OPŠTINSKOM SUDU U KRUŠEVCU

 Kruševac

TUŽILJA: 

-          MARINKOVIĆ VERA iz Kruševca, Partizanska 12,  

TUŽENA : 

1. Mihajlović Katarina iz Kruševca ul.Velizara  Stankovića  14
2. Mihajlović Vesna iz Kruševca ul.Velizara  Stankovića  14

T U Ž B A

radi ispražnjenja poslovnog prostora

i naknade štete

Tužene obavljaju frizersko-kozmetičarsku delatnost u tužiljinom poslovnom prostoru - lokalu površine 5o kvm, koji se nalazi u Kruševcu u ul.Velizara Stankovića 14

Prvotužena je sa tužiljom zaključila ugovor o zakupu na odredjeno vreme od ol.o6.2002. do ol.o6.2003.godine,

DOKAZ:

Ugovor o zakupu poslovnih prostorija od o9.o5.2002.godine

Pre isteka ugovora o zakupu tužilja je od tuženih zatražila da izmire zakupninu za protekli period, kao i troškove, te da isprazne poslovni prostor do roka odredjenog ugovorom. Medjutim, tužene nisu ispoštovale ugovorene obaveze i nisu ispraznile lokal iako je ugovor o zakupu prestao l.o6.2003.godine, nakon čega im je tužilja pismenim putem dala dodatni rok za iseljenje do 31.avgusta 2003.godine.

DOKAZ:

-          saslušanje stranaka

-          pismeno saopštenje o otkazu od ol.o8, i 21,o8,2003.godine

Za vreme trajanja ugovora o zakupu tužene nisu uopšte plaćale zakupninu. Koristile su poslovni lokal protivno njegovoj nameni i ugovoru jer su protiv volje tužilje izvršile prepravke na lokalu tako da su ga koristile i za stanovanje. Uz to, nisu plaćale troškove utrošene električne energije, vode i druge komunalne troškove tako da su isti na dan 12.o9.2003.godine iznosili 3.91o,oo dinara. Zbog svega toga tužilja je višestruko oštećena pa ovom tužbom od tuženih potražuje i zakupninu i naknadu štete, i to:

 -na ime do sada neplaćene zakupnine lokala 14.85o,oo dinara (15 mese-ci po 99o,oo dinara,

 -na ime naknade za korišćenje lokala nakon 01.o9.2003.g. do ispražnjenja istog, po 99o,oo dinara mesečno, u ukupnom iznosu utvrdjenom presudom,

 -na ime obeštećenja zbog korišćenja lokala protivno nameni 2o.ooo,oo dinara. kao i zakonsku zateznu kamatu po svim tim stavkama od dana utuženja do isplate.

DOKAZ:

-          saslušanje svedoka: Slobodana Mihajlovića iz Kruševca, ul.Kičevska 21 i Radoja Durutovića  iz Kruševca, ul.Makedonska 29

-          saslušanje stranaka

Tužene su prilikom zaključenja ugovora o zakupu deponovale kod tužilje, na ime obezbedjenja plaćanja zakupnine i troškova, iznos od 16.5oo,oo dinara, ali njihova dugovanja prema tužilji prevazilaze taj iznos.

Zato tužilja traži od suda da naloži iseljenje tuženih i obaveže  ih na plaćanje svih njihovih obaveza prema tužilji, te predlaže sudu da  provede postupak i primenom čl. 581, 595. i drugih odredaba ZOO,donese

PRESUDU

OBAVEZUJU SE tužene Mihajlović Katarina i Mihajlović Vesna, obe iz Kruševca da u roku od 15 dana od dana presudjenja isprazne od lica i stvari poslovni prostor u Kruševcu, ulica Velizara Stankovića 14, površine 3o kvm, i isti predaju u primljenom stanju u državinu tužilje, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

OBAVEZUJU SE tužene Mihajlović Katarina i Mihajlović Vesna da solidarno plate tužilji na ime neplaćene zakupnine za period ol.o6.2002. do ol.o9.2003.godine iznos od 14.85o,oo dinara i na ime naknade štete iznos od 2o.ooo,oo dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od utuženja do isplate, kao i da joj isplate zakupninu za period od 01. o9.2003.godine do dana iseljenja u iznosu od po 99o,oo dinara mesečno.

 Obavezuju se tužene da tužilji solidarno naknade troskove parničnog postupka koliko budu izneli do okončanja parnice.

u Kruševcu,15.o9.2003.godine

Prilog: pismena navedena u tužbi

 Tužilja

DRUGOM OPSTINSKOM SUDU U BEOGRADU
 Beograd

Tuzilja: HALUPA MARIJA iz Beograda, ul. Cara Samuila br.20-22,
Tuzena: KOKOT EMILIJA iz Beograda, ul.Cara Samuila br.20

TUZBA
RADI RASKIDA UGOVORA O DOZIVOTNOM IZDRZAVANJU

Tuzilja Halupa Marija je kao primalac izdrzavanja zakljucila sa tuzenom Kokot Silvijom, kao davaocem izdrzavanja, ugovor o dozivotnom izdrzavanju 11. septembra 1996.godine.

Tim ugovorom tuzena kao davalac izdrzavanja se obavezala da tuzilji kao primaocu izdrzavanja, dok je god ziva, obezbedjuje: a) svakodnevnu redovnu ishranu, b) potrebnu odecu i obucu, c) odrzavanje licne higijene i higijene stana, d) potrebnu negu i paznju u bolesti, e) potrebnu lekarsku negu. Tuzena je preuzela i obavezu da placa sve troskove, dazbine i naknade koje terete stan tuzilje, kao i da primaoca izdrzavanja nakon smrti sahrani na grobnom mestu koje poseduje primalac izdrzavanja, u skladu sa mesnim obicajima. S druge strane, u naknadu za to, tuzilja – primalac izdrzavanja ostavlja tuzenoj nakon svoje smrti dvosoban stan povrsine 56 m2 u Beogradu, u ulici Cara Samuila br.20-22.

