Home | Spisak konvencija

POSLOVNIK EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA [1]

Strazbur, 1. novembar 1998

SADRZAJ

Pravilo 1. Definicije

DEO I. ORGANIZACIJA I RAD SUDA

Glava I. Sudije

Pravilo 2. Racuna­nje mandata
Pravilo 3. Zakletva ili svecana izjava
Pravilo 4. Nespojive aktivnosti
Pravilo 5. Prvenstvo
Pravilo 6. Ostavka
Pravilo 7. Razresenje

Glava II. Predsednistvo Suda

Pravilo 8. Izbor predsednika i podpredsednika Suda i predsednika i podpredsednika odelenja
Pravilo 9. Funkcije predsednika Suda
Pravilo 10. Funkcije podpredsednika Suda
Pravilo 11. Zamenjiva­nje predsednika i podpredsednika
Pravilo 12. Predsednistvo odelenja i veca
Pravilo 13. Nemogucnost predsedavanja
Pravilo 14. Ravnomerna zastup­ljenost polova

Glava III. Sekretarijat

Pravilo 15. Izbor sekretara
Pravilo 16. Izbor zamenika sekretara
Pravilo 17. Funkcije sekretara
Pravilo 18. Organizacija Sekretarijata

Glava IV. Rad Suda

Pravilo 19. Sediste Suda
Pravilo 20. Plenarne sednice Suda
Pravilo 21. Ostale sednice Suda
Pravilo 22. Vecanje
Pravilo 23. Glasanje

Glava V. Sastav Suda

Pravilo 24. Sastav velikog veca
Pravilo 25. Osnivanje odelenja
Pravilo 26. Osnivanje veca
Pravilo 27. Odbori
Pravilo 28. Sprecenost, povlace­nje ili izuzece
Pravilo 29. Ad hoc sudije
Pravilo 30. Zajednicki interes

DEO II. POSTUPAK

Glava I. Opsta pravila

Pravilo 31. Mogucnost odstupanja u posebnim slucajevima
Pravilo 32. Uputstva za postupanje
Pravilo 33. Javnost postupka
Pravilo 34. Upotreba jezika
Pravilo 35. Zastupanje ugovornih strana
Pravilo 36. Zastupanje podnosioca zahteva
Pravilo 37. Saopstenja, obavestenja i pozivi
Pravilo 38. Pismeni podnesci
Pravilo 39. Privremene mere
Pravilo 40. Hitno obavestenje o zahtevu
Pravilo 41. Prvenstvo predmeta
Pravilo 42. Mere za pribavljanje dokaza
Pravilo 43. Spajanje i zajednicko ispitivanje zahteva
Pravilo 44. Brisanje i ponovno stavljanje na listu

Glava II. Pokretanje postupka

Pravilo 45. Potpisi
Pravilo 46. Sadrzaj medjudrzavnog zahteva
Pravilo 47. Sadrzaj pojedinacnog zahteva

Glava III. Sudije izvestioci

Pravilo 48. Medjudrzavni zahtevi
Pravilo 49. Pojedinacni zahtevi
Pravilo 50. Postupak pred velikim vecem

Glava IV. Postupak o dozvoljenosti

Medjudrzavni zahtevi
Pravilo 51.

Pojedinacni zahtevi
Pravilo 52. Dodela zahteva odelenjima
Pravilo 53. Postupak pred odborom
Pravilo 54. Postupak pred vecem

Medjudrzavni i pojedinacni zahtevi
Pravilo 55. Prigovori o nedozvoljenosti
Pravilo 56. Odluka veca
Pravilo 57. Jezik odluke

Glava V. Postupak nakon prihvatanja zahteva

Pravilo 58. Medjudrzavni zahtevi
Pravilo 59. Pojedinacni zahtevi
Pravilo 60. Zahtevi za pravednu naknadu
Pravilo 61. Intervencija trece strane
Pravilo 62. Prijate­ljsko resenje

Glava VI. Rasprava

Pravilo 63. Vodje­nje rasprave
Pravilo 64. Izostanak sa rasprave
Pravilo 65. Pozivanje svedoka, vestaka i drugih lica; troskovi njihovog pojavljivanja
Pravilo 66. Zakletva ili svecana izjava koju daju svedoci ili vestaci
Pravilo 67. Prigovor svedoku ili vestaku; saslusanje lica radi informacije
Pravilo 68. Pitanja tokom rasprave
Pravilo 69. Izostanak, odbijanje svedocenja ili lazni izjava
Pravilo 70. Zapisnik rasprave

Glava VII. Postupak pred velikim vecem

Pravilo 71. Primenjivost proceduralnih odredbi
Pravilo 72. Ustupanje nadleznosti od strane veca velikom vecu
Pravilo 73. Zahtev strane da se predmet uputi velikom vecu

Glava VIII. Presuda

Pravilo 74. Sadrzaj presude
Pravilo 75. Odluka o pravednoj naknadi
Pravilo 76. Jezik presude
Pravilo 77. Potpisivanje, izricanje i obavestenje o presudi
Pravilo 78. Objava presuda i drugih dokumenata
Pravilo 79. Zahtev za tumacenjem presude
Pravilo 80. Zahtev za revizijom presude
Pravilo 81. Ispravljanje gresaka u odlukama i presudama

Glava IX. Savetodavna misljenja

Pravilo 82.
Pravilo 83.
Pravilo 84.
Pravilo 85.
Pravilo 86.
Pravilo 87.
Pravilo 88.
Pravilo 89.
Pravilo 90.

Glava X. Pravna pomoc

Pravilo 91.
Pravilo 92.
Pravilo 93.
Pravilo 94.
Pravilo 95.
Pravilo 96.

DIO III. PRELAZNA PRAVILA

Pravilo 97. Mandat sudija
Pravilo 98. Predsednistvo odelenja
Pravilo 99. Odnosi izmedju Suda i Komisije
Pravilo 100. Postupak pred vecem i velikim vecem
Pravilo 101. Odobre­nje pravne pomoci
Pravilo 102. Zahtev za tumace­njem ili revizijom presude

DIO IV. ZAVRSNE ODREDBE

Pravilo 103. Izmena ili suspenzija pravila
Pravilo 104. Stupanje Poslovnika na snagu

Evropski sud za ljudska prava,

uzimajuci u obzir Konvenciju za zastitu ­ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatne protokole,

donosi ovaj

Poslovnik:

Pravilo 1.

(DEFINICIJE)

U smislu ovog Poslovnika, osim ako kontekst zahteva drugacije:

a) izraz »Konvencija« znaci Konvenciju za zastitu ­ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatne protokole;

b) izraz »Sud na plenarnoj sednici« znaci Evropski sud za ­ljudska prava koji zaseda na plenarnoj sednici;

c) izraz »veliko vece« znaci veliko vece od sedamnaest sudija osnovano na osnovu clana 27. stava 1. Konvencije;

d) izraz »odelenje« znaci vece koje je osnovao Sud na plenarnoj sednici za odredjeni period na osnovu clana 26. b) Konvencije, a izraz »predsednik odelenja« znaci sudiju koje­g je Sud izabrao na plenarnoj sednici na osnovu clana 26. c) Konvencije za predsednika takvog odelenja;

e) izraz vece« znaci svako vece od sedam sudija koje je osnovano na osnovu clana 27. stava 1. Konvencije, a izraz »predsednik veca« znaci sudiju koji predsedava takvim vecem;

f) izraz »odbor« znaci odbor od tri sudije koji je osnovan na osnovu clana 27. stava 1. Konvencije;

g) izraz »Sud« znaci Sud na plenarnoj sednici ili veliko vece, odelenje, vece, odbor ili vece petorice iz clana 43. stava 2. Konvencije;

h) izraz »ad hoc sudija« znaci svako lice, osim izabranog sudije, koje je odabrala ugovorna strana na osnovu clana 27. stava 2. Konvencije da bude clan velikog veca ili clan veca;

i) izrazi »sudija« i »sudije« znace sudije koje je izabrala Parlamentarna skupstina Saveta Evrope kao i ad hoc sudije;

j) izraz »sudija izvestilac« znaci sudiju koji je imenovan za obav­lja­nje zadataka iz pravila 48. i 49;

k) izraz »sekretar« znaci sekretara suda ili sekretara odelenja, zavisno odd konteksta;

l) izrazi »strana« i »strane« znace

– podnosioce zahteva ili tuzene ugovorne strane;

– podnosioca zahteva (lice, nevladinu organizaciju ili grupu pojedinaca) koji je podneo zahtev prema clanu 34. Konvencije;

m) izraz »treca strana« znaci svaku drzavu koja je ugovorna strana ili svako zainteresovano lice koje je, kako je to predvidjeno u clanu 36. stavovima 1. i 2. Konvencije, iskoristilo svoje pravo ili je bilo pozvana da podnese pismene izjavae ili ucestvuje na raspravi;

n) izraz »Komitet ministara« znaci Komitet ministara Saveta Evrope;

o) izrazi »predhodni Sud« i »Komisija« znace Evropski sud odnosno Evropsku komisiju za ­ljudska prava koji su osnovani prema predhodnom clanu 19. Konvencije.

DEO I.

ORGANIZACIJA I RAD SUDA

Glava I.

Sudije

Pravilo 2.

(racunanje mandata)

1. Traja­nje mandata izabranog sudije se racuna od dana izbora. Medjutim, kad je sudija ponovo izabran nakon isteka mandata ili kad je izabran na mesto sudije kojem je mandat istekao ili ce upravo isteci, traja­nje mandata se, u oba slucaja, racuna od dana isteka tog mandata.

2. U skladu s clanom 23. stavom 5. Konvencije, sudija izabran na mesto sudije kojem mandat nije istekao zavrsava period mandata svog predhodnika.

3. U skladu s clanom 23. stavom 7. Konvencije, izabrani sudija obav­lja funkciju sve dok ­nje­gov naslednik ne polozi zakletvu ili dok ne da izjavu predvidjenu u pravilu 3.

Pravilo 3.

(zakletva ili svecana izjava)

1. Pre preuzima­nja sluzbe, svaki izabrani sudija, na prvom zaseda­nju Suda u plenarnoj sednici na kom je taj sudija prisutan, ili, u slucaju potrebe, pred predsednikom Suda, polaze sledecu zakletvu ili daje sledecu svecanu izjavu:

»Zaklinjem se« ili »Svecano izjav­ljujem« – »da cu svoje funkcije sudije obav­ljati casno, nezavisno i nepristrasno i da cu sva veca­nja cuvati kao tajnu«.

2. Taj cin ce se zabeleziti u zapisnik.

Pravilo 4.

(nespojive aktivnosti)

U skladu s clanom 21. stavom 3. Konvencije, tokom svog mandata sudije ne mogu obav­ljati nikakvu politicku ili upravnu aktivnost ni profesionalnu aktivnost koja bi bila nespojiva s ­njihovom nezavisnoscu ili nepristrasnoscu ili sa zahtevima punog radnog vremena ­njihove sluzbe. Svaki sudija ce dati predsedniku suda izjavu o svakoj dodatnoj aktivnosti. U slucaju neslaga­nja predsednika i tog sudije o svakom pita­nju koje bi se moglo postaviti odlucuje Sud na plenarnoj sednici.

