Nasleđivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza međuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta.

Nasleđivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam. Naprotiv, javlja se i u mnogim drugim naukama i prirodnim i društvenim (npr. u biologiji, genetici, psihologiji, sociologiji, istoriji i dr.).

U savremenim pravima nasleđivanje ima imovinski karakter i najčešće se označava kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Lice koje je umrlo i čija imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac, a lica na koja u trenutku smrti prelazi ostaviočeva imovina nazivaju se naslednici. Imovina koja prelazi sa ostavioca na njegove naslednike naziva se zaostavštinom.

Da bi došlo do nasleđivanja, potrebno je da se ostvare sledeće četiri pretpostavke: 1) smrt ostavioca; 2) postojanje zaostavštine; 3) postojanje naslednika i 4) postojanje osnova pozivanja na nasleđe.

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije određuje da ostavioca kao zakonski naslednici nasleđuju sledeća lica: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, i ostali preci. Zakonski naslednici raspoređeni su u nasledne redove po pravilima parentelarnog sistema. U Srbiji je broj naslednih redova teorijski neograničen, s tim da je posle trećeg naslednog reda (od četvrtog pa nadalje) isključena primena prava predstavljanja, tako da se na nasleđe mogu pozivati samo rodonačelnici tih naslednih redova. Nasleđuje se po naslednim redovima i to tako da naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

Pravo predstavljanja - ius representationis, posebno je nasledno pravilo koje omogućava potomcima ostaviočevog srodnika koji je u konkretnom slučaju neće (dao je negativnu nasledničku izjavu) ili ne može da bude naslednik (ne doživi trenutak delacije, nedostojan je, nesposoban, isključen ili lišen prava na nužni deo), da stupe na njegovo mesto dobijajući onaj deo koji bi dobio njihov predak da je postao naslednik (npr. posle ostavioca ostali su njegov sin i dva unuka od ranije preminulog sina: sin na ime zakonskog naslednog dela dobija 1/2 zaostavštine, a unuci stupaju na mesto svog oca i zajedno dobijaju ono što bi on dobio da je nadživeo ostavioca, što iznosi svakome po 1/4 zaostavštine).

Pravo priraštaja - ius accrescendi jeste naslednopravna ustanova koja se primenjuje kada u konkretnom slučaju iz nekog razloga nije moguća primena prava predstavljanja, tako da nasledni deo jednog srodnika postaje "slobodan" i prirasta naslednom delu naslednika istog naslednog reda.

ZAKONSKI NASLEDNICI

Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov supružnik. Zaostavština se u prvom naslednom redu deli tako što ostaviočeva deca i supružnik nasleđuju jednake delove, npr. ako ostavilac ima suprugu i dvoje dece svi dobijaju po jednu trećinu zaostavštine.

U drugom naslednom redu kao naslednici pojavljuju se ostaviočev supružnik i ostaviočevi roditelji sa svojim potomstvom. Zaostavština se raspodeljuje tako što supružnik dobija jednu polovinu (najviše što bi mogao da dobije u prvom naslednom redu), a ostaviočevi roditelji po četvrtinu zaostavštine.

Treći nasledni red čine dede i babe ostavioca i njihovo potomstvo. Zaostavština se raspodeljuje između ovih lica tako što se deli u dve velike celine, od kojih svaka pripada po jednoj lozi: polovina zaostavštine očevoj, a polovina zaostavštine majčinoj lozi. U okviru svake loze, deda i baba nasleđuju jednake delove, tako da svaki od ovih ostaviočevih predaka dobija po 1/4 zaostavštine.

Četvrti nasledni red. Ako nema naslednika u trećem naslednom redu, na nasleđe se pozivaju ostaviočevi pradede i prababe, koji obrazuju četvrti nasledni red. Zaostavština se deli na dva dela, od kojih jedan pripada precima iz očeve a drugi precima iz majčine loze. Polovina zaostavštine koja pripada jednoj lozi opet se deli na dva dela tako da po jedna četvrtina pripada roditeljima od dedova a druga roditeljima od baba, te na kraju svaki rodonačelnik četvrte parentele dobija po 1/8 zaostavštine. U četvrtom naslednom redu isključena je primena prava predstavljanja.

NUŽNI NASLEDNICI

Nužni naslednici posebna su vrsta zakonskih naslednika čije se pravo izvlači direktno iz zakona (nije zasnovano na hipotetičkoj volji ostavioca). Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci. I nužni naslednici svrstani su u nasledne redove.

1) U prvom nužnom naslednom redu nužni naslednici su ostaviočeva deca i ostali potomci po pravu predstavljanja, usvojenici i njihovi potomci i ostaviočev supružnik.

2) U drugom nužnom naslednom redu, pored rodonačelnika ovog reda ostaviočevih roditelja, nužni naslednici mogu biti i ostaviočevi braća i sestre (bez obzira na kvalitet srodstva), i to samo oni, a ne i njihovi potomci. Ostaviočev usvojilac takođe je nužni naslednik u drugom nužnom naslednom redu.

3) Treći nužni nasledni red čine ostaviočevi dede i babe, po obe loze, uz potpuno isključenje prava predstavljanja.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

ŠEMA ZAKONSKIH NASLEDNIKA PO ZAKONU O NASLEĐIVANJU SRBIJE

NASLEDNOPRAVNI UGOVORI