Za postojanje krivicnog dela falsifikovanja novca dovoljno je da je lažan novac pribavljen u nameri da se stavi u opticaj kao pravi.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi zbog izvršenja krivicnog dela falsifikovanja novca i osuden na kaznu zatvora.
U žalbi branioca istice se da je prvostepeni sud povredio Krivicni zakon, jer lažni novac nije stavljen u opticaj, vec je prilikom kontrole od strane policije, kod optuženog novac pronaden.
Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je postupio prvostepeni sud, kada je našao da se u radnjama optuženog sticu sva bitna obeležja napred navedenog krivicnog dela, jer je optuženi došao u posed lažnog novca sa namerom da se on stavi u opticaj, a na nacin što je ovaj novac poneo sa sobom, stavivši ga u garderobu, u nameri da ga prenese preko granice i u nameri da ga tamo stavi u opticaj, te Vrhovni sud nalazi, da su navodi žalbe zbog povrede Krivicnog zakona neosnovani.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.379/03 od 25.09.2003.godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.550/02 od 29.10.2002.godine).- na vrh

ODUZIMANjE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLjENE KRIVICNIM DELOM

Pravilno je prvostepeni sud od optuženog oduzeo imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivicnog dela, pošto je sud u postupku utvrdio da je optuženi pribavio imovinsku izvršenjem krivicnog dela, jer zakon nalaže da se takva imovinska korist mora oduzeti.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom Okružnog suda u Beogradu, koja je potvrdena presudom Vrhovnog suda Republike Srbije, oglašen je krivim okrivljeni zbog izvršenja krivicnog dela neovlašceno stavljanje u promet opojnih droga iz cl.245. stav 1 KZJ, osuden je na kaznu zatvora, a takode je u smislu cl.84. i 85. KZ Jugoslavije, od optuženog oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivicnog dela u iznosu od 120 DEM.
U obrazloženju prvostepeni sud navodi, da je utvrdio tacan iznos imovinske koristi koju je optuženi pribavio izvršenjem krivicnog dela i da je to iznos od 120 DEM. Ovo stoga, što je optuženi preuzeo odredeni broj tableta od NN lica koje je trebalo da proda, a potom, da tom licu - donosiocu tableta, isplati iznos i to 3 DEM po jednoj tableti, a dobijeni novac od ostvarene prodaje preko 3 DEM po jednoj tableti, zadrži za sebe kao nagradu, a kako je optuženi prodao 30 komada tableta Ťekstaziť po ceni od 4 DEM po jednoj tableti, to je pribavio imovinsku korist u iznosu od 120 DEM. Prema tome, neophodno je utvrditi vrednost imovinske koristi, koja je pribavljena izvršenjem krivicnog dela, obzirom da se mora oduzeti svaka imovinska korist koja je pribavljena na ovaj nacin.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.748/02 od 18.03.2003.godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.25/02 od 21.03.2003.godine).- na vrh

NEOVLAŠCENA PROIZVODNjA I STAVLjANjE U PROMET OPOJNIH DROGA

Radnje optuženog koje se sastoje u tome, što je optuženi sadio semenke marihuane, potom posekao biljke, skinuo list i cvet, osušio ih i izdrobio, predstavljaju proizvodnju supstance koja se dalje može upotrebiti kao opijat, te ove radnje u konkretnom slucaju, predstavljaju proizvodnju opojne droge.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi jer je neovlašceno proizveo opojnu drogu - marihuanu, u kolicini od 123,81 gram. Naime, optuženi je objasnio da je semenke marihuane posadio u dvorištu svoje kuce, da su biljke nikle i da ih je obrao, kada su bile visine od oko 50 cm, da je, potom, ovu biljku osušio, a potom je spakovao u plasticnu kesu.
U žalbi optuženog neosnovano se navodi da je sud pogrešno pravno kvalifikovao krivicno delo optuženog, jer i Vrhovni sud nalazi da ove radnje predstavljaju proizvodnju supstance koja se dalje može upotrebiti kao opijat, odnosno optuženi je na taj nacin dobio materijal za koji je nesumnjivo utvrdeno da ima svojstvo opojne droge, pa, dakle, navedene radnje optuženog predstavljaju proizvodnju opojne droge u konkretnom slucaju.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.1836/02 od 19.12.2002.godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.418/02 od 18.09.2002.godine). - na vrh

OMOGUCAVANjE UŽIVANjA OPOJNIH DROGA

Prvostepenom presudom oglašen je krivim okrivljeni za krivicno delo omogucavanja uživanja opojnih droga iz cl.246.stav 1 OKZ, jer je optuženi predavao opojnu drogu svome drugu, da je ovaj u svom stanu drži i cuva, a za uzvrat, optuženi je njemu u dva navrata dozvolio, a time i omogucio, da uživa opojnu drogu, a što je optuženi i priznao na glavnom pretresu.
Iz obrazloženja:
U žalbi branioca navodi se, da je u konkretnom slucaju, rec o "kompenzaciji", obzirom da je droga koju je optuženi dao drugom licu na uživanje, predstavljala nadoknadu za cuvanje droge
Ovi navodi iz žalbe od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su kao neosnovani, a iz razloga što je optuženi svome drugu kao uživaocu droge, u dva navrata dao po 5 grama opojne droge amfetamin sulfata za njegove potrebe i to u znak zahvalnosti što je optuženom dozvolio da u svom stanu drži i cuva drogu, koju mu je predao optuženi. Iz ovoga nesumnjivo proizilazi, da je optuženi omogucio svom drugu uživanje droga kada mu je istu predavao, a znao je da je njegov drug uživalac droge.
Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.br.1511/03 od 12.11.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.354/03 od 17.06.2003. godine.) - na vrh

