BORBA PROTIV KORUPCIJE. Korupcija je odraz kvarenja moralnih vrednosti jednog društva, što su konstatovali još Aristotel, Makijaveli i Monteskje. Suština korupcije nije u količini novca koju prima korumpirani službenik, već u moralnoj šteti koja državu i javnu vlast čine nesigurnom, povodljivom, nedelotvornom i na kraju - nelegitimnom. Samim tim, korupcija ugrožava samu konstituciju države, njen smisao i suštinu, pa je moderno i demokratsko društvo vidi kao štetnu pojavu koju svim sredstvima treba sprečavati, otkrivati i iskorenjivati.

Korupcija je izbiljna pretnja tržišnoj privredi i razvitku međunarodnih ekonomskih odnosa.
Jedan od prvih pravnih akata, značajnih za borbu protiv korupcije u međunarodnim odnosima, bio je Zakon SAD, koji se primenjuje na sve kompanije registrovane u SAD o sprečavanju korupcije u inostranstvu (1977) kojim je zabranjeno američkih kompanijama da ponude, plate ili obećaju kakvu pogodnost nekom stranom licu, činovniku, funkcioneru ili političaru, za uslugu uticaja u cilju dobijanja ili zadržavanja posla ili očuvanja poslovnog interesa. Sve države, kao i sve međunarodne organizacije (Ujedinjene nacije, Evropska unija, Savet Evrope), usvojile su više dokumenata protiv korupcije, koja, u poslednje vreme, sve više uspostavlja vezu sa organizovanim kriminalom, pa i terorizmom.

MEĐUNARODNE KONVENCIJE
PROTIV KORUPCIJE

Međunarodnu regulativu krajem 20-tog o početkom 21-og veka obeležava intenzivna aktivnost u borbi protiv korupcije, međunarodnog terorizma i svih drugih oblika organizovanog kriminala. Brojne međunarodne konferencije posvećene su tim pitanjima i doneti su značajni međunarodni dokumenti o tome Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske unije, Svetske banke, MMF-a, OECD-a, Svetske trgovinske organizacije, Organizacije američkih država i dr..

Korupcija predstavlja pretnju vladavini prava, demokratiji i ljudskim pravima, podriva dobru vladavinu, pravičnost i socijalnu pravdu, uništava konkurenciju, ometa ekonomski razvoj i ugrožava stabilnost demokratskih institucija i moralne osnove društva. Zbog toga su države angažovane su na izgradnji svoga nacionalnog antikorupcionog zakonodavstva, ali i na uspostavljanju što tešnje međunarodne saradnje u suzbijanju korupcije.

Savet Evrope je, u vezi s tim, usvojio 1999.godine dve konvencije: Krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Građanskopravnu konvenciju o korupciji. Prva, koja je na snazi u Srbiji, bavi se radnjama koje čine krivično biće korupcije (aktivno i pasivno podmićivanje, trgovina uticajem, pranje novca), jurisdikcijom, sankcijama i merama protiv prestupnika, kao i međunarodnom saradnjom koja uključuje i ekstradiciju učinilaca. Druga razmatra doprinos građanskog prava u borbi protiv korupcije tako što omogućuje licima koja su pretrpela štetu koja rezultira iz akta korupcije da dobiju pravičnu nadoknadu. Savet Evrope je 1998. godine osnovao Grupu država za borbu protiv korupcije (GRECO). Veoma je značajna i u međunarodnoj zajednici široko prihvaćena Konvencija o pranju novca, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, usvojena od strane Saveta Evrope 1990. godine. Konvencija ima za cilj da se upotrebom modernih i efikasnih metoda na međunarodnom planu i saradnjom država kriminalcima oduzmu prihodi stečeni kriminalom. Na tu konvenciju nastavlja se novija - Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma od 16. maja 2005.

Države članice Evropske unije donele su 1997. godine Konvenciju o borbi protiv korupcije koja uključuje službenike Evropskih zajednica ili službenike država članica Evropske unije. Konvencija pojmovno određuje krivična dela aktivne i pasivne korupcije, predviđa uslove za jurisdikciju sudova država članica i predviđa njihovu aktivnu međunarodnu saradnju u suzbijanju i iskorenjivanju korupcije, uključujući ekstradiciju i krivično gonjenje učinilaca krivičnih dela korupcije. Države članice su se obavezale da odredbe Konvencije inkorporiraju u svoje nacionalno zakonodavstvo. Za svaki slučaj spora između država članica u tumačenju i primeni Konvencije predviđena je nadležnost Suda pravde Evropskih zajednica.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kao jedna od organizacija Ujedinjenih nacija, polazeći od konatatacije da je podmićivanje široko rasprostranjena pojava u međunarodnim poslovnim transakcijama, usvojila je 1997. godine Konvenciju o borbi protiv podmićivanja stranih javnih službenika u međunarodnim poslovnim transakcijama. Konvencija predviđa odgovornost fizičkih i pravnih lica za podmićivanje i sadrži odredbe o jurisdikciji, sudskom gonjenju i ekstradiciji učinilaca, kao i o zastarelosti gonjenja. Konvencija poziva države članice da uvedu jednoobraznu praksu u primeni mera protiv korupcije i kažnjavanju učinilaca krivičnih dela podmićivanja.

Videći korupciju kao globalni problem, Ujedinjene nacije su 31. oktobra 2003. godine usvojile Konvenciju protiv korupcije, koja je na snazi od 14. decembra 2005. godine.

PREGLED ANTIKORUPCIJSKIH KONVENCIJA

- Krivičnopravna konvencija o korupciji od 27. januara 1999 | Criminal Law Convention on Corruption concluded at Strasbourg on 27 January 1999. (tekst na srpskom jeziku: MU, 2/2002)

- Građanskopravna konvencija o korupciji od 4. novembra 1999 | Civil Law Convention on Corruption concluded at Strasbourg on 4 November 1999. (postupak ratifikacije u toku)

- Konvencija EU o borbi protiv korupcije u koju su uključeni službenici Evropskih zajednica i službenici država članica Evropske unije od 27. maja 1997 | Convention drawn up on the basis of Article K.3(2)(c) of the Treaty on the European Union on the fight against corruption involving officials of the European Communities or officials of Member States of the European Union (važi u članicama EU)

- Konvencija OECD protiv podmićivanja stranih javnih službenika u međunarodnim poslovnim transakcijama od 17. decembra 1997 | Convention on combating bribery of foreign public officials in international business transactions (nije ratifikovana)

- Konvencija Ujedinjenih nacija protiv korupcije od 31. oktobra 2003 | United Nations Convention against Corruption (tekst na srpskom jeziku: MU 11/2005)

- Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom od 8. novembra 1990 | Convention on Laundering, Search, Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime (tekst na srpskom jeziku: MU, 7/2002)

- Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma od 16. maja 2005. | Council of Europe Convention on Laundering, Search, Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime and on the Financing of Terrorism 16 maja 2005.