PRVOM OPSTINSKOM JAVNOM TUZILASTVU
B E O G R A D

KRIVIČNA PRIJAVA

Protiv JAKOVCIC MIRKA direktora preduzeca ŤJUGOPROM Beogradť, Katiceva 8

zato sto je krajem maja ili pocetkom juna 2000.godine on licno, ili lice koje je on kao direktor ovlastio ili koje je delovalo sa njegovom saglasnoscu, skinuo sluzbeni pecat Privrednog suda u Beogradu postavljen na sluzbene prostorije preduzeca ŤEvrokompť, na V spratu u ulici Katicevoj 8 u Beogradu, radi osiguranja istih, i neovlasceno usao i razmestio svoje zaposlene u te prostorije

cime je ucinio krivicno delo skidanja ili povrede sluzbenog pecata ili znaka iz clana 222. Krivicnog zakona Republike Srbije

OBRAZLOŽENJE

U zapisniku o privremenoj meri koji je 21. maja 1998.g. sastavio sudski izvrsitelj Privrednog suda u Beogradu, naznaceno je sledece:

ŤSud izlazi na lice mesta u Katicevoj 8/V i pristupa provodjenju privremene mere XLII-P. 1989/98 od 20.juna 1998.godine na sledeci nacin: Vrsi se pecacenje prostorija tuzioca u ulici Katiceva 8/V u drugom hodniku, prva, druga i treca kancelarija, shodno pomenutoj privremenoj meri XLII-P-1989/98 koja se urucuje tuzenom preko Vukovic Darinke, direktora sektora za pravne poslove. Uzimaju se kljucevi od zapecacenih kancelarija, iz svake kancelarije po jedan, i stavljaju u depozit suda.

Ovim zapisnikom se ovlascuje Panic Marija, direktor pravnih poslova tuzioca, da povremeno obilazi i pregleda sudski pecat, pa ukoliko isti bude povredjen ili skinut ili ukoliko primeti bilo kakve havarije u zapecacenim kancelarijama otvori iste i spreci stetu i o tome odmah obavesti sud. Zapisnik se potpisuje bez primedbi, i ovim se smatra da je privremena mera provedena u celosti.ť

Na dan 1.juna 2000.godine Panic Marija je izvrsila obilazak na gornji nacin zapecacenih sluzbenih prostorija svoje firme-tuzioca ŤEvrokompť i tom prilikom je utvrdila da je sudski pecat sa vrata gorenavedene tri kancelarije skinut, da su u te prostorije protivpravno usli zaposleni ŤJUGOPROM-ať a sve po nalogu svoga direktora, ovde okrivljenog Jakovcic Mirka.

Predlažem

s obzirom da se radi o krivicnom delu koje se goni po sluzbenoj duznosti, da to tuzilastvo kao mesno nadlezno, protiv okrivljenog Jakovcic Mirka podigne optuzni akt zbog krivicnog dela skidanja ili povrede sluzbenog pecata ili znaka iz clana 222. KZ Srbije, da se u sudskom postupku saslusaju sudski izvrsitelj Privrednog suda u Beogradu Miroslavljevic Mladen, Panic Marija iz ŤEvrokomp-ať, Katiceva 8 i Vukovic Darinka na istoj adresi, kao i da se izvedu, po potrebi, drugi dokazi

te da okrivljeni Jakovcic Mirko zbog grubog narusavanja pravnog poretka, protipravne uzurpacije i nepostovanja suda bude oglasen krivim i osudjen u skladu sa krivicnim zakonom.

   Podnosilac prijave,

     Petar Petrić  

Prilog:
Zapisnik o privremenoj meri od 21.maja 1998.

Republika Srbija

OPŠTINSKO JAVNO TUŽILAŠTVO u Nišu

Kt.br.221/03

07.07.2003. godine

Niš

  OPŠTINSKI SUD U NIŠU

 N i š

Na osnovu čl.46. st.2. tač.3. i čl.257. st.2. ZKP-a podižem

O P T U Ž N I C U

Protiv

Jelić Ivana, iz Niša, ulica Svilarska broj 162, rodjenog 17.02.1951. godine u Rastovici, opština Doljevac, od oca Janka i majke Vidosave rodjene Djurović, državljanina SCG-a po zanimanju diplomirani ekonomista, oženjenog, otac dvoje dece, sa završenim Ekonomskim Fakultetom, vojsku služio 1978. godine u Nišu, vodi se u VE  Niš, sa mesečnim primanjima od oko 15.000 dinara, vlasnik stana od 50 m , neosudjivanog shodno izveštaju Sekretarijata Unutrašnjih poslova Doljevac broj 235-1195/03 od 7.5.2003. godine,