DOKAZ: ugovor o dozivotnom izdrzavanju 3.R.606/96 od 11.septembra 1996.godine

Odnosi izmedju ugovaraca od pocetka primene ovog ugovora nisu bili narocito dobri, ali su se od pre dve godine izmenili i pogorsali tako da su primalac i davalac izdrzavanja danas u veoma losim odnosima, ne kontaktiraju i ne govore i ne ostvaruje se svrha ugovora o dozivotnom izdrzavanju koji je izmedju njih zakljucen.

Tuzilja je sa tuzenom zakljucila predmetni ugovor u zelji da kao stara osoba (88 godina) ima adekvatnu svakodnevnu ishranu i materijalnu pomoc kao i stalnu paznju i negu od strane tuzene. Smatrala je da ce tuzena, kao njena komsinica (stan do stana) pokazati potrebnu brigu i paznju prema njoj i dala joj je kljuceve od svog stana . Otvorena srca, bezrezervno i emotivno je prihvatila tuzenu i njenu porodicu zeleci i sama da , makar ponekad, oseti deo porodicne atmosfere i topline od strane tuzene i iz njenog doma. Verovala je da joj brige, paznje i nege od strane tuzene nece manjkati i da ce tuzena ako ne iz emocija i moralnih pobuda za to biti motivisana makar materijalnim interesima s obzirom da joj za uzvrat stoji u izgledu sticanje materijalnog dobra velike vrednosti.

Medjutim, od samog pocetka ugovora tuzilja je primetila da se tuzena prema njoj i prema obavezama koje je preuzela, ne odnosi iskreno, odgovorno i posteno. Umesto da svakodnevno ima urednu ishranu, tuzilji su jednom sedmicno donosene namirnice sa pijace, i to tako loseg kvaliteta da ih sama sebi nikada ne bi takve kupila (probrano, spatno, neizgledno, neukusno). Iako davalac izdrzavanja – tuzena - zivi u stanu do nje, nije joj donosila toplu hranu i kuvana jela iako se to po ugovoru podrazumevalo. Nijedno parce odece, niti jedan komad obuce, pa makar i kucne papuce, tuzena joj nije do sada kupila ili na drugi nacin obezbedila, iako se na to ugovorom obavezala, a tuzilja je itekako imala potrebe za tim. U pogledu odrzavanja higijene tuzilja je bila prepustena sama sebi: sama je prala svoju posteljinu i rublje, sama peglala, sama cistila kupatilo, vukla usisivac po kuci. U ostvarivanju lekarske nege takodje je bila prepustena sebi – umesto da ide s njom, pomogne joj da se popne uz stepenice u Domu zdravlja, kontaktira sa medicinskim osobljem i administracijom – tuzena je sve to potpuno zanemarila smatrajuci, verovatno, da je dovoljno da njen suprug, koji je inace taksista, tuzilju preveze i ostavi ispred Doma zdravlja da se sama snalazi, onemocala i bolesna, sa svojih 88 godina.

Sliku odnosa tuzene – davaoca izdrzavanja prema tuzilji upotpunjuje i cinjenica da tuzena nije dozvolila tuzilji da makar malo vremena provede sa njenom porodicom prilikom novogodisnjih doceka, kao i njena izjava: ťNecu da Mara jede s nama jer gleda u Nikolu pa dete ne moze da jedeŤ.

Zbog toga sto davalac izdrzavanja nije ispunjavala ugovor, odnosno ponasala se prema primaocu izdrzavanja nekorektno zanemarujuci je i cineci sve na stetu primaoca, dakle upravo suprotno od onog sto je po ugovoru o dozivotnom izdrzavanju bila obavezna, primalac izdrzavanja je jos pre dve godine podigla tuzbu za raskid ugovora o dozivotnom izdrzavanju, ali je na nagovore komsija i ubedjivanje muza tuzene – Kokot Radomira odustala od tog postupka.

Vrhunac neiskrenog i nepostenog odnosa tuzene prema tuzilji usledio je nakon toga. To je dogadjaj koji se desio 1998.godine kada je tuzilja u svom garderobnom ormanu zatekla ispreturane stvari, sto je ucinila tuzena koja je jedina imala kljuceve od njenog stana, i tom prilikom tuzilja je konstatovala da joj nedostaje njena jedina i za nevolju namenjena ustedjevina u iznosu od 1100 DEM. Suprug tuzene je u vezi s tim kazao tuzilji: ťEmilija ti je uzela te pare zato sto si htela da je izbacis iz ugovoraŤ...Time je tuzena prokockala sve preostalo poverenje, tuzilja je promenila bravu na vratima, odnosi izmedju njih postali su jos losiji i takvi su, nepromenjeno, do danas

DOKAZ:

• saslusanje stranaka
• saslusanje svedoka Radomira Kokota iz Beograda, ul. Cara Samuila 20

Tuzilja nije zahtevna osoba. Uz to je i darezljiva – mnoge stvari je dala tuzenoj, a posebno zlatni lanac i zlatnu narukvicu (na ovom drugom je tuzena danima insistirala), kao i razne delove posteljine. Pokretna je, razumna, vedrog je duha, spremna da razume i opravda. Prihvatila bi svaku iskrenu ispriku da je tuzena zelela i htela da joj objasni razloge zanemarivanja i ovlasnog izvrsavanja svojih ugovornih obaveza. Ili da je nije potkradala vec pozajmila i vratila novac. Tuzena je nije udostojila bilo kakvog objasnjenja niti uvazavanja njene licnosti, njenih godina i, na kraju, njene imovine.

Od 1998 su se odnosi izmedju stranaka definitivno pogorsali i postali nepodnosljivi u toj meri da je prestao svaki medjusobni kontakt, tako da postojeci ugovor o dozivotnom izdrzavanju nema smisla niti svrhe dalje odrzavati na pravnoj snazi. Zbog toga, tuzilja predlaze sudu da provede postupak u ovoj pravnoj stvari i u skladu sa clanom 201. Zakona o nasledjivanju Srbije, raskine ovaj ugovor i u tom cilju donese

P R E S U D U

Raskida se ugovor o dozivotnom izdrzavanju 3.R.606/96 zakljucen 11.septembra 1996.godine pred Drugim opstinskim sudom u Beogradu izmedju Halupa Marije iz Beograda, kao primaoca izdrzavanja i Kokot Emilije iz Beograda, kao davaoca izdrzavanja, zbog neizvrsavanja obaveza od strane davaoca izdrzavanja i trajno poremecenih odnosa izmedju davaoca i primaoca izdrzavanja.

