktivnosti ili odgovornosti odvijaju pod nadzorom zatvorenika, koji su formirani u grupe radi ucesca u rezimskim programima.

35.  Zakonom ili propisima nadleznih vlasti bice predvidjeno ili i utvrdjeno sledece:

a)     ponasanje koje predstavlja disciplinarni prekrsaj

b)     vrsta i trajanje kazne koja se moze izreci;

c)     nadlezni organi i nacin pokretanja zalbenog postupka.

36.1 Ni jedan zatvorenik ne treba da bude kaznjen izuzev u slucajevima odredjenim zakonom ili propisima i nikada dva puta za isto delo.

2.  Izvestaje o zloupotrebi sluzbenog polozaja treba odmah dostaviti nadleznim organima, koji ce odlucivati po njima bez nepotrebnog odlaganja.

3.    Ni jedan zatvorenik nece biti kaznjen bez dokazanog prekrsaja i pruzene mogucnosti da izlozi svoju odbranu.

4.   Zatvorenicima ce biti dozvoljeno da dostave svoju odbranu preko tumaca, ukoliko je to potrebno i moguce.

37. U cilju kaznjavanja disciplinarnih prekrsaja zabranjeno je kolektivno kaznjavanje, telesno kaznjavanje, kaznjavanje smestanjem u mracne celije, kao i svi oblici surovog, nehumanog ili degradirajuceg kaznjavanja.

38.1 Kaznjavanje putem zatvaranja u disciplinarni zatvor i svi drugi oblici kaznjavanja, koje moze stetno uticati na fizicko ili mentalno zdravlje zatvorenika, moze se sprovoditi samo uz pismeni izvestaj zatovorskog lekara o izvrsenom pregledu zatvorenika i njegovoj zdravstvenoj sposobnosti da podnese kaznu.

2.    Ove kazne ne mogu ni u kom slucaju biti suprotne ili odstupiti od pravila iz clana 37.

3.  Zatvorski lekar ce svakoga dana posecivati zatvorenika kome je odredjena takva kazna, i obavestice direktora ustanove ukoliko je potrebno prekinuti ili odrediti drugaciju kaznu usled fizickog ili mentalnog zdravlja zatvorenika.

 

 

Instrumenti ogranicavanja kretanja

39.   Zabranjena je upotreba lanaca i okova. Lisice za ruke, ludacke kosulje, i drugi instrumenti za ogranicavanje pokreta nikada se ne koriste za kaznjavanje. Njihovo koriscenje je zabranjeno sem u sledecim slucajevima:

a)     ukoliko je potrebno radi prevencije bekstva prilikom transporta, pod uslovom da se skinu kada se zatvorenik privodi sudskim ili upravnim organima, osim kada ti organi ne odluce suprotno;

b)     iz zdravstvenih razloga po nalogu i pod nadzorom zatvorskog lekara;

c)     po naredbi direktora kaznene ustanove, kada se ostali metodi kontrole pokazu neuspesni, radi zastite zatvorenika od samopovredjivanja, povredjivanja drugih lica ili sprecavanja ozbiljnog ostecenja imovine; u takvim slucajevima ce se direktor kosultovati sa zatvorskim lekarom i obavestiti vise upravne organe.

40.  Nacin i oblik upotrebe  instrumenata iz prethodnog stava bice regulisani zakonom ili zakonskim uredbama. Takvi instrumenti se nece upotrebljavati duze nego sto je nuzno potrebno.

 

 

Informisanje i zalbe zatvorenika

41.1 Svaki zatvorenik prilikom prijema u ustanovu dobija pismenu informaciju o pravilima, koja se odnose na postupanje sa zatvorenicima relevantne kategorije, disciplinskim pravilima ustanove, utvrdjenim metodama za trazenje informacije i podnosenje zalbi, kao i druge informacije koje su potrebne radi razumevanja prava i obaveza zatvorenika i adaptaciju na zivot u kaznenoj ustanovi.

