KONVENCIJA O SAJBER KRIMINALU

Budimpesta, 23.novembar 2001

Uvod

Drzave Clanice Saveta Evrope i druge drzave potpisnice,

Smatrajuci da je cilj Saveta Evrope da postigne vece jedinstvo svojih clanova;

Priznavajuci vaznost promovisanja saradnje sa drugim drzavama clanicama ove Konvencije;

Ubedjene u potrebu da se kao prioritetna sprovodi zajednicka kaznena politika u svrhu zastite drustva od sajberkriminala, inter alia usvajanjem odgovarajuce legislative i unapredjivanjem medjunarodne saradnje;

Svesne dubokih promena koje je donela digitalizacija, konvergencija i stalni trend ka globalizaciji kompjuterskih mreza;

Svesne rizika da se kompjuterske mreze i elektronske informacije mogu takodje koristiti za izvrsenje krivicnih dela i da dokazni materijali koji se odnose na takve prestupe mogu biti uskladisteni u tim mrezana ili prenoseni preko njih;

Priznavajuci potrebu saradnje izmedju drzava i privatnih preduzeca u borbi protiv sajberkriminala i potrebu zastite legitimnih interesa u koriscenju i razvoju informaticke tehnologije;

Sa uverenjem da efikasna borba protiv sajberkriminala zahteva povecanu, brzu i veoma funkcionalnu medjunarodnu saradnju u krivicnim stvarima;

Ubedjene u neophodnost ove konvencije u cilju sprecavanja dela usmerenih protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih sistema, mreza i kompjuterskih podataka, kao i sprecavanja zloupotrebe tih sistema, mreza i podataka na taj nacin sto ce se predvideti kaznene mere za takva cinjenja kao sto je opisano u ovoj konvenciji i sto ce se usvojiti mere dovoljne za efikasnu borbu protiv takvih krivicnih dela, na taj nacin sto ce se na unutrasnjem i medjunarodnom nivou olaksati otkrivanje, istraga i gonjenje takvih krivicnih dela i sto ce se obezbediti uslovi za brzu i pouzdanu medjunarodnu saradnju;

Svesne potrebe da se obezbedi odgovarajuci balans izmedju potrebe za sprovodjenjem zakona i postovanja osnovnih ljudskih prava sadrzanih u Konvenciji Saveta Evrope o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950 godine, Medjunarodnoj konvenciji o gradjanskim i politickim pravima Ujedinjenih Nacija iz 1966 godine, kao i drugim vazecim medjunarodnim ugovorima o ljudskim pravima koji reafirmisu pravo svakog pojedinca da ima sopstveno misljenje bez ikakvog ometanja, kao i pravo na slobodu izrazavanja, koje obuhvata slobodu da, bez obzira na granice, trazi, prima i da sa drugima deli informacije i ideje svih vrsta, i prava koja se ticu privatnosti svakog pojedinca.

Svesne takodje potrebe zastite licnih podataka, kao sto je predvidjeno naprimer u Konvenciji Saveta Evrope o zastiti lica u odnosu na automatsku obradu licnih podataka iz 1981 godine;

Uzimajuci u obzir Konvenciju Ujedinjenih Nacija o pravima deteta iz 1989 godine i Konvenciju o najgorim oblicima decijeg rada medjunarodne organizacije rada iz 1999 godine;

Uzimajuci u obzir postojece konvencije Saveta Evrope o saradnji u oblasti kaznene politike kao i slicne ugovore koji postoje izmedju drzava clanica Saveta Evrope i ostalih drzava, i naglasavajuci da je svrha ove konvencije da dopuni te konvencije kako bi krivicnu istragu i procedure koje se ticu krivicnih dela u vezi kompjuterskih sistema i podataka ucinila efikasnijim i da bi omogucila prikupljanje dokaza za ta krivicna dela u elektronskom obliku;

Pozdravljajuci najnoviji razvoj dogadjaja koji dalje unapredjuje medjunarodno razumevanje i saradnju u suzbijanju sajberkriminala, ukljucujuci tu akcije Ujedinjenih Nacija, OECD-a, Evropske Unije i grupe G 8;

Podsecajuci na preporuku broj R (85) 10 koja se tice prakticne primene Evropske Konvencije o uzajamnoj pomoci u krivicnim stvarima u slucajevima "letters rogatory" za presretanje komunikacija, preporuku broj R (88) 2 o pirateriji u oblasti autorskih i njima slicnih prava, preporuku broj R (87) 15 koja regulise koriscenje licnih podataka u policijske svrhe, preporuku broj R (95) 4 o zastiti licnih podataka u oblasti telekomunikacionih usluga sa posebnim osvrtom na telefonske usluge, kao i preporuku broj R (89) 9 o prestupima koji su u vezi sa kompjuterima, koja daje smernice nacionalnim zakonodavstvima u pogledu definisanja odredjenih prestupa koji su u vezi sa kompjuterima, i preporuku broj R (95) 13 koja se tice problema proceduralnog krivicnog prava u vezi sa informatickom tehnologijom;

Uzimajuci u obzir Rezoluciju broj 1 koju je usvojilo Evropsko ministarstvo pravde na svom 21-om zasedanju (Prag, juna 1997) i koja preporucuje Komitetu ministara da podrzi napore koje je Evropski komitet za pitanja krivicnog prava (CDPC) ulozio kako bi medjusobno priblizio odredbe nacionalnih krivicnih zakonika na polju sajberkriminala i omogucio koriscenje efikasnih nacina sprovodjenja istrage u vezi takvih krivicnih dela, kao i Rezoluciju broj 3 usvojenu na 23-cem zasedanju Konferencije Evropskih ministara pravde (London, jun 2000) koja podstice ucesnike dogovaranja u njihovim naporima da pronadju odgovarajuca resenja koja ce omoguciti sto vecem broju drzava da postanu clanice ove Konvencije, i koja priznaje potrebu za brzim i efikasnim sistemom medjunarodne saradnje koji uzima u obzir specificne zahteve borbe za suzbijanje sajberkriminala;

Uzimajuci takodje u obzir akcioni plan koji su usvojili sefovi drzava i vlada Saveta Evrope prilikom njihovog drugog sastanka (Strazbur, 10 – 11 oktobar 1997), ciji je cilj trazenje zajednickog odgovora na razvoj novih informatickih tehnologija, baziranog na standardima i principima Saveta Evrope;

dogovorile su se o sledecem:

Poglavlje 1 - Upotreba termina

Clan 1
Definicije

U svrhu ove Konvencije:

a. Izraz "kompjuterski sistem" oznacava svaki uredjaj ili grupu medjusobno povezanih ili uslovljenih uredjaja, od kojih jedan ili vise njih, u zavisnosti od programa, vrsi automatsku obradu podataka;

b. Izraz "kompjuterski podaci" oznacava svako izlaganje cinjenica, podataka ili koncepata u obliku koji je pogodan za njihovu obradu u kompjuterskom sistemu, ukljucujuci tu i odgovarajuci program na osnovu kojeg kompjuterski sistem vrsi svoju funkciju;

c. Izraz "davalac usluga" oznacava:

i. Svako javno ili privatno lice koje korisnicima pruza svoje usluge na polju komuniciranja putem kompjuterskih sistema, i

ii. Svako drugo lice koje obradjuje ili skladisti kompjuterske podatke za racun takvih komunikacijskih usluga ili za racun korisnika takvog servisa.

d. Izraz "promet podataka" oznacava sve kompjuterske podatke koji su u vezi sa komuniciranjem putem kompjuterskih sistema, a koje generise kompjuterski sistem i koji cine deo lanca komuniciranja, u kojima se sadrze podaci o poreklu, odredistu, putanji, vremenu, datumu, velicini, trajanju i vrsti predmetne usluge.

Poglavlje II - Mere koje ce se preduzimati na
nacionalnom nivou

Deo 1 - Materijalno krivicno pravo

Odeljak 1 – Krivicna dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema

Clan 2
Nedozvoljeni pristup

Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se bespravno pristupanje kompjuterskom sistemu kao celini ili nekom njegovom delu, kada se ucini namerno, okvalifikovalo u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo. Clanica moze da uslovi da delo mora biti ucinjeno krsenjem bezbednosnih mera sa namerom pribavljanja kompjuterskih podataka ili sa nekom drugom necasnom namerom, ili ucinjeno u vezi sa kompjuterskim sistemom koji je povezan sa drugim kompjuterskim sistemom.