Pravilo 5.

(prvenstvo)

1. Izabrane sudije imaju, nakon predsednika i podpredsednika Suda i predsednika odelenja, prvenstvo prema datumu svog izbora. U slucaju ponovnog izbora, cak ako to i nije neposredni ponovni izbor, uzima se u obzir duzina vremena tokom koje­g je odredjeni sudija pre obav­ljao sudijsku funkciju.

2. Podpredsednici Suda koji su izabrani na duznost istog dana imaju prvenstvo prema duzini vremena tokom koje­g su obav­ljali sudijsku funkciju. Ako su podjednako dugo obav­ljali sudijsku funkciju, imaju prvenstvo prema godinama starosti. Isto se pravilo primenjuje na predsednike odelenja.

3. Sudije koji su jednako dugo obav­ljali sudijsku funkciju imaju prvenstvo prema godinama starosti.

4. Ad hoc sudije imaju prvenstvo nakon izabranih sudija, prema godinama starosti.

Pravilo 6.

(ostavka)

O svojoj ostavci sudija obavestava predsednika Suda, koji je prosledjuje generalnom sekretaru Saveta Evrope. Ostavkom se upraz­njava mesto sudije, pridrzavajuci se, medjutim, odredbi pravila 24. stava 3. in fine i pravila 26. stava 2.

Pravilo 7.

(razresenje)

Sudija ne moze biti razresen svoje funkcije osim ako ostale sudije, koje se sastanu na plenarnoj sednici, odluce dvotrecinskom vecinom glasova izabranih sudija ciji je mandat u toku da je on prestao da ispu­njava uslove koji se traze. Nje­ga treba prvo saslusati Sud na plenarnoj sednici. Svaki sudija moze pokrenuti postupak za razresenje.

Glava II.

Predsednistvo suda

Pravilo 8.

(izbor predsednika i podpredsednika suda i predsednika i podpredsednika odelenja)

1. Sud na plenarnoj sednici bira svog predsednika, dva podpredsednika i predsednike odelenja na period od tri godine, s tim da taj period ne moze biti duzi od traja­nja ­njihovih sudijskih mandata. Oni mogu biti ponovo izabrani.

2. Svako odelenje na isti nacin bira, na period od tri godine koji se moze ponoviti, podpredsednika, koji zamenjuje predsednika odelenja ako je ovaj sprecen da obav­lja svoje duznosti.

3. Predsednici i podpredsednici nastavak­ljaju da obav­ljaju svoje funkcije do izbora svojih naslednika.

4. Ako predsednik ili podpredsednik prestane biti clan Suda ili podnese ostavu pre redovnog isteka mandata, Sud ce na plenarnoj sednici, ili odgovarajuce odelenje, zavisno odd slucaja, izabrati naslednika za preostalo vreme mandata.

5. Izbori koji su navedeni u ovom pravilu se provode tajnim glasanjem, a glasuju samo izabrane sudije koje su prisutne. Ako ni jedan sudija ne dobije apsolutnu vecinu glasova prisutnih izabranih sudija, tada se glasa za onu dvojicu sudija koji su dobili najvise glasova. U slucaju neresenog ishoda, prednost ima sudija koji ima prvenstvo prema pravilu 5.

Pravilo 9.

(funkcije predsednika suda)

1. Predsednik Suda rukovodi radom i sluzbama Suda. Predsednik predstav­lja Sud i posebno je odgovoran za ­nje­gove odnose sa organima Saveta Evrope.

2. Predsednik predsedava plenarnim sednicama Suda, sednicama velikog veca i sednicama veca petorice.

3. Predsednik ne ucestvuje u razmatra­nju predmeta koji su u radu u vecima, osim kad je on sudija izabran u ime zainteresovane ugovorne strane.

Pravilo 10.

(funkcije podpredsednika suda)

Podpredsednici Suda pomazu predsedniku Suda. Oni preuzimaju mesto predsednika ako je ovaj sprecen da obav­lja svoju funkciju ili ako je mesto predsednika ispraz­njeno, ili na zahtev predsednika. Oni su ujedno predsednici odelenja.

Pravilo 11.

(zamenjivanje predsednika i podpredsednika)

Ako predsednik i podpredsednici Suda istovremeno ne mogu obav­ljati svoje duznosti ili ako se ­njihova mesta istovremeno uprazne, mesto predsednika Suda preuzima predsednik odelenja ili, ako ni jedan nije na rapolaga­nju, drugi izabrani sudija, u skladu s redom prvenstva koji je predvidjen u pravilu 5.

Pravilo 12.

(predsednistvo odelenja i veca)

Predsednici odelenja predsedavaju sednicama odelenja i veca ciji su clanovi. Podpredsednici odelenja preuzimaju ­njihovo mesto ako su ovi spreceni da obav­ljaju svoje duznosti ili ako je mesto odredjenog predsednika odelenja nepopu­njeno, ili na zahtev predsednika odelenja. Inace, sudije odelenja i veca preuzimaju ­njihovo mesto prema redu prvenstva koji je predvidjen u pravilu 5.

Pravilo 13.

(nemogucnost predsedavanja)

Sudije Suda ne mogu predsedavati u predmetima u kojima je ugovorna strana ciji su oni drzav­ljani ili u ime koje su izabrani strana u postupku.

Pravilo 14.

(ravnomerna zastupljenost polova)

Kod imenova­nja na koja se primenjuje ova i sledece glave ovog Poslovnika, Sud sprovodi politiku kojoj je ci­lj obezbedjenje ravnomerne zastup­ljenosti polova.

Glava III.

Sekretarijat

Pravilo 15.

(izbor sekretara)

1. Sud na plenarnoj sednici bira svog sekretara. Kandidati moraju biti visokog moralnog ugleda i posedovati pravno, uprav­ljacko i jezicko zna­nje i iskustvo potrebno za obav­lja­nje funkcija koje su povezane uz taj polozaj.

2. Sekretar se bira na period od pet godina i moze biti ponovo izabran. Sekretar ne moze biti razresen svoje funkcije, osim ako sudije na plenarnoj sednici odluce dvotrecinskom vecinom glasova izabranih sudija ciji je mandat u toku da je odredjeno lice prestalo da ispu­njava trazene uslove. Nje­ga prvo mora saslusati Sud na plenarnoj sednici. Svaki sudija moze pokrenuti postupak za razresenje.

3. Izbori predvidjeni ovim pravilom se sprovode tajnim glasanjem, a glasuju samo izabrane sudije koje su prisutne. Ako ni jedan kandidat ne dobije apsolutnu vecinu glasova izabranih sudija koji su prisutni, tada se glasa za ona dva kandidata koji su dobili najvise glasova. U slucaju neresenog ishoda, prvenstvo ima, prvo zenski kandidatat, ako takav postoji, i, drugo, stariji kandidat.

4. Pre preuzima­nja duznosti sekretar polaze sledecu zakletvu ili daje sledecu svecanu izjavu pred Sudom na plenarnoj sednici, ili, ako je to potrebno, pred predsednikom Suda:

»Zaklinjem se« – ili »Svecano izjav­ljujem« – »da cu lojalno, diskretno i savesno obav­ljati funkcije koje su mi poverene kao sekretaru Evropskog suda za ­ljudska prava«.

Taj cin ce se zabeleziti u zapisnik.

Pravilo 16.

(izbor zamenika sekretara)

1. Sud na plenarnoj sednici bira dva zamenika sekretara uz uslove, na nacin i za period kako je propisano u predhodnom pravilu. Na isti nacin se primenjuje i postupak za razresenje funkcije predvidjen za sekretara. Sud ce se o svim tim pita­njima prvo konsultovati sa sekretarom.

2. Pre preuzima­nja duznosti, zamenik sekretara polaze zakletvu ili daje svecanu izjavu pred Sudom na plenarnoj sednici, ili, ako je to potrebno, pred predsednikom Suda, na nacin slican onom koji je propisan za sekretara. Taj cin ce se zabeleziti u zapisnik.

Pravilo 17.

(funkcije sekretara)

1. Sekretar pomaze Sudu u obav­lja­nju ­nje­govih funkcija i odgovara za organizaciju i aktivnosti Sekretarijata, po ovlascenju predsednika Suda.

2. Sekretar je cuvar arhiva Suda i prenosi saopstenja i obavestenja koje upucuje Sud ili koje su upucene Sudu, u vezi s predmetima koji su ili koji ce biti podneseni Sudu.

3. Pridrzavajuci se obaveze diskrecije koja je povezana uz ­nje­govu funkciju, sekretar odgovara na zahteve za informacijama koje se ticu rada Suda, posebno na ona koja dolaze od strane stampe.

4. Rad Sekretarijata uredjuju opsta uputstva koja sastav­lja sekretar, a odobrava predsednik Suda.

Pravilo 18.

(organizacija sekretarijata)

1. Sekretarijat se sastoji od sekretara odelenja ciji je broj jednak broju odelenja koje je osnovao Sud i od sluzbi potrebnih za pruza­nje pravnih i administrativnih usluga neophodnih Sudu.

2. Sekretar odelenja pomaze odelenju u obav­lja­nju ­nje­govih funkcija, a moze mu pomagati zamenik sekretara odelenja.

3. Sluzbenike Sekretarijata, uk­ljucujuci pravne saradnike, ali ne i sekretara i zamenike sekretara, imenuje generalni sekretar Saveta Evrope, uz saglasnost predsednika Suda ili sekretara koji deluje po predsednikovim uputstvima.

Glava IV.

Rad Suda

Pravilo 19.

(sediste suda)

1. Sediste Suda je u sedistu Saveta Evrope u Strazburu. Medjutim, Sud moze, ako to smatra korisnim, obav­ljati svoje funkcije i u drugim mestima na podrucjima drzava clanica Saveta Evrope.

2. Sud moze odluciti, u svakom stepenu ispitiva­nja zahteva, da je potrebno da Sud ili jedan ili vise ­nje­govih clanova obave istragu ili neki drugi zadatak na ne­kom drugom mestu.

Pravilo 20.

(plenarne sednice suda)

1. Plenarne sednice Suda saziva predsednik Suda kad god to zahteva obav­lja­nje ­nje­govih funkcija prema Konvenciji ili prema ovom Poslovniku. Predsednik Suda saziva plenarnu sednicu ako to zatrazi najma­nje jedna trecina clanova Suda, a u svakom slucaju jednom godis­nje radi razmatra­nja administrativnih pita­nja.

2. Kvorum plenarne sednice Suda cine dve trecine izabranih sudija ciji je mandat u toku.

3. Ako nema kvoruma predsednik ce odloziti sednicu.

Pravilo 21.

(ostale sednice suda)

1. Veliko vece, veca i odbori su stalno na okupu. Medjutim, Sud, na predlog predsednika, svake godine odredjuje periode zaseda­nja.

