Konvencije i protokoli

PROTOKOL PROTIV NEZAKONITE PROIZVODNJE I TRGOVINE VATRENIM ORUZJEM, NJEGOVIM DELOVIMA, KOMPONENTAMA I MUNICIJOM, KOJIM SE DOPUNJAVA KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA PROTIV MEDJUNARODNOG ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Podsecajuci na svoju rezoluciju broj 53/111 od 9 decembra 1998 u kojoj je odluceno da se na neodredjeno vreme uspostavi jedan ad-hoc komitet cija je svrha izrada savremene medjunarodne konvencije protiv medjunarodnog organizovanog kriminala i razmatranja izrade, ukoliko je potrebno, medjunarodnih instrumenata koji se ticu nezakonitog prometa zenama i decom, suzbijanja nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenog oruzja, delova i municije, i nezakonitog transportovanja imigranata, ukljucujuci tu i pomorski prevoz.

Podsecajuci takodje na svoju rezoluciju broj 54/126 od 17 decembra 1999 u kojoj se zahteva da ad-hoc Komitet za izradu konvencije protiv medjunarodnog organizovanog kriminala nastavi sa radom, u skladu sa rezolucijama 53/111 i 53/114 od 9 decembra 1998, i da taj rad ubrza kako bi ga dovrsila u 2000-toj godini.

Podsecajuci, dalje, na svoju rezoluciju broj 55/25 od 15 novembra 2000 kojom se usvaja Konvencija Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala, Protokol o sprecavanju, suzbijanju i kaznjavanju nezakonitog prometa licima, narocito zenama i decom, koja dopunjava Konvenciju Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala, i Protokol protiv krijumcarenja imigranata kopnom, morem i vazduhom, koji takodje dopunjava Konvenciju Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala,

Potvrdjujuci inherentno pravo na pojedinacnu i kolektivnu samoodbranu koje se priznaje u clanu 51 Povelje Ujedinjenih Nacija kojim se podrazumeva da i drzave takodje imaju pravo da nabavljaju oruzje kojim ce se braniti, i podrazumeva pravo svih naroda na samoopredeljenje, a narocito naroda pod kolonijalnom dominacijom ili tudjinskom dominacijom neke druge vrste, ili pod stranom okupacijom, kao i vaznost efikasnog ostvarivanja tog prava,

Prima k znanju izvestaj ad-hoc Komiteta za izradu konvencije protiv medjunarodnog organizovanog kriminala sa njegove dvadesete sednice i pohvaljuje ga za njegov rad;
Usvaja Protokol protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oruzjem, delovima i municijom, koji dopunjava Konvenciju Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala, i koji je dodat sadasnjoj rezoluciji i otvara ga za potpisivanje u sedistu Ujedinjenih Nacija u Njujorku;
Podstice sve drzave i regionalne ekonomske organizacije da sto pre potpisu i ratifikuju Konvenciju Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala i njene protokole, da bi se omogucilo brzo stupanje na snagu te Konvencije i njenih protokola.

Protokol protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oruzjem, njegovim delovima, komponentama i municijom, koji dopunjava Konvenciju Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala

Svesne hitne potreda se speci, suzbije i potpuno eliminise nezakonita proizvodnja i trgovina vatrenim oruzjem, njegovim delovima i municijom, zbog stetnih posledica koje ima na bezbednost svake drzave, regiona i sveta u celini, jer ugrozava drustveni i ekonomski razvoj naroda i njihovo pravo da zive u miru.

Ubedjene da je neophodno da sve drzave u tom cilju preduzmu sve mere koje su potrebne, ukljucujuci tu medjunarodnu saradnju i ostale mere na regionalnom i globalnom nivou,

Podsecajuci na rezoluciju Generalne Skupstine broj 53/111 od 9 decembra 1998 u kojoj je Skupstina odlucila da na neodredjeno vreme uspostavi medjuvladin ad-hoc komitet cija je svrha izrada savremene medjunarodne konvencije protiv medjunarodnog organizovanog kriminala i razmatranje izrade, izmedju ostalog, jednog medjunarodnog instrumenta za borbu protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oruzjem, njegovim delovima, komponentama i municijom,