Clan 3
Nedozvoljeno presretanje

Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovalo bespravno presretanje prenosa kompjuterskih podataka koji nisu javne prirode, ka kompjuterskom sistemu, od njega ili unutar samog sistema, u sta spada i elektromagnetska emisija iz kompjuterskih sistema kojom se prenose takvi podaci, a kad je ucinjeno sa namerom i uz pomoc tehnickih uredjaja. Clanica moze usloviti da delo mora biti ucinjeno sa necasnim namerama, ili ucinjeno u vezi sa kompjuterskim sistemom koji je povezan sa drugim kompjuterskim sistemom.

Clan 4
Ometanje podataka

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se bespravno ostecenje, brisanje, kvarenje, menjanje ili prikrivanje kompjuterskih podataka okvalifikovalo u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo, ukoliko se ucini sa namerom.

2. Clanica moze rezervisati pravo da uslovi da dela iz stava 1 moraju da rezultiraju velikom stetom.

Clan 5
Ometanje sistema

Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovalo bespravno i u vecem stepenu ometanje funkcionisanja kompjuterskih sistema putem unosenja, prenosenja, ostecenja, brisanja, kvarenja, menjanja ili prikrivanja kompjuterskih podataka, ukoliko je ucinjeno sa namerom.

Clan 6
Zloupotreba uredjaja

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo, ukoliko je ucinjeno sa namerom i bespravno, okvalifikovalo sledece:

a. Proizvodnja, prodaja, nabavljanje radi upotrebe, uvoz, distribucija i drugi vidovi stavljanja na raspolaganje:

i. Sredstava, sto podrazumeva i kompjuterske programe, projektovane ili preuredjenje prvenstveno u svrhu izvrsenja nekog od dela navedenih u clanovima 2 – 5.

ii. Kompjuterskih lozinki, sifri za pristup, ili slicnih podataka putem kojih se moze pristupiti kompjuterskom sistemu kao celini ili nekom njegovom delu sa namerom da bude upotrebljen u svrhu izvsenja nekog od dela navedenih u clanovima 2 – 5, i

b. Posedovanje neke od stvari navedenih u gornjim stavovima (a)(1) ili (2), sa namerom da se upotrebi u svrhu izvrsenja nekog od dela navedenih u clanovima 2 – 5. Clanica moze kroz zakon usloviti da se mora posedovati odredjeni broj pomenutih stvari da bi postojala krivicna odgovornost.

2. Ne sme se tumaciti da ovaj clan uspostavlja krivicnu odgovornost u slucaju kada proizvodnja, prodaja, nabavljanje radi upotrebe, uvoz, distribucija i drugi vidovi stavljanja na raspolaganje, ili posedovanje, o kojima je rec u stavu 1 ovog clana, ne sluze u svrhu izvrsenja dela navedenih u clanovima 2 do 5 ove konvencije, na primer kada sluze za ovlasceno testiranje ili zastitu kompjuterskih sistema.

3. Svaka clanica moze rezervisati pravo da ne primeni stav 1 ovog clana, pod uslovom da se ta rezervacija ne odnosi na prodaju, distribuciju i druge vidove stavljanja na raspolaganje stvari navedenih u stavu 1 (a) (2).

Odeljak 2 – Krivicna dela u vezi sa kompjuterima

Clan 7
Falsifikovanje koje je u vezi sa kompjuterima

Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovalo unosenje, menjanje, brisanje ili prikrivanje kompjuterskih podataka koje rezultira u podacima koji nisu autenticni, sa namerom da se ucini da oni budu smatrani za autenticne i da se sa njima u redovne svrhe postupa kao da su autenticni, bez obzira na to da li su ti podaci direktno citljivi i razumljivi. Clanica moze usloviti da postoji namera prevare, ili slicna necasna namera, da bi se ustanovila krivicna odgovornost.

Clan 8
Prevare koje su u vezi sa kompjuterima

Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovalo nanosenje imovinske stete drugim licima kada se to ucini bespravno i sa namerom, na sledece nacine:

a. Bilo kakvim unosenjem, menjanjem, brisanjem ili prikrivanjem kompjuterskih podataka,
b. Bilo kakvim ometanjem funkcionisanja kompjuterskih sistema,

Sa namerom prevare ili drugom necasnom namerom da se bespravno pribavi ekonomska dobit za sebe ili za druga lica.

Odeljak 3 – Krivicna dela u odnosu na sadrzaj

Clan 9
Krivicna dela vezana za deciju pornografiju

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovale sledece radnje, ako se ucine namerno i bespravno:

a. Proizvodnja decije pornografije u cilju njene distribucije preko kompjuterskih sistema;
b. Nudjenje ili stavljanje na raspolaganje decije pornografije preko kompjuterskih sistema;
c. Distribucija ili prenosenje decije pornografije preko kompjuterskih sistema;
d. Dobavljanje decije pornografije preko kompjuterskih sistema za sebe ili za druga lica;
e. Posedovanje decije pornografije u kompjuterskom sistemu ili na medijima za smestanje kompjuterskih podataka.

2. U svrhu gornjeg stava 1 izraz "decija pornografija" obuhvata pornografski materijal koji vizuelno prikazuje:

a. Maloletnika koji ucestvuje u eksplicitno seksualnom cinu;
b. Lice po cijem se izgledu moze zakljuciti da je maloletnik, koje ucestvuje u eksplicitno seksualnom cinu;
c. Realisticke slike koje predstavljaju maloletnika koji ucestvuje u eksplicitno seksualnom cinu;

3. U svrhu gornjeg stava 2 izraz "maloletnik" obuhvata sva lica mladja od 18 godina. Clanica moze, medjutim, da postavi nizu starosnu granicu, koja ne sme biti manja od napunjenih 16 godina.

4. Svaka clanica moze sebi rezervisati pravo da ne primenjuje, u celini ili delimicno, stavove 1 (d), 1 (c), 2 (b) i 2 (c).

Odeljak 4 - Krivicna dela koji se odnose na krsenje autorskih i njima slicnih prava

Clan 10
Dela koja se odnose na krsenje autorskih i njima slicnih prava

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovalo krsenje autorskih prava, definisanih u zakonima te clanice koji se odnose na obaveze koje je ona preuzela po Pariskom aktu od 24 jula 1971 o Konvenciji iz Berna o zastiti literarnih i umetnickih dela, zatim po Ugovoru o komercijalnim aspektima prava na intelektualnu svojinu i WIPO ugovoru o autorskim pravima, izuzimajuci moralna prava sadrzana u tim Konvencijama, kada su ta dela ucinjena namerno, u obimu koji ih kvalifikuje da imaju komercijalni karakter, a ucinjena su pomocu kompjuterskih sistema.

2. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovalo krsenje slicnih prava definisanih u zakonima te clanice koji se odnose na obaveze koje je ona preuzela po Medjunarodnoj konvenciji iz Rima o zastiti izvodjaca, proizvodjaca fonograma i emisionih organizacija, (Rimska konvencija), zatim po Ugovoru o komercijalnim aspektima prava na intelektualnu svojinu i WIPO ugovoru o autorskim pravima, izuzimajuci moralna prava sadrzana u tim Konvencijama, kada su ta dela ucinjena namerno, u obimu koji ih kvalifikuje da imaju komercijalni karakter, a ucinjena su pomocu kompjuterskih sistema.

3. Svaka clanica moze sebi rezervisati pravo da u ogranicenom broju slucajeva ne primenjuje krivicnu odgovornost po stavovima 1 i 2 ovog clana, pod uslovom da na raspolaganju stoje druge vrste efikasnih pravnih sredstava i da ta rezerva ne negira medjunarodne obaveze te clanice definisane u medjunarodnim instrumentima navedenim u stavu 1 i 2 ovog clana.

Odeljak 5 – Sporedna odgovornost i sankcije

Clan 11
Pokusaj i pomaganje ili podstrekivanje

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovalo namerno pomaganje ili podstrekivanje na izvrsenje nekog od prestupa definisanih u clanovima 2 – 10 ove konvencije, sa namerom da se takav prestup ucini.

2. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivicno delo okvalifikovao namerno ucinjen pokusaj izvrsenja nekog od dela definisanih u clanovima 3 do 5, 7, 8, 9 (1) a. i 9 (1) c. ove konmvencije.

3. Svaka clanica moze sebi rezervisati pravo da ne primenjuje, u celini ili delimicno, stav 2 ovog clana.

Clan 12
Odgovornost pravnih lica

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se pravna lica mogla pozvati na odgovornost za krivicno delo ustanovljeno na osnovu ove konvencije, koji je izvrsilo fizicko lice koje ima rukovodecu ulogu u tom pravnom licu delujuci kao pojedinac ili kao deo nekog organa pravnog lica, a na osnovu:

a. Ovlascenja da zastupa pravno lice;
b. Ovlascenja da donosi odluke za racun pravnog lica;
c. Ovlascenja da vrsi kontrolu unutar tog pravnog lica.