2. Van tih perioda, predsednik saziva veliko vece i veca u hitnim slucajevima.

Pravilo 22.

(vecanje)

1. Sud veca iza zatvorenih vrata. Nje­gova veca­nja ostaju tajna.

2. U veca­nju ucestvuju samo sudije. Sekretar ili lice koje je odredjeno da ga zamenjuje, kao i drugi sluzbenici Sekretarijata i prevodioci cija se pomoc smatra potrebnom, bice prisutni. Ni jednom drugom licu ne moze biti dozvoljen pristup sudu, osim ako to, posebnom odlukom ne odobri Sud.

3. Pre glasanja o bilo kom pita­nju na Sudu, predsednik moze traziti da sudije iznesu svoje mis­lje­nje o tom pita­nju.

Pravilo 23.

(glasanje)

1. Odluke Suda donose se vecinom glasova prisutnih sudija. U slucaju neresenog ishoda ponovo se glasa i, ako je ishod i da­lje neresen, predsednik ima odlucujuci glas. Ovaj stav se primenjuje ako nije drugacije propisano ovim Poslovnikom.

2. Odluke i presude velikog veca i veca donose se vecinom glasova sudija koji zasedaju. Kod konacnog glasanja o dozvoljenosti i osnovanosti zahteva nisu dozvoljeni uzdrzani glasovi.

3. U pravilu se glasa podiza­njem ruke. Predsednik moze pozvati na glasanje proziva­njem, redosledom obrnutim od reda prvenstva.

4. Svako pita­nje o kom treba da se glasa tacno se formulise.

Glava V.

Sastav Suda

Pravilo 24.

(sastav velikog veca)

1. Veliko vece se sastoji od sedamnaest sudija i tri sudije zamenika.

2. Veliko vece se osniva za period od tri godine, racunajuci od izbora nosioca predsednickih funkcija iz pravila 8.

3. Veliko vece se sastoji od predsednika i podpredsednika Suda i predsednika odelenja. U svrhu popu­njava­nja velikog veca, Sud ce na plenarnoj sednici, na predlog predsednika, podeliti sve druge sudije u dve grupe koje se izmenjuju svakih devet meseci i cije ce clanstvo biti geografski sto je moguce uravnotezenije i odrazavati razlicite pravne sisteme ugovornih strana. Sudije i sudije zamenici, koji ce razmatrati svaki predmet koji je podnesen velikom vecu tokom svakog perioda od devet meseci, odredjuju se rotacijom u okviru svake grupe. Oni ostaju clanovi velikog veca do okonca­nja postupka, cak i nakon sto im prestane mandat sudija.

4. Ako nije clan velikog veca na osnovu stava 3. ovog pravila, sudija izabran u ime bilo koje zainteresovane ugovorne strane bice po sluzbenoj duznosti clan velikog veca, u skladu s clanom 27. stavovima 2. i 3. Konvencije.

5. a) Kad predsednik odelenja ne moze biti clan velikog veca, zamenjuje ga podpredsednik odelenja.

b) Ako je neki drugi sudija sprecen, zamenjuje ga sudija zamenik po redosledu popu­njava­nja velikog veca, predvi­dje­nom u stavu 3. ovog pravila.

c) Ako u odredjenoj grupi nema dovo­ljno sudija zamenika za popu­njava­nje velikog veca, sudije zamenici koji nedostaju se odredjuju zrebom medju clanovima druge grupe.

6. a) Vece petorice velikog veca koje je pozvano da razmotri zahteve podnesene prema clanu 43. Konvencije se sastoji od:

– predsednika Suda,

– predsednika, ili, ako su spreceni, podpredsednika odelenja, osim odelenja iz ko­g je bilo osnovano vece koje je razmatralo predmet cije se upuciva­nje velikom vecu trazi,

– jos jednog sudije koji je odredjen rotacijom izmedju sudija, osim onih koji su razmatrali predmet u vecu.

b) Sudija koji je izabran u ime ugovorne strane ili koji je drzav­ljanin odredjene ugovorne strane ne moze biti clan veca petorice.

c) Svakog clana veca petorice koji ne moze da ucestvuje u radu zamenice drugi sudija koji nije razmatrao taj predmet u vecu, a odredjuje se rotacijom.

Pravilo 25.

(osnivanje odelenja)

1. Veca predvidjena u clanu 26. b) Konvencije (nazvana »odelenja« u ovom Poslovniku) osniva Sud na plenarnoj sednici, na predlog svog predsednika, za period od tri godine, racunajuci od izbora vrsioca predsednickih funkcija Suda prema pravilu 8. Sud ima najma­nje cetiri odelenja.

2. Svaki sudija je clan jednog odelenja. Sastav odelenja mora biti uravnotezen s obzirom na geografski polozaj i na pol sudija i mora odrazavati razlicite pravne sisteme ugovornih strana.

3. Kad sudija prestane da bude clan Suda pre isteka perioda za koji je odelenje osnovano, ­nje­govo mesto u odelenju preuzima ­nje­gov naslednik na mestu sudije.

4. Predsednik Suda moze izuzetno, ako to okolnosti zahtevaju, izmeniti sastav odelenja.

5. Na predlog predsednika, Sud na plenarnoj sednici moze osnovati dodatno odelenje.

Pravilo 26.

(osnivanje veca)

1. Veca od sedam sudija za razmatra­nje predmeta koji su podneseni Sudu, predvidjena u clanu 27. stavu 1. Konvencije, sastav­ljaju se iz odelenja kako sledi.

a) U svakom predmetu su clanovi veca predsednik odelenja i sudija izabran u ime zainteresovane ugovorne strane. Ako taj sudija nije clan odelenja kojem je zahtev dodeljen prema pravilu 51. ili 52. on je clan veca po sluzbenoj duznosti, u skladu s clanom 27. stavom 2. Konvencije. Ako je taj sudija sprecen ili ako se povuce primenjuje se pravilo 29.

b) Ostale clanove veca odredjuje predsednik odelenja rotacijom medju clanovima odredjenog odelenja.

c) Clanovi odelenja koji nisu tako odredjeni u tom ce predmetu ucestvovati kao sudije zamenici.

2. Cak i nakon isteka svog mandata sudije nastavak­ljaju da rade na predmetima u kojima su ucestvovali u razmatra­nju osnovanosti zahteva.

Pravilo 27.

(odbori)

1. Osnivaju se odbori sastav­ljeni od tri sudije koji pripadaju istom odelenju prema clanu 27. stavu 1. Konvencije. Nakon konsultacija s predsednicima odelenja, predsednik Suda odlucuje o broju odbora koje treba osnovati.

2. Odbori se osnivaju za period od dvanaest meseci rotacijom clanova svakog odelenja, osim predsednika odelenja.

3. Sudije odelenja koji nisu clanovi odbora mogu biti pozvani da preuzmu mesto clanova koji su spreceni.

4. Svakom odboru predseda clan koji ima prvenstvo u odelenju.

Pravilo 28.

(sprecenost, povlacenje ili izuzece)

1. Sudija koji je sprecen da ucestvuje u zaseda­nju obavestice sto je pre moguce predsednika veca.

2. Sudija ne sme ucestvovati u razmatra­nju bilo ko­g predmeta u kojem ima licni interes ili u kojem je pre postupao bilo kao agent, advokat ili savetnik strane ili lica koje ima interes u tom predmetu, ili kao clan nekog suda ili istraznog organa, ili u bilo kojem drugom svojstvu.

3. Ako se sudija povuce iz jednog od navedenih razloga, ili zbog nekog posebnog razloga, on ce o tome obavestiti predsednika veca, koji donosi odluku o ­nje­govom izuzecu.

4. Ako predsednik veca smatra kako postoji razlog da se sudija povuce, konsultovace se s tim sudijom. U slucaju neslaga­nja odlucuje vece.

Pravilo 29.

(ad hoc sudije)

1. Ako je sudija koji je izabran u ime zainteresovane ugovorne strane sprecen da zaseda u vecu ili ako se povuce, predsednik veca poziva tu stranu da u roku od trideset dana naznaci zeli li imenovati za clana veca nekog drugog izabranog sudiju ili, kao ad hoc sudiju, bilo koje drugo lice koje ima kvalifikacije koje se traze u clanu 21. stavu 1. Konvencije i ako to ucini, da istovremeno navede ime tog lica. Isto se pravilo primenjuje ako je tako imenovano lice spreceno ili se povuce.

2. Smatra se da je zainteresovana ugovorna strana odustala od svog prava na takvo imenova­nje ako ne odgovori u roku od trideset dana.

3. Ad hoc sudija polaze zakletvu ili daje svecanu izjavu, predvidjenu u pravilu 3, na otvara­nju prvog zaseda­nja koje je zakazano radi razmatra­nja predmeta nakon sto je imenovan. Taj cin ce se zabeleziti u zapisnik.

Pravilo 30.

(zajednicki interes)

1. Ako nekoliko podnosilaca zahteva ili tuzenih ugovornih strana imaju zajednicki interes predsednik Suda ih moze pozvati da se dogovore i imenuju samo jednog izabranog sudiju ili ad hoc sudiju u skladu s clanom 27. stavom 2. Konvencije. Ako se strane ne mogu dogovoriti, predsednik ce izmedju lica koja su te strane predlozile za sudije zrebom odabrati sudiju koji ce zasedati po sluzbenoj duznosti.

2. U slucaju spora u vezi postoja­nja zajednickog interesa odlucuje Sud na plenarnoj sednici.

DEO II.

POSTUPAK

Glava I.

Opsta pravila

Pravilo 31.

(mogucnost odstupanja u posebnim slucajevima)

Odredbe ovog dela ne sprecavaju Sud da odstupi od ­njih radi razmatra­nja pojedinog predmeta, nakon sto se konsultuje sa stranama, kad je to potrebno.

Pravilo 32.

(uputstva za postupanje)

Predsednik Suda moze izdati uputstva za postupa­nje, posebno u vezi s pita­njima kao sto su prisutnost na raspravama i podnose­nje podnesaka i drugih dokumenata.

Pravilo 33.

(javnost postupka)

1. Rasprave su javne, osim ako, u skladu sa stavom 2. ovog pravila, vece u izuzetnim okolnostima odluci drugacije, bilo na vlastitu inicijativu ili na zahtev strane ili nekog drugog zainteresovanog lica.

2. Stampa i javnost se mogu isk­ljuciti sa cele rasprave ili jednog ­njenog dela u interesu morala, javnog reda ili nacionalne betbednosti u demokratskom drustvu, kad tako zahtevaju interesi malo­letnika ili zastita privatnog zivota strana, ili u meri koja je, po mis­lje­nju veca, nuzno potrebna u posebnim okolnostima kad bi javnost stetila interesima pravde.