S T O  J E:

U periodu od 19.01.2000. godine do decembra meseca 2002. godine u Nišu, u ulici Zivka Davidovića broj 64, u prostorijama preduzeća TP "Nišava", kao odgovorno lice - direktor preduzeća TP "Nišava" iskorišćavanjem svog službenog položaja i ovlašćenja pribavio za preduzeće "CAPITOL", iz Niša, ulica Nušićeva broj 25 imovinsku korist u iznosu od 157.040,30 dinara na taj način što je sa direktorom i vlasnikom preduzeća "CAPITOL", u Nišu Tepavica Dušankom zaključio ugovor o poslovno tehničkoj saradnji dana 19.01.2000. godne kojim daje u podzakup lokal u Nišu, ulica Djuke Dinića broj 2, vlasništvo JP "Poslovni Prostor", a koje se na osnovu ugovora o zakupu broj 136/92 od 28.101992. godine, zaključenog izmedju preduzeća TP "Nišava" i JP Poslovni prostor nije mogao izdati u podzakup te po osnovu ugovora o poslovno tehničkoj saradnji nije izdao nalog svojoj finansijskoj službi da fakturiše navedeni ugovor a po osnovu kog ugovora je preduzeće Capitol koristilo navedeni prostor bez naknade, i tako pribavilo imovinsku korist u naznačenom iznosu za koji iznos je preduzeće TP  "Nišava" oštećeno jer je snosilo troškove podzakupa,

-          čime je izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz čl.242. st.4. u vezist.1. KZRS.

P R E D L A Z E M

Da se pred tim sudom zakaše i održi glavni javni pretres na koji pozvati:

1. Javnog tužioca,
2. Okrivljenog Jelić Ivana sa označene adrese,
3. Svedoke direktora preduzeća "Capitol", Tepavica Dušanku, sa sedištem u Nišu, ulica Nušićeva broj 25, Svetlanu Milosavljević šefa knjigovodstva u TP " "Nišava", ulica Živka Davidovića broj 64, ovlašćenog predstavnika oštećenog JP "Poslovni prostor, Niš 2, Ul. Ćirila i Metodija broj 2-a.

Da sud tokom dokaznog postupka sprovede izvodjenje dokaza čitanjem izveštaja iz KE za okrivljenog Jelić Ivana, te rešenja o registraciji kod Trgovinskog suda u Nišu, broj 12149/02, odluke upravnog odbora TP "Nišava", broj 1180/1A, od 24.07.1998. godine, odluke upravnog odbora o razrešenju broj 1157/1 od 28.11.2002. godine, ugovora o zakupu poslovnog prostora broj 136/92 od 28.10.1992. godine, ugovora o poslovnoj tehničkoj saradnji od 19.1.2000. godine, specifikacije sa fakturama JP Poslovni prostor , JP Vodovod i Kanalizacija za period 2000,2001,2002., analitičke kartice nosioca mesta troškova za period od 2000,2001,2002, kao i fakture TP  "Nišava" broj 493 od 19.12.2002. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 Činjenice i okolnosti bliže opisane u dispozitiv ove optužnice proizilaze iz predloženih dokaza i podataka utvrdjenih tokom sprovedenog istražnog postupka.

 Saslušan od strane istražnog sudije na zapisniku od 20.5.2003. godine okrivljeni Jelić Ivan priznaje izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, te navodi da je kao direktor i vlasnik TP" "Nišava"", zaključio ugovor o poslvono tehničkoj saradnji sa preduzećem "CAPITOL", i dozvolio da oni u poslovnom prostoru koji je njegovo preduzeće koristilo u ulici Djuke Dinića broj 2, koristi za plasman svoje robe. Navodi da je ugovor o poslovnoj tehničkoj saradnji koji je zaključio sa firmom "Capitol", nije bio realizovan u tom smislu što roba koju je nudilo preduzeće "CAPITOL" nije našla plasman tako da je taj prostor korišćen samo 2-3 meseca a nakon toga zatvoren, s tim da su proizvodi ostali te da preduzeće Capitol nije radilo sve do decembra 2002. godine do kada je i važio ugovor o poslovno tehničkoj saradnji. Takodje navodi da preduzeće Capitol nije plaćalo ništa na ime podzakupa a troškove zakupa plaćalo je TP "Nišava" čiji je u to vreme on bio direktor, te da nije imao saglasnosti JP Poslovni prostor , da bilo kome ustupa navedeni poslovni prostor.