Tuzilja,
 Halupa Marija

TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU

 Beograd

Tuzilja: ZORICA NENADIC iz Beograda, ul.Veljka Dugosevica 23,
Tuzeni: PETAR NENADIC iz Beograda, ul. Veljka Dugosevica 23

TUZBA
ZA RAZVOD BRAKA

Stranke su zakljucile brak u Beogradu, 18. decembra 1982.godine, i iz tog braka imaju dvoje maloletne dece; sina Borivoja Nenadica rodenog 19. januara 1983.godine i cerku Ivanu Nenadic rodenu 8. septembra 1989.godine.

DOKAZ:

• izvod iz maticne knjige vencanih
• izvodi iz maticne knjige rodenih za decu

Tokom braka, zbog razlicitih karaktera i pogleda, izmedu stranaka dolazilo je do nesporazuma i sukoba oko resavanja osnovnih pitanja koja se ticu njihovih licnih odnosa, izdrzavanja porodice, vaspitanja dece i dr. Nesuglasice su kulminirale poslednjih godina od kada su bracni odnosi tako ozbiljno i trajno poremeceni, a zajednicki zivot nepodnosljiv, da se ne ostvaruje svrha samoga braka.

DOKAZ: saslusanje stranaka

Zbog svega toga dalje odrzavanje bracne zajednice izmedu stranaka, u kojoj trpe kako one tako i deca, nije moguce, te stoga tuzilja predlaze sudu da provede postupak u toj pravnoj stvari i razvede brak izmedu stranaka donosenjem sledece

PRESUDE

RAZVODI SE brak zakljucen izmedu Petra Nenadica iz Beograda, od ??? Kirila Nenadica i majke Veselinke Nenadic, i Zorice Nenadic iz Beograda, od ??? Pavla Stevanovica i majke Zagorke Stevanovic, zakljucen 18.decembra 1982.godine u Beogradu, opstina Rakovica pod tekucim brojem 393, po osnovu clana 83. Zakona ? braku i bracnim odnosima Republike Srbije.

Deca stranaka, mal.Borivoje Nenadic roden 1983.godine i mal. Ivana Nenadic rodena 1989.godine, poveravaju se na cuvanje i vaspitavanje majci Zorici Nenadic.

Obavezuje se Petar Nenadic da na ime doprinosa za izdrzavanje svoje dece placa mesecni iznos u visini od 40% zarade koju ostvaruje u preduzecu "Metropol" u Beogradu.

Tuzilja,

prilog: kao u tekstu (4) Zorica Nenandic

DRUGI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU

Beograd

Tuzilja: LENA MAKSIC iz Beograda, Pozeska 42a
Tuzeni: MILAN MAKSIC iz Beograda, ul. Zmajevacka 38/14

TUŽBA
radi utvrdjenja i deobe bračne tekovine

Stranke su zakljucile brak 19. januara 1969.godine u Beogradu i u toj 31-godisnjoj bracnoj zajednici stekli su, zajednickim radom i ulaganjem, odredjenu nepokretnu i pokretnu imovinu.

Stranke su stekle trosoban stan broj 14, na II spratu, u ulici Somborskoj br.38 u Beogradu, povrsine 77m2, koji su zajednickim sredstvima otkupile i isti je u celosti isplacen. Stekli su i zajednicki plac povrsine 11,33 ari, na k.p.7420/11, zk.ul. br. 6812, K.O. Ripanj. Takodje su stekli i putnicki automobil ŤZastava 101ť i druge pokretne stvari domacinstva koje se nalaze u stanu broj 14 u ul. Somborskoj 38. Ugovor o sticanju svojine na predmetnom stanu potpisao je tuzeni, tako da se on formalno vodi na njegovo ime. Navedeni plac je vec podeljen izmedju stranaka na jednake delove i kao takav uknjizen.

DOKAZ:

• izvod iz MKV od 25.avgusta 2000.
• ugovor o koriscenju stana broj 918 od 16.04.1991.g.
• ugovor o sticanju svojine na stanu otkupom stana, overen od strane Prvog opstinskog suda u Beogradu II Ov.br.13419/92 od 15.juna 1992.g.
• Izvod iz zemljisne knjige K.O. Ripanj

Predmet ove tuzbe je deoba navedenog stana br. 14, u ul. Somborskoj 38, i pokretnih stvario koje se nalaze u tom stanu, kao i putnickog automobila.. Tuzilja je, radi zastite svojih materijalnih prava koja su ugrozena postupcima tuzenog, prinudjena da se obrati sudu radi deobe te imovine stecene u braku. Naime, tuzeni je nedavno saopstio tuzilji i njihovoj zajednickoj punoletnoj deci da je resio da proda stan te da je isti vec dao u postupak prodaje jednoj agenciji. Da bi predupredila za nju tesko naknadivu stetu, tuzilja je kod suda izdejstvovala privremenu meru kojom je tuzenom zabranjeno otudjenje ili opterecenje predmetnog stana jer isti spada u zajednicku nepodeljenu imovinu stranaka.