KRIVICNO DELO NEOVLAŠCENE PROIZVODNjE I STAVLjANjE U PROMET OPOJNIH DROGA

Droga koju je optuženi kupio u kolicini od 87,09 grama heroina i 2 grama kokaina, ne može se smatrati kao droga koja je kupljena iskljucivo za potrebe optuženog.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim okrivljeni zbog izvršenja krivicnog dela neovlašcena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz cl.245. stav 1 KZ Jugoslavije, jer je optuženi po prethodnom dogovoru našao se sa nepoznatim licem i kupio 87,09 grama heroina za iznos od 1.700 DEM i 2 grama kokaina za iznos od 100 DEM.
U toku krivicnog postupka optuženi se branio, a što je naveo i u žalbi, da je ova kolicina kupljene droge bila iskljucivo namenjena za njegovu licnu upotrebu.
U presudi Vrhovnog suda kojom je potvrdena prvostepena presuda, navodi se da je prvostepeni sud pravilno utvrdio cinjenicno stanje, da je optuženi težak srcani bolesnik sa preležanim infarktom i da prema nalazu i mišljenju veštaka - lekara specijaliste neuropsihijatra, kod optuženog je u vreme izvršenja krivicnog dela postojala zavisnost od droge, posebno heroina, te u povezanosti sa njegovim opterecenjem osnovnom srcanom bolešcu, njegova sposobnost da shvati znacaj dela, bila je smanjena do bitnog stepena, a sposobnost da upravlja svojim postupcima bitno smanjena, te da je bio bitno smanjene uracunljivosti. Dalje, Vrhovni sud nalazi, da je prvostepeni sud pravilno zakljucio, da predmetna droga nije bila namenjena iskljucivo za licnu upotrebu, vec da je droga kupljena radi prodaje, a ovo, obzirom na kolicinu droge, koja je pronadena kod optuženog, te okolnosti da optuženi nije proveravao kolicinu prethodno kupljene droge, da je optuženi kriticnom prilikom kod sebe imao iznos od 1.700 DEM, koliko je platio za kupljenu drogu, te da nije uobicajeno da toliku sumu novca optuženi ima kod sebe na ulici, posebno imajuci u vidu okolnost da se optuženi sada nalazi na prinudnom odmoru, da samo povremeno dobija odredene novcane iznose, da obzirom na druge prihode, koji su, takode, mali, nesrazmerno troši sredstva za svakodnevni život, u smislu iznajmivanja stana u centru grada i to u Beogradu, gde inace ne živi, niti radi, placa stanarinu u dužem vremenskom periodu, svakodnevno izlazi i placa sve racune i troškove. Stoga, Vrhovni sud nalazi, da je pravilno prvostepeni sud zakljucio, da je optuženi neovlašceno radi prodaje kupio opojnu drogu.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.49/2003 od 13.02.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.267/01 od 25.10.2002. godine). - na vrh

PRODUŽENO KRIVICNO DELO

Nema konstrukcije produženog krivicnog dela iz cl.166. stav 1 tacka 1. KZ RS, kada postoji veliki vremenski interval izmedu izvršenja ovih krivicnih dela.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi zbog izvršenja krivicnog dela razbojništva iz cl.168. stav 1 KZ RS, krivicnog dela teške krade iz cl.166. stav 1 tacka 1. KZ RS i krivicnog dela krade iz cl.165. stav 1 KZ RS.
Naime, optuženi je oglašen krivim da je dana 04.11.2001. godine izvršio krivicno delo teške krade iz cl.166. stav 1 tacka 1. KZ RS, a dana 14.02.2002. godine izvršio krivicno delo krade iz cl.165. stav 1 KZ RS.
U žalbi branioca optuženog navodi se da radnje izvršenja krivicnih dela koje su napred navedene, preduzete su u vremenskom kontinuitetu i da predstavljaju kontinuiranu delatnost, pa da su stoga ispunjeni uslovi da se optuženi oglasi krivim zbog izvršenog jednog produženog krivicnog dela teške krade iz cl.166. stav 1 tacka 1. KZ RS.
Vrhovni sud je odbio žalbu branioca optuženog, jer po stavu Vrhovnog suda, u konkretnom slucaju, nema konstrukcije produženog krivicnog dela iz cl.166. stav 1 tacka 1. KZ RS, jer postoji veliki vremenski interval izmedu izvršenja ovih krivicnih dela.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.664/03 od 20.05.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.709/02 od 04.02.2003. godine). - na vrh

MERA BEZBEDNOSTI OBAVEZNOG LECENjA ALKOHOLICARA I NARKOMANA

Optuženi je izvršio krivicno delo usled zavisnosti od upotrebe opojne droge, te imajuci u vidu da izmedu izvršenja krivicnog dela i zavisnosti kod optuženog postoji uzrocna veza, jer na taj nacin dolazi do sredstava za drogu, a takode i zbog postojanja opasnosti da ce usled zavisnosti optuženi i dalje vršiti krivicna dela, izrecena je mera bezbednosti obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana.
Iz obrazloženja:
Naime, prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim za izvršenje krivicnog dela neovlašceno stavljanje u promet opojnih droga iz cl.245. stav 1 KZ Jugoslavije, te mu je sud u smislu cl.65. KZ Jugoslavije izrekao meru bezbednosti obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana koja ce se izvršiti u ustanovi za izvršenje kazni ili specijalizovanoj ustanovi.
U žalbi branioca se navodi, da je optuženi u mogucnosti da od svojih licnih i materijalnih sredstava kupuje drogu, te da optuženom nije potrebno da vrši krivicna dela kako bi došao do sredstava za drogu, pa samim tim, ne postoji uzrocna veza izmedu izvršenja krivicnog dela i zavisnosti kod optuženog.
U presudi Vrhovnog suda navodi se da suprotno žalbi, izrecena mera bezbednosti obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana u ustanovi za izvršenje kazne ili drugoj specijalizovanoj ustanovi od strane prvostepenog suda je pravilna i zasnovana na nalazu i mišljenju komisije sudskih veštaka Instituta za psihijatriju, te se navodi žalbe ocenjuju kao neosnovani.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije KžI 748/02 i presuda
Okružnog suda u Beogradu K.br.25/02 od 21.03.2002.godine. - na vrh