Imajuci na umu princip jednakih prava naroda i njihovog prava na samoopredeljenje, sadrzan u Povelji Ujedinjenih Nacija i u Deklaraciji principa medjunarodnog prava koji se ticu prijateljskog odnosa i saradnje medju drzavama u skladu sa Poveljom Ujedinjenih Nacija,

Ubedjene da bi dopunjavanje Konvencije Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala jednim medjunarodnim instrumentom protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oruzjem, njegovim delovima, komponentama i municijom bilo korisno za sprecavanje i suzbijanje krivicnih dela iz te oblasti,

Clan 1
Veza sa Konvencijom Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala

Ovaj Protokol dopunjava Konvenciju Ujedinjenih Nacija protiv medjunarodnog organizovanog kriminala. On se mora tumaciti zajedno sa tom Konvencijom.
Odredbe ove Konvencije ce se primenjivati na ovaj Protokol, uz potrebne izmene, ukoliko se Protokolom ne predvidi drugacije.
Prestupi koji se ustanove u skladu sa clanom 5 ovog Protokola tretirace se kao prestupi ustanovljeni u skladu sa navedenom Konvencijom.

Svrha ovog Protokola je da unapredjuje, olaksava i ojacava saradnju izmedju drzava ucesnica u cilju sprecavanja, suzbijanja i eliminisanja nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oruzjem, njegovim delovima, komponentama i municijom.

(a) Izraz "vatreno oruzje" oznacava svako prenosivo oruzje koje ima cev i koje ispaljuje, predvidjeno je da ispaljuje, ili se lako moze modifikovati tako da ispaljuje hitac, zrno ili projektil na osnovu dejstva eksplozije, ukljucujuci tu i starinsko vatreno oruzje ili njihove kopije. Nacionalnim zakonima se odredjuje sta je to starinsko vatreno oruzje i njihove kopije. Ni u kom slucaju, medjutim, pojam starinskog oruzja ne moze obuhvatiti vatreno oruzje proizvedeno nakon 1899 godine.

(b) Izraz "delovi i komponente" oznacava svaki element ili rezervni deo koji je posebno izradjen za vatreno oruzje i bitan je za njegovo funkcionisanje, u sta spadaju cev, okvir, sarzer, klizac, burence, zatvarac i uredjaji koji sluze za prigusivanje zvuka pucnja vatrenog oruzja,

(c) Izraz "municija" oznacava kompletan metak ili njegove delove, u sta spada caura, kapisla, barutno punjenje, zrno ili drugi projektil, koji se koriste za vatreno oruzje, pod uslovom da ti delovi u datoj drzavi ucesnici podlezu dozvolama i odobrenjima.

(d) Izraz "nezakonita proizvodnja" oznacava sledece slucajeve proizvodnje ili sklapanja vatrenog oruzja ili municije, njihovih delova i komponenti:

(ii) Bez licence ili dozvole od nadleznih vlasti drzave ucesnice gde se vrsi proizvodnja ili sklapanje; ili

(iii) Bez oznacavanja vatrenog oruzja prilikom njegove proizvodnje, koje je predvidjeno u clanu 8 ovog Protokola;

Licenciranje i davanje dozvole za proizvodnju delova i komponenti vrsice se u skladu sa nacionalnim zakonima.

(e) Izraz "nezakonita trgovina" oznacava svaki uvoz, izvoz, nabavku, prodaju, isporuku, premestanje ili transport vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, sa teritorije ili preko teritorije jedne drzave ucesnice na teritoriju druge drzave ucesnice, u slucaju kada jedna od tih drzava to nije odobrila u skladu sa uslovima ovog Protokola, ili ukoliko vatreno oruzje nije oznaceno u skladu sa clanom 8 ovog Protokola;

(f) Izraz "pracenje" oznacava sistematsko pracenje vatrenog oruzja i ukoliko je moguce, njegovih delova, komponenata i municije, od proizvodjaca do kupca u cilju pomaganja nadleznim organima drzava ucesnica u otkrivanju, istrazivanju i analizi nezakonite proizvodnje i nezakonite trgovine.