2. Osim slucajeva koji su predvidjeni u stavu 1, svaka clanica treba da preduzme mere neophodne da bi se pravno lice moglo smatrati odgovornim i u slucajevima kada je nepostojanje nadzora ili kontrole od strane fizickih lica navedenih u stavu 1 omogucilo izvrsenje krivicnih prestupa definisanih u skladu sa ovom konvencijom, koje je izvrsilo fizicko lice za racun tog pravnog lica i u njegovo ime.

3. U zavisnosti od pravnih principa pojedinih clanica, odgovornost pravnog lica moze biti krivicne, gradjanske ili administrativne prirode.

4. Ta odgovornost nece iskljucivati krivicnu odgovornost fizickog lica koje je prestup izvrsilo.

Clan 13
Sankcije i mere

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se omogucilo da krivicna dela ustanovljena u skladu sa stavovima 2 – 11 podlezu efikasnim, proporcionalnim i odvracajucim sankcijama koje obuhvataju i lisenje slobode.

2. Svaka clanica treba da omoguci da pravno lice koje je odgovorno na osnovu clana 12, podleze efikasnim, proporcionalnim i odvracajucim krivicnim sankcijama, ili sankcijama koje nisu krivicne prirode, a koje obuhvataju i novcane kazne.

Deo 2 – Proceduralno pravo

Odeljak 1 – Zajednicke odredbe

Clan 14
Oblast primene proceduralnih odredbi

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi uspostavila ona ovlascenja i procedure, koji su predvidjeni u ovom odeljku, u svrhu odredjenih krivicnih istraga i postupaka.

2. Izuzev ako clanom 21 nije drugacije predvidjeno, svaka clanica ce ovlascenja i procedure navedene u stavu 1 primenjivati na:

a. Krivicna dela ustanovljena u skladu sa clanovima 2 – 11 ove konvencije;
b.Ostale kaznjive prestupe izvrsene pomocu kompjuterskih sistema; i
c. Prikupljanje dokaza za kaznjive prestupe u elektronskoj formi.

3. a. Svaka clanica moze rezervisati pravo da mere navedene u clanu 20 primeni samo na one prestupe ili kategorije prestupa koje specificira u svojoj rezervi, pod uslovom da opseg tih prestupa ili kategorija prestupa nije ogranicen vise od opsega prestupa na koje se primenjuju mere navedene u clanu 21. Svaka clanica treba da nastoji da svoju rezervu svede na sto manji obim kako bi se mere navedene u clanu 20 mogle primenjivati sto sire.
b. U slucaju da clanica, usled ogranicenja svoje legislative koja je bila na snazi u vreme usvajanja sadasnje konvencije, nije u stanju da mere navedene u clanovima 20 i 21 primeni na komuniciranje koje se odvija unutar kompjuterskih sistema davaoca usluga u slucaju kada ti sistemi:
ii. funkcionusu za racun zatvorene grupe korisnika, i
ii. ne koriste javne komunikacione mreze i nisu povezani sa drugim kompjuterskim sistemom, bilo javnim bilo privatnim,
onda ta clanica moze rezervisati pravo da ne primenjuje te mere na takav tip komuniciranja. Svaka clanica treba da nastoji da svoju rezervu svede na sto manji obim kako bi se mere navedene u clanovima 20 i 21 mogle primenjivati sto sire.

Clan 15
Uslovi i ogranicenja

1. Svaka clanica treba da obezbedi da uspostavljanje, implementiranje i primena ovlascenja i postupaka navedenih u ovom odeljku, podleze uslovima i ogranicenjima predvidjenim nacionalnim pravom, koje mora omoguciti adekvatnu zastitu ljudskih prava i sloboda, ukljucujuci i prava koja proizilaze iz obaveza koje je clanica preuzela po osnovu konvencije Saveta Evrope o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950 godine, Medjunarodnog pakta Ujedinjenih Nacija o gradjanskim i politickim pravima iz 1966 godine i ostalih vazecih medjunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, i koje ce postovati princip proporcionalnosti.

2. Ti uslovi i ogranicenja mogu, u zavisnosti od karaktera ovlascenja ili procedura o kojima se radi, izmedju ostalog, obuhvatati sudsku kontrolu ili drugu vrstu nezavisnog nadzora, osnove koje opravdavaju primenu tih ovlascenja ili procedura, i ogranicenje podrucja primene i trajanja ovlascenja ili procedura.

3. U stepenu koji je saglasan sa javnim interesima, a narocito sa pravilnom primenom prava, clanica treba da razmotri uticaj koji ovlascenja i procedure iz ove sekcije imaju na prava, odgovornosti i legitimne interese trecih strana.

Odeljak 2 – Ekspeditivno konzervisanje i zastita uskladistenih kompjuterskih podataka

Clan 16
Ekspeditivno konzerviranje uskladistenih kompjuterskih podataka

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi svoje nadlezne organe ovlastila da mogu da narede ili na drugi slican nacin postignu ekspeditivno konzervisanje i zastitu odredjenih kompjuterskih podataka, ukljucujuci tu i podatke vezane za prenos podataka, koji su uskladisteni koriscenjem kompjuterskih sistema, a posebno u slucaju kada postoji osnovana sumnja da su kompjuterski podaci narocito izlozeni gubljenju ili izmenama.

2. Kada clanica sprovede u delo gornji stav 1 tako sto naredi licu da sacuva i zastiti odredjene uskladistene kompjuterske podatke koji su u posedu tog lica ili su pod njegovom kontrolom, clanica treba da donese takve legislativne i ostale neophodne mere da bi mogla to lice da obaveze da integritet tih kompjuterskih podataka stiti i sacuva na onaj vremenski period koliko je potrebno, a najvise do 90 dana, kako bi se nadleznim organima omogucilo da podatke pregledaju. Clanica moze da predvidi da se navedena naredba moze uzastopno obnavljati.

3. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere kojima moze da obaveze lice koje cuva ili lice koje stiti kompjuterske podatke da pokretanje takve procedure drzi u tajnosti na period koji je za to predvidjen u nacionalnom zakonodavstvu.

4. Na ovlascenja i procedure o kojima je rec u ovom clanu primenjivace se odredbe clanova 14 i 15.

Clan 17
Expeditivno konzerviranje i zastita i delimicno otkrivanje podataka o prenosu

1. Svaka clanica treba da usvoji, u vezi sa podacima o prenosu koje treba sacuvati na osnovu clana 16, takve legislativne i ostale neophodne mere da bi:

a. Obezbedila da ekspeditivna konzervacija podataka o prenosu bude moguca bez obzira da li je u prenosu tog komuniciranja ucestvovao jedan davalac usluga ili vise njih, i

b. Obezbedila da se nadleznim organima te clanice ili licu koje ti organi imenuju, moze ekspeditivno otkriti ona kolicina podataka o prenosu koja ce biti dovoljna za identifikaciju davaoca usluga i putanje kojom je prenos izvrsen.

2. Na ovlascenja i procedure navedene u ovom clanu primenjuju se odredbe clanova 14 i 15.

Odeljak 3 – Izdavanje naredbe

Clan 18
Izdavanje naredbe

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale mere koje su potrebne da bi svoje nadlezne ograne ovlastila da mogu narediti:

a. Svakom licu na teritoriji clanice da mora predati odredjene kompjuterske podatke koje poseduje odnosno koji su pod njegovom kontrolom, a koji su smesteni na kompjuterskom sistemu ili na medijumu za smestaj kompjuterskih podataka; i

b. Svakom davaocu usluga koji svoje usluge vrsi na teritoriji te clanice da mora predati podatke o pretplatniku na te usluge koje taj davaoc usluga poseduje ili nad kojima ima kontrolu;

2. Na ovlascenja i procedure koje se navode u ovom clanu odnosice se odredbe clanova 14 i 15.

3. U svrhu ovog clana, izraz "podaci o pretplatniku" oznacava svaki podatak koji postoji u obliku kompjuterskih podataka ili u bilo kom drugom obliku, koje poseduje davalac usluga i koji se odnose na pretplatnika na njegove usluge, pri cemu se izuzimaju podaci o prenosu ili podaci iz sadrzaja koji se prenosi, na osnovu kojih se moze ustanoviti:

a. Vrsta komunikacijskih usluga koje je koristio, tehnicke usluge i vremenski period koriscenja usluga;
b. Identitet pretplatnika, njegova postanska adresa ili geografska lokacija, broj telefona i ostali brojevi preko kojih se moze kontaktirati, listing placanja i podaci o placanju, koji su dostupni kroz ugovor ili drugu vrstu sporazuma o koriscenju usluga;
c. Svaka informacija o lokaciji na kojoj je komunikaciona oprema postavljena, do koje se moze doci preko ugovora ili sporazuma druge vrste o koriscenju usluga.