IZRICANjE VASPITNIH MERA MLAĐIM PUNOLETNIM LICIMA

Izricanje vaspitne mere mladem punoletnom licu zavisi od cinjenice da li njegov opšti razvoj odgovara kalendarskom uzrastu.
Iz obrazloženja:
Optuženi koji je kao mlade punoletno lice izvršio jedno krivicno delo teški slucajevi razbojništva iz cl.169. stav 1 KZ RS u vezi cl.168. KZ RS i jedno krivicno delo razbojništva iz cl.168. stav 1 KZ RS, pošto su mu prethodno utvrdene pojedinacne kazne zatvora, osuden je na jedinstvenu kaznu zatvora.
U toku krivicnog postupka obavljeno je veštacenje optuženog i iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka sud je utvrdio da u psihološkoj strukturi okrivljenog nema simptoma duševnog oboljenja, ni privremene ni trajne prirode, da je optuženi sposoban da upravlja svojim postupcima, kako u vremenu, tako i u prostoru, da emotivno reagovanje i emotivni status odgovara njegovom kalendarskom uzrastu, da je sposoban da se emotivno vezuje za druge i da od drugih prihvati emocije, socijalna zrelost, odnosno socijalna adaptibilnost odgovara njegovom intelektu i usvaja moralna i socijalna nacela društva, da opšti duševni razvoj optuženog odgovara njegovom kalendarskom uzrastu, kategoriji mladeg punoletnog lica.
U žalbi branilac optuženog je predložio da se pobijana presuda preinaci i optuženi blaže kazni, odnosno da se primene odredbe cl.82. KZ Jugoslavije i da mu se izrekne vaspitna mera.
Odlucujuci o ovom predlogu Vrhovni sud je našao da je žalba branioca neosnovana i da je pravilno prvostepeni sud utvrdio sve okolnosti u smislu cl.41. KZ Jugoslavije od znacaja za odmeravanje kazne, da je od olakšavajucih okolnosti cenio sve koje su tacno navedene, da im je dao odgovarajuci znacaj u odsustvu otežavajucih okolnosti. Medutim, rešavajuci o predlogu branioca za izvricanjem vaspitne mere pojacanog nadzora, Vrhovni sud je našao da se ovaj predlog pokazuje kao neosnovan, jer branilac optuženog u žalbi ponavlja olakšavajuce okolnosti koje je cenio prvostepeni sud prilikom odlucivanja, zajedno sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka, po kom opšti razvoj optuženog odgovara njegovom kalendarskom uzrastu - kategoriji mladeg punoletnog lica.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.1834/02 od 22.05.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.94/02 od 16.09.2002. godine). - na vrh

KRIVICNO DELO UBISTVA I KRIVICNO DELO UBISTVA NA MAH

Ponašanje oštecenih i reci koje su oni uputili optuženima objektivno ne predstavljaju teško vredanje ili napad zbog kojeg bi optuženi dospeo u stanje jake razdraženosti i u takvom stanju preduzeo radnju izvršenja dela, vec je reakcija optuženog posledica strukture njegove licnosti
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi zbog izvršenja krivicnog dela ubistva iz cl.47. stav 2 tacka 6. KZ RS u vezi cl.19. KZ Jugoslavije. Naime, sud u prvostepenoj presudi obrazlaže, da je imao u vidu nalaz veštaka koji se odnosio na psihicku strukturu licnosti optuženog i zakljucak veštaka da je spornom prilikom kod optuženog postojao afekt napetosti zbog afekta gneva visokog intenziteta i da se radi o optuženom koga karakteristiše povišena emotivna labilnost koja se manifestuje u brzoj promeni emocionalnog izraza i njegovoj prenaglašenosti, nedovoljnom planiranju u takvim situacijama ponašanja, jednom opštom slabošcu kontrolnih mehanizama, povišene razdražljivosti i impulsivnom reagovanju, kao i smanjenoj toleranciji. Sud je utvrdio da je ponašanje optuženog bilo potpuno neadekvatno i neprimereno konkretnom dogadaju, kao i da je duševno stanje optuženog tempore criminis, što znaci njegova sposobnost da shvati znacaj dela i mogucnost upravljanja postupcima su bile smanjene do stepena bitnog, ali ne bitno, a imajuci u vidu nalaz komisije sudskih veštaka.
Dalje, prvostepeni sud je u presudi zakljucio, da u konkretnom slucaju, se ne može raditi o krivicnom delu iz cl.48. KZ RS, o ubistvu na mah, jer i pored cinjenice koju su veštaci naveli a da je kod optuženog spornom prilikom došlo do porasta afektivne napetosti, ciji psihološki sadržaj cini afekt gneva visokog intenziteta za postojanje krivicnog dela ubistva na mah, potrebno je da je lice bez svoje krivice dovedeno u jaku razdraženost napadom ili teškim vredanjem od strane ubijenog. Kod optuženog spornom prilikom nije postojalo stanje jake razdraženosti, jer to nije ni konstatovano prilikom osnovnog i dopunskog nalaza od strane veštaka, a takode ni prilikom njihove usmeno date reci na glavnom pretresu, jer za jaku razdraženost potrebno je da kod lica postoji posebno duševno stanje, koje se tako naziva, a što kod optuženog nije konstatovano, vec da su reakcije optuženog spornom prilikom rezultat strukture njegove licnosti.
U žalbi branioca optuženog ponavljaju se navodi iz završne reci branioca, da u konkretnom slucaju, stoje obeležja krivicnog dela ubistva iz cl.48. KZ RS.
Medutim, Vrhovni sud Srbije nalazi, da su ovakvi navodi iz žalbe branioca neosnovani, te da je pravilno prvostepeni sud našao da u radnjama optuženog ne stoje obeležja krivicnog dela ubistva iz cl.48. KZ RS.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.759/03 od 19.06.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.206/02 od 25.12.2002. godine) - na vrh