Ovaj Protokol ce se primenjivati, izuzev ukoliko u njemu samom nije drugacije navedeno, u cilju sprecavanja nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oruzjem, njegovim delovima, komponentama i municijom, i u cilju istrazivanja i krivicnog gonjenja prestupa koji su ustanovljeni u skladu sa clanom 5 ovog Protokola, kada su ti prestupi medjunarodnog karaktera i kad je u njih ukljucena neka organizovana kriminalna grupa.
Ovaj Protokol se nece primenjivati na transakcije izmedju drzava, ili na drzavne nabavke u slucajevima kada bi primena ovog Protokola ugrozila pravo drzave ucesnice da preduzima akcije koje su u interesu nacionalne bezbednosti u skladu sa Poveljom Ujedinjenih Nacija.

Svaka drzava ucesnica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere kako bi se kao krivicno delo okvalifikovale sledece radnje kada se izvrse sa namerom:
(a) Nezakonita proizvodnja vatrenog oruzja ili municije, njihovih delova i komponenti;

(b) Nezakonita trgovina vatrenim oruzjem ili municijom, njihovim delovima i komponentama;

(c) Falsifikovanje ili nezakonito brisanje, uklanjanje ili menjanje oznaka na vatrenom oruzju koje su predvidjene po clanu 8 ovog Protokola.

Svaka drzava ucesnica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se kao krivicno delo okvalifikovale sledece radnje:
(a) U skladu sa osnovnim principima njenog pravnog sistema, pokusaj izvrsenja prestupa ili saucesnistvo u prestupu koji je ustanovljen po stavu 1 ovog clana; i

(b) Organizovanje, naredjivanje, pomaganje, podsticanje, olaksavanje ili savetovanje prilikom izvrsenja dela koje je ustanovljeno po stavu 1 ovog clana.

Ne osporavajuci clan 12 Konvencije, drzave ucesnice treba da usvoje, u stepenu koliko je to u njihovom nacionalnom pravu moguce, takve mere koje su neophodne da bi se omogucilo konfiskovanje vatrenog oruzja ili municije, njihovih delova i komponenti, koji su nezakonito proizvedeni ili je njima nezakonito trgovano.
Drzave ucesnice treba da usvoje, u okviru svog nacionalnog prava, takve mere koje su neophodne da bi se sprecilo da u ruke neovlascenih lica dospeju vatreno oruzje ili municija, njihovi delovi i komponente, koji su nezakonito proizvedeni ili kojima je nezakonito trgovano, na taj nacin sto ce se takvo vatreno oruzje ili municija, njihovi delovi i komponente zapleniti i unistiti, ili odstraniti na drugi zvanicno dozvoljen nacin pod uslovom da je oruzje bilo oznaceno i da se o nacinu odstranjivanja takvog vatrenog oruzja ili municije vodi evidencija.

Svaka drzava ucesnica mora da obezbedi da se najmanje deset godina cuvaju podaci u vezi sa vatrenim oruzjem, i ukoliko je u datim okolnostima moguce i izvodljivo, podaci o municiji, delovima i komponentama koji su potrebni da bi se to vatreno oruzje moglo pratiti i prepoznati, i, ukoliko je u datim okolnostima moguce i izvodljivo, podaci o nezakonito proizvedenoj ili nabavljenoj municiji, delovima i komponentama, da bi se te nezakonite radnje mogle otkriti i sprecavati. Takvim podacima treba obuhvatiti:

(b) U slucaju kada se radi o medjunarodnim transakcijama vatrenog oruzja, municije i njihovih delova i komponenti, treba navesti datume izdavanja odgovarajucih licenci i dozvola i njihovog isticanja, drzavu u koju se izvozi, drzavu iz koje se uvozi, tranzitne drzave ako ih ima, krajnjeg promaoca, opis i kolicinu artikala.