DOKAZ:

• resenje Cetvrtog opstinskog suda u Beogradu, I.VI. 229/2000 od 15. septembra 2000.godine
• saslusanje stranaka

Zbog pogorsanih odnosa izmedju stranaka, i buduci da joj je bila ugrozena licna sigurnost, tuzilja je bila prinudjena da privremeno izadje iz stana, nakon cega je tuzeni promenio bravu na ulaznim vratima zajednickog stana, i nakon toga joj nije hteo dati kljuc, onemogucivsi je da vise udje u stan koji i njoj jednako pripada kao i tuzenom. Zbog toga, tuzilja ne moze ni da udje u stan, niti da iz stana uzme svoje licne stvari, te da bi se sprecio moguci konflikt izmedju stranaka i nenadoknadiva steta koju tuzilja trpi zato sto ne moze da koristi sopstveni stan i svoje licne stvari, a ujedno da bi se neposrednim uvidom u stan i stvari u njemu, osujetio tuzeni u svojim, po tuzilju stetnim, namerama da proda stan, tuzilja, s obzirom da su ispunjeni uslovi iz clana 254. ZIP-a, trazi od suda da joj pruzi adekvatnu zastitu i da donese

R E Š E NJ E

ODREDJUJE SE PRIVREMENA MERA KOJOM SE NALAZE MAKSIC MILANU IZ BEOGRADA DA JEDAN PRIMERAK KLJUCA OD TROSOBNOG STANA BROJ 14, NA II SPRATU, U ULICI SOMBORSKOJ BR.38 , POVRSINE 77M2, KOJI JE PREDMET SPORA PO OSNOVU BRACNE TEKOVINE, ODMAH, A NAJKASNIJE U ROKU OD 24 SATA OD PRIJEMA OVOG RESENJA, PREDA U RUKE TUZILJI, KAO I DA ISTU NE OMETA U MIRNOM ULASKU U STAN I KORISCENJU ISTOG, POD PRETNJOM PRINUDNOG IZVRSENJA.

OVA PRIVREMENA MERA BICE NA SNAZI DO OKONCANJA PARNICE U OVOJ PRAVNOJ STVARI.

Tuzilja smatra da je njen udeo u sticanju nepodeljene zajednicke imovine koju su ona i tuzeni stekli za vreme trajanja braka: stan, putnicki automobil i pokretne stvari u stanu, jednak sa udelom tuzenog. Od pocetka bracne zajednice bila je u radnom odnosu, starala se i odgajila dvoje sada punoletne dece, donosila i spremala hranu, vodila je poslove domacinstva i odrzavala ga nastojeci na sve nacine da domacinstvo bude uspesno i napredno i doprinoseci da zajednicki imetak bude uvecan i sacuvan. Pored svoga redovnog posla, bavila se i dodatnim poslovima, a narocito na svadbama i drugim svecarskim prilikama (priprema kolaca, postavljanje ukrasnih traka, cvetnih aranzmana i sl.) unoseci tako stecene prihode uvek u kucu i zajednicko domacinstvo. Sada je tuzilja, s obzirom da je tuzeni jasno stavio do znanja njoj i deci da ce prodati stan i ponasa se kao da tuzilja nema bilo kakvih vlasnickih i drzavinskih prava na zajednicki stecenoj imovini, dosla u situaciju takve licne i imovinske nesigurnosti da je prinudjena da trazi sudsku zastitu.

Imajuci sve to u vidu, tuzilja na osnovu clana 330. Zakona o braku i porodicnim odnosima Srbije, podnosi ovu tuzbu i predlaze sudu da provede postupak i donese

PRESUDU

UTVRDJUJE SE DA TUZILJA MAKSIC LENA IZ BEOGRADA IMA PRAVO SVOJINE, PO OSNOVU STICANJA ZAJEDNICKE IMOVINE U BRAKU SA TUZENIM MAKSIC MILANOM IZ BEOGRADA, NA JEDNOJ POLOVINI SLEDECIH STVARI:STANA BROJ 14, NA II SPRATU, U ULICI SOMBORSKOJ BR.38 U BEOGRADU, , POVRSINE 77M2,
AUTOMOBILA ŤZASTAVA 101ť, SVIH STVARI KOJE SE NALAZE U NAVEDENOM STANU,
STO JE TUZENI DUZAN PRIZNATI I PREDATI TUZILJI U DRZAVINU I SVOJINU NAVEDENI DEO POKRETNIH STVARI U ROKU OD 15 DANA OD PRIJEMA OVE PRESUDE, POD PRETNJOM PRINUDNOG IZVRSENJA.

NA OSNOVU OVE PRESUDE TUZILJA IMA PRAVO DA UKNJIZI U ZEMLJISNIM KNJIGAMA NJOJ PRIPADAJUCI DEO SVOJINE NA PREDMETNOM STANU, STO JE TUZENI DUZAN PRIZNATI I TRPETI.

OBAVEZUJE SE TUZENI DA PLATI PARNICNE TROSKOVE U VISINI KOJU UTVRDI SUD.

Tuzilja,

PRIVREDNI SUD U BEOGRADU

TUZILAC: Preduzece za graficku delatnost ŤGRAFIKTRADEť d.o.o. Beograd, Slobodna zona, Viline vode bb
TUZENIK: Holding kompanija Slobodna zona ŤBEOGRADť a.d. iz Beograda, ul.Francuska br.14/III

T U Ž B A
ZBOG SMETANJA POSEDA
SA PREDLOGOM ZA IZDAVANJE PRIVREMENE MERE

Tuzilac je sa tuzenikom zakljucio Ugovor o obavljanju delatnosti u Slobodnoj zoni ŤBeogradť br.268 od 31.decembra 1997.godine, kojim je tuziocu izdao u dugorocni zakup zemljiste na teritoriji slobodne zone ŤBeogradť, na urbanistickoj parceli 6, lokacija L-2, ukupne povrsine 390 m2, zajedno sa izgradjenim proizvodno-poslovnim prostorom u objektu povrsine 227 m2, i to na period od 10 godina pocev od dana potpisivanja tog ugovora.

Navedeni poslovni prostor i zemljiste tuzilac je, poput drugih preduzeca – korisnika Zone, godinama koristio za obavljanje svoje delatnosti. Na istom je izgradio stampariju, stampao knjige i druge publikacije i materijale, svojim vozilima dovozio papir i drugi repromaterijal i odvozio gotovu robu.

Krajem aprila 2000.godine Sluzba obezbedjenja tuzenog koja kontrolise ulaznu kapiju, pocela je da ometa ulazak tuziocevih teretnih vozila u Zonu, kao i ulazak njegovih sluzbenika i njihovih vozila, direktno, bez ikakvog povoda, krseci prava tuzioca iz Ugovora. Posle nekoliko dana, nakon sto je tuzilac preko svoga zastupnika poslao, licno na ruke gospodinu Petru Savicu, zameniku generalnog direktora tuzenika, pismeno upozorenje da ce traziti pravnu zastitu svojih prava iz ugovora, to ometanje je prestalo i tuzilac je poslovao bez smetnji sve do 12.jula 2000.godine.