 Saslušana od strane istražnog sudije na zapisniku od 6.2.2003. godine svedok Milosavljević Svetlana inače knjigovodja u preduzeću TP "Nišava" navodi da služba kojom ona rukovodi i evidentira sve ugovore koje zaključuje njena firma sa drugim pravnim licima, nikada nije evidentirala ugovor o poslovnom tehničkoj saradnji sa preduzećem "Capitol" i isti nije zaveden u kjigovodstvo preduzeća TP  "Nišava".

 Saslušana od strane istražnog sudije na zapisniku od 24.6.2003. godine Tepavica Dušanka navodi da je sa vlasnikom i direktorom preduzeća "Nišava" Jelić Ivanom zaključila ugovor o podzakupu poslovnog prostora u Nišu, u ulici Djuke Dinića broj 2, te je postignut dogovor da preduzeće "Capitol", plaća troškove po uplatnicama Info-stana na ime preduzeća TP " "Nišava" ", a da preduzeća "CAPITOL", uloži sopstvena sredstva u adaptaciji tog prostora. U martu mesecu 2003. godine u ovaj poslovni prostor došli su predstavnici TP "Nišava" i predstavnik Poslovnog prostora , te je preduzeće Capitol iz istog prostora iseljeno.

 Saslušana od strane istražnog sudije na zapisniku od 27.6.2003. godine predstavnik JP "Poslovni Prostor ", Ličić Vera navodi da je navedeno preduzeće imalo zaključen ugovor o zakupu poslovnog prostora sa TP "Nišava" iz Niša, ul. Djuke Dinića broj 2, da je bez njihove saglasnosti zakupac trećem licu dao u podzakup navedeni prostor te je u februaru mesecu 2003. godine izvršena primopredaja poslovnog prostora.

 Imajući u vidu navedeno smatram da su se u radnjama okrivljenog Jelić Ivana stekla sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz čl.242. st.4. u vezi st.l. KZ RS, za koje je okrivljeni u potpunosti krivično odgovoran jer je kao uračunljiva osoba postupao sa umišljajem kao oblikom vinosti u odnosu na isto zbog čega je ova optužnica opravdana i na zakonu zasnovana.

 Zamenik javnog tužioca

K.br.1423/03

U IME NARODA

Opštinski sud u Vranju, u veću sastavljenom od sudije Vesne Stanković kao predsednika veća i sudija porotnika Nazmije Krasnići i Dalibora Dašića kao članova veća, sa zapisničarem Marinom Simić, u krivičnom predmetu protiv okr. Krstić Rajka, zbog krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja iz čl.195. st.3. u vezi st.2. KZ RS, po optužnom predlogu OJT-a u Vranju Kt.br.459/03 ođ 6.11.2003. godine, na glavnom pretresu održanom dana 29.12.2003. godine u prisustvu okr. Krstić Rajka, mal. ostećene Lukić Sandre, zakonskog zastupnika mal. oštećene Lukić Sandre, Darka Lukića, a u odsustvu zastupnika javne tužbe, doneo je i javno objavio sledeću:

P R E S U D U

Okr. Krstić Rajko iz Vranja, ul Pionirska br.31, rodjenog 18.7.1973. godine u Šidu, od oca Milana, majke Danice, devojačko Bogdanović, državljanin SCG, Srbin, mašinski tehničar, zaposlen u JP "Prevoz" u Vranju, neoženjen, bez dece, pismen, završio srednju mašinsku školu, služio vojsku 1991/92, u Kanjiži, vodi se u VE SO Vranje, vlasnik je kuće u Vranju od 150 kvadrata, sa mesečnim primanjima u iznosu od 15.000 dinara, neosudjivan, prekršajno kažnjavan dva puta iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja,

KRIV JE

Što se:

Dana 26.6.2003. godine oko 12 časova u Vranju u ul. Blaže Jovanovića kod kućnog broja 26, na autobuskom stajalištu "Belića" ugrozio javni saobraćaj pa je doveo u opasnost građane, upravljajući autobusom marke "Ikarbus", vlasništvo JP "Prevoz", nepridržavajući se saobraćajnih propisa, pokrenuo vozilo sa stajališta, prethodno se ne uverivši da li su sva vrata zatvorena, iako je bio svestan da usled ovakvog njegovog činjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali je olako držao da ona neće nastupiti ili da će je moći sprečiti, pa je tako kada je ostećena Lukić Sandra otpočela izlazak sa zadnjih vrata iz autobusa i levom nogom već zakoračila na kolovoz, okrivljeni Krstić zatvorio sva vrata autobusa, usled čega je desna noga oštećene ostala zaglavljena na zadnjim vratima i u nastavku vožnje vukao oštećenu po kolovozu, usled čega je ona zadobila lake telesne povrede u vidu oguljotine, u predelu leve lopatice, oguljotinu u bliže neodredjenom sedalnom predelu i oguljotinu u bliže neodredjenom predelu stopala leve noge.