UBISTVO U POKUŠAJU

Umišljaj optuženog prilikom pokušaja izvršenja krivicnog dela ubistva bio je usmeren na lišenje života, što se zakljucuje iz ponašanja optuženog spornom prilikom.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi zbog izvršenja krivicnog dela ubistva u pokušaju iz cl.47. stav 1 KZ RS u vezi cl.19. KZ Jugoslavije. Naime, na osnovu utvrdenog cinjenicnog stanja prvostepeni sud pouzdano zakljucuje, da je optuženi izvršio ovo krivicno delo i da se u njegovim radnjama sticu sva bitna obeležja napred navedenog krivicnog dela i to kako subjektivne, tako i objektivne prirode.
U žalbi branioca istice se da radnje optuženog treba kvalifikovati kao krivicno delo teške telesne povrede iz cl.53. stav 1 i 2 KZ RS, jer je umišljaj optuženog bio usmeren na nanošenje povreda.
U presudi Vrhovnog suda navodi se, da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je našao da se u radnjama optuženog sticu sva bitna obeležja krivicnog dela ubistva u pokušaju, jer da je umišljaj optuženog bio usmeren na lišenje života, upucuje upravo navedeno ponašanje optuženog u nanošenju telesnih povreda oštecenoj, koje je naneto opasnim oružjem - nožem, oštecenu udara u predelu stomaka gde se nalaze vitalni organi, a da do krajnje posledice - njene smrti ne dolazi iz razloga blagovremenog medicinskog zbrinjavanja. Takode, pri tome stoje i cinjenica, da je optuženi morao znati da takvim svojim radnjama može izazvati smrt oštecene, da je to i hteo, dakle, da je postupao sa direktnim umišljajem iz kojih razloga, radnje optuženog nije moguce pravno kvalifikovati na nacin kako se to navodi u žalbi branioca.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.608/03 od dana 13.05.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.656/02 od dana 21.01.2003. godine) - na vrh

UBISTVO IZ NEHATA

Za postojanje krivicnog dela ubistva iz nehata, potrebno je da kod optuženog postoji nehat, kako u pogledu objektivne, tako i u pogledu subjektivne strane bica krivicnog dela.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je oglasio optuženog krivim, zbog izvršenja krivicnog dela teški slucajevi razbojnicke krade i razbojništva iz cl.169. stav 2 u vezi cl.168. stav 1 KZ RS.
U završnoj reci branilac optuženog je naveo, da se u konkretnom slucaju može eventualno raditi o krivicnom delu ubistva iz nehata, pa je predložio da se optuženi oglasi krivim za izvršenje eventualno ovog krivicnog dela.
U prvostepenoj presudi, sud nije prihvatio pravni stav iz završne reci branioca, obzirom na cinjenicu, da ošteceni nije lišen života u situaciji kada je optuženi postupao iz nehata u odnosu na radnju izvršenja i u odnosu na smrtnu posledicu, što znaci da za postojanje krivicnog dela ubistva iz nehata je potrebno da kod optuženog postoji nehat, kako u pogledu subjektivne, tako i u pogledu objektivne strane bica krivicnog dela. U konkretnom slucaju, optuženi nije postupao iz nehata, iz razloga koji su detaljno objašnjeni kod utvrdivanja cinjenicnog stanja, a takode nije postupao nehatno i u odnosu na smrt oštecenog. Ovo stoga, što do opaljenja iz pištolja nije došlo slucajno, niti bez dejstva optuženog na okidac, niti, pak, zbog bilo kakvog kvara na pištolju, vec svesnim delovanjem optuženog na okidac pištolja.
U presudi Vrhovnog suda Srbije, navodi se da se neosnovano žalbom branioca optuženog pobija prvostepena presuda zbog povrede Krivicnog zakona, jer je na pravilno i potpuno utvrdeno cinjenicno stanje, pravilno primenjen Krivicni zakon, te da se u konkretnom slucaju, ne sticu obeležja krivicnog dela ubistva iz nehata.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.483/03 od 07.05.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.359/02 od 03.12.2002. godine). - na vrh

DIREKTNI UMIŠLjAJ

Optuženi postupa sa direktnim umišljajem kod izvršenja krivicnog dela primanja mita kada je bio sveestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.
Iz obrazloženja:
U prvostepenoj presudi Okružni sud u Beogradu je oglasio krivim optuženog zbog izvršenja krivicnog dela primanja mita iz cl.254. stav 2 KZ RS, a u obrazloženju iste prilikom obrazlaganja vinosti optuženog, sud je naveo da je nesumnjivo da je optuženi prilikom zahtevanja poklona bio svestan da zahteva poklon povodom službene radnje koju bi morao izvršiti i da mu je upravo to bio cilj, što znaci, da je krivicno delo pocinio sa direktnim umišljajem. Naime, vinost optuženog bila je u granicama direktnog umišljaja jer je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje.
Presudom Vrhovnog suda Srbije odbijena je kao neosnovana žalba branioca optuženog, jer je i ovaj sud našao da je prvostepeni sud pravilno zakljucio da je optuženi krivicno delo pocinio sa direktnim umišljajem.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.1898/96 od 18.11.1997. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.586/94 od 16.10.1996. godine). - na vrh

POSTUPANjE SA DIREKTNIM UMIŠLjAJEM KOD IZVRŠENjA KRIVICNOG DELA UBISTVA

Optuženi je prilikom izvršenja krivicnog dela ubistva postupao sa direktnim umišljajem, odnosno optuženi je bio uracunljiv i vin, imajuci u vidu cinjenicu da je optuženi u napadu na oštecenu koristio oružje - pištolj, da je ispalio više projektila, kao i zbog lokacije povreda.
Iz obrazloženja:
Naime, prvostepenom presudom kojom je optuženi oglašen krivim, sud je našao da je uracunljivost optuženog, a što je sud utvrdio iz nalaza komisije sudskih veštaka bila takva, da je mogucnost optuženog da shvati znacaj dela i mogucnost da upravlja postupcima bila smanjena do bitnog, ali ne i bitno, jer je optuženi u momentu izvršenja krivicnog dela bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, a naime, optuženi je bio svestan nastupanja zabranjene posledice i tu posledicu je on i hteo. Naime, optuženi je bio svestan da pucanjem iz pištolja i povredivanjem oštecenih može doci do nastupanja smrti kod tih lica i takvu posledicu optuženi je hteo, jer je upravo posle prepirke sa oštecenima izašao iz kafane, otišao do kuce, uzeo pištolj i posle odredenog vremena vratio se u kafanu, da bi, potom, pucao u oštecene.
U žalbi branilac optuženog navodi, da u prvostepenoj presudi nije jasno utvrdeno u kom obliku vinosti se isrpljuje subjektivni odnos optuženog, a naime, u kom pravcu je bio usmeren umišljaj optuženog, da li je bio svestan da držeci vatreno oružje može nastupiti zabranjena posledica, pa je na to pristao.
U presudi Vrhovnog suda Srbije kojom je potvrdena prvostepena presuda, navodi se da iz celokupnog utvrdenog ponašanja optuženog kriticnom prilikom, a posebno imajuci u vidu da je optuženi u napadu na oštecene koristio oružje - pištolj, kao i da je ispalio više projektila, te lokacija povreda kod oštecenih, optuženi je pri svemu tome morao znati da takvim radnjama može izazvati smrt oštecenih, te da je to i hteo, što znaci da je postupao sa direktnim umišljajem. Stoga, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud subjektivni odnos optuženog prema krivicnom delu potpuno i pravilno utvr
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.759/03 od 19.06.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.206/03 od 25.12.2002. godine). - na vrh