3. Nakon re­gistracije zahteva, svi dokumenti polozeni u Sekretarijatu, osim onih polozenih u okviru pre­govora o prijate­ljskom resenju predvidjenih u pravilu 62, su dostupni javnosti, osim ako predsednik veca, iz razloga navedenih u stavu 2. ovog pravila, odluci drugacije, bilo na vlastitu incijativu, bilo na zahtev strane ili drugog zainteresovanog lica.

4. U zahtevu kojim se prema stavovima 1. ili 3. ovog pravila trazi tajnost, moraju se navesti razlozi i tacno odrediti trebaju li rasprava ili dokumenti, zavisno odd slucaja, biti nedostupni javnosti u celosti ili delomicno.

Pravilo 34.

(upotreba jezika)

1. Sluzbeni jezici Suda su engleski i francuski.

2. Pre ne­go sto se donese odluka o dozvoljenosti zahteva, sve komunikacije sa podnosiocima zahteva i svi podnesci podnosioca zahteva ili njihovih zastupnika prema clanu 34. Konvencije, ako nisu na jednom od sluzbenih jezika suda, moraju biti na jednom od sluzbenih jezika ugovornih strana.

3. a) Sve komunikacije sa podnosiocima zahteva ili ­njihovim zastupnicima, kao i ­njihovi podnesci koji se ticu rasprave, ili koji su podneseni nakon sto je predmet proglasen dozvoljenim, moraju biti na jednom od sluzbenih jezika Suda, osim ako predsednik veca dozvoli nastavak upotrebe sluzbenog jezika ugovorne strane.

b) Ako je takva dozvola data, sekretar preduzima sve sto je potrebno za usmeni ili pismeni prevod podneska ili izjavu podnosioca zahteva.

4. a) Sve komunikacije sa ugovornim stranama ili trecim stranama, kao i njihovi podnesci, moraju biti na jednom od sluzbenih jezika Suda. Predsednik veca moze dozvoliti upotrebu nesluzbenog jezika.

b) Ako je takva dozvola data, strana koja je postavila taj zahtev ce obezbediti prevodje­nje usmenih podnesaka ili pismenih izjava na engleski ili francuski i snosice troskove prevodje­nja.

5) Predsednik veca moze pozvati tuzenu ugovornu stranu da obezbedi prevod svog pismenog podneska na sluzbeni jezik te strane kako bi podnosiocu zahteva olaksala razumeva­nje tih podnesaka.

6. Svedoci, vestaci i druga lica koja se pojave pred Sudom se mogu koristiti svojim jezikom ako ne znaju dovo­ljno ni jedan od dva sluzbena jezika. U tom slucaju sekretar preduzima sve sto je potrebno za prevodje­nje.

Pravilo 35.

(zastupanje ugovornih strana)

Ugovorne strane zastupaju agenti, koji mogu kao pomoc­nike imati advokate ili savetnike.

Pravilo 36.

(zastupanje podnosioca zahteva)

1. Lica, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca mogu u pocetku sami dostaviti zahteve prema clanu 34. Konvencije ili putem zastupnika imenovanog prema stavu 4. ovog pravila.

2. Nakon obavestenja o zahtevu koji se dostav­lja tuzenoj ugovornoj strani prema pravilu 54. stavu 3. b), predsednik veca moze odrediti da podnosilac zahteva bude zastupan u skladu sa stavom 4. ovog pravila.

3. Podnosilac zahteva mora biti tako zastupan na svakoj raspravi koju vece odluci da odrzi ili u svrhu postupka nakon odluke kojom se zahtev proglasava dozvoljenim, osim ako predsednik veca odluci drugacije.

4. a) Zastupnik podnosioca zahteva mora biti advokat koji je ovlascen da se bavi advokaturom u bilo kojoj ugovornoj strani i koji ima prebivaliste u jednoj od ­njih, ili bilo koje drugo lice koje odobri predsednik veca.

b) Predsednik veca moze, kada bi zastupa­nje inace bilo obavezno, da dozvoli podnosiocu zahteva da sam zastupa svoj predmet, s tim da mu, ako je to potrebno, pomaze advokat ili drugi odobreni zastupnik.

c) U izuzetnim okolnostima i u svakoj fazi postupka, predsednik veca moze, kad smatra da okolnosti ili postupa­nje advokata ili druga lica koja su imenovana prema predhodnim tackama to zahtevaju, odrediti da taj advokat ili to lice vise ne moze zastupati ili pomagati podnosiocu zahteva i da podnosilac zahteva treba traziti drugog zastupnika.

5. Advokat ili drugi odobreni zastupnik, ili licno podnosilac zahteva ukoliko trazi dozvolu da sam zastupa svoj predmet, mora imati odgovarajuce zna­nje jednog od sluzbenih jezika Suda. Predsednik veca, medjutim, moze da dozvoli upotrebu nesluzbenog jezika prema pravilu 34. stavu 3.

Pravilo 37.

(saopstenja, obavestenja i pozivi)

1. Smatra se da su saopstenja ili obavestenja upucene agentima ili advokatima strana upucene stranama.

2. Ako u odnosu na bilo koje saopstenje, obavestenje ili poziv upucen licima osim zastupnika ili advokata strana, Sud smatra potrebnom pomoc vlade drzave na cijem podrucju takva saopstenja, obavestenja ili pozivi trebaju proizvesti dejstvo, predsednik Suda ce se obratiti direktno toj vladi kako bi dobio potrebnu pomoc.

3. Isto pravilo se primenjuje kad Sud zeli da provede ili organizuje istragu na mestu dogadjaja kako bi utvrdio ci­njenice ili pribavio dokaze ili kad naredi pojav­ljiva­nje lica koje ima prebivaliste ili koja ce morati da prodje tim podrucjem.

Pravilo 38.

(pismeni podnesci)

1. Pismeni podnesci ili drugi dokumenti se ne mogu podneti nakon isteka roka koji odredi predsednik veca ili sudija izvestilac, zavisno od slucaja, u skladu s ovim Poslovnikom. Pismeni podnesci ili drugi dokumenti koji su podneseni izvan tog roka ili suprotno bilo kojem uputstvu za postupa­nje donesenom prema pravilu 32. nece se uvrstiti u spis predmeta, osim ako predsednik veca odluci drugacije.

2. U svrhu postova­nja roka iz stava 1. datum podnose­nja dokumenta je datum predaje preporucene posi­ljke ili, ako nema takvog datuma, stvarni datum prijema u Sekretarijatu.

Pravilo 39.

(privremene mere)

1. Vece, ili, kad je to primereno, ­nje­gov predsednik moze, na zahtev strane ili svakog drugog zainteresovanog lica, ili na vlastitu inicijativu, odrediti stranama svaku privremenu meru za koju smatra da je treba doneti u interesu strana ili pravilnog vodje­nja postupka pred tim vecem.

2. O tim merama izvestava se Savet ministara.

3. Vece moze traziti informacije od strana o svakom pita­­nju koje je povezano s primenom bilo koje privremene mere koju je preporucilo.

Pravilo 40.

(hitno obavestenje o zahtevu)

U hitnom slucaju sekretar, uz ovlascenje predsednika veca, moze, bez stete za preduzima­­nje bilo koje­g drugog proceduralnog koraka i na svaki dostupan nacin, obavestiti zainteresovanu ugovornu stranu navedenu u zahtevu o podnose­­nju zahteva i o rezimeu ­­nje­govog sadrzaja.

Pravilo 41.

(prvenstvo predmeta)

Vece postupa po zahtevima prema redosledu kojim su postali spremni za ispitiva­­nje. Medjutim, ono moze odluciti da da prvenstvo nekom odredjenom zahtevu.

Pravilo 42.

(mere za pribavljanje dokaza)

1. Vece moze, na zahtev strane ili trece strane, ili na vlastitu inicijativu, pribaviti sve dokaze za koje smatra da mogu dati razjasnjenje cinjenicnog stanja u predmetu. Vece moze, izmedju ostalog, da trazi od strana da dostave pismene dokaze i moze odluciti da saslusa kao svedoka ili vestaka ili u nekom drugom svojstvu svako lice za cije se svedocenje ili izjave cini verovatnim da ce mu pomoci u izvrsavanju njegovog zadatka.

2. Vece moze, u svakom trenutku tokom postupka, uputiti jednog ili nekoliko svojih clanova ili drugih sudija Suda da izvrse istragu, sprovedu uvidjaj ili pribave dokaze na neki drugi nacin. Ono moze imenovati nezavisne spoljne struc­­njake kako bi pomagali takvom izaslanstvu.

3. Vece moze zatraziti od svake licnosti ili ustanove po svom izboru da pribavi informacije, izrazi mis­­lje­­nje ili sastavi izvestaj o bilo kom odredjenom pitanju.

4. Strane pomazu Vecu ili njegovom izaslanstvu u sprovodjenju svih mera za pribavljanje dokaza.

5. Kad bude izradjen izvestaj ili preduzeta neka druga mera u skladu s predhodnim stavovima na zahtev podnosioca zahteva ili tuzene ugovorne strane, nastale troskove snosi ta strana, osim ako vece odluci drugacije. U ostalim slucajevima vece odlucuje hoce li takve troskove snositi Savet Evrope ili ce se oni dosuditi na teret podnosioca zahteva ili treceg lica na ciji je zahtev izradjen izvestaj ili preduzeta druga mera. Troskove u svakom slucaju odmerava predsednik veca.

Pravilo 43.

(spajanje i zajednicko ispitivanje zahteva)

1. Vece moze, bilo na zahtev strana ili na vlastitu inicijativu, narediti da se spoje dva ili vise zahteva.

2. Predsednik veca moze, nakon konsultacija sa stranama, narediti da se postupak povodom zahteva dodeljenih istom vecu sprovede istovremeno, bez prejudiciranja odluke veca o spajanju zahteva.

Pravilo 44.

(brisanje i ponovo stavljanje na listu)

1. Kad ugovorna strana koja je podnosilac zahteva obavesti sekretara o svojoj nameri da odustane od zahteva, vece moze brisati zahtev sa sudske liste prema clanu 37. Konvencije, ako se druga ugovorna strana ili zainteresovane strane u tom predmetu sloze s takvim prekidom.

2. Odluka o brisanju s liste zahteva koji je proglasen nedozvoljenim donosi se u obliku presude. Predsednik veca dostavlja tu presudu, nakon sto postane konacna, Komitetu ministara kako bi se omogucilo da ovaj nadgleda, u skladu s clanom 46. stavom 2. Konvencije, izvrsenje svake obaveze uz koju moze biti vezano odustajanje od zahteva, prijateljsko resenje ili drugo resenje predmeta.

3. Kad je zahtev brisan s liste, o troskovima odlucuje Sud. Ako su u odluci o brisanju zahteva koji nije proglasen dozvoljenim dosudjeni troskovi, predsednik veca dostavlja odluku Komitetu ministara.

4. Sud moze vratiti zahtev na listu ako zakljuci da izuzetne okolnosti opravdavaju takav postupak.

Glava II.

Pokretanje postupka

Pravilo 45.