-        čime je izvršio krivicno delo ugrožavanja Javnog saobraćaja iz čl.195. st.3. u vezi st.2. K2 RS.

Pa ga sud primenom navedenog zakonskog propisa i čl.5.33.38. OKZ

O S U Đ U J E

 Na novčanu kaznu u iznosu od 12.000,oo (dvanaesthiljada) dinara, koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 Ukoliko se novčana kazna ne bude mogla naplatiti ni prinudnim putem ista će se zameniti kaznom zatvora tako što će se svakih započetih 200,oo (dvesta) dinara novčane kazne računati kao 1 dan zatvora.

 Na osnovu čl.193. i 196, ZKP-a, okrlvljeni se obavezuje da sudu na ime paušala plati iznos od 3.000,oo (trihiljade) dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 4.200,oo (četirihiljadedvesto) dinara, a sve u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

 Optužnim predlogom OJT-a u Vranju, Kt.br.459/03 od 6.11.2003. godine, okr. Krstić Rajku stavljeno je na teret da je izvršio krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja iz čl. 195. st.3. u vezi st.2. KZ RS, sa predlogom da se oglasi krivim i kazni po zakonu.

 Okr. Krstić Rajko u svojoj odbrani datoj na zapisniku u prethodnom postupku od 16.9.2003. godine, te na glavnom pretresu održanom dana 29.12.2003. godine, naveo je da je kritičnom prilikm upravljao autobusom marke „Ikarbus“ oznake 201, donacija vlade Japana. Saobraćao je na liniji 7 iz pravca grada ka Banji. Kada je ušao u ul. Blaže Jovanovića, približavajući se stajalištu i prilikom gledanja u unutrašnji retrovizor, uočio je da se u autobusu nalazi 8 putnika, napominjući da ta ulica vodi uz brdo gledano iz njegovog pravca kretanja, a na samom stajalištu stoji krivina ulevo. On ne može da se izjasni kolika je ta uzbrdica, ali nije mala. Kada je ušao u stajalište zaustavio je autobus, otvorio sva vrata i čekao da putnici izadju. Usled krivine ulevo a s obzirom da se radi o zglobnom autobusu u svom desnom retrovizoru ne može da vidi šta se dešava na III i IV vratima. S obzirom da je u autobusu bilo malo putnika zadržao se na stajalištu i više nego što treba, misleći da su svi putnici izašli. U autobusu su ostala 2 putnika. Tada je zatvorio vrata inače u autobusu postoji kontrolna lampa koja reguliše rad vrata, kada se vrata zatvore lampa se gasi u suprotnom lampa bloklra kočnicu i autobus ne može da krene. A s obzirom da se ista ugasila, ispustio se vazduh iz kočnica, te je okrivljeni stavio autobus u prvu brzinu i krenuo. Kada je prešao od prilike dužinu autobusa, što je oko 17m, i kada se zglob autobusa ispravio pogledao je u desni bocni retrovizor i video na zadnjim vratima devojčicu kojoj se noga zaglavila izmedju dve gume zadnjih vrata. Devojčica je bila okrenuta ledjima kolovozu. Kada je to primetio odmah je zaustavio autobus a u istom momentu kada je nju uočio u ogledalu začuo je njen vrisak. Za tih 17m, razvio je brzinu od 10 do 15km/h. Odmah je otvorio sva vrata i izašao iz autobusa a devojčica je već ustala. Prišao joj je i pitao da li da pozove hitnu pomoć, ali ona je napustila lice mesta sa još dve žene i njenim bratom. Sačekao je na stajalištu još koji minut i kako se niko nije pojavio nastavio je vožnju ka Banji. Dodao je i to da se tehnička ispravnost autobusa ne proverava svaki dan, već samo ukoliko sam vozač da neku primedbu na ispravnost vozila. Prethodnog dana on nije vozio autobus već njegov kolega. I kada je došlo do kontakta to mu je bila predzadnja tura. Napomenuo je da niko od putnika koji su ostali u autobusu nije skrenuo pažnju na devojčicu.