UMIŠLjAJ - EVENTUALNI KOD KRIVICNOG DELA UBISTVA

Krivicno delo ubistva izvršeno je sa eventualnim umišljajem jer optuženi nije hteo izvršenje krivicnog dela, ali je bio svestan da usled nanošenja brojnih povreda oštecenoj, može nastupiti njena smrt, pa je pristao na njeno nastupanje.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud zakljucuje, da je optuženi konkretnom prilikom, izvršio krivicno delo ubistva sa eventualnim umišljajem, jer je bio svestan da usled njegovog cinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je pristao na njeno nastupanje. Optuženi je bio svestan da nanošenjem brojnih i ozbiljnih povreda po telu i glavi, sada pokojne, može nastupiti zabranjena posledica - njena smrt i na tu posledicu pristaje. Elementi volje ogledaju u saglasnosti optuženog sa ostvarenjem krivicnog dela kroz pristajanje na nastupanje posledice. Dalje, u prvostepenoj presudi se navodi, da je optuženi postupao sa eventualnim umišljajem, bez obzira na brojnost i ozbiljnost nanetih povreda, jer sud nije mogao da utvrdi neki poseban motiv, niti pobude zbog kojih je optuženi izvršio krivicno delo, obzirom da su optuženi i sada pokojna oštecena, živeli na slican nacin godinama, da su bili u raznim raspoloženjima od pevanja do svade i fizickog obracunavanja, pa i isterivanja iz stana, da je optuženi pokojnu voljno puštao u stan, gde ona provodi po nekoliko dana, a da se pre samog dogadaja, ništa znacajno nije desilo u njihovim odnosima, niti na bilo kom drugom planu, a što bi eventualno bilo od uticaja na njihove odnose. Stoga je sud stao na stanovište, da ovakvim ponašanjem sporne noci, optuženi nije hteo izvršenje dela, ali da je nanoseci oštecenoj sve povrede koje su brojne i razlicite, bio svestan da usled toga, može nastupiti zabranjena posledica, smrt oštecene, pa je pristao na njeno nastupanje.

Protiv ove presude žalbu je izjavio branilac optuženog, koju je Vrhovni sud odbio kao neosnovanu, navodeci da je prvostepeni sud na potpuno jasan nacin utvrdio cinjenicno stanje, te se jasno opredelio oko oblika vinosti, oglasivši optuženog krivim za krivicno delo ubistva iz cl.47. stav 1 KZ RS, a da je krivicno delo izvršio sa umišljajem i to sa eventualnim, kao oblikom vinosti.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.I.br.745/02 od 13.09.2002. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.452/01 od 05.03.2002. godine - na vrh

EVENTUALNI UMIŠLjAJ

Optuženi je postupao sa eventualnim umišljajem, jer je bio svestan da nanošenjem uboda nožem u vitalni deo tela oštecenog, može lišiti života, pa je na to pristao
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi za izvršenje krivicnog dela ubisetva iz cl.47.stav 1 OKZ u vezi cl.19. KZ Jugoslavije, obzirom da je oštecenog uboo nožem u predelu stomaka, te mu naneo tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu ubodne rane trbuha sa prodorom u trbušnu duplju.
U prvostepenoj presudi se navodi, da je optuženi bio svestan da upotrebivši nož na nacin opisan u presudi i nanevši oštecenom teške telesne povrede u predelu stomaka, može nastupiti zabranjena posledica - smrt oštecenog, ali je pristao na njeno nastupanje, dok se elementi volje ogledaju u saglasnosti optuženog sa ostvarivanjem krivicnog dela kroz pristajanje na nastupelu posledicu, a koja je sprecena strucnom lekarskom intervencijom nad oštecenim. Prema tome, optuženi je bio svestan da usled njegovog cinjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je pristao na njeno nastupanje, te je krivicno delo pokušao da izvrši sa eventualnim umišljajem.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.br.649/03 od 18.12.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.48/02 od 03.10.2002. godine). - na vrh