DOKAZ:

Ugovor o obavljanju delatnosti u slobodnoj zoni ŤBeogradť od 31.decembra 1997.godine.
Kopija dopisa upucena g. Petru Savicu
Saslusanje, po potrebi, direktora i drugih svedoka koje ce predloziti tuzilac

U sredu, na dan 12.jula 2000.godine, u 13,00 sati, tuzenikova Sluzba obezbedjenja na ulaznoj kapiji u Slobodnu zonu ŤBeogradť nije dozvolila vozilu marke ŤTAMť, reg.broj BG 302-277 da udje i izvrsi utovar robe u tuziocevom preduzecu. Ulaz je, po nalogu tuzenog, zabranilo lice iz obezbedjenja ŤProtektumť, sluzbeni broj 231, u prisustvu svedoka Pavic Zorana, Kozic Mire i Zlatka Krstica. Od tog momenta tuzioceva vozila ne mogu da ulaze u krug Zone.

Time je tuzeni drasticno i protivpravno narusio ugovorom garantovana i do sada kontinuirano priznata prava tuzioca koji od 12. jula o.g., usled zabrane ulaska tuziocevih teretnih vozila, vise nije u mogucnosti da normalno obavlja svoju delatnost, prekinuo je proizvodnju, ne moze da dovozi i odvozi robu i silom nastalih prilika obustavio je isporuku robe kupcima. Tuzilac zbog toga trpi ogromnu materijalnu stetu, a uz to i veliku poslovnu stetu u svakom smislu.

DOKAZ:

Zapisnik sastavljen od strane tuzioca na dan 12.jula 2000.godine
Dopis – apel tuzioca tuzenom od 13.jula 2000.g.da dozvoli normalan rad preduzeca
Saslusanje svedoka: Pavic Zorana, Kozic Mire i Zlatka Kojica
Saslusanje radnika obezbedjenja tuzenika

Tim radnjama tuzenog tuzilac je onemogucen u mirnom koriscenju nepokretnosti u Zoni, koje godinama koristi, zbog cega je od tog momenta ugrozen opstanak firme i egzistencija zaposlenih, ispunjenje ugovora prema poslovnim partnerima i potpuno blokiran rad preduzeca tako da sa svakim narednim danom steta za tuzioca postaje sve veca, nepredvidiva i nenadoknadiva. Imajuci to u vidu, a kako su ispunjeni uslovi iz clana 254. Zakona o izvrsnom postupku (ŤSluzbeni list SRJť,br.28/2000), tuzilac predlaze sudu, da van rocista za glavnu raspravu, u skladu sa cl.312. i 442. Zakona o parnicnom postupku, donese

R E Š E NJ E
O PRIVREMENOJ MERI

Odredjuje se privremena mera pa se nalaze tuzenom da momentalno uspostavi predjasnje stanje i omoguci vozilima tuzioca nesmetan ulazak u Slobodnu zonu ŤBeogradť i izlazak iz iste, pod istim uslovima koji vaze za druge korisnike Zone.

Zabranjuje se tuzenom da preduzima radnje kojima se tuziocu nanosi steta i onemogucava tuzilac u normalnom poslovanju u Slobodnoj zoni ŤBeogradť.

Mera ustanovljena ovim resenjem traje do okoncanja spora izmedju stranaka i protiv istog nije dozvoljena zalba.

Tuzilac predlaze sudu da, kao nadlezan u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da se ovde ne radi o klasicnom zakupodavnom odnosu vec o svojevrsnom spletu privrednih odnosa izmedju tuzenog, kao preduzeca za upravljanje slobodnom zonom i tuzioca, kao korisnika te zone, zbog cega je izmedju njih i zakljucen kombinovani ugovor o obavljanju delatnosti u zoni,

provede raspravu i na osnovu izvedenih dokaza donese

R E Š E NJ E

Utvrdjuje se da je tuzeni Holding kompanija Slobodna zona ŤBEOGRADť a.d. iz Beograda smetalo tuzioca Preduzece za graficku delatnost ŤGRAFIKTRADE ť d.o.o. Beograd u poslednjem faktickom i mirnom posedu poslovnih prostorija i zemljista u Beogradu, na podrucju Slobodne zone ŤBeogradť, Viline vode bb, na taj nacin sto je dana 12.jula 2000.godine sprecio ulazak tuziocevog vozila u Zonu radi utovara tuzioceve robe.

Nalaze se tuzenom da u roku od 24 sata uspostavi predjasnje stanje tuziocevog poseda i da se, pod pretnjom novcane kazne, ubuduce uzdrzi od takvih ili slicnih radnji kojima se onemogucava normalno poslovanje tuzioca.

Obavezuje se tuzeni da tuziocu naknadi troskove ovog spora pod pretnjom prinudnog izvrsenja.

   Tužilac

 TREĆI OPŠTINSKI SUD U BEOGRADU

  - za OKRUŽNI SUD u Beogradu -

 B e o g r a d

Tužilac: Lazin Marina iz Beograda, ul.  Celjska 12/20

Tuženi:  

1. Grad Beograd

2. Obradović Paulina iz Beograda, ul.  Celjska 12, koju zastupa adv. Stefan Perić iz Beograda,

Predmet spora: poništaj ugovora

Primeraka: 4

Ž A L B A N A P R E S U D U

Protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu IX P.14999/93 od 22. decembra 1994. godine drugotužena Obradović Paulina, preko svog punomoćnika, izjavljuje žalbu u zakonskom roku, i to iz sledećih razloga:

1. zbog pogrešne primene materijalnog prava,
2. zbog nepravilno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja,
3. zbog povrede odredaba parničnog postupka

Drugotužena navedenu presudu pobija u celini i predlaže da drugostepeni sud pobjanu presudu preinači i odbije tužbeni zahtev u celosti ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

 Pobijanom presudom usvojen je tužbeni zahtev u celosti i poništen ugovor o otkupu stana između prvotuženog Grada Beograda i drugotužene Obradović Pauline iz Beograda.