 U dokaznom postupku sud je saslušao oštešćenu mal. Lukić Sandru, u prisustvu zakonskog zastupnika oca Lukić Darka, svedoka Dimitrijević Janju, te na saglasan predlog stranaka izveo dokaz čitanjem zapisnika o uvidjaju saobraćajne nezgode Ku. 8322/03 SUP-a Vranje od 26.6.2003. godine, izveštaj iz KE za okrivljenog SUP-a Vranje od 21.11.2003. godine, izveštaj iz PE za okr. SUP-a Vranje od 17.10.2003. godine, izvršen je uvid u foto dokumentaciju i skicu lica mesta saobraćajne nezgode od 26.6.2003. godine SUP-a Vranje, lekarski nalaz Klinike za plastičnu hirurgiju VMA ođ 30.6.2003. godine kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr. Petra Jovića od 29.9.2003. godine.

 Iz iskaza oštećene mal. Lukić Sandre datog u prethodnom postupku na zapisnik od 16.9.2003. godine i na glavnom pretresu dana 29.12.2003. godine u prisustvu zakonskog zastupnika oca Lukić Darka, sud je utvrdio da je kritičnog dana oštećena sa svojim mladjim bratom ušla u autobus koji saobraća na liniji 7 i to na Trgu oslobođenja u nameri da odu kući u Banju. Ušli su na srednja vrata a u autobusu nije bilo mnogo putnika i zajedno sa bratom sela je na predzadnje sedište u desnom delu autobusa. Inače boluje od hemipareze sa desne strane i usled toga se sporije kreće. Kada su pristali u stajalište u ul. Blaže Jovanovića 28, ustala je sa sedišta tek kada je autobus stao na stajalište. Njen brat je izašao a ona se približila zadnjim vratima. Kada je stala na zadnji stepenik autobusa levom nogom je zakoracila na kolovoz dok joj je desna noga ostala na zadnjem stepeniku. U tom momentu zatvorila su se vrata autobusa i zaglavila joj desnu nogu. Autobus je odmah krenuo i vukao ju je 50-60m po kolovozu. Njen brat je odmah počeo da viče kao i ostali putnici. Nakon toga vozač je otvorio vrata, ona je ustala. U tom momentu naišla je njena komšinica Dimitrijević Janja i odvela je do kuće. Nakon cega se obratila školskom lekaru a potom prebačena na Kliniku za plastičnu hirurgiju gde je ostala 4 dana. Usled kontakta je imala oguljotinu sa leve bočne strane, leve ruke i na ledjima i zadnjici. Pantalone su joj bile iscepane i imala je oguljotinu na levom skočnom zglobu. Dodala je i to da postoji blaža uzbrdica ali iza samog stajališta gledano iz pravca kretanja ne postoji nikakva krivina, ni ulevo nl udesno, već autobus nastavlja kretanje pravo. Vozač je izašao iz autobusa i pitao da li je dobro ali ne može da se seti da li joj je ponudio pomoć. Krivičnom gonjenju protiv okrivljenog se pridružuje, a imovinsko pravni zahtev ne ističe.

 Iz iskaza svedoka Dimitrijević Janje datog u prethodnom postupku na zapisnik od 16.9.2003. godine te na glavnom pretresu dana 29.12.03 godine, sud je utvrdio da se kritične prilike nalazila na svojoj terasi kada je čula vrisku. Pogledala je autobus koji je započeo kretanje, videla je devojčicu koja je bila zaglavljena na zadnjim vratima, tako što je licem bila okrenuta ka kolovozu i koju je autobus vukao. Prepoznala je devojčicu po kikicama da je u pitanju Lukić Sandra i uočila njenog brata koji je dozivao. Odmah je sišla i kada je prišla stajalištu Sandra je već bila ustala, a autobusa nije bilo tako da vozača nije ni videla. Izjavila je i da na tom delu postoji uzbrdica gledano iz pravca kretanja autobusa a iza stajališta na oko 10m gledano iz pravca kretanja autobusa postoji raskrsnica sa ul. Aleksandra Belića a autobus nastavlja put pravo. Na Sandri je uočila oguljotine i to sa cele desne strana tela i bile su joj iscepane pantalone i majica. Odvela je Sandru kod školskog lekara gde je previjena. Nakon toga pozvala je njenu majku i tada je Sandra prabačena na Kliniku za plastičnu hirurgiju.