U cilju identifikovanja i pracenja svakog vatrenog oruzja, drzave ucesnice moraju:
(a) Da prilikom proizvodnje vatrenog oruzja zahtevaju njegovo jedinstveno oznacavanje u kome je navedeno ime proizvodjaca, drzava ili mesto proizvodnje i serijski broj, ili da uspostave alternativno jedinstveno i jasno oznacavanje jednostavnim geometrijskim simbolima kombinovanim sa brojcanim ili slovno-brojcanim oznakama koje omogucuju lako identifikovanje drzave u kojoj je proizvedeno;

(b) Da zahtevaju odgovarajuce uprosceno oznacavanje svakog komada uvezenog vatrenog oruzja, koje omogucuje identifikovanje drzave iz koje je uvezeno, i ukoliko je moguce, identifikovanje godine uvoza cime se nadleznim organima te drzave omogucuje pracenje vatrenog oruzja, i da zahtevaju jedinstveno oznacavanje oruzja ukoliko ono takvu oznaku nema. Uslovi iz ovog podstava ne moraju se primenjivati na vatreno oruzje koje je privremeno uvezeno u zakonite svrhe koje je moguce kontrolisati i proveravati;

(c) Da prilikom davanja vatrenog oruzja iz vladinih stovarista na stalno civilno koriscenje, obezbede odgovarajuce jedinstveno oznacavanje koje ce omoguciti da svaka drzava ucesnica moze identifikovati drzavu transfera.

Drzave ucesnice treba da podsticu proizvodjace vatrenog oruzja da razvijaju mere predostroznosti kojima se onemogucava uklanjanje ili brisanje oznaka.

Drzava ucesnica koja, po svom nacionalnom pravu, deaktivirano vatreno oruzje ne priznaje za vatreno oruzje, mora da preduzme sve mere koje su neophodne, ukljucujuci i ustanovljenje posebnih krivicnih dela, da se spreci njegovo nezakonito reaktiviranje, pri cemu se mora rukovoditi sledecim principima deaktiviranja:

(a) Svi bitni delovi deaktiviranog vatrenog oruzja moraju se uciniti permanentno nefunkcionalnim, i mora se onemoguciti njihovo uklanjanje, zamena ili modifikovanje na nacin koji ce omoguciti reaktiviranje tog vatrenog oruzja,;

(b) Moraju se uspostaviti takvi aranzmani da nadlezni organi mogu overavati, ukoliko je potrebno, da je modifikacijama obavljenim kroz mere deaktiviranja vatreno oruzje postalo permanentno nefunkcionalno;

(c) Overa od strane nadleznih organa mora da ukljuci izdavanje potvrde ili uvodjenje u evidenciju kojima se potvrdjuje deaktivacija vatrenog oruzja, ili stavljanje jasno vidljive oznake na vatreno oruzje u tu svrhu.

Svaka drzava ucesnica mora da uspostavi ili da odrzava efikasan sistem dozvola ili overavanja prilikom izvoza i uvoza, i da uspostavi efikasan sistem mera u slucaju medjunarodnog tranzita vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti.
Pre izdavanja izvozne dozvole ili overavanja otpreme vatrenog oruzja, municije, njihovih delova i komponenti, svaka drzava ucesnica mora da se uveri u sledece:
(a) Da je drzava koja uvozi izdala uvoznu dozvolu ili je uvoz overila; i

(b) Da su tranzitne drzave pre otpreme robe dale, u najmanju ruku, pismeno obavestenje da se ne protive tom tranzitu, uzimajuci pritom u obzir bilateralne ili multilateralne sporazume i aranzmane kojima se daje prednost drzavama koje nemaju izlaz na more.

Izvozna odnosno uvozna dozvola ili overa i dokumentacija koja ih prati moraju da sadrze podatke koji treba, u najmanju ruku, da obuhvate mesto i datum izdavanja, datum prestanka njihovog vazenja, drzavu izvoza, drzavu uvoza, krajnjeg primaoca, opis i kolicinu vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, a kad je tranzit u pitanju, i drzave preko kojih se tranzit obavlja.
Drzava ucesnica koja uvozi mora, na zahtev, drzavu ucesnicu koja izvozi da obavesti o prijemu posiljke vatrenog oruzja ili municije, njihovih delova i komponenti.
Svaka drzava ucesnica mora, koristeci metode koji joj stoje na raspolaganju, da preduzme neophodne mere kojima ce zastititi poverljivost procedura davanja dozvola i overavanja, i omoguciti proveru verodostojnosti dokumenata dozvola i overavanja.
Drzave ucesnice mogu da usvoje uproscene procedure za privremeni uvoz, izvoz i tranzit vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti u zakonite svrhe koje je moguce kontrolisati i proveravati, kao sto su na primer lov, sportsko streljastvo, procena, izlozbe ili popravke.