 Pogrešnom primenom Zakona o stanovanju Srbije ("Sl. glasnik RS, br. 50/92, 76/92, 46/94), zasnovanom na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, kao i nepravilno i protivrečno protumačenom sadržinom dokaznih sredstava - isprava u presudi, prvostepeni sud je doneo presudu koja je materijalnopravno, činjenično i procesnopravno neodrživa.

 Kako se vidi iz presude, činjenično stanje prvostepeni sud je zasnovao na Specifikaciji stambenih zgrada i stanova sačinjenoj aprila meseca 1972. godine, dakle pre više od 23 godine, a u kojoj je sporni stan broj 20 u ul.  Celjska 12, tretiran kao sustanarski stan (mada to nije izričito naznačeno). Međutim, izgled stana broj 20 je danas sasvim drugačiji jer su ga stanari svojim radovima podelili u dve potpuno odvojene stambene celine, koje koriste kao odvojene stambene jedinice,   tako da je i sustanarski odnos u međuvremenu sasvim iščezao.

 Dvema odlučujućim činjenicama u ovom sporu: a) da je sporni stan podeljen u dve potpuno odvojene stambene jedinice i b) da stanari ne koriste niti jednu prostoriju zajednički i da je sustanarski odnos u međuvremenu iščezao, prvostepeni sud nije poklonio pažnju odnosno nije cenio te okolnosti iako ih je drugotuženi stalno isticao i predlagao izvođenje dokaza veštačenjem, izlaskom suda na lice mesta kao i saslušanjem stranaka u vezi sa tim okolnostima.

 Te činjenice nijednom nije pobila ni tužilja jer je ona sama svoj stan u međuvremenu proširila za 15 kvm izgradivši kompletno kupatilo sa klozetom i odvojivši se potpuno od stambene jedinice drugotužene.

 Sve predloge i prigovore drugotužene strane prvostepeni sud je glatko odbio bez ikakvog obrazloženja, pa se čak na njih i ne osvrće u obrazloženju presude, iako je to bio dužan kako u postupku tako i u samoj presudi, čime je na štetu drugotužene povredio zakon – član 300. stav 2., član 345. i dr. ZPP-a.

 Osim prevaziđene i sa današnjeg aspekta netačne isprave, stare preko 20 godine, na osnovu koje sud izvodi zaključak o postojanju sustanarskog odnosa, sud u činjeničnu podlogu presude uzima i Rešenje Odeljenja za urbanizam i komunalno-građevinske poslove opštine Vračar od 18. maja 1994. godine, koje je doneseno u sasvim drugom postupku, a ne po zahtevu suda od 17. maja 1994. godine. Tim rešenjem odbijen je zahtev drugotužene da se legalizuje postojeća podela spornog stana na dva dela,  ne zato što za to na licu mesta nema tehničkih uslova, kako se netačno navodi na strani 3. presude, već zato što, prvo, po nalazu tog opštinskog organa Obradović Paulina nije aktivno legitimisana za traženje i dobijanje odobrenja jer nije vlasnik već nosilac stanarskog prava, i drugo, zato što rešenje dato u priloženom građevinskom projektu nije, kao takvo, tehnički prihvatljivo. Dakle, samo predloženo građevinsko rešenje po oceni organa, nije prihvatljivo ali nije isključena mogućnost podele uopšte niti je pobijena činjenica da su stanovi već uveliko faktički podeljeni i tehnički i funkcionalno nezavisni.

 Time sud netačno parafrazira i tumači ispravu dovodeći u protivrečnost stvarnu sadržinu te isprave utvrđenu u dokaznom postupku sa onom sadržinom koju utvrđuje u presudi, čime čini bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tač. 13. ZPP-a.

 Da je činjenično stanje u ovom sporu nepotpuno i nedostatno utvrđeno ukazuje i Uverenje Odeljenja za komunalne i građevinske poslove opštine Vračar od 10. aprila 1995. godine kojim se utvrđuje da "stanari Obradović i Lazin ne koriste ni jednu prostoriju koja bi bila zajednička i da imaju posebne stambene jedinice koje nisu u zavisnoj funkcionalnoj vezi".

 To uverenje, a i drugi dokazi i činjenice, govore samo jedno: da je nekada postojeći sustanarski odnos na spornom stanu u međuvremenu iščezao jer su stanari sami izvršili faktičko odvajanje svojih stambenih celina pretvorivši ih u zasebne stambene jedinice, da već preko 20 godina koriste stanove na taj način, bez korišćenja ijedne zajedničke prostorije te da, iako su te radove izveli bez građevinske dozvole, vlasnik niti ko drugi nije im osporio novouspostavljeno stanje niti pravio kakve smetnje. Takva suštinska izmena u korišćenju stana ima za pravnu posledicu nestajanje sustanarskog odnosa, što je više puta do sada potvrdila i naša sudska praksa (videti: VSS, Gzz. br. 43/75, sentenca 1377. u "Zbirci sudskih odluka iz oblasti građanskog prava" u izdanju Vrhovnog suda Srbije 1986. g. str. 266.).

 Naime, sednica Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije 26. septembra 1978. godine usvojila je po ovom pitanju i pravni stav koji glasi:

" Faktičko izdvajanje sustanarskih delova stana bez građevinske dozvole, kome se vlasnik nije protivio, može proizvesti isto pravno dejstvo u pogledu stvaranja posebnih stanova i prestanka sustanarskih odnosa kao i izdvajanje izvršeno u smislu člana 83. Zakona o stambenim odnosima, ako su sustanari dugi niz godina koristili tako izdvojene stambene prostorije, pod uslovom da izdvojene stambene prostorije imaju zasebne ulaze i da nijedna prostorija u stanu nije zajednički korišćena" (sentenca broj 1391., str. 268. gore navedene Zbirke).

U istom smislu: odluka VSS Rev. 868/84, Gž. 11668/83 objavljena u "Biltenu Okružnog suda u Beogradu", br. 23-24/1985, str. 52, i dr.