 Čitanjem zapisnika o uvidjaju saobraćajne nezgode Ku.8322/03 SUP-a Vranje od 26.6.2003. godine, uvidom u foto dokumentaciju skice lica mesta saobraćajne nezgode od 26.6.2003. godine, sud je utvrdio da je do nezgode došlo dana 26.6.2003. godine oko 12 časova u Vranju u ul. Blaže Jovanovica kod br.6, na autobuskom stajalištu "Belića". Da je kolovoz ul. Blaže Jovanovića širine 7m, i od ul. Koste Nadja vodi u usponu i kod br.26 prelazi u blagu levu krivinu. Sa leve i desne strane pored kolovoza izgradjeni su parkinzi širine 5m, a dalje desno trotoar širine 2m. Ispred raskrsnice postavljen je saobraćajni znak za obeležen pešački prelaz. Opis lica mesta izvršen je u smeru kretanja autobusa VR 620-66, gledano od pravca ul. Koste Nadja prema ul. Ljubiše Miodragovića.

 Uvidom u lekarski nalaz Klinike za plastičnu hirurglju VMA, prof. dr. M. Dandić od 30.6.2003. godine, kao i u nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr. Petra Jovića od 29.9.2003. godine, sud je utvrdio da je mal. ostećena Lukić Sandra zadobila sledeće telesne povrede: oguljutonu u predelu leve lopatice, oguljotinu u bliže neodredjenom predelu leve nadlaktice i leve podlaktice, oguljotinu u bliže neodredjenom sedalnom delu, oguljotinu u bliže neodredjenom predelu stopala leve noge. U sudsko medicinskom smislu ove povrede pojedinačno i zbirno kvalifikuju se kao laka telesna povreda.

 Sud je u potpunosti prihvatio ovakav nalaz i mišljenje sudskog veštaka, nalazeći da je dat stručno, argumentovano i u skladu sa pravilima struke.

 Uvidom u izveštaj iz KE SUP-a u Vranje od 18.11. 2003. godine, utvrdjeno je da okrivljeni nije osudjivano lice. Uvidom u izveštaj iz PE SUP-a Vranje, od 17.10.2003. godine, utvrdjeno je da je okrivljeni dva puta prekršajno kažnjavan iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja.

 Ceneći odranu okrivljenog datu tokom ovog krivičnog postupka, sud istu nije prihvatio budući da je ista nelogična, neuverljiva i u suprotnosti sa iskazom maloletne oštećene Lukić Sandre datim u toku ovog krivičnog postupka u prisustvu zakonskog zastupnika Lukić Darka, koju je sud u potpunosti prihvatio kao doslednu, logičnu i uverljivu. Iz istog je utvrđeno da se oštećena nalazila na zadnjim vratima autobusa kojim je okrivljeni upravljao, da u autobusu nije bilo gužve, da je u trenutku kada je zakoračila jednom nogom na kolovoz ulice zatvorio vrata na autobusu, usled čega joj je desna noga ostala zaglavljena na vratima, i u nastavku ju je vukao po kolovozu usled čega je zadobila lake telesne povrede. Ovakav iskaz oštećene potkrepljen je i navodima svedoka Dimitrijević Janje, koja je kritičnom prilikom sa terase na prvom spratu videla kada je vozač otpočeo radnju kretanja autobusa i da je pri tom oštećenoj ostala zaglavljena desna noga u zadnjim vratima autobusa, te da ju je na taj način autobus vukao. Takodje odbrana okrivljenog u suprotnosti je sa zapisnikom o uvidjaju saobraćajne nezgode SUP-a Vranje, te uvidom u skicu lica mesta iz kojih je nesumljivo utvrdjeno da na kolovozu ul. Blaže Jovanovića i pravca ul. Koste Nadja ka ul. Ljubše Miodragovića, a na autobuskom stajalistu, ne postoji krivina usled koje bi zadnji deo zglobnog autobusa bio van vidnog polja okrivljenog koji je autobusom upravljao kritičnom prilikom. Takodje, odbrana okrivljenog je neuverljiva iz razloga što je nesumnjivo, kako iz same odbrane okrivljenog, tako i iz iskaza oštećene, utvrdjeno da kritičnom prilikom u autobosu nije bilo gužve, odnosno da je bilo samo nekoliko putnika, te da je isti mogao imati dobru preglednost u unutrašnjosti autobusa.

