Zakonski okvir

Pravosudni ispit ne mogu polagati lica koja su završila neki drugi fakultet, koji nije pravni fakultet, bez obzira na vrstu škole i zvanja koje su stekli. Prohodnost za pravosudni isit nemaju ni svi privatni pravni fakulteti, makar u periodu dok se ne ujednače kriterijumi studija po Bolonjskoj deklaraciji, što može da traje i više godina.

Na pravosudnom ispitu proverava se stručna osposobljenost za obavljanje funkcija i poslova za koje je zakonom ili drugim propisom kao uslov predviđen taj ispit.

Pravosudni ispit se može polagati tek nakon određenog radnog iskustva po završenom pravnom fakultetu.

U Srbiji pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na pravnom fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi ili tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili četiri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.

Pravosudni ispit ima pismeni i usmeni deo. Na pismenom delu ispita rešavaju se praktični zadaci iz krivičnog i građanskog prava, dok se na usmenom delu ispita polažu:

1. Ustavno pravo i pravosudno organizaciono pravo,
2. Krivično pravo,
3. Građansko pravo,
4. Trgovinsko (privredno) pravo,
5. Međunarodno privatno pravo,
6. Upravno pravo,
7. Radno pravo.
   

Program pravosudnog ispita propisuje ministar pravde, a ispit se polaže pred Ispitnim odborom koji ima sedam članova, koje svojim rešenjem imenuje ministar.

U Republici Srbiji ova materija je uređena kroz tri propisa:

• Zakon o pravosudnom ispitu ("Službeni glasnik", br. 16/1997),
• Pravilnik o programu pravosudnog ispita ("Službeni glasnik", br. 51/1997),
• Pravilnik o polaganju pravosudnog ispita ("Službeni glasnik", br. 14/1998).

Više informacija o pravosudnom ispitu i cene možete pogledati na sajtu Ministarstva pravde.