2.    Ukoliko zatvorenik ne razume dostavljene pisane informacije, one ce mu biti usmeno objasnjene.

42.1 Svaki zatvorenika ima svakog dana mogucnost da podnosi zahteve i zalbe direktoru ustanove ili nadleznom sluzbeniku.

2.  Zatvorenici ce moci da se obrate ili da podnesu zahtev ili zalbu inspektorima ustanova ili nekoj drugoj ovlascenoj slzzbi za posetu ustanovama, u to u odsustvu direktora ili drugog osoblja ustanove. Medjutim, zalbe na zvanicne odluke se moraju ograniciti na utvrdjene postupke.

3.  Svaki zatvorenik ce moci da podnese molbu ili zalbu, koja ce biti tretirana kao poverljiva, centralnim organima zatvorske uprave, sudskim ili drugim nadleznim organima.

4.  Svaki zahtev ili zalba upucena upravnim organima ustanove ce biti regularno obradjen i odgovoren bez nepotrebnog odlaganja.

 

 

Kontakt sa spoljnim svetom

 

43.1 Zatvorenici imaju prava da komuniciraju sa svojim porodicama, i u zavisnosti od potreba postupka, bezbednosti i valjanih naloga, sa licima ili predstavnicima spoljnih organizacija, kao i da primaju posete ovih lica koliko cesto je to  moguce.

2.   U cilju podsticanja kontakta sa spoljnim svetom postojace sistem za odobravanje izlazaka u skladu sa ciljevima postupka iz IV dela ovog pravilnika.

44.1 Zatvorenici stranih nacionalnosti ce se bez odlaganja obavestiti o njihovim pravima da  kontaktiraju diplomatska ili konzularna predstavnistva njihovih maticnih zemalja i bice im dozvoljena razumna sredstva u tu svrhu. Zatvorska uprava treba u potpunosti da saradjuje sa takvim predstavnistvima u interesu zatvorenika stranih nacionalnosti, koji mogu imati posebne potrebe.

2.  Zatvorenicima koji poticu iz zemalja koja nemaju diplomatsko ili konzularno predstavnistvo u zemlji, kao i izbeglicama i licima bez drzavljanstva omogucice se slicne pogodnosti radi komunikacije sa diplomatskim predstavnicima one drzave, koja preuzima odgovornost za njihove interese ili sa nacionalnim ili internacionalnim sluzbama, ciji je zadatak da stite interese tih osoba.

45. Zatvorenici imaju pravo na redovno informisanje putem novina, periodicnih listova ili drugih publikacija, radio i televizijskih emisija, lektire ili slicnih sredstava, koja utvrde ili kontrolise uprava zatvora. Potrebo je preduzeti posebne mere radi zadovoljavanja potreba zatvorenika stranih nacionalnosti sa poteskocama u razumevaju jezika.

 

 

Religijska i moralna pomoc

46.  Ukoliko je iz prakticnih razloga moguce, svakom zatvoreniku treba dozvoliti da zadovolji potrebe svoje veroispovesti, duhovnog ili moralnog zivota posecivanjem sluzbi ili sastanaka obezbedjenih u ustanovi, kao i da poseduje potrebne knjige ili drugu literaturu.

47.1 Ukoliko je u kaznenoj ustanovi smesten veliki broj zatvorenika iste veroispovesti, treba imenovati i odobriti jednog kvalifikovanog predstavnika te religije. Ukoliko broj zatvorenika to opravdava i uslovi dozvoljavaju, ova organizacija treba da bude na celodnevnoj osnovi.

2.   Imenovanim ili odobrenim kvalifikovanim predstavnicima iz stava 1. treba dozvoliti da drze redovne sluzbe i da u svojstvu svestenika u privatnosti posecuju zatvorenike njihove religije u odgovarajuce vreme.

3.     Pristup kvalifikovanom predstavniku bilo koje religije nece biti zabranjen ni jednom zatvoreniku. Ukoliko se bilo koji zatvorenik protivi poseti verskog predstavnika, treba da mu se dozvoli da tu posetu odbije.