UBISTVO

Optuženi je u konkretnoj prilici postupao u prekoracenju granica nužne odbrane, usled jake razdraženosti izazvane predstojecim napadom oštecenog.
Iz obrazloženja:
Optužnicom OJT u Beogradu, stavljeno je na teret optuženom izvršenje krivicnog dela ubistva iz cl.47.stav 1 KZ RS, u vezi cl.19. KZ SRJ. Presudom Okružnog suda u Beogradu, ovaj okrivljeni je oglašen krivim za izvršenje krivicnog dela ubistva iz cl.47.stav 1 KZ RS u vezi cl.9. stav 3 i cl.19. KZ SRJ, što znaci, da je optuženi postupao u prekoracenju granica nužne odbrane usled jake razdraženosti izazvane predstojecim napadom oštecenog, te je u cilju odbijanja protivpravnog napada, koji je neposredno sledio od strane oštecenog, sa umišljajem, pokušao da ga liši života.
U žalbama koje su izjavili i Javni tužilac i branilac okrivljenog navedeno je, da prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivicnog postupka, a Vrhovni sud je našao da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je okrivljenog oglasio krivim za napred navedeno krivicno delo, obzirom da su u konkretnom slucaju postojale sve pretpostavke za nužnu odbranu i to: protivpravni napad oštecenog koji je neposredno predstojao, jer je ošteceni, kada se susreo sa optuženim, stegao zube, prišao mu raširenih ruku i rekao: "Sada cu da ti j... mater". Neposredno predstojeci napad bio je usmeren na telesni integritet optuženog, a optuženi ga je, posebno pri nespornoj cinjenici da je i ranije imao neprijatna iskustva sa oštecenim, doživeo kao stvaran i ozbiljan. Pored napada, postojao je i drugi element nužne odbrane - odbrana optuženog, koja je u takvoj situaciji bila neophodno potrebna i koja se sastojala u odbijanju predstojeceg napada, a bila je usmerena prema napadacu, odnosno oštecenom. Pri ovome, naravno stoji i cinjenica da je optuženi u situaciji kada ga ošteceni nije napao oružjem ili nekim orudem, upotrebio nož, što ni po nacinu, ni po intenzitetu nije bilo primereno intenzitetu napada, a optuženi je napad mogao odbiti i nekim blažim oblikom odbrane.
Dalje, Vrhovni sud nalazi da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je našao da je optuženi postupao u prekoracenju granica nužne odbrane usled jake razdraženosti izazvane predstojecim napadom oštecenog. Pri tome je kod optuženog kriticnom prilikom uracunljivost bila bitno smanjena usled jakog emocionalnog uzbudenja, kome je prethodio kontinuirani period straha, odnosno od ranije akumuliran strah od oštecenog. Prema tome, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je našao da je optuženi konkretnom prilikom postupao u prekoracenju granice nužne odbrane, usled jake razdraženosti izazvane predstojecim napadom oštecenog, jer kada se optuženi susreo sa oštecenim, koji je ugledavši optuženog stegnuo zube, prilazeci mu raširenih ruku i izgovarajuci reci: "Sad cu da ti jebem mater", optuženi izvadio nož iz džepa, te u cilju odbijanja protivpravnog napada koji je neposredno sledio od strane oštecenog, sa umišljajem pokušao da liši života oštecenog, tako što ga je nožem ubo u predelu trbuha i naneo mu telesnu povredu opasnu po život, koja je bliže opisana u izreci presude
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.br.649/93 od 18.12.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.48/02 od 03.10.2002. godine). - na vrh

SASLUŠANjE OKRIVLjENOG

Nije povredeno pravo odbrane okrivljenima, koji su pred organima unutrašnjih poslova bili saslušani u prisustvu branioca.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašeni su krivim okrivljeni zbog izvršenja krivicnih dela neovlašceno držanje vatrenog oružja iz cl.33.stav 1 ZOOM RS i krivicnog dela neovlašcena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz cl.245.stav 2 u vezi stava 1 OKZ.
U žalbama branilaca navodi se, da se prvostepena presuda zasnovala na iskazima optuženih koji su dati suprotno odredbama cl.89.stav 5 i 8 ZKP-a.
Vrhovni sud, ceneci ove žalbene navode, našao je da su isti neosnovani, a obzirom na cinjenicu da su okrivljeni svoje iskaze pred organima unutrašnjih poslova dali u prisustvu branioca, da u spisima ne postoje dokazi da su prijavili kako su fizicki ili na drugi nacin maltretirani u policiji, a da za to ne poseduju medicinsku dokumentaciju o bilo kakvim povredama, što znaci, da ovakvim postupkom prvostepeni sud nije ucinio bitne povrede odredaba krivicnog postupka.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.br.2209/03 od 02.02.2004. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.452/03 od 07.07.2003. godine). - na vrh

SADRŽINA IZREKE PRVOSTEPENE PRESUDE

U izreci prvostepene presude kojom se optuženi oglašava krivim moraju biti naznacene cinjenice i okolnosti koje cine obeležja krivicnog dela, dakle, mesto, vreme i nacin izvršenja, kao i one od kojih zavisi primena odredene odredbe Krivicnog zakona.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim okrivljeni za izvršenje krivicnog dela neovlašcene proizvodnje i stavljanje u promet opojne droge iz cl.245.stav 1 KZ SRJ
U žalbi branioca istice se da u prvostepenoj presudi su povredene odredbe krivicne procedure, predvidene cl.368.stav 1 tacka 11. ZKP-a, a naime, da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, protivrecna, da nema razloga o odlucnim cinjenicama, a da su dati razlozi suprotni sadržini dokaza na kojima se zasniva. Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovište iz žalbe neprihvatljivo, jer prvostepena presuda daje jasne i neprotivrecne razloge i isti su dati o svim bitnim cinjenicama. U izreci prvostepene presude kojom se optuženi oglašava krivim, moraju biti naznacene cinjenice i okolnosti koje cine obeležja krivicnog dela, dakle, vreme, mesto i nacin izvršenja, kao i one od kojih zavisi primena odredene odredbe Krivicnog zakona. Te cinjenice u odnosu na radnje optuženog su sadržane, one se ogledaju u tome, što je naznaceno da je optuženi proizvodio opojnu drogu - marihuanu, a zatim gde je to cinio, u kom vremenskom periodu i koliko je iste proizveo. Te cinjenice su u potpunom skladu sa datom pravnom kvalifikacijom radnji optuženog, te je ovakva izreka prvostepene presude jasna i razumljiva.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kžbr.515/03 od 16.12.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.868/02 od 10.02.2003. godine). - na vrh

SLUŽBENO LICE

Službenim licem smatra se i lice kome je fakticko povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova, kao što je sudski veštak.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi zbog izvršenja krivicnog dela primanja mita iz cl.254.stav 2 KZ RS, jer je u svojstvu ovlašcenog sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, registrovan u spisu stalnih sudskih veštaka, primio poklon da bi u okviru svoje službene dužnosti, izvršio službenu radnju koju bi morao izvršiti, a naime, da obavi veštacenje po nalogu suda.
U žalbi branioca navodi se, da okrivljeni ne može da odgovara za ovo krivicno delo, jer nema svojstvo službenog lica.
Vrhovni sud Srbije nalazi da je ovakav navod branioca neosnovan, obzirom da je cl.46.stav 1 pod tackom g KZ RS navedeno, da se službenim licem smatra i lice kome je fakticki povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova. U konkretnom slucaju, sud je kao državni organ odredeni krug poslova - veštacenje poverio okrivljenom, jer je i on i registrovan u spisku stalnih sudskih veštaka.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kž.br.862/03 od 11.12.2003. godine
i presuda Okružnog suda u Beogradu, K.br.266/02 od 25.10.2002. godine). - na vrh