Odeljak 4 – Pretrazivanje i zaplena kompjuterskih podataka

Clan 19
Pretrazivanje i zaplena uskladistenih kompjuterskih podataka

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi ovlastila svoje nadlezne organe da na njenoj teritoriji mogu pretraziti ili na slican nacin pristupiti:

a. Kompjuterskom sistemu ili nekom njegovom delu i kompjuterskim podacima koji su tamo smesteni; i
b. Medijumima za smestaj kompjuterskih podataka na kojima bi odredjeni kompjuterski podaci mogli biti smesteni.

2. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi u slucaju kada njeni nadlezni organi pretrazuju ili na slican nacin pristupe kompjuterskom sistemu ili nekom njegovom delu u skladu sa stavom 1 (a) i osnovano posumnjaju da su podaci koje traze smesteni na drugom kompjuterskom sistemu ili delu sistema na teritoriji te clanice, pri cemu su podaci redovno dostupni sa prvog sistema, ti nadlezni organi mogli da odmah prosire svoju pretragu ili slican nacin pristupa i na taj drugi kompjuterski sistem.

3. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi svoje nadlezne organe mogla ovlastiti da zaplene ili na slican nacin obezbede kompjuterske podatke do kojih su dosli u skladu sa stavom 1 ili 2. Te mere treba da obuhvate sredstva i ovlascenja:

a. Da se zapleni ili na slican nacin obezbedi kompjuterski sistem ili njegov deo, ili medijum za smestaj kompjuterskih podataka;
b. Da se napravi i zadrzi kopija tih kompjuterskih podataka
c. Da se odrzi integritet vaznih uskladistenih kompjuterskih podataka; i
d. Da se ti kompjuterski podaci ucine nepristupacnim ili da se uklone iz kompjuterskog sistema kome se pristupilo.

4. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi svoje nadlezne organe mogla ovlastiti da narede svakom licu koje poznaje funkcionisanje kompjuterskog sistema ili poznaje mere zastite kompjuterskih podataka na tom sistemu, da pruzi sve potrebne podatke kako bi se omogucilo preduzimanje mera navedenih u stavovima 1 i 2.

5. Na ovlascenja i procedure navedene u ovom clanu primenjuju se odredbe clanova 14 i 15.

Odeljak 5 – Prikupljanje kompjuterskih podataka u realnom vremenu

Clan 20
Prikupljanje informacija o prometu podataka u momentu njihovog nastajanja (u realnom vremenu)

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi svoje nadlezne organe mogla ovlastiti da:

a. Na teritoriji te clanice prikupljaju ili snimaju primenjujuci tehnicka sredstva, i
b. Primoraju davaoca usluga da u okviru njegovih tehnickih mogucnosti

i. na teritiriji te clanice prikuplja ili snima primenjujuci tehnicka sredstva, ili
ii. saradjuje sa nadleznim organima i pomaze im u prikupljanju ili snimanju u realnom vremenu podataka koji se odnose na prenos odredjenog komuniciranja na njenoj teritoriji koje se prenosi preko kompjuterskih sistema.

2. U slucajevima kada clanica, zbog principa koji postoje u njenom nacionalnom pravnom sistemu, ne moze da usvoji mere koje se navode u stavu 1 (a), moze umesto toga da usvoji zakonodavne i druge mere koje su potrebne da bi omogucila prikupljanje ili snimanje u realnom vremenu podataka koji se odnose na prenos odredjenog komuniciranja koje se obavlja na njenoj teritoriji a preko tehnickih sredstava koja se nalaze na toj teritoriji.

3. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi davaoca usluga mogla obavezati da cuva tajnost svih informacija o sprovodjenju i u vezi sprovodjenja mera predvidjenih u ovom clanu.

4. Na ovlascenja i procedure navedene u ovom clanu primenjuju se odredbe clanova 14 i 15.

Clan 21
Presretanje podataka koji se nalaze u sadrzaju elektronskih komunikacija

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere, u vezi sa nizom teskih prekrsaja koji ce biti specificirani kroz nacionalno pravo, da bi omogucila svojim nadleznim organima da:

a. Na teritoriji te clanice prikupljaju ili snimaju primenom tehnickih uredjaja, i da
b. Primoraju davaoca usluga da u okviru svojih tehnickih mogucnosti:

i. na teritoriji te clanice prikuplja ili snima primenom tehnickih uredjaja, ili
ii. saradjuje i pomaze nadleznim organima u prikupljanju ili snimanju
u realnom vremenu podataka koji se nalaze u sadrzaju odredjenog komuniciranja na njenoj teritoriji, koji se prenose preko kompjuterskih sistema.

2. U slucajevima kada clanica, zbog principa koji postoje u njenom nacionalnom pravnom sistemu, ne moze da usvoji mere koje se navode u stavu 1 (a), moze umesto toga da usvoji zakonodavne i druge mere koje su potrebne da bi omogucila prikupljanje ili snimanje u realnom vremenu podataka koji poticu iz sadrzaja odredjenih komuniciranja na njenoj teritoriji kroz primenu tehnickih uredjaja koji se nalaze na toj teritoriji.

3. Svaka clanica treba da usvoji zakonodavne i druge mere koje su potrebne da bi obavezala davaoca usluga da kao poverljivu cuva cinjenicu o primeni svih mera predvidjenih u ovom clanu, kao i tajnost svih podataka.

4. Na ovlascenja i procedure navedene u ovom clanu primenjuju se odredbe clanova 14 i 15.

Deo 3 – Jurisdikcija

Clan 22
Jurisdikcija

1. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi uspostavila svoju jurisdikciju nad svim prestupima ustanovljenim u skladu sa clanovima 2 – 11 ove konvencije, u slucaju kada je prestup izvrsen:

a. Na teritoriji te clanice; ili
b. Na brodu pod zastavom te clanice; ili
c. U vazduhoplovu koji je registrovan na osnovu zakona te clanice; ili
d. Od strane njenog drzavljana, ukoliko je prestup kaznjiv po krivicnim zakonima one teritorije na kojoj je izvrsen, ili ukoliko je prestup izvrsen izvan teritorijalne jurisdikcije bilo koje drzave.

2. Svaka clanica moze rezervisati pravo da ne primenjuje, ili da samo u odredjenim slucajevima ili pod odredjenim okolnostima primenjuje pravila o nadleznosti definisana u stavovima (1) b – (1) d ovog clana ili u nekom drugom delu toga teksta.

3. Svaka clanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi nakon zahteva za ekstradiciju uspostavila svoju jurisdikciju nad prestupima navedenim u clanu 24, stav (1) ove konvencije, u slucajevima kada se osumnjiceni pocinilac nalazi na njenoj teritoriji a clanica ga, samo na osnovu njegovog ili njenog drzavljanstva, ne izruci drugoj clanici.

4. Ova konvencija ne iskljucuje krivicnu jurisdikciju koja se vrsi u skladu sa nacionalnim pravom.

5. U slucaju kada vise clanica zahteva jurisdikciju nad prestupom ustanovljenu u skladu sa ovom konvencijom, umesane clanice ce se medjusobno konsultovati da bi odredile cija jurisdikcija je za postupak najpogodnija.

Poglavlje III – Medjunarodna saradnja

Deo 1 – Opsti principi

Odeljak 1 – Opsti principi koji se odnose na medjunarodnu saradnju

Clan 23
Opsti principi koji se odnose na medjunarodnu saradnju

Clanice ce saradjivati medjusobno u najvecem mogucem stepenu, u skladu sa odredbama ove konvencije, kroz primenu relevantnih medjunarodnih dokumenata o medjunarodnoj saradnji u krivicnim stvarima, kroz dogovore sklopljene na bazi jednake ili reciprocne legislative i u skladu sa nacionalnim pravima, u svrhu istrage ili procedura koje se odnose na krivicne prestupe u vezi kompjuterskih sistema i podataka, ili u svrhu prikupljanja dokaza u elektronskom obliku.

Odeljak 2 – Principi koji se odnose na ekstradiciju

Clan 24
Ekstradicija

1. a. Ovaj clan odnosi se na ekstradiciju koja se vrsi izmedju clanica za krivicna dela ustanovljena u skladu sa clanovima 2 – 11 ove konvencije, pod uslovom da su ona po zakonima obe clanice kaznjiva zatvorskom kaznom od najmanje godinu dana ili strozijom kaznom.
b. U slucaju kada se moze primeniti razlicita minimalna kazna na osnovu dogovora sklopljenog na bazi jednake ili reciprocne legislative, ili na osnovu ugovora o ekstradiciju, ukljucujuci tu i Evropsku konvenciju o ekstradiciji (ETS No. 24), koji se primenjuju na dve ili vise clanica, primenice se minimalna kazna predvidjena tim dogovorima ili ugovorima.