Zadrzavanje imovine zatvorenika

48.1 Sav novac, vrednosti i drugi predmeti, koje prema zatvorskim pravilima zatvorenik ne moze zadrzati kod sebe, bice prilikom prijema u ustanovu smesteni pod sigurnim nadzorom. Zatvorenik potpisuje popis predatih stvari. Treba preduzeti odgovarajuce mere da se ti predmeti odrzavaju u dobrom stanju. Ukoliko je potrebno unistiti neke predmete, o tome ce biti sacinjen zapisnik i obavesten zatvorenik.

2.    Prilikom pustanja iz kaznene ustanove zatvoreniku ce biti vraceni svi oduzeti predmeti, osim kada je novac bio nekom doznacen ili predmeti poslati van ustanove, ili je iz higijenskih razloga bilo potrebno da se uniste ti predmeti. Zatvorenik potpisuje priznanicu o vracenim predmetima i novcu.

3.    Ukoliko je moguce, potrebno je na isti nacin postupati i sa novcem ili stvarima, koje je zatvorenik dobio iz spoljnog okruzenja, osim kada je to namenjeno ili zabranjeno za upotrebu za vreme odsluzenja kazne.

4.   O upotrebi lekova, koje zatvorenik ponese sa sobom u kaznenu ustanovu, odlucice zatvorski lekar.

Obavestenje o smrti, bolesti, premestaju itd.

49.1 Direktor kaznene ustanove ce u slucaju smrti, bolesti ili povrede zatvorenika ili premestaja u instituciju za lecenje mentalnih bolesti obavestiti odmah suprugu zatvorenika, ukoliko je zatvorenik ozenjen, ili najblizeg rodjaka, u svakom slucaju ce obavestiti osobu, koju je prethodno odredio zatvorenik.

2.    Zatvorenik mora biti odmah obavesten o smrti ili teskoj bolesti bilo kog bliskog rodjaka. U tim slucajevima i kad god to okolnosti dozvoljavaju, zatvoreniku se mora dozvoliti da poseti bolesnog rodjaka i da vidi bolesnika bilo pod pratnjom ili sam.

3.      Svaki zatvorenik mora imati pravo da odmah obavesti svoju porodicu o pritvaranju ili premestaju u drugu ustanovu.

Premestanje zatvorenika

50.1.Kada se zatvorenici premestaju u ili iz ustanove, vodice se racuna o tome da sto manje budu izlozeni javnosti, a preduzece se i potrebne mere da se zatvorenici zastite od uvreda, znatizelje i publiciteta u bilo kom obliku.

2.  Zabranjen je transport zatvorenika prevoznim sredstvima sa nepropisnom ventilacijom ili osvetljenjem, ili na neki drugi nacin koji bi zatvorenike izlozio fizickom maltretiranju ili ponizenju.

3.   Transport zatvorenika se vrsi na trosak upravnih organa i u skladu sa postojecim sluzbenim pravilima.

III DEO

Osoblje

51.  S obzirom na presudni znacaj zatvorskog osoblja za pravilno upravljanje kaznenom ustanovom  i  postovanje njene organizacije i ciljeva postupka, zatvorska uprava mora ispunjenje pravila koja se odnose na osoblje smatrati najvisim prioritetom.

52.   Zatvorsko osoblje ce se redovno stimulisati putem obuka, konsulatacija i pozitivnim stilom upravljanja, da bi se postigli humani standardi, visok stepen efikasnosti i posvecenost njihovim obavezama.

53. Zatvorska uprava mora smatrati vaznim zadatakom da redovno obavestava javnost o ulozi zatvorskog sistema i o aktivnostima njenog osoblja, kao i da podstice javno razumevanje znacaja njihovog doprinosa drustvu.

54.1 Zatvorska uprava ce vrsiti pazljivi izbor prilikom zaposljavanja osoblja ili narednih postavljenja zaposlenih.  Posebno se naglasava njihov integritet, humanost, profesionalne mogucnosti i pogodnost njihove licnosti za dato radno mesto.

