Usvajanjem
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
("Službeni glasnik RS", br. 120/2004) Narodna skupština
Republike Srbije je početkom novembra 2004.godine, učinila značajan
korak na unapređenju pravnog sistema. Time ne samo da je apsolviran
jedan od formalnih uslova za članstvo koji je Savet Evrope predvideo
za svoje članice nego su obezbeđene suštinske normativne pretpostavke
da se i kod nas zaštiti pravo građanina da na delotvoran način
kontroliše rad državnog aparata.
Ovim zakonom uređuju se prava na pristup informacijama od javnog
značaja kojima raspolažu organi javne vlasti, radi ostvarenja
i zaštite interesa javnosti da se upozna sa tim informacijama.
Organ javne vlasti je: državni organ, organ teritorijalne autonomije,
organ lokalne samouprave, organizacija kojoj je povereno vršenje
javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira
u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.
Zakon predviđa da, s tim u vezi, svako ima četiri osnovna zakonska
prava:
- pravo da mu bude saopšteno da li organ javne vlasti poseduje
određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je
ona inače dostupna,
- pravo na uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog
značaja,
- pravo na kopiju tog dokumenta kao i
- pravo na dostavu istoga.
Takođe, definiše se princip zabrane diskriminacije, odnosno
načelo jednakosti u korišćenju prava.
Svako može pismenim putem da zatraži od organa javne vlasti
informaciju od javnog značaja i ne navodeći razloge za takav
zahtev. Organ vlasti dužan je (ukoliko ne postoji neki od zakonskih
razloga za nedavanje informacija) da bez odlaganja, a najkasnije
u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti
o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži
traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta.
Zakon ustanovljava Poverenika za informacije od javnog značaja,
kao samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti,
kojem nezadovoljni tražilac informacije može uputiti žalbu ukoliko
mu organ javne vlasti uskrati informaciju.
Poverenik donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku
od 30 dana od dana predaje žalbe, pošto omogući organu vlasti
da se pismeno izjasni, a po potrebi i tražiocu. Povereniku će,
radi utvrđivanja činjeničnog stanja, biti omogućen uvid u svaki
nosač informacije na koji se zakon primenjuje.
Na postupak pred Poverenikom primenjuju se odredbe Zakona o
opštem upravnom postupku, koje se odnose na rešavanje drugostepenog
organa po žalbi.
Protiv rešenja Poverenika može se pokrenuti upravni spor.Rešenja
i zaključci Poverenika obavezujući su. Izvršenje rešenja i zaključaka
Poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije.
Poverenika bira Narodna skupština od lica s priznatim ugledom
i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava,
s tim da ispunjava uslove za rad u državnim organima, da je
završilo pravni fakultet i da ima najmanje deset godina radnog
iskustva. Poverenik ima posebnu Stručnu službu. Njegov mandat
traje sedam godina.
|