 Na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je nepravilno protumačio i primenio član 16. st. 7 i 8. Zakona o stanovanju jer u konkretnom slučaju sustanarski odnosi i ne postoje pa nema mesta ni primeni tih odredaba, a čak i da ti odnosi postoje opet ne bi bilo zapreke za otkup stana jer bi se moralo uzeti da je u skladu sa stavom 7. navedenog člana Zakona, fizička deoba (pa makar i faktička) na dva stana već izvršena.

 Propusti koje je učinio prvostepeni sud, olako zaključivanje, površna pravna analiza datog slučaja, ignorisanje predloga drugotužene i dr. čine da pobijana presuda, takva kakva je, ne može opstati u pravnom sistemu, kao pravilna i zakonita.

 Prvostepeni sud se u dobroj meri poveo za tim što je prvotuženi odmah i u celini priznao tužbeni zahtev, a takav stav prvotuženog bazira na dokumentaciji staroj dve i po decenije, što i on sam priznaje, a na osnovu koje je on (a i sud) zaključio da se "sa sigurnošću može utvrditi da stan koji je predmet ugovora o otkupu ne predstavlja posebnu fizičku celinu ...." što je frapantna netačnost koju konačno pobija priloženo Uverenje navedenog organa opštine Vračar od 10. aprila 1995. godine.

 Imajući u vidu navedeno, sporni stan je mogao biti predmet otkupa pa nema mesta poništaju navedenog ugovora o otkupu tog stana, odnosno neosnovan je tužbeni predlog da se taj ugovor kao nezakonit poništi, te sa datih razloga, drugotužena ostaje kod datog predloga da se pobijana presuda od strane drugostepenog suda preinači ili ukine.

u Beogradu, 25.08.1995.

 Punomoćnik drugotužene

  аdv. Stefan Perić

. PRILOG:

Uverenje Odeljenja za komunalne

i građevinske poslove opšt. Vračar

DRUGI OPSTINSKI SUD U BEOGRADU
- ZA OKRUZNI SUD U BEOGRADU -
Beograd

Tuzilac: KANIC MILENKO iz Beograda, ul. Moravska 49
Tuzenik: JAKSIC PETAR iz Beograda, ul. Moravska 51

ŽALBA TUŽIOCA
na resenje Drugog opstinskog suda u Beogradu
P. 456/2001 od 27. februara 2001. godine

Resenjem Drugog opstinskog suda u Beogradu P.br. 456/2001 od 27. februara 2001. godine, odbacena je tuzba u predmetnoj stvari kao neuredna.

Navedeno resenje je pravno neutemeljeno pa ga tuzilac kao takvo osporava, u prilog cega istice sledece:

Tuzilac je, na zahtev suda da "uredi tuzbu i tuzbeni zahtev tako sto ce oznaciti tuzioca i tuzenog u ovoj parnici sa potpunim adresama, predmet spora, vrednost spora i sta tuzbom trazi te navesti kako glasi tuzbeni zahtev"... u svom podnesku od 19. februara 2001. godine dao dopunske podatke i preciziranja:

(1) da je tuzilac u tom sporu Kanic Milenko iz Beograda, Moravska 49, a tuzeni Jaksic Petar iz Beograda ul. Moravska 51,

(2) da je predmet spora naplata duga iz zajednicke gradnje stambene jedinice od 84 kvm iznad tuzenikovog stana u ulici Moravskoj 51, s pozivom na vazece ugovore i drugu dokumentaciju u prilogu,

(3) da je vrednost spora 12.810 DEM sto obuhvata glavni dug tuzenika po konacnom finansijskom obracunu gradnje sa pripadajucom kamatom zakljucno sa 1999. godinom,

(4) da se tuzbom trazi da sud sprovede parnicni postupak i angazovanjem sudskog vestaka utvrdi stvarnu vrednost duga tuzenika u toj stvari te da potom donese odluku kojom ce obavezati tuzenog Jaksica da izmiri predmetno potrazivanje prema tuziocu Kanicu, ukljucujuci i prinudno izvrsenje; takodje da se tuzbom trazi da sud zabrani tuzenom prodaju sporne stambene jedinice do izmirenja potrazivanja prema tuziocu, kao i da sud nalozi tuzenom da oslobodi pristup stambenoj jedinici koji je tuzeni blokirao podizanjem terasne pregrade i ugradnjom vrata i prozora, mimo ugovora o zajednickoj gradnji.

Tuzilac je uz navedeni dopis dostavio sudu i kompletnu dokumentaciju u kojoj su uredjeni medjusobni odnosi stranaka u vezi sa gradnjom, kao i konacni obracun sa specifikacijom troskova.

Sud je protivno odredbama Zakona o parnicnom postupku odbacio tuzbu u ovoj pravnoj stvari.

Tuzioceva tuzba sadrzi odredjeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih trazenja, cinjenice na kojima tuzilac zasniva svoj zahtev, dokaze kojima se utvrdjjuju te cinjenice kao i druge podatke koje treba da sadrzi svaki podnesak (clan 186. u vezi sa clanom 106. ZPP-a), sto znaci da je prvostepeni sud bez osnova odbacio tuzbu kao neurednu. Jedino, tuzilac u tuzbi nije formulisao tuzbeni predlog tj. kako bi trebalo da glasi izreka presude cije donosenje trazi, kako to u praksi uglavnom cine advokati, ali Zakon o parnicnom postupku i ne zahteva takvu formulaciju, vec zahteva odredjenje tuzbenog zahteva koji je tuzilac nesumnjivo odredio u svojoj tuzbi.

Poznato je da su sudovi optereceni u svom radu, ali je neprihvatljivo da se prema strankama odnose na ovakav nacin, previdjajuci iznete cinjenice i zahteve stranaka, pogotovo onda kada su podneti u neformalnom aktu koji po izgledu odstupa od uobicajenih sudskih podnesaka. Ovaj sud je prevideo da je u nasem procesnom zakonodavstvu uvazen tzv. laicki princip po kome stranke mogu samostalno istupati pred sudom, bez angazovanja profesionalnog punomocnika, i da je moguce da pri tome ispolje i odredjeno pravno neznanje, koje ih, samo po sebi, ne moze diskvalifikovati iz postupka, jer je sud, s tim u vezi, duzan da pouci stranku (clan 11. ZPP), pa i da je pozove u sud i pouci i pomogne joj da podnesak, ako treba, ispravi, odnosno dopuni. (clan 109. ZPP). Sudija je duzan da ove okolnosti uoci vec u toku prethodnog ispitivanja tuzbe, a mora uticati da se one prevazidju u toku postupka a posebno na pripremnom rocistu.