2.  Osoblje ce biti zaposljavano u stalni radni odnos u svojstvu profesionalnog zatvorskog osoblja i imace status civilne sluzbe sa obezbedjenim stalnim mestom, u zavisnosti iskljucivo od dobrog rada, efikasnosti, dobrog fizickog i mentalnog zdravlja i odgovarajuceg obrazovanja. Plate moraju biti adekvatne visine da bi privukle i angazovale odgovarajuce muskarce i zene; beneficije i uslovi sluzbe moraju biti povoljni s obzirom na prirodu posla.

3.    Ova pravila treba po mogucnosti primenivati i u slucaju zaposljavanja osoblja za pola radnog vremena.

55.1 Prilikom zaposljavanja ili nakon odgovarajuceg perioda od zaposljavanja osoblje mora zavrsiti obuku o opstim i posebnim obavezama i polagati teoretski i prakticni ispit, osim kada je to izlisno s obzirom na profesionalnu kvalifikaciju.

2.    U toku svog radnog veka osoblje ce radi odrzavanja i unapredjivanja svog profesionalnog znanja i sposobnosti posecivati obuke za vreme rada, koje ce organizovati upravna sluzba u odgovarajucim intervalima. 

3.   Potrebo je preduzeti mere za sire iskustvo i obuku osoblja radi povecanja njihovih profesionalnih sposobnosti.

4.    U okviru obuke celokupno osoblje treba da se upozna sa zahtevima i primenom Evropskih zatvorskih pravila i Evropske konvencije o ljudskim pravima.

56.  Od clanova osoblja se ocekuje da se uvek ponasaju u skladu sa svojim obavezama i obavljaju svoju duznost tako da zatvorenicima sluze za primer i da izazovu njihovo postovanje.

57.1 Ukoliko je moguce, u osoblje treba da se ukljuce i strucnjaci kao sto su psiholozi, psihijatri, socijalni radnici, nastavnici, zanatlije, instruktori za sport i telesne vezbe.

2.     Navedeni i slicni strucnjaci se zaposljavaju u stalni radni odnos. Time se ne iskljucuje angazovanje volonterskih radnika, ukoliko je to pogodno ili pozeljno u odnosu na stepen podrske i obuke koju mogu da pruze.

58.1 Zatvorska uprava je odgovorna, da se svaka ustanova u bilo koje vreme nalazi pod kompletnim nadzorom direktora, njegovog zamenika ili krugih ovlascenih sluzbenika.

2.   Direktor ustanove mora posedovati odgovarajuce kvalifikacije za to radno mesto u odnosu na svoj karakter, menadzerske sposobnosti, odgovarajucu profesionalnu obuku i iskustvo.

3.  Direktor se zaposljava za puno radno vreme i mora se na zahtev zatvorske uprave povinovati njenim  rukovodecim uputstvima.

4.    Kada jedan direktor ima nadzor nad dve ili vise institucija, duzan je da svaku od njih posecuje u kratkim intervalima. Svaka od ovih ustanova mora imati odgovornog sluzbenika.

59.   Zatvorska uprava mora razviti organizacione forme i sistem upravljanja radi olaksavanja komunikacije medju razlicitim kategorijama osoblja u ustanovi u cilju uspostavljanja kooperacije medju razlicitim sluzbama, posebno vodeci racuna o tretmanu i resocijalizaciji zatvorenika.

60.1. Direktor, zamenik i vecina drugog zatvorskog osoblja treba da govori jezik vecine zatvorenika, ili jezik koji ta vecina razume.

2.    Kad god je moguce ili prakticno treba koristiti usluge prevodilaca.

61.1 Potrebno je preduzeti sve potrebne mere da lekar u svako vreme moze biti prisutan u hitnim slucajevima.

2.  U kaznenim ustanovama, koje nemaju zaposlenog stalnog lekara, treba obezbediti redovnu posetu lekara ili ovlascenog osoblja zdravstvene sluzbe.

62. Treba podsticati zaposljavanje osoblja razlicitog pola u ustanovama ili delovima ustanove gde su smesteni zatvorenici.