U nastojanju da se otkrije, spreci i eliminise pojave kradje, gubljenja, ili promene namene vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, kao i njihove nezakonite proizvodnje i prometa, svaka drzava ucesnica treba da preduzme sledece mere:

(a) Da zahteva obezbedjenje vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti prilikom proizvodnje, uvoza, izvoza i tranzita preko teritorije te drzave ucesnice; i

(b) Da poveca efikasnost kontrole uvoza, izvoza i tranzita, ukljucujuci granicnu kontrolu i prekogranicnu saradnju policije i carine.

Ne osporavajuci clanove 27 i 28 Konvencije, a u skladu sa svojim nacionalnim pravnim i administrativnim sistemima, drzave potpisnice treba medjusobno da razmenjuju relevantne informacije koje su specificne za svaki konkretan slucaj a u vezi, na primer, ovlascenih proizvodjaca i prodavaca, uvoznika, izvoznika i ukoliko je moguce, u vezi prevoznika oruzja, municije, njihovih delova i komponenti.
Ne osporavajuci clanove 27 i 28 Konvencije, a u skladu sa svojim nacionalnim pravnim i administrativnim sistemima, drzave potpisnice treba medjusobno da razmenjuju relevantne informacije o sledecem:
(a) O organizovanim kriminalnim grupama za koje se zna da ucestvuju, ili se sumnja da ucestvuju u nezakonitoj proizvodnji i prometu vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti;

(b) O nacinima prikrivanja koji se koriste u nezakonitoj proizvodnji i prometu vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, i nacinima za njihovo otkrivanje;

(c) O metodima i nacinima, mestima otpreme, odredistima i putevima koji organizovane kriminalne grupe uobicajeno koriste prilikom nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti; i

(d) O pravnom iskustvu i praksi i o merama koje se preduzimaju u cilju sprecavanja, suzbijanja i eliminisanja nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti.

Drzave ucesnice treba jedna drugu da snabdevaju relevantnim naucnim i tehnoloskim informacijama, odnosno da medjusobno dele informacije koje su korisne za organe koji sprovode zakone, u cilju prosirivanja svojih mogucnosti sprecavanja, otkrivanja i istrazivanja nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti i u cilju krivicnog gonjenja lica koja su umesana u te nezakonite aktivnosti.
Drzave ucesnice treba medjusobno da saradjuju na pracenju vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, za koje se sumnja da su ilegalno proizvedeni ili nabavljeni. Ta saradnja treba da obuhvati i hitno reagovanje, u okviru raspolozivih mogucnosti, na zahteve za pomoc u pracenju vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti.
Na osnovu baznih principa svog pravnog sistema ili medjunarodnih sporazuma, svaka drzava ucesnica treba da garantuje poverljivost informacija koje primi od druge drzave ucesnice, kao i da prihvati sve restrikcije, ukoliko to od nje zatrazi drzava ucesnica koja je informacije shodno ovom clanu dostavila, na koriscenje tih informacija, ukljucujuci tu i informacije o trgovackim transakcijama koje su privatnog karaktera. Ukoliko se takva poverljivost ne moze postici, o tome treba pre obelodanjivanja informacija obavestiti drzavu ucesnicu koja ih je dostavila.

Drzave ucesnice treba da saradjuju na bilateralnom, regionalnom i medjunarodnom nivou u sprecavanju, suzbijanju i eliminisanju nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti.
Ne osporavajuci clan 18, stav 13 Konvencije, svaka drzava ucesnica treba da imenuje jedan organ na nacionalnom nivou ili jednu tacku za kontakte koja ce delovati kao veza izmedju nje i drugih drzava ucesnica u stvarima koje se ticu ovog Protokola.
Drzave ucesnice treba da traze podrsku i saradnju od proizvodjaca, trgovaca, izvoznika, uvoznika, posrednika u trgovini i prevoznika vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, u cilju sprecavanja i otkrivanja nezakonitih aktivnosti koje se navode u stavu 1 ovog clana.