2. Za krivicna dela opisana u stavu 1 ovog clana smatrace se da spadaju u grupu prestupa koji podlezu ekstradiciji u svakom ugovoru o ekstradiciji koji postoji izmedju dve ili vise clanica. Clanice se obavezuju da u svaki ugovor o ekstradiciji, koji ce biti zakljucen izmedju dve clanice ili vise njih, te prestupe ukljuce u grupu prestupa koji podlezu ekstradiciji.

3. Kad clanica koja ekstradiciju uslovljava postojanjem odgovarajuceg ugovora primi zahtev za izrucenje od druge clanice sa kojom nema ugovor o ekstradiciji, ona moze ovu konvenciju smatrati kao pravni osnov za izrucenje za svako krivicno delo navedeno u stavu 1 ovog clana.

4. Clanice koje izrucenje ne uslovljavaju postojanjem odgovarajuceg ugovora ce krivicna dela navedena u stavu 1 ovog clana smatrati za prestupe koji podlezu medjusobnoj ekstradiciji.

5. Ekstradicija ce biti podlozna uslovima koji su predvidjeni zakonima zamoljene clanice ili vazecim ugovorima o ekstradiciji, ukljucujuci tu i razloge na osnovu kojih zamoljena clanica moze da odbije ekstradiciju.

6. Ukoliko se ekstradicija za krivicno delo navedeno u stavu 1 ovog clana odbije samo na osnovu drzavljanstva lica cije se izrucenje trazi, ili zato sto zamoljena clanica smatra da ima jurisdikciju nad tim prestupom, zamoljena clanica ce na zahtev clanice koja podnosi zahtev podneti slucaj svojim nadleznim organima u svrhu krivicnog gonjenja i blagovremeno ce clanici koja trazi saopstiti krajnji ishod. Navedeni nadlezni organi ce doneti svoju odluku, sprovesce istragu i druge procedure na isti nacin po zakonima te clanice kao u slucaju bilo kog drugog prestupa slicne prirode.

7. a. Svaka clanica ce, prilikom potpisivanja ili prilikom deponovanja njenih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, dostaviti Generalnom sekretaru Saveta Evrope ime i adrese svih ustanova koje su u slucaju nepostojanja ugovora odgovorne za podnosenje ili slanje zahteva za ekstradiciju ili pritvor.
b. Generalni sekretar Saveta Evrope ce formirati i odrzavati azurnost registra tih ustanova koje clanice imenuju. Svaka clanica ce se starati da detalji u registru budu uvek tacni.

Odeljak 3 – Opsti principi u vezi medjusobne pomoci

Clan 25
Opsi principi u vezi medjusobne pomoci

1. Clanice treba da jedna drugoj pruzaju pomoc u najvecem mogucem stepenu u cilju istrage ili procedura koje se ticu kaznjivih dela u vezi kompjuterskih sistema i podataka, ili u prikupljanju, u elektronskom obliku, dokaza za krivicno gonjenje.

2. Svaka clanica treba takodje da usvoji takve legislativne i ostale mere koje su potrebne da bi mogla izvrsavati svoje obaveze odredjene u clanovima 27 – 35.

3. Svaka clanica moze, u hitnim slucajevima, da zahteva medjusobnu pomoc ili komuniciranje u vezi toga koristeci se ekspeditivnim nacinima komuniciranja u koje spada faks i elektronska posta, do onog stepena koji obezbedjuje odgovarajuci bezbednosni nivo i autenticnost (ukljucujuci koriscenje sifrovanja kada je potrebno), s tim sto ce na zahtev zamoljene clanice morati da sledi i zvanicna potvrda takvog komuniciranja. Zamoljena clanica treba da prihvati takav zahtev i da na njega odgovori isto tako ekspeditivnim nacinom komuniciranja.

4. Izuzev ukoliko nije drugacije odredjeno u clanovima ovog poglavlja, uzajamna pomoc ce biti podlozna uslovima koji su predvidjeni zakonima zamoljene clanice, ili vazecim ugovorima o medjusobnoj pomoci, u sta spadaju i uslovi na osnovu kojih zamoljena clanica moze da odbije saradnju.

5. U slucajevima kada je, u skladu sa odredbama iz ovog poglavlja, zamoljenoj clanici dozvoljeno da medjusobnu saradnju uslovi postojanjem obostrane kaznjivosti, smatrace se da je taj uslov ispunjen, bez obzira da li zakoni zamoljene clanice stavljaju taj prestup u istu kategoriju prestupa ili ga oznacavaju istim terminima kao u clanici koja zahteva saradnju, ukoliko cinjenje koje je osnova prestupa u vezi kojeg se saradnja zahteva, predstavlja krivicno delo i po njenim zakonima.

Clan 26
Spontane informacije

1. Clanica moze, u granicama svog nacionalnog prava, bez prethodnog zahteva, da drugoj clanici prosledi informacije do kojih je dosla u okviru sopstvenih istraga ukoliko smatra da bi otkrivanje takvih informacija moglo pomoci clanici koja ih prima u pokretanju ili vodjenju istrage ili drugih procedura koje se ticu kaznjivih dela ustanovljenih u skladu sa ovom konvencijom, ili bi moglo voditi tome da ta clanica uputi, na osnovu ovog poglavlja, zahtev za medjusobnu saradnju.

2. Pre nego sto dostavi takve informacije, clanica koja ih dostavlja moze zahtevati da one budu cuvane u tajnosti ili da se mogu koristiti samo pod odredjenim uslovima. Ukoliko clanica koja informacije prima ne moze da prihvati takav zahtev, ona mora o tome da obavesti clanicu koja dostavlja informacije., koja ce nakon toga odluciti da li ce ipak da prosledi informacije. Ukoliko clanica prihvati informacije pod odredjenim uslovima, ti uslovi ce za nju biti obavezujuci.

Odeljak 4 – Procedure koje se odnose na zahteve za medjusobnu saradnju u slucaju
nepostojanja vazecih medjunarodnih ugovora

Clan 27
Procedure koje se odnose na zahteve za medjusobnu saradnju u slucaju nepostojanja
vazecih medjunarodnih ugovora

1. Ukoliko ne postoji ugovor ili sporazum o uzajamnoj pomoci na osnovu uniformnog ili reciprocnog prava, koji je na snazi izmedju clanice koja upucuje zahtev i clanice kojoj je zahtev upucen, primenjivace se odredbe stavova 2 do 9 ovog clana. Odredbe ovog clana nece se primenjivati ukoliko postoji takav ugovor, dogovor ili legislativa, izuzev ako se te clanice saglase da umesto toga primenjuju ovaj clan ili njegov deo.

2. a. Svaka clanica ce imenovati centralni ovlasceni organ ili organe koji ce biti odgovorni za slanje zahteva za uzajamnu pomoc, odgovaranje na njih, njihovo izvrsavanje ili prosledjivanje organima nadleznim za njihovo izvrsenje.
b. Centralni organi ce medjusobno komunicirati direktno.
c. Svaka clanica ce prilikom potpisivanja ili deponovanja njenih instrumenata ratifikacije, prihvatanja ili pristupanja, dostaviti generalnom sekretaru Saveta Evrope imena i adrese ovlascenih organa imenovanih u skladu sa ovim stavom.
d. Generalni sekretar Saveta Evrope ce oformiti registar centralnih ovlascenih organa koje imenuju clanice i odrzavace ga azurnim. Svaka clanica ima obavezu da registru dostavlja tacne podatke.

3. Zahtevi za uzajamnu pomoc na osnovu ovog clana izvrsavace se u skladu sa procedurama koje odredi clanica koja upucuje zahtev, izuzev ukoliko one nisu kompatibilne sa zakonima zamoljene clanice.

4. Zamoljena clanica moze, pored osnova za odbijanje navedenih u clanu 25 stav (4), odbiti pomoc u sledecim slucajevima:

a. Ukoliko se zahtev odnosi na prestup koji zamoljena clanica smatra za politicki ili za prestup koji je povezan sa politickim prestupom; ili
b. Ukoliko smatra da izvrsenje zahteva moze ugroziti njen suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge bitne interese.

5. Zamoljena clanica moze da odlozi izvrsenje zahteva ukoliko bi ono ugrozilo krivicnu istragu ili procedure koje sprovode njeni organi.