63.1 Zaposleno osoblje ne sme koristiti silu protiv zatvorenika, osim u samoodbrani, kod pokusaja bekstva ili aktivnog ili pasivnog fizickog otpora, i to na naredbu koja se zasniva na zakonu ili propisima. Osoblje ne sme primenjivati silu vise nego sto je to nuzno potrebno i direktoru ustanove mora odmah dostaviti izvestaj o nastalom incidentu.

2.   Osoblju mora, prema potrebi, biti omogucena specijalna tehnicka obuka za obuzdavanje agresivnih zatvorenika.

3.   Osim u posebnim okolnostima, osoblje koje radi na poslovima radi kojeg je u direktnom kontaktu sa zatvorenicima ne treba da je naoruzano. Stavise, osoblje ni u kom slucaju ne treba da bude naoruzano osim ukoliko nije potpuno obuceno za upotrebu oruzja.

 

IV DEO

Ciljevi i rezimi postupaka

64. Lisavanjem slobode, zatvaranje je samo po sebi kazna. Zatvorski uslovi i rezimi zato ne smeju, osim u slucaju opravdanog izdvajanja ili odrzavanja discipline, da otezavaju ovu kaznu.

65.  Mora se uciniti sve kako bi se osiguralo da su ove ustanove predvidjene i vodjene tako da:

a)   su uslovi zivora u skladu sa ljudskim dostojanstvom i prihvatljivim standardima u zajednici;

b)   se nepovoljni uticaji zatvaranja svedu na najmanju meru kao, i razlika izmedju zatvorskog zivota i slobode  koja tezi da umanji samopostovanje ili smisao za licnu odgovornost zatvorenika;

c)   se odrze i ojacaju veze sa srodnicima i spoljnom zajednicom koje su u najvisem interesu zatvorenika i njihovih porodica;

d)   se zatvorenicima pruze mogucnosti da razviju vestine i sklonosti koje ce unaprediti njihove izglede za uspecno uklapanje u zajednicu nakon pustanja na slobodu.

66. Do tog trenutka, svi odgovarajuci pravni, obrazovni, duhovni i drugi resursi moraju biti dostupni i moraju da se koriste u skladu sa licnim potrebama zatvorenika. Na ovaj nacin, rezimi treba da ukljucuju:

a.      duhovnu podrsku i vodjstvo, i prilike za relevantan rad, profesionalno vodjenje i obuku, nastavu, fizicku obuku, razvoj socijalnih vestina, savetovanje, grupne i rekreativne aktivnosti;

b.      aranzmane kojima se obezbedjuje da su ove aktivnosti organizovane, da bi se u sto vecoj meri unapredili kontakti i mogucnosti u okviru spoljne zajednice, kako bi se povecali izgledi za ponovno ukljucivanje zatvorenika u drustvo nakon njihovog pustanja na slobodu;

c.      procedure radi uspostavljanja i pregledanja pojedinacnih tretmana i programa obuke za zatvorenike nakon konsultacija sa kljucnim osobljem i pojedinim zatvorenicima koji u ovo treba da budu ukljuceni sto je vise moguce;

d.      komunikacione sisteme i nacin uprave koji ce stimulisati odgovarajuce i pozitivne odnose izmedju osoblja i zavorenika, koji ce unaprediti izglede za uspesne rezime koji pruzaju podrsku.

67.1. Posto postizanje ovih ciljeva zahteva individualizaciju postupaka i, u te svrhe, fleksibilan sistem rasporeda, zatvorenici treba da budu smesteni u posebne ustanove ili jedinice gde svaki od njih moze da dobija odgovarajuci tretman i obuku.

2. Tip, velicina, organizacija i kapacitet ovih ustanova ili jedinica treba da su sustinski odredjeni prirodom tretmana koji se pruza.

3.        Neohodno je da su zatvorenici smesteni uz sve mere bezbednosti i kontrole, ali ove mere treba su u skladu sa posebnim potrebama zatvorenika. Treba uciniti sve da bi se zatvorenici smestali u ustanove koje su otvorene prirode ili koje pruzaju puno prilike za uspostavljanje kontakta sa spoljnom zajednicom. U slucaju drugih narodnosti, veze sa ljudima iste narodnosti iz spoljne zajednice se smatraju narocito vaznim.