(potpisi)

1. Svi zahtevi prema clanu 33. ili 34. Konvencije moraju se podneti u pismenom obliku i potpisati od strane podnosioca ili njegovog opunomocenika.

2. Ako zahtev podnosi nevladina organizacija, Organizacija ili grupa pojedinaca, mora ga potpisati lice koje je ovlasceno za zastupanje takve organizacije ili grupe. Vece ili odbor odlucuje da li su lica koja su potpisala zahtev ovlascena za to ili nisu.

3. Ako podnosioc ima opunomocenika u skladu s pravilom 36, ovaj mora priloziti punomoc ili ovlascenje u pismenom obliku.

Pravilo 46.

(sadrzaj medjudrzavnog zahteva)

Ugovorna strana ili strane koje nameravaju da podnesu predmet Sudu na osnovu clana 33. Konvencije dostavljaju Sekretarijatu zahtev u kojem navode:

a) ime ugovorne strane protiv koje se zahtev podnosi;

b) izjava o cinjenicama;

c) izjava o navodnoj povredi (navodnim povredama) Konvencije i merodavnim argumentima;

d) izjava o ispunjenju uslova dozvoljenosti (iscrpljenje svih rapolozivih domacih pravnih sredstava i pravila u periodu od sest meseci) iz clana 35. stava 1. Konvencije;

e) predmet zahteva i opsti navod svih zahteva za pravednu naknadu koji su eventualno podnesenih prema clanu 41. Konvencije u ime navodno ostecene strane ili strana; i

f) ime i adresu lica ili vise lica koja su imenovana kao agenti;

i u spisu dostavljaju

g) kopije svih merodavnih dokumenata i posebno sudskih ili drugih odluka, koje se odnose na predmet zahteva.

Pravilo 47.

(sadrzaj pojedinacnog zahteva)

1. Svaki zahtev prema clanu 34. Konvencije se podnosi na obrascu koji salje Sekretarijat, osim ako predsednik odelenja o kojem je rec odluci drugacije. Potrebno je navesti:

a) ime, datum rodjenja, drzavljanstvo, pol, zanimanje i adresu podnosioca;

b) ime, zanimanje i adresu opunomocenika, ako on postoji;

c) ime ugovorne strane ili strana protiv kojih se podnosi zahtev;

d) kratka izjava o cinjenicama;

e) kratka izjava o navodnim povredama Konvencije i merodavnim argumentima;

f) kratka izjava o tome da li su ispunjeni uslovi dozvoljenosti (iscrpljenje svih rapolozivih domacih pravnih sredstava i pravila u periodu od sest meseci) u skladu s odredbama clana 35. stava 1. Konvencije;

g) predmet zahteva, kao i generalno sve zahteve za pravednom nadoknadom koje bi podnosilac eventualno hteo da podnese prema clanu 41. Konvencije, i u spisu dostaviti:

h) kopije svih dokumenata, posebno sudskih ili drugih odluka, koje se odnose na predmet zahteva.

2. Podnosilac mora nadalje:

a) dostaviti podatke, posebno dokumente i odluke koje se navode u stavu 1.h) ovog pravila, kako bi bilo ocigledno da su ispunjeni uslovi dozvoljenosti (iscrpljenje svih rapolozivih domacih pravnih sredstava i pravila u periodu od sest meseci) prema clanu 35. stavu 1. Konvencije, i

b) navesti da li je vec podneo svoj zahtev u bilo kom drugom postupku medjunarodne istrage ili resavanja.

3. Podnosioci koje ne zele da se njihov identitet otkrije moraju to navesti i dostaviti izjavu s obrazlozenjem razloga za odstupanje od uobicajenog pravila o javnosti podataka i postupka pred Sudom. Predsednik veca moze odobriti anonimnost u izuzetnim i propisno opravdanim slucajevima.

4. Ako uslovi iz stava 1. i 2. ovog pravila nisu ispu­­njeni, moze se dogoditi da zahtev ne bude registrovan i da ga Sud ne razmatra.

5. Datumom podnosenja zahteva smatra se u pravilu datum prvog obracanja Sudu u kojem je podnosilac, cak i skraceno, izlozio predmet zahteva. Sud moze, medjutim, iz opravdanih razloga odluciti da se kao datum podnosenja zahteva smatra neki drugi datum.

6. Podnosilac mora obavestiti Sud o svakoj promeni adrese i o svim okolnostima koje su merodavne za zahtev.

Glava III.

Sudije izvestioci

Pravilo 48.

(medjudrzavni zahtevi)

1. Kad je zahtev podnesen prema clanu 33. Konvencije, vece koje je osnovano kako bi razmotrilo predmet odredice jednog ili vise svojih sudija za sudije izvestioce, koji ce podneti izvestaj o dozvoljenosti kad budu primljeni pismeni podnesci zainteresovanih ugovornih strana. Koliko god je to moguce, na taj izvestaj se primenjuje pravilo 49. stav 4.

2. Nakon sto zahtev podnesen prema clanu 33. Konvencije bude proglasen dozvoljenim, sudija ili sudije izvestioci ce podneti izvestaje, nacrte i druge dokumente koji mogu pomoci u vecu u izvrsavanju njegovih funkcija.

Pravilo 49.

(pojedinacni zahtevi)

1. Kad je zahtev podnesen prema clanu 34. Konvencije, predsednik odelenja kojem je predmet dodeljen odredjuje sudiju izvestioca, koji ce ispitati zahtev.

2. Tokom ispitivanja zahteva sudije izvestioci:

a) mogu zatraziti od strana da u odredjenom roku dostave sve podatke koji su vezani za cinjenice, dokumente ili druge materijale koje smatraju merodavnima;

b) odlucuju treba li zahtev razmotriti u odboru ili u vecu, vodeci racuna o odluci predsednika odelenja koji moze naloziti da se predmet razmatra u vecu.

3. Kad se predmet razmatra u odboru u skladu s clanom 28. Konvencije, izvestaj sudije izvestioca sadrzi:

a) kratku izjavu o merodavnim cinjenicama;

b) kratku izjavu o razlozima koji su doveli do predloga da se zahtev proglasi nedozvoljenim ili da se brise sa liste.

4. Kad se predmet razmatra u vecu na osnovu clana 29. stava 1. Konvencije, izvestaj suda izvestioca sadrzi:

a) izjavu o merodavnim cinjenicama, ukljucujuci svaku informaciju koja je dobijena prema stavu 2. ovog pravila;

b) navodjenje pitanja koja taj zahtev postavlja u odnosu na Konvenciju;

c) predlog o dozvoljenosti i o svakoj drugoj meri koju treba preduzeti, a, ako je potrebno, i privremeno misljenje o osnovanosti zahteva.

5. Nakon sto se zahtev podnesen prema clanu 34. Konvencije proglasi dozvoljenim, sudija izvestilac podnosi izvestaje, nacrte i druge dokumente koji mogu pomoci vecu u izvrsavanju njegovih funkcija.

Pravilo 50.

(postupak pred velikim vecem)

Kad je predmet podnesen velikom vecu, bilo na osnovu clana 30. ili na osnovu clana 43. Konvencije, predsednik velikog veca odredjuje za sudiju ili sudije izvestioce jednog ili, u slucaju medjudrzavnog zahteva, jednog ili vise svojih clanova.

Glava IV.

Postupak o dozvoljenosti

Medjudrzavni zahtevi

Pravilo 51.

1. Kad je zahtev podnesen prema clanu 33. Konvencije, predsednik Suda odmah obavestava o zahtevu tuzenu ugovornu stranu i dodeljuje zahtev jednom od odelenja.

2. U skladu s pravilom 26. stavom 1. a), sudije koje su izabrane u ime ugovornih strana koje su podnosioci zahteva i tuzenih ugovornih strana su po sluzbenoj duznosti clanovi veca koje je osnovano radi razmatranja tog predmeta. Ako je zahtev podnelo nekoliko ugovornih strana ili ako se prema pravilu 43. stavu 2. zajednicki razmatraju zahtevi istog sadrzaja, koje je podnelo nekoliko ugovornih strana, primenjuje se pravilo 30.

3. Prilikom dodele odredjenog predmeta odelenju, predsednik odelenja osniva vece u skladu s pravilom 26. stavom 1 i poziva tuzenu ugovornu stranu da u pismenom obliku podnese svoj obrazlozenje o dozvoljenosti zahteva. Tako dobijeno obrazlozenje sekretar dostavlja ugovornoj strani koja je podnela zahtev, a koja moze kao odgovor podneti svoja pismena obrazlozenja.

4. Pre ne­go sto donese odluku o dozvoljenosti zahteva, vece moze odluciti da pozove strane da podnesu dopunska obrazlozenja u pismenom obliku.

5. Rasprava o dozvoljenosti zahteva ce se odrzati ako jedna ili vise zainteresovanih ugovornih strana to zahteva ili ako tako odluci vece na vlastitu inicijativu.

6. Nakon sto se konsultuje sa stranama, predsednik veca odredjuje pismeni, a prema potrebi, i usmeni postupak i u tu svrhu odredjuje rokove za podnose­nje pismenih obrazlozenja.

7. Tokom vecanja vece razmatra izvestaj koje podnese sudija ili sudije izvestioci prema pravilu 48. stavu 1.

Pojedinacni zahtevi

Pravilo 52.

(dodela zahteva odelenjima)

1. Predsednik Suda dodeljuje svaki zahtev koji je podnesen prema clanu 34. Konvencije u rad nekom od odelenja i pri tom nastoji da obezbedi pravednu raspodelu predmeta po odelenjima.

2. Predsednik odredjenog odelenja osniva vece od sedam sudija predvidjeno clanom 27. stavom 1. Konvencije, u skladu s pravilom 26. stavom 1, nakon sto je odluceno da ce se zahtev razmatrati u vecu.

3. Do osnivanja veca u skladu s predhodnim stavom, predsednik odelenja vrsi sve nadleznosti koje ovaj Poslovnik daje predsedniku veca.

Pravilo 53.

(postupak pred odborom)

1. Tokom vecanja odbor razmatra izvestaj koje podnese sudija izvestilac prema pravilu 49. stavu 3.

2. Ako nije clan odbora, sudija izvestilac moze biti pozvan da bude prisutan vecanju odbora.

3. U skladu s clanom 28. Konvencije, odbor moze jednoglasnom odlukom proglasiti zahtev nedozvoljenim ili ga brisati sa sudske liste predmeta, kad se takva odluka moze doneti bez daljnjeg razmatranja. Ta odluka je konacna.

4. Ako se ne donese odluka na osnovu stava 3. ovog pravila, zahtev se dostav­lja vecu koje je osnovano prema pravilu 52. stavu 2. da razmotri taj predmet.

Pravilo 54.