KRIVICNO DELO RAZBOJNIŠTVA

Gasni upaljac u obliku pištolja predstavlja podobno sredstvo za izvršenje krivicnog dela razbojništva.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi zbog izvršenja krivicnog dela razbojništvo iz clana 168 stav 1 KZ RS i osuden na kaznu zatvora. U žalbi branilac navodi da optuženi nije upotrebio nikakvu silu niti pretnju prema oštecenoj obzirom da je u ruci imao gasni upaljac za cigarete u obliku pištolja, koji predstavlja nepodobno sredstvo za izvršenje dela, pa je trebalo u prvostepenoj presudi primeniti clan 20 ili 21 stav 2 OKZ.
Odlucujuci po žalbi branioca Vrhovni sud Srbije nalazi da su neosnovani žalbeni navodi obzirom da gasni upaljac u obliku pištolja predstavlja podobno sredstvo za izvršenje krivicnog dela razbojništva, da je upotrebom ovog Ťlažnog pištoljať optuženi kod oštecene stvorio strah kao da se radi o pravom pištolju i ostvario nameru pribavljanja protivpravne imovinske koristi, odnosno delovao je sa umišljajem.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.272702 od 20.06.2002.godine
i presuda Vrhovnog suda Srbije KžI 393/03 od 23.10.2003.godine) - na vrh

NEOVLAŠCENO DRŽANjE VATRENOG ORUŽJA I MUNICIJE ILI EKSPLOZIVNIH MATERIJA

Optuženi koji je duže vremena u svojoj kuci svesno i neovlašceno držao rucnu bombu M-75, je postupao sa direktnim umišljajem i time izvršio krivicno delo.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi koji je u oktobru mesecu 2001.godine u svojoj kuci neovlašceno držao rucnu bombu i osuden na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine.
U obrazloženju presude prvostepeni sud navodi da je nesumnjivo utvrdio da je optuženi izvršio ovo krivicno delo, jer je upravo optuženi svedoku i prijavio da u njegovoj kuci ima bomba, da je optuženi licno predao svedoku bombu, te da je ovom svedoku u pogledu porekla bombe ispircao istu pricu kao i istražnom sudiji u prethodnom postupku a kada je objasnio da je on licno nabavio bombu bez ikakve namere da bilo šta sa njom uradi te da je ostavio u svojoj kuci, da bi kasnije na glavnom pretresu promenio iskaz i naveo da mu nije poznato ko je doneo bombu u njegovu kucu i da je tu bombu sasvim slucajno pronašao na tavanu. Izmena odbrane optuženog na glavnom pretresu gde navodi da je bombu u njohovu zajednicku kucu donela njegova supruga i da je ona licno ostavila u kuci, te da on nije znao za bombu u kuci sud nije prihvatio, obzirom da ovakva odbrana nije potkrepljena ni jednim izvedenim dokazom u toku dokaznog postupka.
U žalbi branilac optuženog navodi da prvostepeni sud nije pravilno utvrdio cinjenicno stanje iz razloga što nije poverovao odbrani optuženog koju je dao na glavnom pretresu a u pogledu porekla bombe.
Rešavajuci po žalbi Vrhovni sud Srbije je našao da je pravilno postupio prvostepeni sud donoseci napred navedenu presudu iz razloga što je optuženi bio svestan da je u kuci držao bombu cije držanje gradanima nije dozvoljeno i da je to hteo, te da je postupao sa direktnim umišljajem jer iz svih dokaza koji su izvedeni u dokaznom postupku na glavnom pretresu pravilno je prvostepeni sud zakljucio da se ne može prihvatiti odbrana optuženog sa glavnog pretresa.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.37/02 od 31.05.2002.godine,
i presuda Vrhovnog suda Srbije KžI-1162/02 od 24.09.2002.godine) - na vrh

CITANjE ISKAZA OŠTECENOG NA GLAVNOM PRETRESU UZ SAGLASNOST STRANAKA

Citanje iskaza oštecenog na glavnom pretresu uz saglasnost stranaka ne pretstavlja bitnu povredu odredaba krivicnog postupka.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi je oglašen krivim za više krivicnih dela razbojništva iz clana 168 stav 1 KZ RS pa pošto su mu utvrdene pojedinacne kazne zatvora osuden je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina. Na glavnom pretresu posle koga je i doneta prvostepena presuda prilikom izvodenja dokaza uz saglasnost stranaka procitan je iskaz jednog od oštecenih koji nije bio prisutan na glavnom pretresu a što se može utvrditi uvidom u sam zapisnik od 03.07.2002.godine na strani 3 i 4.
U žalbi branioca optuženog navodi se da je u prvostepenom postupku ucinjena bitna povreda odredaba krivicnog postupka obzirom da je bez saglasnosti stranaka procitan iskaz oštecenog.
Medutim Vrhovni sud Srbije rešavajuci po žalbi branioca nalazi da sud nije ucinio ovu povredu odredaba krivicnog postupka iz razloga što je sud jednu grupu dokaza proveo njihovim citanjem na glavnom pretresu a medu njima i zapisnik o preponavanju optuženog od strane svedoka-oštecenog, kao i iakz oštecenog iz prethodnog postupka a što je ucinjeno uz saglasnost stranaka. Tako, da je u konkretnom slucaju ovaj dokaz pravilno izveden u skladu sa mogucnostima koje pruža krivicna procedura clan 337 stav 2 ZKP-a, pa prema tome nema ni bitne povrede odredaba krivicnog postupka iz citiranog zakonskog propisa, navodi se u presudi Vrhovnog suda Srbije.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.262/02 od 03.07.2002.godine i presuda Vrhovnog suda Srbije KžI-1499/02 od 22.10.2002.godine) - na vrh