6. Pre odbijanja ili odlaganja izvrsenja zahteva, zamoljena clanica ce, nakon eventualne konsultacije sa clanicom koja upucuje zahtev, razmotriti da li se zahtevu moze udovoljiti delimicno ili ce izvrsenje zahteva vezati za ispunjenje odredjenih uslova.

7. Zamoljena clanica ce hitno obavestiti clanicu koja upucuje zahtev o ishodu izvrsenja zahteva za pomoc. Ukoliko se zahtev odbija ili odlaze, moraju se navesti razlozi odbijanja ili odlaganja. Zamoljena clanica ce takodje clanicu koja upucuje zahtev obavestiti o svakom razlogu koji onemogucava izvrsenje zahteva ili ce verovatno u znacajnoj meri odloziti izvrsenje.

8. Clanica koja upucuje zahtev moze traziti da zamoljena clanica cuva tajnost kako samog zahteva tako i sadrzaja zahteva, koji je podnet u skladu sa ovim poglavljem, do stepena koji je neophodan da bi se zahtev mogao izvrsiti. Ukoliko zamoljena clanica ne moze da ispuni kriterijum tajnosti, ona treba odmah o tome da obavesti clanicu koja upucuje zahtev, koja ce zatim odluciti da li ce zahtev uprkos tome proslediti na izvrsenje.

9. a. U hitnim slucajevima, zahtev za uzajamnu pomoc ili komuniciranje u vezi nje mogu uputiti sudske vlasti clanice koja upucuje zahtev direktno odgovarajucim vlastima zamoljene clanice. U takvim slucajevima istovremeno treba preko centralnog organa clanice koja upucuje zahtev poslati kopiju zahteva centralnom organu zamoljene clanice,
b. Svaki zahtev ili komuniciranje po ovom stavu mora se sprovesti kroz Medjunarodnu organizaciju kriminalisticke policije (Interpol).
c. Ako je zahtev podnet u skladu sa podstavom (a) ali ovlasceni organ nije kompetentan da resi zahtev, on ce zahtev proslediti nacionalnim ustanovama koje su za to kompetentne i o tome direktno obavestiti clanicu koja upucuje zahtev.
d. Zahtevi ili komuniciranje na osnovu ovog stava koji za sobom ne povlace mere prisile mogu nadlezni organi clanice koja upucuje zahtev proslediti direktno nadleznim organima zamoljene clanice.
e. Svaka clanica moze, prilikom potpisivanja ili prilikom deponovanja njenih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, obavestiti Generalnog sekretara Saveta Evrope da, zbog efikasnosti, zahtevi ucinjeni na osnovu ovog stava moraju biti upuceni njenom centralnom ovlascenom organu.

Clan 28
Tajnost i ogranicenja koriscenja

1. Kada izmedju clanice koja upucuje zantev i zamoljene clanice ne postoji vazeci ugovor ili sporazum o uzajamnom pomaganju na bazi uniformnog ili reciprocnog prava, primenjivace se odredbe ovog clana. Odredbe ovog clana se nece primenjivati ukoliko takav ugovor ili sporazum ili odgovarajuca legislativa postoji, izuzev ako se clanice saglase da umesto njih primenjuju ovaj clan u celini ili delimicno.

2. Zamoljena clanica moze zahtevano snabdevanje informacijama ili materijalima usloviti ispunjenjem sledecih uslova:
a. Da se sacuva tajnost ukoliko se zahtevu za pomoc ne moze izaci u susret
b. Da se ono ne koristi za druge istrage ili procedure osim onih koje su navedene u zahtevu

3. Ukoliko clanica koja zahteva pomoc ne moze da ispuni uslov iz stava 2, ona treba odmah o tome da obavesti drugu clanicu, koja ce zatim da odluci da li ce i pored toga da dostavi informacije. Ako clanica koja zahteva pomoc prihvati uslov, ona je obavezna da ga ispuni.

4. Svaka clanica koja dostavlja informacije ili materijale pod uslovom navedenim u stavu 2, moze zahtevati od druge clanice da objasni, u vezi tog uslova, u koju ce svrhu te informacije ili materijale da upotrebi.

Deo 2 – Specificne odredbe

Odeljak 1 – Uzajamna pomoc u odnosu na privremene mere

Clan 29
Ekspeditivno konzerviranje kompjuterskih podataka

1. Svaka clanica moze od druge clanice zahtevati da naredi ili na neki drugi nacin obezbedi ekspeditivno konzerviranje podataka koji su uskladisteni koriscenjem kompjuterskog sistema koji se nalazi na teritoriji te druge clanice i u vezi kojih clanica koja zahteva ima nameru da zatrazi uzajamnu pomoc u cilju pretrage ili slicne forme pristupa tim podacima, njihovog oduzimanja, obezbedjivanja ili otkrivanja.

2. U zahtevu za konzerviranje podataka podnetom na osnovu stava 1 treba da bude specificirano sledece:
a. Organ koji zahteva konzerviranje podataka;
b. Prestup koji je predmet krivicne istrage ili postupka i sazet rezime cinjenica u vezi toga;
c. Opis uskladistenih kompjuterskih podataka koje treba konzervirati i njihove povezanosti sa prestupom;
d. Svi raspolozivi podaci u cilju identifikacije lica koje poseduje odnosno cuva uskladistene kompjuterske podatke, kao i podatke o lokaciji kompjuterskog sistema;
e. Razlog zbog kojeg je neophodno da se podaci konzervisu; i
f. Izjava namere clanice da podnese zahtev za uzajamnu pomoc u cilju pretrazivanja ili slicnu formu pristupa kompjuterskim podacima, njihovog oduzimanja, obezbedjivanja ili otkrivanja.

3. Nakon prijema zahteva druge clanice, zamoljena clanica treba da preduzme sve mere koje su neophodne da bi ekspeditivno, u skladu sa nacionalnim pravom, konzervirala trazene podatke. U odgovoru na zahtev ne sme se kao uslov za sprovodjenje konzerviranja podataka zahtevati postojanje obostrane kaznjivosti.

4. Clanica koja, u vezi drugih prestupa osim onih ustanovljenih u clanovima 2 – 11 ove konvencije, svoj odgovor na zahtev za uzajamnu pomoc u cilju pretrazivanja ili slicnog oblika pristupa kompjuterskim podacima, njihovog oduzimanja ili slicnog obezbedjivanja ili otkrivanja, uslovljava postojanjem obostrane kaznjivosti, rezervise pravo da odbije zahtev za konzerviranjem podataka u slucajevima kada ima osnova da smatra da u vreme otkrivanja podataka zahtev za postojanjem obostrane kaznjivosti nece biti ispunjen.

5. osim toga, zahtev za konzerviranje podataka moze biti odbijen samo u sledecim slucajevima:
a. Kada se zahtev odnosi na prestup koji zamoljena clanica smatra politickim prestupom ili smatra da je u vezi sa politickim prestupom, ili
b. Kada zamoljena clanica smatra da izvrsenje zahteva moze ugroziti njen suverenitet, bezbednost, javni red ili druge bitne interese.

6. U slucaju kada zamoljena clanica smatra da bi konzerviranjem onemogucila buducu dostupnost podataka ili smatra da bi time ugrozila tajnost ili druge aspekte istrage koju vodi clanica koja zahtev upucuje, ona mora o tome odmah obavestiti clanicu koja zahtev upucuje, koja ce zatim da odluci da li ce i pored toga traziti ispunjenje svog zahteva.

7. Svako konzerviranje obavljeno na zahtev naveden u stavu 1 bice izvrseno u trajanju ne manjem od 60 dana da bi se clanici koja zahtev upucuje omogucilo da podnese zahtev za pretrazivanje ili slicni oblik pristupa kompjuterskim podacima, njihovo oduzimanja ili slicno obezbedjivanje ili otkrivanje. Nakon prijema tog zahteva, podaci ce nastaviti da budu konzervirani do ishoda tog zahteva.

Clan 30
Ekspeditivno otkrivanje konzerviranih podataka koji se odnose na prenos

1. Ukoliko zamoljena clanica, prilikom izvrsavanja zahteva za konzerviranjem podataka koji se odnose na prenos odredjenog komuniciranja, ucinjenog na osnovu clana 29, otkrije da je davalac usluga iz druge drzave umesan u prenos tog komuniciranja, zamoljena clanica ce odmah clanici koja je zahtev uputila otkriti dovoljno podataka o tom prenosu i putanju kojom je komuniciranje obavljeno da bi se taj davalac usluga mogao identifikovati.