(postupak pred vecem)

1. Tokom veca­nja vece razmatra izvestaj koji podnese sudija izvestilac prema pravilu 49. stavu 4.

2. Vece moze tom prilikom proglasiti zahtev nedozvoljenim ili ga brisati sa sudske liste predmeta.

3. Ako tako ne odluci, vece moze:

a) zatraziti od strana da dostave sve podatke vezane uz ci­njenice, dokumente ili druge materijale koje smatra merodavnim;

b) obavestiti tuzenu ugovornu stranu o zahtevu i pozvati je da podnese pismeno obrazlozenje na zahtev;

c) pozvati strane da podnesu dopunska obrazlozenja u pismenom obliku.

4. Pre ne­go donese odluku o dozvoljenosti zahteva, vece moze, bilo na zahtev strana ili na vlastitu inicijativu, odluciti da odrzi raspravu. U tom slucaju, osim ako bi vece izuzetno odlucilo drugacije, strane se pozivaju da se izjasne o pita­njima koja nastaju u vezi s osnovanoscu zahteva.

5. Predsednik veca odredjuje tok postupka, uk­ljucujuci i rokove, u odnosu na sve odluke koje vece donese prema stavovima 3. i 4. ovog pravila.

Medjudrzavni i pojedinacni zahtevi

Pravilo 55.

(prigovori o nedozvoljenosti)

Tuzena ugovorna strana mora svaki prigovor o nedozvoljenosti, utoliko ukoliko joj to dopustaju priroda prigovora i okolnosti, podneti u svojim pismenim ili usmenim obrazlozenjima o dozvoljenosti zahteva, podnesenima kako je to propisano u pravilu 51. ili 54, zavisno od slucaja.

Pravilo 56.

(odluka veca)

1. U odluci veca se navodi da li je donesena jednoglasno ili vecinom glasova, a uz nju ili nakon nje daje se obrazlozenje.

2. Odluku veca podnosiocu zahteva i zainteresovanoj ugovornoj strani ili stranama saopstava sekretar.

Pravilo 57.

(jezik odluke)

1. Sud donosi sve odluke na engleskom ili francuskom, osim ako odluci da se neka odluka donese na oba sluzbena jezika. Donete odluke su dostupne javnosti.

2. Objavljivanje takvih odluka u sluzbenoj zbirci Suda, kako je to propisano u pravilu 78, vrsi se na oba sluzbena jezika Suda.

Glava V.

Postupak nakon prihvatanja zahteva

Pravilo 58.

(medjudrzavni zahtevi)

1. Nakon sto je vece odlucilo da prihvati zahtev koji je podnesen prema clanu 33. Konvencije, predsednik veca, nakon konsultacija sa zainteresovanim ugovornim stranama, odredjuje rokove za podnosenje pismenih obrazlozenja o osnovanosti zahteva i za predlaganje svih dopunskih dokaza. Predsednik, medjutim, moze, uz saglasnost zainteresovanih ugovornih strana, odrediti da se nece provesti pismeni postupak.

2. Rasprava o osnovanosti zahteva odrzava se ako to zatrazi jedna ili vise zainteresovanih ugovornih strana ili ako vece tako odluci na vlastitu inicijativu. Predsednik veca odredjuje usmeni postupak.

3. Tokom vecanja vece razmatra sva izvestaje, nacrte i druge dokumente koje podnese sudija ili sudije izvestioci prema pravilu 48. stavu 2.

Pravilo 59.

(pojedinacni zahtevi)

1. Nakon sto vece odluci da prihvati zahtev koji je podnesen prema clanu 34. Konvencije, ono moze pozvati strane da podnesu nove dokaze i pismene podneske.

2. Rasprava o osnovanosti zahteva se odrzava ako tako odluci vece na vlastitu inicijativu ili – ako u postupku o dozvoljenosti prema pravilu 54. stavu 4. nije odrzana rasprava i o osnovanosti zahteva – ako to zatrazi jedna od strana. Medjutim, vece moze izuzetno odluciti da odrzava­nje rasprave nije potrebno za obavljanje njegovih funkcija prema clanu 38. stavu 1. Konvencije.

3. Predsednik veca, kad je to primereno, odredjuje pismeni i usmeni postupak.

4. Tokom vecanja vece razmatra sva izvestaje, nacrte i druge dokumente koje podnese sudija izvestilac prema pravilu 49. stavu 5.

Pravilo 60.

(zahtevi za pravednu naknadu)

1. Svaki zahtev za pravednu naknadu prema clanu 41. Konvencije treba ugovorna strana koja je podnosilac zahteva ili podnosioci zahteva izneti, osim ako predsednik veca odredi drugacije, u pismenom podnesku o osnovanosti zahteva ili, ako takav pismeni podnesak nije podnesen, u posebnom dokumentu koji se podnosi najkasnije dva meseca nakon donose­nja odluke o dozvoljenosti zahteva.

2. Treba dostaviti pojedinosti svih zahteva navedene po stavovima, zajedno s merodavnom dokumentacijom ili potvrdama, jer u protivnom vece moze odbaciti zahtev u celosti ili delomicno.

3. Vece moze, tokom celog postupka, pozvati svaku stranu da podnese primedbe na zahtev za pravednu naknadu.

Pravilo 61.

(intervencija trece strane)

1. Sekretar obavestava svaku ugovornu stranu ciji je drzav­ljanin podnosilac zahteva u odredjenom predmetu, kao i tuzenu ugovornu stranu ili strane, prema pravilu 56. stavu 2., o odluci kojom se zahtev proglasava dozvoljenim.

2. Kad neka ugovorna strana zeli da ostvari svoje pravo na podnose­nje pismenih podnesaka ili da ucestvuje na usmenoj raspravi, na osnovu clana 36. stava 1. Konvencije, predsednik veca odredjuje postupak koji treba primeniti.

3. U skladu s clanom 36. stavom 2. Konvencije, predsednik veca moze, u interesu pravilnog sudjenja, pozvati ili dozvoliti svakoj ugovornoj strani koja nije strana u postupku, ili svakom zainteresovanom licu koje nije podnosilac zahteva, da podnese pismeni podnesak ili da, u izuzetnim slucajevima, ucestvuje na usmenoj raspravi. Zahtevi za odobrenje u tu svrhu moraju sadrzavati propisno obrazlozenje i moraju biti podneseni na jednom od sluzbenih jezika, u razumnom roku nakon odredjivanja pismenog postupka.

4. Na svaki poziv ili odobrenje koje je navedeno u stavu 3. ovog pravila primenjuju se svi uslovi, ukljucujuci i rokove, koje odredi predsednik veca. U slucaju nepridrzavanja tih uslova, predsednik moze odluciti da se obrazlozenja ne unesu u spis predmeta.

5. Pismeni podnesci podneseni u skladu s ovim pravilom podnose se na jednom od sluzbenih jezika, osim kad je dozvoljena upotreba nekog drugog jezika prema pravilu 34. stavu 4. Sekretar ta obrazlozenja prosledjuje stranama koje imaju pravo da kao odgovor podnesu svoje pismene podneske, pridrzavajuci se svih uslova, uk­ljucujuci i rokove, koje je odredio predsednik veca.

Pravilo 62.

(prijateljsko resenje)

1. Nakon sto je zahtev proglasen dozvoljenim, sekretar, delujuci prema uputstvima veca ili njegovog predsednika, stupa u vezu sa stranama radi postizanja prijateljskog resenja u skladu s clanom 38. stavom 1. b) Konvencije. Vece preduzima sve korake koji se cine primerenim kako bi olaksalo postiza­nje takvog resenja.

2. U skladu s clanom 38. stavom 2. Konvencije, pregovori o prijateljskom resenju ce biti tajni i nece biti na stetu argumenata strana u sporu pred Sudom. U postupku u sporu ne moze se pozivati ili oslanjati ni na kakvo pismeno ili usmeno saopstenje ni na bilo kakvu ponudu ili ustupak ucinjen u okviru pokusaja postizanja prijateljskog resenja.

3. Ako sekretar obavesti vece da su strane prihvatile prijateljsko resenje, ono ce, nakon sto se uveri da je resenje postignuto na osnovu postovanja ljudskih prava priznatih Konvencijom i dodatnim protokolima, izbrisati predmet sa sudske liste u skladu s pravilom 44. stavom 2.

Glava VI.

Rasprava

Pravilo 63.

(vodjenje rasprave)

1. Predsednik veca rukovodi raspravom i odredjuje red prema kojem ce se agentima i advokatima ili savetnicima strana dati rec.

2. Kad izaslanstvo veca prema pravilu 42. odrzava raspravu za utvrdjivanje cinjenica, raspravom rukovodi sef izaslanstva, a izaslanstvo ima sve nadleznosti koje su dodeljene vecu Konvencijom ili ovim Poslovnikom.

Pravilo 64.

(izostanak s rasprave)

Kad, bez predocenja potrebnog razloga, strana izostane sa rasprave, vece moze ipak produziti s raspravom ako smatra da bi to bilo u skladu s pravilnim sudjenjem.

Pravilo 65.

(pozivanje svedoka, vestaka i drugih lica; troskovi njihovog pojavljivanja)

1. Svedoke, vestake i druga lica za koja vece ili predsednik veca odluci da ce biti saslusani, poziva sekretar.

2. U pozivu se navodi:

a) predmet o kom je rec;

b) predmet ispitivanja, nalaz vestaka ili druge mere koje je naredilo vece ili predsednik veca,

c) sve odredbe u vezi sa isplatom troskova pozvanom licu.

3. Ako se odredjena lica pojave na zahtev ili u ime podnosioca zahteva ili tuzene ugovorne strane, troskove njihovog pojavljivanja snosi ta strana, osim ako vece drugacije odluci. U ostalim slucajevima vece odlucuje da li ce te troskove snositi savet Evrope ili ce se dosuditi na teret podnosioca zahteva ili trece strane na ciji se zahtev pozvano lice pojavilo. U svim slucajevima troskove odredjuje predsednik veca.

Pravilo 66.

(zakletva ili svecana izjava koju daju svedoci ili vestaci)

1. Nakon utvrdjivanja identiteta svedoka, a pre svedocenja, svaki svedok polaze sledecu zakletvu ili daje sledecu svecanu izjavu:

»Zaklinjem se« – ili »svecano izjavljujem na osnovu svoje casti i savesti« – »da cu govoriti istinu, celu istinu i nista osim istine«.

Taj cin ce se zabeleziti u zapisnik.

2. Nakon utvrdjivanja identiteta vestaka, a pre izvrsenja svog zadatka, svaki vestak polaze sledecu zakletvu ili daje sledecu svecanu izjavu:

»Zaklinjem se« – ili »svecano izjav­ljujem« – da cu svoju duznost vestaka obaviti casno i savesno.«

Taj cin ce se zabeleziti u zapisnik.

3. Ta zakletva se moze poloziti ili izjava dati pred predsednikom veca, ili pred sudijom, ili pred bilo kojim telom koje ima javne nadleznosti, a koje odredi predsednik.

Pravilo 67.

(prigovor svedoku ili vestaku; saslusanje lica radi informacije)

O sporu koji moze nastati zbog prigovora svedoku ili vestaku odlucuje vece. Ono moze radi informacije saslusati lice koje ne moze biti saslusano kao svedok.