68. Cim je to moguce nakon dolaska zatvorenika koji treba da odsluzi kaznu odgovarajuce duzine i studije o njegovoj licnosti, treba pripremiti program za tretman u odgovarajucoj ustanovi, s obzirom na njegove licne potrebe, kapacitete i sklonosti, narocito na blizinu rodjaka.

69.1. U okviru rezima, zatvorenicima mora biti pruzena mogucnost da ucestvuju u aktivnostima institucije koje ce im najbolje razviti osecaj za odgovornost, samostalnost, i koje ce stimulisati zainteresovanost za sopstveni tretman.

2. Treba razviti metode za podsticanje saradnje ili ucesce zatvorenika u tretmanu. Na taj nacin, zatvorenici moraju da se podsticu da prihvate, u okvirima navedenim u Pravilu 34., odgovornosti u odredjenim sektorima aktivnosti ustanove.

70.1. Priprema zatvorenika za pustanje na slobodu mora poceti sto je pre moguce nakon njihovog prijema u kaznenu ustanovu. Na taj nacin, zatvorski tretman ne sme da naglasava njihovo iskljucenje iz zajednice, vec njihovu ulogu koja ce se nastaviti u njoj. Zato bi trebalo angazovati agencije i socijalne radnike kada god je to moguce, da bi pomogli osoblju ustanove na zadacima socijalne rehabilitacije zatvorenika, narocito u odrzavanju i unapredjenju njihovog odnosa sa njihovim porodicama, sa drugim licima i socijalnim agencijama. Treba preduzeti korake u pogledu zastite, sto je vise moguce u skladu sa zakonom i kaznom, prava koja se odnose na gradjanske interese, prava na socijalnu sigurnost i druga socijalnih prava zatvorenika.

2.  Programi tretmana treba da ukljucuju mogucnost napustanja zatvora koja bi trebalo da je u najvecoj meri dostupna na osnovu medicinskih, obrazovnih, profesionalnih, porodicnih, ili drugih socijalnih razloga.

3.  Druge nacionalnosti ne treba da budu iskljucene iz aranzmana u pogledu napustanja zatvora samo na osnovu svoje nacionalnosti. Stavise, treba uciniti sve da bi se ovakvim licima omogucilo da zajednicki ucestvuju u aktivnostima rezima kako bi se smanjio njihov osecaj izolovanosti.

 

  

Rad

71.1 Zatvorski rad treba da se posmatra kao pozitivan element tretmana, obuke i upravljanja institucijom.

2.  Od zatvorenika koji izdzavaju kaznu moze se zahtevati da rade, u skladu sa njihovim fizickim i mentalnim sposobnostima, kako to odredi medicinski sluzbenik.

3. Mora se obezbediti dovoljno korisnog rada ili odgovarajucih korisnih aktivnosti kako bi zatvorenici bili na odgovarajuci nacin uposleni tokom nominalnog radnog dana.

4.    Rad treba da bude takav da u najvecoj mogucoj meri odrzava ili unapredjuje mogucnost zatvorenika da  samostalno zaradjuju za zivot nakon pustanja na slobodu.

5.      Zatvorenicima, narocito mladim, mora biti obezbedjena profesionalna obuka iz korisnih zanata, od kojih mogu da ostvare dobitak.

6.      U meri koja je u skladu sa odgovarajucom profesionalnom selekcijom i zahtevima uprave ustanove i discipline, zatvorenici moraju biti u mogucnosti da biraju tip posla u kome zele da ucestvuju.

72.1 Organizacija i metode rada u ustanovama moraju da u najvecoj mogucoj meri lice na slican rad u zajednici, kako bi se zatvorenici pripremili za uslove normalnog profesionalnog zivota. Iz tog razloga, savremeni standardi rada, tehnike i organizacije treba da funkcionisu u okviru savremenih sistema uprave i proizvodnih procesa.