 Analizom utvrdjenog činjeničnog stanja, sud je našao da je osnovni uzrok za nastupanje ove saobraćajne nezgode nepropisna vožnja okrivljenog koji je ugrozio javni saobraćaj, doveo u opasnost građane, upravljajući autobusom marke "Ikarbus" vlasništvo JP "Prevoz", ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, tako što je pokrenuo vozilo sa stajališta prethodno se ne uverivši da li su sva vrata zatvorena, i ako je bio svestan da usled ovakvog činjenja može nastupiti zabranjena posledica ali je olako držao da ona neće nastupiti ili da će je moći sprečiti, pa tako kada je oštećena otpočela izlazak sa zadnjih vrata autobusa i već zakoračila na kolovoz, okrivljeni je zatvorio sva vrata autobusa usled čega je desna noga oštećene ostala zaglavljena na zadnjim vratima i u nastavku voženje vukao oštećenu Lukić Sandru po kolovozu, usled čega je ona zadobila lake telesne povrede. Ocenjujući psihički odnos okrivljenog prema učinjenom krivičnom delu, sud je našao da je on bio svestan da ovakvom vožnjom može prouzrokovati saobraćajnu nezgodu ali je olako držao da do iste neće doći u čemu se prevario, pa je došlo do predmetne nezgode, što ga čini izvršiocem krivičnog dela u stanju svesnog nehata, dok se nastupanje lakih telesnih povreda kod oštećene takodje pripisuje nehatu okrivljenog.

 Pravnom analizom napred utvrdjenog činjeničnog stanja, sud je našao da su se u radnjama okrivljenog stekla sva objektivna i subjektivna obeležja bića krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl,195. st.3. u vezi st.2. KZ RS, a naime, da je okrivljeni u vreme, na mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio život ljudi te je prouzrokovao saobraćajnu nezgodu u kojoj je oštećena zadobila opisane lake telesne povrede.

 Prilikom odlučivanja o izboru vrste i visine krivične sankcije koje treba primeniti prema okrivljenom, sud je imao u vidu sve okolnosti iz čl.41. OKZ-a. Od olakšavajućih okolnosti sud je imao u vidu korektno držanje pred sudom od strane okrivljenog, te činjenicu da se radi o licu koje do sada nije osudjivano. Od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog sud je uzeo u obzir činjenicu da je okrivljeni do sada dva puta prekršajno kažnjavan

 Ceneći sve okolnosti pod kojim je krivično delo izvršeno, stepen krivične odgovornosti okrivljenog, imajući u vidu gore nabrojane olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, sud je našao da sve te okolnosti zajedno predstavljaju osobito olakšavajuće, pa primenom odredbi o ublažavanju kazne iz čl.42. i 43. OKZ-a, okrivljenom ublažio kaznu po vrsti te mu je za krivično delo izrekao novčanu kaznu u iznosu od 12.000,oo dinara, nalazeći da je izrečena kazna srazmerna težini učinjenog krivičnog dela, te stepenu krivične odgovornosti, da će se njome uticati na okrivljenog i druge učinioce krivičnih dela da ih u buduće ne vrše, te da će se upravo ovom visinom kazne ostvariti svrha kažnjavanja iz čl.33. OKZ-a, odnosno da će pored specijalne biti zadovoljeni i ciljevi generalne prevencije.

 Ukoliko se novčana kazna na bude mogla naplatiti ni prinudnim putem ista će se zameniti kaznom zatvora, tako što će se svakih započetih 200,oo dinara novčane kazne računati kao jedan dan zatvora.

 Na osnovu čl.193. i 196. ZKP-a, okrivljeni se obavezuje da sudu na ime paušala plati iznos od 3.000 dinara, a imajući u vidu složenost i dužinu trajanja krivičnog postupka, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 4.200 dinara i to na ime troškova veštačenja od strane veštaka medicinske struke, a sve u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 Zapisničar   Predsednik veća sudija

 Marina Simić    Vesna Stanković

POUKA O PRAVNOM LEKU: Protiv ove presude može

se izjaviti žalba u roku od 8 dana od dana prijema

iste Okružnom sudu u Vranju, preko ovog suda

 Opštinskom sudu u Čačku

 ZA OKRUŽNI SUD U ČAČKU

 Čačak

 Protiv presude Opštinskog suda u Čačku K.br.856/2003 od 4. septembra 2004. godine, kojom je opt.Petar Stepić, zaposlen na mestu magacionera u preduzeću "Auto-Čačak" u Čačku, zbog krivičnog dela nesavesnog rada u službi iz člana 245. Krivičnog zakona Republike Srbije, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, na osnovu člana 363.stav 1. i člana 366. Zakonika o krivičnom postupku, u zakonskom roku, optuženi izjavljuje

ŽALBU

1. zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka
2. zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja
3. zbog povrede krivičnog zakona, i
4. zbog odluke o krivičnoj sankciji