Pravilo 68.

(pitanja tokom rasprave)

1. Svaki sudija moze postaviti pita­nja agentima, advokatima ili savetnicima strana, podnosiocu zahteva, svedocima i vestacima, kao i svim drugim licima koja se pojave pred vecem.

2. Agenti, advokati ili savetnici strana mogu, uz nadgledanje predsednika veca, ispitivati svedoke, vestake i druga lica na koja se odnosi pravilo 42. stav 1. U slucaju prigovora u vezi merodavnosti postavljenog pitanja, odlucuje predsednik veca.

Pravilo 69.

(izostanak, odbijanje svedocenja ili lazna izjava)

Ako, bez opravdanog razloga, svedok ili bilo koje drugo lice koje je propisno pozvano izostane ili odbije da da izjavu sekretar ce, nakon sto to od njega zatrazi predsednik veca, obavestiti o tome ugovornu stranu pod ciju jurisdikciju spada svedok ili drugo lice. Iste odredbe se primenjuju ako je svedok ili vestak, po mis­lje­nju veca, prekrsio zakletvu ili svecanu izjavu predvidjenu pravilom 66.

Pravilo 70.

(zapisnik rasprave)

1. Sekretar ce, ako vece tako odredi, saciniti zapisnik rasprave. Zapisnik sadrzi:

a) sastav veca na raspravi;

b) popis lica koja su se pojavile pred Sudom, tj. agenata, advokata i savetnika strana i svake trece strane koja ucestvuje na raspravi;

c) prezime, ime, svojstvo i adresu svakog svedoka, vestaka ili drugog saslusanog lica;

d) tekst datih izjava, postavljenih pitanja i datih odgovora;

e) tekst svih odluka koje su vece ili predsednik veca doneli tokom rasprave.

2. Ako je ceo ili deo zapisnika na nekom nesluzbenom jeziku, sekretar ce se, ako vece tako odredi, pobrinuti za njegovo prevodjenje na jedan od sluzbenih jezika.

3. Opunomocenici strana ce dobiti kopiju zapisnika kako bi mogli, uz nadgledanje sekretara ili predsednika veca, uraditi ispravke, ali takve ispravke nikada ne mogu uticati na smisao i znacenje onoga sto je navedeno. Sekretar ce, u skladu s uputstvima predsednika veca, odrediti rokove u tu svrhu.

4. Nakon sto bude tako isprav­ljen, zapisnik potpisuje predsednik i sekretar, cime je njegov sadrzaj potvrdjen.

Glava VII.

Postupak pred velikim vecem

Pravilo 71.

(primenjivost proceduralnih odredbi)

Sve odredbe koje uredjuju postupak pred vecima se primenjuju , mutatis mutandis, na postupak pred velikim vecem.

Pravilo 72.

(ustupanje nadleznosti od strane veca velikom vecu)

1. U skladu s clanom 30. Konvencije, kad se u predmetu pred vecem pojavi neko vazno pitanje koje utice na tumacenje Konvencije ili dodatnih protokola, ili ako resenje nekog pitanja pred vecem moze dovesti do rezultata koji je nespojiv sa ranije donesenom presudom Suda, vece moze, u bilo kom trenutku pre donosenja presude, ustupiti nadleznost velikom vecu, osim ako jedna od strana spora prigovori u skladu sa stavom 2. ovog pravila. Odluka o ustupa­nju ne treba biti obrazlozena.

2. Sekretar obavestava strane o nameri veca da ustupi nadleznost. Strane mogu u roku od mesec dana od dana tog obavestenja podneti sekretaru propisno obrazlozeni pismeni prigovor. Prigovor koji ne ispu­njava te uslove vece ce smatrati nevazecim.

Pravilo 73.

(zahtev strane da se predmet uputi velikom vecu)

1. U skladu s clanom 43. Konvencije, svaka strana u predmetu moze izuzetno, u roku od tri meseca od dana izricanja presude veca, dostaviti u pismenom obliku Sekretarijatu zahtev da se predmet uputi velikom vecu. Strana ce u svom zahtevu poblize odrediti vazno pitanje koje utice na tumacenje ili primenu Konvencije ili dodatnih protokola, ili ozbiljan problem opsteg znacenja, koji po njenom misljenju zasluzuje da ga razmotri veliko vece.

2. Vece petorice sastavljeno od pet sudija velikog veca, osnovano u skladu s pravilom 24. stavom 6., ce ispitati zahtev samo na osnovu postojeceg spisa predmeta. Ono ce prihvatiti zahtev samo ako smatra da taj predmet zaista izaziva takvo pita­nje ili problem. Odluka o odbijanju zahteva ne treba biti obrazlozena.

3. Ako vece petorice prihvati zahtev, veliko vece odlucuje u predmetu presudom.

Glava VIII.

Presuda

Pravilo 74.

(sadrzaj presude)

1. presuda predvidjena u clanovima 42. i 44. Konvencije sadrzi:

a) imena predsednika i ostalih sudija koji cine odredjeno vece kao i imena sekretara ili zamenika sekretara;

b) datume kad je usvojena i izrecena;

c) oznaku strana;

d) imena agenata, advokata ili savetnika strana;

e) opis sprovedenog postupka;

f) cinjenicno stanje;

g) rezime podnesaka strana;

h) pravnu osnovu;

i) izreku;

j) odluku, ako postoji, o troskovima;

k) broj sudija koji cine vecinu;

l) kad je to primereno, izjavu o tome koji je tekst verodostojan.

2. Svaki sudija koji je ucestvovao u razmatranju predmeta ima pravo da presudi doda svoje posebno misljenje, u skladu ili suprotno presudi, ili samo izjavu o neslaganju.

Pravilo 75.

(odluka o pravednoj naknadi)

1. Kad vece utvrdi da je doslo do povrede Konvencije ili dodatnih protokola, ono u istoj presudi donosi odluku o primeni clana 41. Konvencije ako je to pitanje, nakon sto se postavilo u skladu s pravilom 60., spremno za odluku; ako pitanje nije spremno za odluku, vece ce ga u celosti ili delomicno odloziti i odrediti daljnji postupak.

2. Radi donosenja odluke o primeni clana 41. Konvencije, vece ce, koliko je god to moguce, biti sastavljeno od istih sudija koji su odlucivali o osnovanosti predmeta. Kad nije moguce sastaviti izvorno vece, predsednik Suda ce popuniti ili sastaviti vece zrebom.

3. Pri dosudjivanju pravedne naknade na osnovu clana 41. Konvencije vece moze odrediti placa­nje kamate na dosudjeni iznos, ako se resenje ne sprovede u odredjenom roku.

4. Ako Sud bude obavesten da je postignut sporazum izmedju ostecenog i odgovorne ugovorne strane, on ce proveriti pravicnu prirodu sporazuma i, kad utvrdi da je sporazum pravican, izbrisati predmet s liste u skladu s pravilom 44. stavom 2.

Pravilo 76.

(jezik presude)

1. Sud donosi sve presude na engleskom ili francuskom, osim ako odluci da neku presudu donese na oba sluzbena jezika. Izrecene presude su dostupne javnosti.

2. Presude se objavljuju u sluzbenoj zbirci Suda, u skladu s pravilom 78., na oba sluzbena jezika.

Pravilo 77.

(potpisivanje, izricanje i obavestavanje o presudi)

1. Presudu potpisuju predsednik veca i sekretar.

2. Presudu moze na javnoj sednici procitati predsednik veca ili neki drugi sudija kojg on odredi. Agenti i opunomocenici strana ce biti na vreme upoznati s datumom sednice. U suprotnom, obavestenje predvidjeno u stavu 3. ovog pravila predstavlja izricanje presude.

3. Presuda se dostavlja Komitetu ministara. Sekretar salje overene kopije stranama, generalnom sekretaru Saveta Evrope, svakoj trecoj strani i svakom drugom licu kojeg se to direktno tice. Izvorni primerak, propisno potpisan i sa pecatom, deponuje se u arhiv Suda.

Pravilo 78.

(objava presuda i drugih dokumenata)

U skladu s clanom 44. stavom 3. Konvencije, konacne presude Suda se objav­ljuju, u primerenom obliku, za sto je odgovoran sekretar. Sekretar je uz to odgovoran za objavljivanje sluzbene zbirke odabranih presuda i odluka kao i svakog dokumenta za koji predsednik Suda smatra da bi ga bilo korisno objaviti.

Pravilo 79.

(zahtev za tumacenjem presude)

1. Svaka strana moze traziti tumace­nje presude u roku od godinu dana od izricanja presude.

2. Zahtev se dostavlja Sekretarijatu. U zahtevu se tacno navodi deo ili delovi izreke presude cije se tumacenje trazi.

3. Prvostepeno vece moze na vlastitu inicijativu odluciti da odbije zahtev ako nema razloga koji opravdava njegovo razmatranje. Kad nije moguce sastaviti prvostepeno vece predsednik Suda ce popuniti ili sastaviti vece zrebom.

4. Ako vece ne odbije zahtev, sekretar ga saopstava drugoj strani ili stranama i poziva ih da podnesu pismene podneske u roku koji odredi predsednik veca. Predsednik veca takodje odredjuje datum rasprave ako vece odluci da se ona odrzi. Vece odlucuje presudom.

Pravilo 80.

(zahtev za revizijom presude)

1. U slucaju da se otkrije neka cinjenica koja je po svojoj prirodi mogla bitno uticati na ishod spora i koja, kad je presuda bila donesena, nije bila poznata Sudu i nije razumno mogla biti poznata strani, ta strana moze, u roku od sest meseci nakon sto je stekla saznanje o toj cinjenici, zatraziti od Suda reviziju te presude.

2. U zahtevu treba navesti presudu cija se revizija trazi, kao i potrebne podatke da se pokaze kako su ispunjeni uslovi predvidjeni u stavu 1. U spisu zahteva se dostavlja kopija svih dokaza koji ga podupiru. Zahtev i podupiruci dokumenti se dostavljaju Sekretarijatu.

3. Prvostepeno vece moze na vlastitu inicijativu odluciti da odbije zahtev ako nema razloga koji bi opravdao njegovo razmatranje. Kad nije moguce sastaviti prvostepeno vece, predsednik Suda ce popuniti ili sastaviti vece zrebom.

4. Ako vece ne odbije zahtev, sekretar ga saopstava drugoj strani ili stranama i poziva ih da podnesu pismene podneske u roku koji odredi predsednik veca. Predsednik veca takodje odredjuje datum rasprave ako vece odluci da se ona odrzi. Vece odlucuje presudom.

Pravilo 81.

(ispravak gresaka u odlukama i presudama)

Ne dirajuci odredbe o reviziji presuda i o vracanju zahteva na listu, Sud moze, na vlastitu inicijativu ili na zahtev strane koji je podnesen u roku od mesec dana od izrica­nja odluke ili presude, da ispravi greske u pisanju i racunanju i ocigledne netacnosti.

Glava IX.

Savetodavna misljenja

Pravilo 82.