Drzave ucesnice saradjivace medjusobno odnosno sa relevantnim medjunarodnim organizacijama, u zavisnosti od slucaja, tako da mogu na svoj zahtev da dobiju obuku i tehnicku pomoc koji su im neophodni za poboljsanje njihove sposobnost sprecavanja, suzbijanja i eliminisanja nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, u sta spada i tehnicka i finansijska pomoc u tim stvarima koja se navodi u clanovima 29 i 30 Konvencije.

U svrhu sprecavanja i suzbijanja nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oruzja i municije, njihovih delova i komponenti, drzave ucesnice koje to jos nisu ucinile, treba da razmotre uspostavljanje sistema kojim se regulise aktivnost lica koja se bave posrednistvom. Taj sistem treba da obuhvati jednu ili vise mera kao sto su:
(a) Obavezno registrovanje posrednika koji rade na teritoriji te drzave ucesnice;

(c) Obaveza navodjenja imena i adrese angazovanih trgovackih posrednika u uvoznim ili izvoznim dozvolama, u overama takvih poslova ili u pratecim dokumentima.

Drzave ucesnice koje su uspostavile sistem overe posredovanja, kao sto je predvidjeno u stavu 1 ovog clana, podsticu se da prilikom razmene informacija po clanu 12 ovog Protokola ukljuce i informacije o posrednicima i posredovanju, i da o posrednicima i posredovanju vode evidenciju u skladu sa clanom 7 ovog Protokola.

Drzave ucesnice ce nastojati da sporove koji nastanu u vezi tumacenja ili primene ovog Protokola resavaju pregovorima.
Svaki spor izmedju dve ili vise drzava ucesnica koji nastane u vezi tumacenja ili primene ovog Protokola, a koji se ne moze u razumnom roku resiti pregovorima, bice na zahtev jedne od tih drzava ucesnica predat arbitrazi. Ukoliko u roku od sest meseci od datuma predaje zahteva za arbitrazu, te drzave ucesnice ne budu mogle da se dogovore oko organizovanja arbitraze, svaka od tih drzava ucesnica moze da podnese spor Medjunarodnom sudu pravde putem molbe u skladu sa statutom tog suda.
Svaka drzava ucesnica moze da izjavi, prilikom potpisivanja, ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja ovom Protokolu, da odredbe stava 2 ovog clana nju ne obavezuju. Druge drzave ucesnice nece biti obavezane stavom 2 ovog clana u odnosu na svaku drzavu ucesnicu koja izjavi takvu rezervu.
Svaka drzava ucesnica koja izjavi rezervu u skladu sa stavom 3 ovog clana moze u svakom trenutku da povuce tu rezervu na osnovu obavestenja upucenog generalnom sekretaru Ujedinjenih Nacija.

Ovaj Protokol ce biti otvoren za potpisivanje za sve drzave u sedistu Ujedinjenih Nacija u Nju Jorku pocevsi od tridesetog dana nakon sto ga usvoji Genaralna skupstina Ujedinjenih Nacija, pa do 12 decembra 2002 godine.
Ovaj Protokol ce takodje biti otvoren za potpisivanje za organizacije regionalne ekonomske integracije pod uslovom da je barem jedna drzava clanica te organizacije potpisala ovaj Protokol u skladu sa stavom 1 ovog clana.
Ovaj Protokol podleze ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja bice deponovani kod generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija. Svaka organizacija regionalne ekonomske integracije moze deponovati svoj instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ukoliko je to vec uradila barem jedna drzava clanica te organizacije. U tom instrumentu ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja ta organizacija treba da navede stepen svoje nadleznosti u vezi pitanja koja regilise ovaj Protokol. Takodje, ta organizacija treba da obavesti depozitara o svakoj relevantnoj promeni stepena njene nadleznosti.
Ovaj Protokol je otvoren za pristupanje svake drzave ili organizacije regionalne ekonomske integracije cija je bar jedna drzava clanica istovremeno ucesnica ovog Protokola. Instrumenti pristupanja bice deponovani kod generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija. Prilikom pristupanja, organizacija regionalne ekonomske integracije treba da navede stepen svoje nadleznosti u vezi pitanja koja regilise ovaj Protokol. Takodje, ta organizacija treba da obavesti depozitara o svakoj relevantnoj promeni stepena njene nadleznosti.