UTVRĐIVANjE IDENTITETA OPTUŽENOG

Identitet optuženog je na nesumnjiv nacin utvrden kada se utvrdi na osnovu iskaza oštecenih i na osnovu zapisnika o prepoznavanju lica u policiji .
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom optuženi su oglašeni krivim zbog izvršenja više krivicnih dela razbojništva iz clana 168 stav 1 KZ RS i osudeni na kazne zatvora. U toku prvostepenog postupka sud je izvodio dokaze saslušavajuci oštecene a takode izveo je i kao dokaz citanje zapisnika o prepoznavanju optuženih GSUP-a Beograd od strane oštecenih gde su ošteceni sa sigurnošcu izmedu više lica koja su se nalazila u prostoriji za prepoznavanje, prepoznali optužene.
U žalbi branilac optuženog navodi da prvostepeni sud nije na pouzdan nacin utvrdio identitet optuženih i dovodi u pitanje zapisnike o prepoznavanju okrivljenih od strane oštecenih.
Rešavajuci po ovoj žalbi Vrhovni sud Srbije je našao da je u prvostepenoj presudi na nesumnjiv nacin utvrden identitet optuženih kako na osnovu iskaza oštecenih koji su verodostojni, jasni i nedvosmisleni i detaljno obrazloženi kao i na osnovu samih zapisnika o prepoznavanju lica GSUP-a Beograd od strane oštecenih gde su ošteceni bili potpuno sigurni u svoje tvrdnje da su optuženi bila lica koja su ih napala spornim prilikama i oduzeli stvari, na koji nacin zapisnici o prepoznavanju optuženih nisu dovedeni u sumnju.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.838/02 od 04.03.2003.godine
i presuda Vrhovnog suda Srbije KžI-779/03 od 04.09.2003.godine) - na vrh

PREURANjEN ZAKLjUCAK VECA IZ
CLANA 24 STAV 6 ZKP-a, DA NEMA DOKAZA DA JE OKRIVLjENI
OSNOVANO SUMNjIV ZA DELO KOJE JE PREDMET OPTUŽBE

Kada je povodom prigovora na optužnicu vanraspravno vece iz clana 24 stav 6 ZKP-a ocenilo da dokazi izvedeni u prethodnom postupku ne potkrepljuju osnovanu sumnju da je optuženi izvršio krivicno delo prevare, odnosno da nema dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe, doneo je preuranjen zakljucak.
Iz obrazloženja:
Po podignutoj optužnici protiv optuženog zbog krivicnog dela prevare iz clana 171 stav 3 u vezi stava 1 KZ RS branilac optuženog je podneo sudu prigovor. Odlucujuci o prigovoru na optužnicu vanraspravno vece Okružnog suda iz clana 24 stav 6 ZKP-a, je ocenilo da nema mesta optužbi protiv optuženog te je krivicni postupak obustavio. Naime, u obrazloženju prvostepenog rešenja sud je naveo da prilikom odlucivanja o prigovoru na optužnicu branioca optuženog, ceneci dokaze izvedene u prethodnom postupku, vanrapspravno vece nalazi da isti ne potkrepljuju osnovanu sumnju da je optuženi izvršio krivicno delo prevare, odnosno da nema dokaza da je on osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optužbe. Dalje, sud zakljucuje da imajuci u vidu prirodu medusobnih odnosa izmedu okrivljenog i oštecenog krivicno vece je ocenilo da u konkretnom slucaju se može raditi samo o eventualnom sporu koji je proistekao iz usmenog dogovora izmedu optuženog i oštecene, odnosno o eventualnom neispunjenju obaveze u smislu neplacenog duga te da u konkretnom slucaju se može raditi samo o gradansko-pravnom odnosu, koji je predmet parnicnog postupka.
Rešavajuci po žalbi na ovo rešenje Vrhovni sud Srbije je uvažio žalbu Okružnog javnog tužioca i preinacio rešenje Okružnog suda u Beogradu nalazeci da, imajuci u vidu podatke koji su prikupljeni u istražnom postupku a pre svega postojanje suprotnih iskaza optuženog i oštecenog, pri cemu optuženi porice da mu je oštecena predala novac, od prodatog stana u vreme i na nacin kako to ona tvrdi, dok oštecena tvrdi da je prodala stan i novac predala optuženom, u ovakvom slucaju po oceni Vrhovnog suda Srbije preuranjen je zakljucak prvostepenog suda o tome da nema dokaza da je okrivljeni osnovano sumljiv da je izvršio krivicno delo prevare. Ovo iz razloga što izjava oštecene i odbrana optuženog mogu biti na pouzdan nacin provereni i tacno utvrdeni samo u kontradiktornom postupku na glavnom pretresu.
(Rešenje Okružnog suda u Beogradu K.br.22/2004-Kv.br.280/2004 od 17.02.2004.godine
i rešenje Vrhovnog suda Srbije KžII 332/04 od 25.02.2004.godine) - na vrh

AMNESTIJA

Prilikom izricanja jedinstvene kazne zatvora u izreci prvostepene presude nije navedeno da se optuženi oslobada izvršenja dela kazne zatvora, a po rešenju o amnestiji Okružnog suda u Beogradu.
Iz obrazloženja:
Prvostepenom presudom oglašen je krivim optuženi zbog izvršenja više krivicnih dela razbojništva i osuden je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 (deset) godina.
Povodom žalbe branioca optuženog ispitujuci prvostepenu presudu u smislu clana 376 stav 1 tacka 2 u vezi clana 365 tacka 6 ZKP-a, Vrhovni sud je našao da je na štetu optuženog povreden krivicni zakon jer u izreci pobijane presude kod osude na jedinstvenu kaznu zatvora nije navedeno da se optuženi oslobada izvršenja dela kazne zatvora po rešenju o amnestiji Okružnog suda u Beogradu. Iz ovog razloga je Vrhovni sud Srbije optuženom preinacio prvostepenu presudu.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.530/01 od 07.03.2002.godine i presuda Vrhovnog suda Srbije KžI 1147/02 od 17.09.2002.godine - na vrh

KRIVICNO DELO PROTIVPRIRODNI BLUD SA LICEM KOJE NIJE NAVRŠILO 14 GODINA