2. Iako finansijska dobit od rada u ustanovama moze biti dragocena za podizanje standarda i unapredjenje kvaliteta i vaznosti obuke, interesi zatvorenika i njihovog tretmana ne smeju biti podredjeni ovoj svrsi.

73.1 Rad za zatvorenike mora da obezbedjuje uprava zatvora:

a. u sopstvenim kancelarijama, radionicama ili poljoprivrednim dobrima; ili

b. u saradnji sa privatnim ugovaracima unutar ustanove ili van nje, u kom slucaju lica kojima se obezbedjuje rad moraju da plate punu uobicajenu cenu, uz procenu ucinka rada zatvorenika.

74.1 Mere opreza u pogledu bezbednosti i zdravlja zatvorenika moraju biti slicne onima koje se odnose na radnike izvan ustanove.

2. Moraju se doneti odredbe po kojima ce se zatvorenicima pruzati nadoknada u slucaju povrede na radu, ukljucujuci i profesionalna oboljenja, pod uslovima koji nisu nepovoljniji od uslova koji se odnose na radnike izvan ustanove.

75.1 Najveci broj radnih sati zatvorenika dnevno i nedeljno mora da se odredi u skladu sa lokalnim pravilima ili obicajima koji se odnose na rad slobodnih radnika.

2. Zatvorenici treba da imaju najmanje jedan slobodan dan sedmicno i dovoljno vremena za obuku i druge aktivnosti koje su deo tretmana i obuke za ponovno ukljucivanje u drustvo.

76.1. Mora postojati sistem odgovarajuce nadoknade za rad zatvorenika.

2. Pod ovim sistemom, zatvorenicima mora biti dozvoljeno da potrose najmanje deo svoje zarade na odobrene predmete za licnu upotrebu i da deo svoje zarade daju svojim porodicama ili u druge odobrene svrhe.

3. Sistemom takodje moze da se obezbedi da se deo zarade izdvaja kako bi se osnovao fond stednje koji ce zatvoreniku biti urucen kada bude pusten na slobodu.

  

Obuka

77. U svakoj ustanovi mora biti organizovan detaljan program obuke kako bi se svim zatvorenicima omogucilo da odgovore na neke svoje licne potrebe i teznje. Ovakvi programi treba da za cilj imaju unapredjenje izgleda za uspesno ponovno ukljucivanje u drustvo, morala i stavova zatvorenika, kao i njihovog samopostovanja.

78. Obuka treba da se posmatra kao aktivnost rezima koja je predmet istog statusa i nadoknade kao i rezim rada, pod uslovom da se odvija u normalno radno vreme i da je deo ovlascenog programa za individualni tretman.

79. Uprava zatvora treba da posveti narocitu paznju obuci mladih zatvorenika, zatvorenika inostranog porekla ili onima koji imaju posebne kulturne i etnicke potrebe.

80. Treba razviti posebne programe obuke za zatvorenike sa posebnim teskocama kao sto je nepismenost.

81. Obuka zatvorenika mora u najvecoj mogucoj meri da:

a.      bude integrisana u obrazovne sisteme zemlje, kako bi nakon pustanja na slobodu zatvorenici mogli da nastave obuku bez teskoca;

b.      se odvija u spoljnim obrazovnim ustanovama.

82. Svaka ustanova mora imati biblioteku koju mogu da koriste zatvorenici svih kategorija i koja je na odgovarajuci nacin opremljena sirokim izborom rekreativnih i instruktivnih knjiga, i zatvorenici moraju da se podsticu da je koriste. Kada god je to moguce, zatvorska biblioteka treba da bude organizovana u saradnji sa bibliotekarskim sluzbama zajednice.

 

 

Fizicko obrazovanje, vezba, sport i rekreacija

83. Zatvorski rezimi moraju da usvoje vaznost odgovarajuce organizovanih aktivnosti na fizicko i mentalno zdravlje u pogledu fizicke kondicije, odgovarajucih vezbi i mogucnosti za rekreaciju.