Ovaj Protokol ce stupiti na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja cetrdesetog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, pristupanja ili odobrenja, ali on ne moze stupiti na snagu pre stupanja na snagu Konvencije. U smislu ovog clana, svaki instrument deponovan od strane organizacije regionalne ekonomske integracije nece se racunati kao dodatni onim instrumentima koje su drzave clanice te organizacije vec deponovale.
Za svaku drzavu ili organizaciju regionalne ekonomske integracije koja ratifikuje, prihvati odnosno odobri ovaj Protokol, ili mu pristupi nakon deponovanja cetrdesetog takvog instrumenta, ovaj Protokol ce stupiti na snagu tridesetog dana nakon datuma na koji je ta drzava ili organizacija regionalne ekonomske integracije deponovala relevantni instrument, ili na dan stupanja ovog Protokola na snagu u skladu sa odredbama stava 1 ovog clana, pri cemu ce vazeci biti onaj datum stupanja na snagu koji nastupi kasnije.

Nakon isteka pet godina od stupanja ovog Protokola na snagu, drzava ucesnica Protokola moze da predlozi amandman i da ga podnese generalnom sekretaru Ujedinjenih Nacija, koji ce zatim taj predlog amandmana dostaviti drzavama ucesnicama i Konferenciji clanica Konvencije da bi ga oni razmotrili i odlucili o njemu. Drzave ucesnice ovog Protokola ce na sastanku Konferencije clanica Konvencije preduzeti sve sto je u njihovoj moci da po svakom amandmanu postignu konsenzus. Ukoliko svi pokusaji na postizanju konsenzusa budu iscrpljeni, a ne postigne se nikakav sporazum, kao poslednja mera primenice se uslov da je za usvajanje amandmana potrebna dvotrecinska vecina glasova onih drzava ucesnica ovog Protokola koje prisustvuju i glasaju na sastanku Konferencije clanica Konvencije.
U pitanjima koja spadaju u njihovu nadleznost, organizacije regionalne ekonomske integracije ce svoje pravo glasa po ovom clanu ostvarivati sa onim brojem glasova koji je jednak broju njenih drzava clanica koje su ucesnice ovog Protokola. Te organizacije nece moci da ostvare svoje pravo glasa ukoliko su njene drzave clanice vec ostvarile svoje pravo glasa, i obratno.
Amandman koji se usvoji u skladu sa stavom 1 ovog clana podleze ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju od strane drzava ucesnica.
Za drzavu ucesnicu, amandman koji se usvoji u skladu sa stavom 1 ovog clana stupice na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja njenog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, ili odobrenja tog amandmana kod generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija.
Amandman koji je stupio na snagu obavezace one drzave ucesnice koje su izrazile svoj pristanak da ih taj amandman obavezuje. Ostale drzave ucesnice ce biti i dalje obavezane odredbama ovog Protokola i svim ranijim amandmanima koje su ratifikovale, prihvatile ili odobrile.

Svaka drzava ucesnica moze da otkaze ovaj Protokol dostavljanjem pismenog obavestenja generalnom sekretaru Ujedinjenih Nacija. Takvo otkazivanje ce stupiti na snagu godinu dana nakon datuma prijema tog obavestenja od strane generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija.
Organizacija regionalne ekonomske integracije ce prestati da bude ucesnik ovog Protokola kada ga otkazu sve drzave koje su njene clanice.

Za depozitara ovog Protokola odredjen je Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija.
Original ovog Protokola, ciji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i spanskom jeziku jednako verodostojni, bice deponovan kod generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija.

Potvrdjujuci navedeno, dolepotisani opunomocenici, od kojih je svaki propisno za to ovlascen od strane svoje vlade, potpisali su ovaj Protokol.