2. Otkrivanje podataka koji se odnose na prenos u skladu sa stavom 1 moze se odbiti samo u sledecim slucajevima:
a. Ukoliko se zahtev odnosi na prestup koji zamoljena clanica smatra za politicki ili za prestup koji je povezan sa politickim prestupom; ili
b. Ukoliko zamoljena clanica smatra da izvrsenje zahteva moze ugroziti njen suverenitet, bezbednost, javni poredak ili druge bitne interese

Odeljak 2 – Uzajamna pomoc u vezi istrage

Clan 31
Uzajamna pomoc u vezi pristupanja uskladistenim kompjuterskim podacima

1. Svaka clanica moze zahtevati od druge clanice da pretrazi ili na slican nacin pristupi, oduzme ih ili na slican nacin obezbedi i otkrije podatke uskladistene koriscenjem kompjuterskih sistema koji se nalaze na teritoriji zamoljene clanice, ukljucujuci tu i podatke koji su konzervirani u skladu sa clanom 29.

2. Zamoljena clanica treba da odgovori na zahtev primenjujuci medjunarodne instrumente, sporazume i zakone navedene u clanu 23, i u skladu sa ostalim relevantnim odredbama ovog poglavlja.

3. Na zahtev treba ekspeditivno odgovoriti ukoliko:
a. Postoji osnovana sumnja da su relevantni podaci veoma podlozni gubitku ili modifikovanju; ili
b. Instrumenti, sporazumi i zakoni navedeni u stavu 2 i inace nalazu ekspeditivnu saradnju.

Clan 32

Prekogranicni pristup uskladistenim kompjuterskim podacima uz pristanak ili u slucaju kada su oni javni Clanica moze, bez trazenja ovlascenja od druge clanice:

a. da pristupi javnim (otvorenim) uskladistenim kompjuterskim podacima, bez obzira gde se podaci geografski nalaze; ili
b. Da pristupi kompjuterskim podacima ili da preko kompjuterskog sistema koji se nalazi na njenoj teritoriji primi uskladistene kompjuterske podatke koji se nalaze na teritoriji druge clanice, ukoliko dobije legalan i dobrovoljni pristanak od lica koje je ovlasceno da otkrije podatke toj clanici preko kompjuterskog sistema.

Clan 33
Uzajamna pomoc u prikupljanju u realnom vremenu podataka koji se odnose na prenos

1. Clanice treba da obezbede uzajamnu pomoc u cilju prikupljanja u realnom vremenu podataka o prenosu koji se odnose na odredjena komuniciranja na teritoriji jedne od njih koja su obavljena preko kompjuterskih sistema. Na osnovu odredbi stava 2, pomoc ce se vrsiti u skladu sa uslovima i procedurama predvidjenim u nacionalnom pravu.

2. Svaka clanica treba da pruzi takvu pomoc barem u slucaju onih krivicnih dela za koje bi prikupljanje u realnom vremenu podataka o prenosu bilo moguce u slicnom domacem slucaju.

Clan 34
Uzajamna pomoc u presretanju podataka iz sadrzaja koji se prenosi

Clanice treba da obezbede uzajamnu pomoc u cilju prikupljanja ili snimanja u realnom vremenu podataka iz sadrzaja odredjenih komuniciranja koja se prenose preko kompjuterskih sistema, do stepena koji dozvoljavaju vazeci ugovori i nacionalno pravo.

Odeljak 3 – Mreza tipa "24/7"

Clan 35
Mreza tipa "24/7"

1. Svaka clanica treba da odredi mesto za kontakte koje ce biti dostupno 24 sata, svih 7 dana u nedelji, da bi omogucila momentalnu pomoc u istrazne svrhe ili za procedure u vezi krivicnih dela koja se odnose na kompjuterske sisteme i kompjuterske podatke, ili radi prikupljanja dokaza za krivicna dela u elektronskom obliku. Ta pomoc treba da obuhvati, ili, ukoliko to nacionalno pravo i pravna praksa dozvoljavaju, da neposredno omoguci:

a. Davanje tehnickih saveta
b. Konzerviranje podataka u skladu sa clanovima 29 i 30, i
c. Prikupljanje dokaza, davanje informacija pravnog karaktera i lociranje osumnjicenih.

2. a. Mesto za kontakte svake clanice mora raspolagati mogucnostima dovoljnim da moze ekspeditivno prenositi komuniciranje sa mestom kontakta druge clanice.
b. Ukoliko mesto za kontakte koje je odredila jedna clanica nije deo ovlascenih organa koji su zaduzeni za medjunarodnu uzajamnu pomoc ili ekstradikciju, to mesto za kontakte mora da garantuje da sa tim organima moze ekspeditivno da saradjuje.

3. Svaka clanica treba da obezbedi uvezbano i obuceno osoblje da bi mreza mogla da funkcionise.

Poglavlje IV – Finalne odredbe

Clan 36
Potpisivanje i stupanje na snagu

1. Ova Konvencija otvorena je za potpis za drzave clanice Saveta Evrope i za drzave koje nisu clanice, a koje su ucestvovale u njenoj izradi.

2. Ova konvencija podleze ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikovanja, prihvatanja ili odobravanja treba da budu deponovani kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.

3. Ova konvencija ce stupiti na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od datuma kada pet drzava, od kojih su najmanje tri clanice Saveta Evrope, bude izrazilo svoj pristanak da se obavezu ovom Konvencijom u skladu sa odredbama stavova 1 i 2.

4. Za svaku drzavu potpisnicu koja naknadno izrazi svoj pristanak da se obaveze Konvencijom, ona ce stupiti na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od datuma kada je ona izrazila svoj pristanak da se obaveze ovom Konvencijom u skladu sa odredbama stavova 1 i 2.

Clan 37
Pristupanje konvenciji

1. Nakon stupanja na snagu ove konvencije, Komitet ministara Saveta Evrope, nakon konsultovanja sa drzavama potpisnicama ove konvencije i dobijanja njihovog jednoglasnog pristanka, moze da pozove svaku drzavu koja nije clanica Saveta i koja nije ucestvovala u izradi, da pristupi ovoj konvenciji. Odluka o tome donosi se vecinom predvidjenom clanom 20 (d) Statuta Saveta Evrope i jednoglasnim izglasavanjem od strane predstavnika drzava clanica koje su ovlascene da prisustvuju Komitetu ministara.

2. Za svaku drzavu koja ovoj konvenciji pristupa u skladu sa gornjim stavom 1, ona ce stupiti na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od datuma deponovanja instrumenta pristupanja kod Generalnog sekretara Saveta Evrope.

Clan 38
Primena u odnosu na teritoriju

1. Svaka drzava moze, u trenutku potpisivanja ili prilikom deponovanja svojih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, da definise teritoriju ili teritorije na kojima ce se ova konvencija primenjivati.

2. Svaka drzava moze, kasnije, izjavom upucenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope da primenjivanje ove konvencije prosiri na bilo koju drugu teritoriju navedenu u izjavi. U odnosu na tu teritoriju, ova konvencija ce stupiti na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od datuma kada je Generalni sekretar izjavu primio.

3. Svaka izjava koja je data na osnovu dva prethodna stava moze biti, u odnosu na svaku teritoriju navedenu u takvoj izjavi, povucena na osnovu obavestenja upucenog Generalnom sekrataru Saveta Evrope. Povlacenje izjave stupice na snagu prvog dana u mesecu koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od datuma kada je Generalni sekretar primio takvo obavestenje.

Clan 39
Dejstvo konvencije

1. Svrha ove konvencije je da dopuni multilateralne ili bilateralne ugovore ili sporazume izmedju clanica, ukljucujuci sledece odredbe:
- Evropska konvencija o ekstradiciji, koja je bila otvorena za potpisivanje 13 decembra 1957 u Parizu (ETS No. 24);
- Evropska konvencija o uzajamnoj pomoci u krivicnim stvarima, koja je bila otvorena za potpisivanje 20 aprila 1959 u Strazburu (ETS No. 30);
- Dodatni protokol Evropske konvencije o uzajamnoj pomoci u krivicnim stvarima, koja je bila otvorena za potpisivanje 17 marta 1978 u Strazburu (ETS No. 99).

2. Ukoliko su dve ili vise clanica vec zakljucile sporazum ili ugovor o stvarima na koje se odnosi ova konvencija, ili su na drugi nacin uredile svoje odnose u vezi tih stvari, ili ukoliko to u buducnosti urade, one ce moci takodje da primenjuju taj sporazum ili ugovor. Medjutim, ukoliko clanice urede svoje odnose u vezi stvari na koje se odnosi ova konvencija drugacije nego sto je njome predvidjeno, one to mogu sprovoditi na nacin koji nije u suprotnosti sa ciljevima i principima ove konvencije.