84. Na taj nacin, odgovarajuce organizovan program fizickog obrazovanja, sporta ili drugih rekreativnih aktivnosti treba da bude ukljucen u okviru ciljeva tretmana i rezima obuke.  Takodje treba obezbediti prostor, instalacije i opremu.

85. Uprava zatvora treba da utvrdi da su zatvorenici koji ucestvuju u ovim programima fizicki sposobni za to. U skladu sa uputstvima medicinskog osoblja, treba da se organizuju programi oporavka i terapije za zatvorenike kojima je to potrebno.

86. Svakom zatvoreniku koji ne radi napolju ili koji je smesten u zatvorenu ustanovu mora biti dnevno omogucen, ukoliko vremenski uslovi to dozvoljavaju, namanje jedan sat setnje ili odgovarajuce vezbe na otvorenom  ili pod zaklonom u slucaju loseg vremena.

 

Pripreme pre pustanja na slobodu

87. Svi zatvorenici treba da budu ukljuceni u aranzmane koji ce im pomoci po povratku u drustvo, porodicni zivot i posao nakon pustanja na slobodu. U tom pogledu treba razviti procedure i specijalne kurseve.

88. U slucaju zatvorenika koji su na odsluzenju duzih kazni zatvora, treba preduzeti mere kako bi se osigurao njihov postepen povratak zivotu u drustvu. Ovaj cilj se pre svega moze postici putem organizovanja rezima pre pustanja na slobodu u istoj ili dugoj odgovarajucoj ustanovi, ili pomocu uslovnog pustanja na slobodu pod nekim vidom nadzora u kombinaciji sa efikasnom socijalnom podrskom.

89.1. Uprava zatvora treba da blisko saradjuje sa socijalnim sluzbama i agencijama koje pomazu zatvorenicima pustenim na slobodu da ponovo nadju svoje mesto u drustvu, narocito u pogledu porodicnog zivota i zaposlenja.

2. Treba preduzeti mere da bi se obezbedilo da zatvorenici pusteni na slobodu imaju sva odgovarajuca licna i druga dokumenta, i treba im pruziti pomoc u pronalazenju odgovarajuceg smestaja i posla. Takodje im treba pruziti odgovarajuca sredstva za zivot, odgovarajucu odecu u odnosu na klimu i godisnje doba, i dovoljno sredstava da stignu na svoje odrediste.

3. Ovlascenim predstavnicima socijalnih agencija i sluzbi treba da bude obezbedjen pristup ustanovi i zatvorenicima kako bi se u potpunosti doprinelo pripremama za pustanje na slobodu i programima nakon pustanja zatvorenika na slobodu.

  

Dodana pravila za posebne kategorije

90. Uprava zatvora treba da postupa u skladu sa odredbama ovih pravila u celini u meri u kojoj moze da ih na odgovarajuci nacin primeni u praksi u korist posebnih kategorija zatvorenika na koje se odnose dodatna pravila koja su navedena u daljem tekstu.

 

Zatvorenici pod istraznim postupkom

91. Bez prava koriscenja na sudu pravnih propisa za zastitu licne slobode propisivanja procedure koja mora da se postuje u pogledu zatvorenika pod istraznim postupkom, zatvorenicima, za koje se smatra da su nevini dok se ne ustanovi da su krivi, moraju biti omogucene povoljnosti koje proisticu iz Pravila 90 i prema njima se mora postupati bez ogranicenja, osim onih koja su neophodna u pogledu krivicnog postupka i bezbednosti ustanove.

92.1. Zatvorenicima pod istraznim postupkom mora biti omoguceno da obaveste svoje porodice o pritvaranju odmah nakon njegovog izvrsavanja i da im se pruze sve razumne mogucnosti za komunikaciju sa porodicom i prijateljima, kao i licima sa kojima imaju zakonski interes da stupe u kontakt.

2. Takodje im mora biti omoguceno da pod humanim uslovima primaju posete, koje mogu biti predmet ogranicenja i nadzora samo ukoliko je to u interesu sprovodjenja pravde i bezbednosti, kao i odgovarajuceg rada ustanove.

3. Ukoliko zatvorenik pod istraznim postupkom ne zeli da obaves