Na postupak za davanje savetodavnih mis­lje­nja, uz odredbe clanova 47., 48. i 49. Konvencije, Sud primenjuje odredbe koje slede. On primenjuje i druge odredbe ovog Poslovnika u meri u kojoj to smatra primerenim.

Pravilo 83.

Zahtev za savetodavnim misljenjem se dostav­lja Sekretarijatu. U ­njemu treba potpuno i celovito navesti pitanje o kojem se trazi misljenje Suda, kao i

a) datum kada je Komitet ministara usvojio odluku navedenu u clanu 47. stavu 3. Konvencije;

b) ime i adresu lica ili vise lica koje je Komitet ministara imenovao kako bi Sudu dale objasnjenja koja bi on mogao traziti.

U spisu zahteva trebaju biti i svi dokumenti za koje je verovatno da mogu razjasniti to pitanje.

Pravilo 84.

1. Nakon prijema zahteva, Sekretarijat upucuje po jedan njegov primerak svim clanovima Suda.

2. Sekretar obavestava ugovorne strane da je Sud spreman da primi njihove pismene podneske.

Pravilo 85.

1. Predsednik Suda odredjuje rokove za podnosenje pismenih obrazlozenja ili drugih dokumenata.

2. Pismeni podnesci ili drugi dokumenti se dostav­ljaju Sekretarijatu. Sekretar ih prosledjuje svim clanovima Suda, komitetu ministara i svakoj od ugovornih strana.

Pravilo 86.

Nakon zavrsetka pismenog postupka, predsednik Suda odlucuje da li ce ugovorne strane koje su podnele pismeni podnesak dobiti mogucnost da ih izloze na raspravi koja se odrzava u tu svrhu.

Pravilo 87.

Ako Sud smatra da zahtev za davanjem savetodavnog misljenja nije u okviru njegove savetodavne nadleznosti kako je definirana u clanu 47. Konvencije, on to izjav­ljuje u obrazlozenoj odluci.

Pravilo 88.

1. Savetodavno misljenje se donosi vecinom glasova u velikom vecu. U njemu se navodi broj sudija koji cine vecinu.

2. Svaki sudija moze, ako to zeli, misljenju suda priloziti svoje posebno misljenje, u skladu ili suprotno savetodavnom misljenju, ili samo izjavu o neslaganju.

Pravilo 89.

Predsednik Suda ili neki drugi sudija kojeg on odredi procitace na javnoj sednici savetodavno misljenje na jednom od dva sluzbena jezika Suda, s tim da se predhodno o tome obavesti Komitet ministara i svaka od ugovornih strana.

Pravilo 90.

Misljenje, ili svaku odluku donesenu prema pravilu 87., potpisuju predsednik Suda i sekretar. Originalni primerak, propisno potpisan i sa pecatom, se deponuje u arhiv Suda. Sekretar salje overene kopije Komitetu ministara, ugovornim stranama i generalnom sekretaru Saveta Evrope.

Glava X.

Pravna pomoc

Pravilo 91.

1. Predsednik veca moze, bilo na molbu podnosioca zahteva prema clanu 34. Konvencije ili na vlastitu inicijativu, odobriti besplatnu pravnu pomoc podnosiocu zahteva za zastupanje pred Sudom od trenutka zaprimanja pismenih obrazlozenja tuzene ugovorne strane o dozvoljenosti tog zahteva u skladu s pravilom 54. stavom 3. b), ili kad istekne rok za njihovo podnosenje.

2. Pridrzavajuci se pravila 96., kad je podnosiocu zahteva odobrena pravna pomoc za zastupanje pred vecem, to odobrenje vredi i za zastupanje pred velikim vecem.

Pravilo 92.

Pravna pomoc se odobrava samo ako predsednik veca ustanovi

a) da je to nuzno za pravilno odvijanje postupka pred vecem;

b) da podnosilac zahteva nema dovoljno finansijskih sredstava da snosi sve ili deo nastalih troskova.

Pravilo 93.

1. Radi utvrdjivanja imaju li podnosioci zahteva dovo­ljno finansijskih sredstava da snose sve ili deo nastalih troskova, od njih ce se traziti da ispune obrazac izjave, u kojoj ce navesti svoj prihod, imovinu i finansijske obaveze prema uzdrzavanim licima, ili svaku drugu finansijsku obavezu. Ta izjava treba biti overena od nadleznih domacih vlasti.

2. Od ugovorne strane koje se to tice trazi se da podnese svoja obrazlozenja u pismenom obliku.

3. Nakon sto zaprimi podatke iz stava 1. i 2. ovog pravila, predsednik veca odlucuje hoce li odobriti pravnu pomoc. Sekretar o tome obavestava zainteresovane strane.

Pravilo 94.

1. Nagrade se isplacuju advokatima ili drugim licima imenovanim u skladu s pravilom 36. stavom 4. Nagrade se mogu, zavisno od slucaju, isplatiti za usluge vise takvih zastupnika.

2. Pravna pomoc se moze odobriti kako bi pokrila ne samo nagradu opunomocenika, nego i putne troskove i dnevnice i druge potrebne troskove koje je imao podnosilac zahteva ili imenovani opunomocenik.

Pravilo 95.

U odluci kojom se odobrava pravna pomoc sekretar odredjuje:

a) iznos nagrada koje treba platiti u skladu s vazecim tarifama pravne pomoci;

b) iznos troskova koje treba platiti.

Pravilo 96.

Predsednik veca moze u svako doba, ako je uveren da vise nisu ispu­njeni uslovi navedeni u pravilu 92., opozvati ili izmeniti odluku o odobrenju pravne pomoci.

DEO III.

PRELAZNA PRAVILA

Pravilo 97.

(mandat sudija)

Trajanje mandata sudija koji su bili clanovi Suda na dan stupanja na snagu Protokola br. 11. uz Konvenciju racuna se od tog datuma.

Pravilo 98.

(predsednistvo odelenja)

Za period od tri godine nakon stupa­nja na snagu Protokola br. 11 uz Konvenciju,

a) dva predsednika odelenja koji nisu istovremeno podpredsednici Suda i podpredsednici odelenja se biraju na mandat od osamnaest meseci;

b) podpredsednici odelenja ne mogu odmah biti ponovo izabrani.

Pravilo 99.

(odnosi izmedju suda i komisije)

1. U predmetima koji su podneseni Sudu prema clanu 5. stavovima 4. i 5. Protokola br. 11 uz Konvenciju, Sud moze pozvati Komisiju da odredi jednog ili vise svojih clanova da ucestvuju u razmatranju predmeta pred Sudom.

2. U predmetima navedenim u predhodnom stavu, Sud ce razmotriti izvestaj Komisije koji je usvojen na osnovu ranije­g clana 31. Konvencije.

3. Osim ako predsednik veca odluci drugacije, sekretar ce navedeni izvestaj uciniti dostupnim javnosti sto je pre moguce nakon sto je predmet podnesen Sudu.

4. Ostali dokumenti koje sadrzi spis predmeta Komisije, u predmetima podnesenim Sudu prema clanu 5. stavovima 2. do 5. Protokola br. 11, ukljucujuci sve podneske i obrazlozenja, ostaju tajni, osim ako predsednik veca odluci drugacije.

5. U predmetima u kojima je Komisija prikupila dokaze ali nije mogla usvojiti izvestaj u skladu s predhodnim clanom 31. Konvencije, Sud razmatra zapisnike, dokumentaciju i misljenje izaslanstava Komisije koje proizilazi iz takvih istraga.

Pravilo 100.

(postupak pred vecem i velikim vecem)

1. U predmetima koji su upuceni Sudu prema clanu 5. stavu 4. Protokola br. 11 uz Konvenciju, vece petorice velikog veca osnovano u skladu s pravilom 24. stavom 6. odlucuje, samo na osnovu postojeceg spisa predmeta, da li ce o predmetu odlucivati vece ili veliko vece.

2. Ako o predmetu odlucuje vece, presuda veca je konacna, u skladu s clanom 5. stavom 4. Protokola br. 11, a pravilo 73. ovog Poslovnika se ne primenjuje.

3. Predmete upucene Sudu prema clanu 5. stavu 5. Protokola br. 11 predsednik Suda dostav­lja velikom vecu.

4. Za svaki predmet upucen velikom vecu prema clanu 5. stavu 5. Protokola br. 11, veliko vece se popunjava sudijema koji se odredjuju rotacijom u okviru jedne od grupa navedenih u pravilu 24. stavu 3, a predmeti se grupama dodeljuju naizmenicno.

Pravilo 101.

(odobrenje pravne pomoci)

Pridrzavajuci se pravila 96., u predmetima podnesenim Sudu prema clanu 5. stavovima 2. do 5. Protokola 11 uz Konvenciju, odobrenje pravne pomoci koje je dato podnosiocu zahteva u postupku pred Komisijom ili predhodnim Sudom ostaje na snazi u svrhu njegovog zastupanja pred Sudom.

Pravilo 102.

(zahtev za tumacenjem ili revizijom presude)

1. Kad strana trazi tumacenje ili reviziju presude koju je doneo predhodni Sud, predsednik Suda taj zahtev dodeljuje jednom od odelenja u skladu s uslovima koji su izneseni u pravilu 51, ili 52., zavisno od slucaju.

2. Predsednik odredjenog odelenja sastavlja novo vece za razmatra­nje zahteva, zanemarujuci pravilo 79. stav 3. i pravilo 80. stav 3.

3. Clanovi veca koje treba osnovati, po sluzbenoj duznosti su:

a) predsednik odelenja

i, bez obzira na to da li su clanovi odredjenog odelenja,

b) sudija izabran u ime svake zainteresovane ugovorne strane ili, ako je on sprecen, svaki sudija imenovan prema pravilu 29;

c) svaki sudija Suda koji je bio clan prvostepenog veca koje je donelo presudu u predhodnom Sudu.

4. a) Ostale clanove veca odredjuje predsednik odelenja zrebom iz reda clanova odredjenog odelenja.

b) Clanovi odelenja koji nisu tako odredjeni zasedaju u predmetu kao sudije zamenici.

DEO IV.

ZAVRSNE ODREDBE

Pravilo 103.

(izmena ili suspenzija pravila)

1. Svako pravilo ovog Poslovnika moze se izmeniti na osnovu predhodno podnesenog predloga, ako je takav predlog usvojen vecinom glasova svih clanova Suda na plenarnoj sednici Suda. Predlog za izmenu se daje u pismenom obliku sekretaru, najmanje mesec dana pre sednice na kojoj ce se o njemu raspravljati. Nakon prijema takvog predloga, sekretar o njemu obavestava sve clanove Suda sto je pre moguce.

2. Primena svakog pravila koje se odnosi na unutrasnji rad Suda moze se suspendovati na predlog nekog sudije, bez predhodnog obavestenja, ako odredjeno vece takvu odluku donese jednoglasno. Dejstvo suspenzije pravila je tada ograniceno na konkretan slucaj za koji je suspenzija predlozena.