3. Nista u ovoj konvenciji ne sme uticati na druga prava, ogranicenja, obaveze i odgovornosti clanica.

Clan 40
Izjave

Svaka clanica ove konvencije moze, pismenom izjavom upucenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope prilikom potpisivanja ili prilikom deponovanja svojih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, da izjavi da ce iskoristiti mogucnost zahtevanja dodatnih elemenata predvidjenih u clanu 2, clanu 3, clanu 6, stav 1 (b), clanu 7, clanu 9, stav 3 i clanu 27, stav 9 (e).

Clan 41
Federalna klauzula

1. Federalna drzava moze da rezervise pravo da preuzme one obaveze po poglavlju II ove konvencije koje su u skladu sa osnovnim principima na kojima se zasniva veza njene centralne vlade i konstitutivnih drzava ili drugih slicnih teritorijalnih jedinica, pod uslovom da i pored toga ima mogucnost da saradjuje u skladu sa odredbama poglavlja III.

2. Kada u skladu sa stavom 1 rezervise pravo, federalna drzava ne sme da primeni uslove takve rezerve da bi iskljucila ili bitno umanjila svoje obaveze da sprovede mere predvidjene u poglavlju II. Ukupno gledajuci, ona mora da obezbedi siroko i efikasno sprovodjenje zakona u pogledu tih mera.

3. U pogledu odredbi ove konvencije, cija primena potpada pod jurisdikciju konstitutivnih drzava ili drugih slicnih teritorijalnih jedinica koje ustavni sistem federacije ne obavezuje da preduzmu legislativne mere, federalna vlada ce informisati nadlezne organe tih drzava o navedenim odredbama prilazuci svoje povoljno misljenje o njima, podsticuci ih da preduzmu potrebne mere da bi te odredbe sproveli.

Clan 42
Rezerve

Svaka drzava moze, pismenom izjavom upucenom Generalnom sekretaru Saveta Evrope, prilikom potpisivanja ili prilikom deponovanja svojih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, da izjavi da ce koristiti rezervu, odnosno rezerve predvidjene u clanu 4, stav 2, clanu 6, stav 3, clanu 9, stav 4, clanu 10, stav 3, clanu 11, stav 3, clanu 14, stav 3, clanu 22, stav 2, clanu 29. stav 4 i clanu 41, stav 1. Nikakve druge rezerve se ne mogu staviti.

Clan 43
Status i povlacenje rezerve

1. Clanica koja stavi rezervu u skladu sa clanom 42, moze u celini ili delimicno da je povuce na osnovu pismenog obavestenja upucenog Generalnom sekretaru. Takvo povlacenje stupa na snagu na dan kada je Generalni sekretar primio obavestenje. Ukoliko je u obavestenju navedeno da ce povlacenje rezerve stupiti na snagu na dan odredjen u obavestenju, a taj datum dolazi nakon dana kada je Generalni sekretar primio obavestenje, povlacenje ce stupiti na snagu tog kasnijeg datuma.

2. Clanica koja je stavila rezervu kao sto je navedeno u clanu 42, moze da povuce takvu rezervu, delimicno ili u celosti, cim okolnosti to dozvole.

3. Generalni sekretar Saveta Evrope moze periodicno da clanice koje su stavile jednu ili vise rezerva navedenih u clanu 42, konsultuje u vezi mogucnosti povlacenja tih rezerva.

Clan 44
Amandmani

1. Svaka clanica moze predloziti amandmane na ovu konvenciju, koje ce Generalni sekretar Saveta Evrope proslediti drzavama clanicama Saveta Evrope, drzavama koje nisu clanice a koje su ucestvovale u izradi ove konvencije, kao i svakoj drzavi koja je pristupila ili je pozvana da pristupi ovoj konvenciji u skladu sa odredbama clana 37.

2. Svaki amandman koji clanica predlozi bice dostavljen Evropskom komitetu za pitanja kriminala (CDPC), koji ce svoje misljenje o predlozenom amandmanu podneti Komitetu ministara.

3. Komitet ministara ce razmotriti predlozeni amandman i misljenje koje je podneo Evropski komitet za pitanja kriminala (CDPC), i nakon konsultacija sa drzavama koje nisu clanice ove konvencije, moze da usvoji amandman.

4. Tekst svakog amandmana kojeg usvoji Komitet ministara u skladu sa stavom 3 ovog clana, bice dostavljen svim clanicama na usvajanje.

5. Svaki amandman koji je usvojen u skladu sa stavom 3 ovog clana stupice na snagu tridesetog dana od datuma kada sve clanice budu obavestile Generalnog sekretara o njegovom prihvatanju.

Clan 45
Resavanje sporova

1. Evropski komitet za pitanja kriminala (CDPC) mora biti informisan u vezi tumacenja i primene ove konvencije.

2. U slucaju nastanka spora izmedju clanica u pogledu tumacenja i primene ove konvencije, clanice ce pokusati da kroz pregovore ili na drugi miran nacin spor rese, u sta spada i podnosenje spora Evropskom komitetu za pitanja kriminala (CDPC),

OVDE FALI TEKST arbitraznom sudu cije ce odluke biti obavezujuce za te clanice, ili Medjunarodnom sudu pravde, sto zavisi od medjusobnog dogovora clanica koje su u sporu.

Clan 46
Konsultacije clanica

1. Clanice ce se medjusobno povremeno konsultovati sa ciljem da olaksaju:
a. Efikasnu upotrebu i primenu ove konvencije, ukljucujuci identifikaciju svih problema u vezi toga, kao i efekte svake izjave ili rezerve ucinjene po ovoj konvenciji;
b. Razmenu informacija o vaznim pravnim, politickim ili tehnoloskim unapredjenjima koji su vazni za sajberkriminal i prikupljanje dokaza u elektronskom obliku;
c. Razmatranje eventualnih dopuna ili poboljsanja ove konvencije.

2. Evropski komitet za pitanja kriminala (CDPC) treba da bude povremeno obavestavan o rezultatima konsultacija navedenih u stavu 1.

3. Evropski komitet za pitanja kriminala (CDPC) ce, po potrebi, pruziti pomoc konsultacijama iz stava 1 i preduzeti neophodne mere da bi pomogao clanicama u njihovim naporima da dopune i poboljsaju ovu konvenciju. Najkasnije tri godine nakon stupanja na snagu ove konvencije, Evropski komitet za pitanja kriminala (CDPC) ce, u saradnji sa clanicama, obaviti razmatranje svih odredbi ove konvencije i ukoliko bude potrebno, preporucice odgovarajuce amandmane.

4. Izuzev kada ih na sebe preuzme Savet Evrope, troskove sprovodjenja odredbi stava 1 snosice clanice na nacin na koji same odrede.

5. U izvrsavanju svojih funkcija po ovom clanu, clanicama ce pomagati sekretarijat Saveta Evrope.

Clan 47
Otkazivanje

1. Svaka clanica moze u bilo koje vreme da otkaze ovu konvenciju na osnovu pismenog obavestenja upucenog Generalnom sekretaru Saveta Evrope.

2. Takvo otkazivanje postace punovazno prvog dana u mesecu koji sledi nakon isteka roka od tri meseca od datuma kada je Generalni sekretar primio obavestenje.

Clan 48
Obavestavanje

Generalni sekretar Saveta Evrope obavestavace drzave clanice Saveta Evrope, drzave koje nisu clanice Saveta Evrope a koje su ucestvovale u izradi ove konvencije, kao i svaku drzavu koja je pristupila ovoj konvenciji ili je pozvana da joj pristupi, o sledecem:

a. Svakom potpisivanju;
b. Deponovanju svih instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja;
c. Svakom datumu stupanja na snagu ove konvencije u skladu sa Clanovima 36 i 37;
d. Svakoj izjavi datoj u skladu sa Clanom 40 ili rezervi ucinjenoj u skladu sa clanom 42;
e. Svakom drugom postupku, obavestenju ili komuniciranju koji se odnose na ovu konvenciju;

Potvrdjujuci navedeno, dolepotpisani, propisno za to ovlasceni, potpisali su ovu konvenciju

Sacinjeno u Budimpesti, danas, 23 novembra 2001, na engleskom i francuskom jeziku, pri cemu su oba teksta podjednako autenticna, u jednoj kopiji koja ce biti deponovana u arhivu Saveta Evrope. Overenu kopiju ce generalni sekretar Saveta Evrope proslediti svakoj drzavi clanici Saveta Evrope, drzavama koje nisu clanice Saveta Evrope a koje su ucestvovale u izradi ove konvencije, kao i svakoj drzavi koja je pozvana da joj pristupi.