Kada se svemu tome doda cinjenica da je tuzilac svoju tuzbu tom prvostepenom sudu podneo u maju 2000. godine, da po tuzbi Drugi opstinski sud nije postupio skoro 10 meseci, niti se obracao tuziocu sa nalogom da ispravi, odnosno dopuni tuzbu, a onda ju je za 15 dana odbacio, stice se prava slika o nekorektnom odnosu suda prema gradjanima i njihovim pravima.

Imajuci sve to u vidu, tuzilac cija su procesna ali i materijalna prava povredjena postupanjem suda i pobijanim prvostepenim resenjem, podnosi ovu zalbu i predlaze Okruznom sudu u Beogradu da pobijano resenje Drugog opstinskog suda u Beogradu P.br. 476/2001 od 27. februara 2001. godine, ukine i predmet vrati na postupak drugom sudskom vecu istog prvostepenog suda.

Tuzilac,
 Kanic Milenko

 OPŠTINSKI SUD U SOMBORU

Sombor

PREDLAGAČI:

1.      PETAR PAVIĆ, od oca Milomira iz Sombora, ul. Petra Velebita i  91, s jedne strane, kojeg zastupa adv. Diter Blat iz Sombora, ul. Dunavska 5, po specijalnom punomoćju u prilogu

2.      ZORICA PAVIĆ, rođ. Nađ, od oca Lazara, iz Sombora, ul. Petra Velebita i 91, s druge strane,

PREDLOG

ZA SPORAZUMNI RAZVOD BRAKA

Predlagači su zaključili brak na dan 27. novembra 1994. godine u Somboru, opština Sombor, gde je isti i uveden u MKV pod tekućim brojem 341 za godinu 1994.  U braku su stekli mal. Klaru Pavić rođenu 30. juna 2000. godine.

DOKAZ:

ˇ          Izvod iz matične knjige venčanih

ˇ          Fotokopije ličnih karata i za jednog i za drugog predlagača

ˇ          Izvod iz matične knjige rođenih za dete Klaru Pavić

Predlagači su, s obzirom na ozbiljno i trajno poremećene bračne odnose, odlučili da razvedu svoj brak i da mirno i sporazumno urede svoje lične, roditeljske i imovinske odnose, svesni potrebe da i nakon razvoda braka, njihovo zajedničko dete treba da bude materijalno i porodično zbrinuto i u kontaktu sa oba roditelja.

Predlagači su se sporazumeli da mal. Klara Pavić bude poverena na čuvanje, staranje i vaspitanje majci ZORICi, s obzirom na njen uzrast i činjenicu da je otac deteta na radu u inostranstvu. Oba roditelja će doprinositi izdržavanju deteta. Otac deteta, predlagač PETAR, će nastojati da maksimalno materijalno pomaže svoje dete tako što će na ime mesečnog iznosa izdržavanja plaćati 500.- EUR. U tom smislu predlagači su zaključili i poseban Sporazum o razvodu braka, o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine i isti sudski overili, pa mole sud da isti uzme u obzir i unese u presudu o razvodu braka.

DOKAZ:

ˇ          Sporazum o razvodu braka, o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine od 25. februara 2007.g.

Imajući sve to u vidu, predlagači saglasno predlažu sudu da provede postupak u ovoj pravnoj stvari i da u skladu sa čl. 40, 210. stav 2. i 225. Porodičnog zakona, razvede brak izmedu predlagača donošenjem presude, koja glasi:

PRESUDA

Brak PETARA PAVIĆA, rođenog 1. novembra 1962. godine u Čačku, od oca Milomira Pavića i majke Smilje Pavić rođene Kostić, i ZORICE PAVIĆ rođ. Nađ, rođene 11. februata 1970. godine u Somboru, od oca Lazara Nađa i majke Marije Nađ, zaključen 27. novembra 1994. godine u Somboru, opština Sombor, gde je isti i uveden u MKV pod tekućim brojem 341 za godinu 1994., RAZVODI SE na osnovu člana 40. Porodičnog zakona Republike Srbije.

Maloletno dete stranaka Klara Pavić, rođena 30. 03. 2000. godine poverava se na čuvanje i vaspitanje majci Zorici Pavić.

Zorica Pavić i Petar Pavić su se sporazumeli da Petar Pavić ima pravo da bilo kada obiđe i vidi svoje dete mal.Klaru i da provodi određeni deo vremena s detetom, uključujući i pravo oca da sa detetom provodi tri sedmice odmora godišnje u Srbiji ili inostranstvu i u dane kada on boravi u Srbiji, a po prethodnoj najavi majci deteta. 

Petar Pavić i Zorica Pavić se obavezuju da, srazmerno svojim mogućnostima doprinose izdržavanju svoga deteta mal. Klare Pavić, s tim što će novčani doprinos oca PETARa za izdržavanje deteta biti mesečno 500 EUR, koji iznos će on mesečno isplaćivati na tekući račun, odnosno na ruke Zorice Pavić,i to od 1. do 5-tog u mesecu za tekući mesec.

Svoje imovinske odnose povodom zajedničke imovine stečene u braku stranke su uredile posebnim Sporazumom o razvodu braka, o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine, koji su zaključili 25. februara 2007. godine, i koji je sastavni deo ove presude.

u Somboru, 25. februara 2007. godine

  P R E D L A G A Č i

 _____________________ ______________________

    Petar Pavić  Zorica Pavić

 JMBG 0912962173418  JMBG 3007970715232

Prilog:5 (iz teksta)

kao i punomoćje

SPORAZUM O RAZVODU BRAKA,

O VRŠENJU RODITELJSKOG PRAVA

I O DEOBI ZAJEDNIČKE IMOVINE