KRIVIČNA PRIJAVA

 

Korisni linkovi:

- ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU

POJAM. Krivična prijava je akt kojima se javni tužilac obaveštava da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

KOME SE PODNOSI. Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu.

KAKO SE PODNOSI. Podnosi se pismeno ili usmeno, telefonom, elektronskom poštom ili upotrebom drugih tehničkih sredstava i načina. Ako se krivična prijava podnosi usmeno, prijavilac će se upozoriti na posledice lažnog prijavljivanja, a prijava i upozorenje se unose u zapisnik. Ako je prijava saopštena telefonom ili upotrebom drugih tehničkih sredstava i načina, sačiniće se službena beleška, a ako je prijava podnesena elektronskom poštom, ona će se sačuvati na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati.

PODNOŠENJE SUDU. Ako je krivična prijava podnesena sudu, policiji, drugom državnom organu, ili nenadležnom javnom tužiocu, oni će prijavu primiti i odmah je, zajedno sa svim njenim prilozima, ako su oni uz nju podneseni, dostaviti nadležnom javnom tužiocu.

PODNOŠENJE POLICIJI. Kada je prijava podnesena policiji, ona će, ako smatra da postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, bez odlaganja sprovesti potrebne radnje prethodne istrage, koje spadaju u njenu nadležnost ili koje je po ovom zakoniku ovlašćena da sprovodi, o čemu će odmah obavestiti nadležnog javnog tužioca.

PRIVATNA KRIVIČNA PRIJAVA potiče od građana ili pravnih lica koja nisu obavezna da je podnesu po službenoj dužnosti. Ona je po pravilu dobrovoljna, osim u slučaju kad je u Krivičnom zakoniku predviđeno da je neprijavljivanje krivičnog dela ili njegovog pripremanja krivično delo. Podnosilac privatne prijave je najčešće oštećeni, ali može da bude i svako drugo lice, uključujuću i učinioca krivičnog dela (samoprijava). Podnošenje lažne krivične prijave je krivično delo. Krivične prijave mogu biti i anonimne.

SLUŽBENA KRIVIČNA PRIJAVA potiče od organa državne vlasti ili organizacija koje vrše druga javna ovlašćenja (organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, javna preduzeća i ustanove). Njeno podnošenje je obavezno. Podnosilac je dužan da navede dokaze koji su mu poznati i da preduzme mere da se sačuvaju tragovi, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjeno krivično delo i drugi dokazi. Organ unutrašnjih poslova sastavlja službenu krivičnu prijavu na osnovu prikupljenih obaveštenja i u njoj navodi dokaze koje je tim putem saznao.

POSTUPANJE JAVNOG TUŽIOCA. Kada primi krivičnu prijavu ili obaveštenje policije o krivičnom delu, javni tužilac će razmotriti navode krivične prijave ili obaveštenja, te će pre odlučivanja o krivičnoj prijavi ili o obaveštenju, saslušati osumnjičenog, osim ako ga već u prethodnoj istrazi nije sam saslušao, ili ako postoji izrazita opasnost od odlaganja, odnosno ukoliko javni tužilac uvidom u zapisnik o saslušanju osumnjičenog od strane policije i traku, odnosno drugog nosioca zvučnog i video podataka o tome oceni da nema potrebe da saslušava osumnjičenog koji je u prethodnoj istrazi saslušan od strane policije.

Izuzetno, javni tužilac može pre odlučivanja o krivičnoj prijavi ili o obaveštenju, saslušati osumnjičenog, kojeg je već saslušao u prethodnoj istrazi, ako to nalažu osobite okolnosti slučaja ili je ponovno saslušanje osumnjičenog neophodno radi prikupljanja dokaza u prilog njegovoj odbrani.

REŠENJE O SPROVOĐENJU ISTRAGE. Javni tužilac donosi rešenje o sprovođenju istrage kada oceni da postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni učinio krivično delo za koje se tereti u krivičnoj prijavi ili obaveštenju policije. U rešenju o sprovođenju istrage se moraju naznačiti: lični podaci okrivljenog, opis dela iz kojeg proizilaze njegova zakonska obeležja, zakonski naziv krivičnog dela i dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja. U rešenju o sprovođenju istrage može se predložiti istražnom sudiji nadležnog suda da se okrivljenom odredi pritvor ili da se prisustvo okrivljenog, odnosno uslovi za nesmetano vođenje krivičnog postupka, obezbede drugim merama propisanim ovim zakonikom.

ODBACIVANJE KRIVIČNE PRIJAVE. Javni tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu, odnosno obaveštenje, ako iz same prijave ili obaveštenja proističe:

1) da delo sadržano u krivičnoj prijavi ili obaveštenju policije nije krivično delo ili nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti;
2) da je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja;
3) da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili ako postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje;
4) da očigledno ne postoje dokazi koji ukazuju na verovatnoću da su navodi sadržani u krivičnoj prijavi istiniti.

O odbacivanju krivične prijave javni tužilac će u roku od osam dana obavestiti podnosioca krivične prijave i oštećenog, koji se upućuje na mogućnost da sam preduzme krivično gonjenje, podnošenjem optužnice sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o odbačaju prijave, a oštećeni se upozorava da propuštanjem tog roka gubi pravo na preuzimanje krivičnog gonjenja. O odbacivanju obaveštenja o krivičnom delu, javni tužilac će u roku od osam dana obavestiti policiju.

PRIKUPLJANJE DOKAZA NEPOSREDNO ILI PREKO POLICIJE. Ako javni tužilac iz same krivične prijave ili obaveštenja policije ne može oceniti da li su verovatni u njoj sadržani navodi ili ako podaci u prijavi ili obaveštenju policije ne pružaju dovoljno osnova ni za donošenje rešenja o sprovođenju istrage, niti rešenja za odbacivanje prijave ili obaveštenja, a naročito ako je krivična prijava podnesena protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac će sam, ili posredstvom drugih državnih organa, prikupiti potrebna obaveštenja. Javni tužilac može pozivati građane, a može preduzimati i sve potrebne dokazne radnje, osim onih za koje je isključivo nadležan istražni sudija, ili koje samo istražni sudija može da naredi. Ako javni tužilac nije u mogućnost da potrebne radnje sam preduzme, on će zahtevati da to učini policija, koja je dužna da bez odlaganja obavesti javnog tužioca o svakoj preduzetoj radnji.

OŠTEĆENI I PRIVATNI TUŽILAC
Zakonik o krivičnom postupku - "SlužbenI glasnik RS", br. 46/2006

Rok za podnošenje predloga oštećenog i privatne tužbe
Član 52.

(1) Za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi, predlog ili tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je ovlašćeno lice saznalo za krivično delo i lice za koje osnovano smatra da je učinilac.

(2) Ako je podnesena privatna tužba zbog krivičnog dela uvrede, okrivljeni može do završetka glavnog pretresa i posle proteka roka iz stava 1. ovog člana podići privatnu tužbu (protivtužbu), protiv tužioca koji mu je uvredu naneo istom prilikom, a u takvom slučaju, sud donosi jednu presudu o obe privatne tužbe.

Podnošenje predloga za krivično gonjenje ili privatne tužbe
Član 53.

(1) Predlog za krivično gonjenje se podnosi nadležnom javnom tužiocu, a privatna tužba nadležnom sudu.

(2) Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili je podneo predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za gonjenje.

(3) Kada je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za podnošenje privatne tužbe. Blagovremeno podneta privatna tužba smatraće se blagovremeno podnetim predlogom oštećenog ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po predlogu.