Obrazloženje

 ► Prema zakonskom opisu krivičnog dela nesavesnog rada u službi iz člana 254. KZ RS, radnja tog krivičnog dela određena je alternativno i može se sastojati: u kršenju zakona ili drugih propisa ili opštih akata, propuštanju dužnosti nadzora ili očigledno nesavesnom postupanju u vršenju službe na drugi način. Međutim, iz izreke pobijane presude ne vidi se koji je od tih alternativnih oblika radnje ovog krivičnog dela u konkretnom slučaju utvrđen. pošto se u dispozitivu presude samo navodi da je optuženi neažurnim vođenjem evidencije o izdavanju rezervnih delova prouzrokovao nestanak sredstava koja se u presudi navode. Pri tome se uopšte ne vidi da li je optuženi bio svestan, odnosno da li je bio dužan i mogao biti svestan, da usled takvog neažurnog vođenja evidencije rezervnih delova može nastupiti imovinska šteta za njegovu firmu. Bez utvrđivanja elementa svesnosti, nema ni krivičnog dela nesavesnog rada u službi iz člana 245. KZRS. Iako je oblik vinosti optuženog veoma važna činjenica za pravilno presuđenje ove krivične stvari, prvostepeni sud u izreci, a ni u obrazloženju, svoje presude, nije izneo svoje stavove i ocene u pogledu vinosti optuženog u odnosu na to krivično delo. Pobijana prvostepena presuda je, dakle, manjkava u tom delu jer prvostepeni sud nije izvršio pravnu kvalifikaciju dela tj. da li je optuženi delo učinio sa umišljajem ili iz nehata i, ako jeste, o kom se obliku umišljaja ili nehata radi u tom slučaju.

 Navedeni nedostaci u izreci prvostepene presude, kao i nekvalifikovanje oblika vinosti u obrazloženju,  čine tu presudu nerazumljivom i nedostatnom, jer spadaju u krug bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tač.11. ZKP-a, zbog čega ona kao takva ne može u pravnom sistemu opstati kao validan pravni akt i treba je ukinuti.

 ► Sem toga, ukazujemo da činjenično stanje na kojem se zasniva pobijana presuda nije potpuno i egzaktno utvrđeno. Prvostepeni sud nije razjasnio subjektivni odnos optuženog, tj. pitanje njegove svesti i volje kako u odnosu na radnju, tako i u odnosu na posledicu krivičnog dela koje mu se stavlja na teret. Izvodeći pogrešan zaključak da je "optuženi očigledno nesavesno postupao pri neažurnom vođenju evidencije o izdavanju rezervnih delova", prvostepeni sud implicite zaključuje da je od svesno i grubo kršio propise i zanemarivao obaveze znajući da usled toga može nastupiti teža posledica u vidu imovinske štete za firmu. Ali, dokazi izvedeni na glavnom pretresu ukazuju da manjak rezervnih delova kojima je rukovao optuženi, nije rezultat grubog kršenja službenih obaveza i zanemarivanja službene dužnosti od strane optuženog, već da je do njega došlo stoga što optuženi nije bio dovoljno obučen za rukovanje magacinom, što je bio preopterećen i zato što je bio bolestan. U prilog toga idu i izjave svedoka saslušanih na glavnom pretresu, koji su ustvrdili da je po njihovom znanju, optuženi svoje poslove obavljao odgovorno, savesno i uredno. I sam prvostepeni sud u pobijanoj presudi konstatuje "da je optuženi godinama važio za savesnog rukovaoca magacina i da nije bilo primedbi na njegov rad". Prema tome, očigledno se pravilnom i svestranom ocenom izvedenih dokaza dolazi do suprotnog stanovišta od onog koje je izveo prvostepeni sud tj. da inkriminisano ponašanje optuženog nema atribute nesavesnog rada u službi iz člana 245. KZRS.

 ► Pogrešno i nepravilno utvrđeno činjenično stanje povuklo je za sobom i posledicu u vidu povrede odredaba materijalnog krivičnog prava i kvalifikovanja radnji optuženog kao krivičnog dela nesavesnog rada u službi iz člana 245. KZRS, iako za to nije bilo potrebnih  elemenata.

 Naime, manjak materijalnih sredstava u magacinu predstavlja, sam po sebi, građanskopravni delikt koji povlači materijalnu odgovornost rukovaoca tih sredstava. Krivična odgovornost dolazi u obzir tek onda kada je njegova zloupotreba motivisana koristoljubljem, a u konkretnom slučaju ne postoji niti jedan dokaz koji bi ukazivao na "zloupotrebu" i na "koristoljublje" na strani optuženog.

 Manjak materijalnih sredstava nastao usled nesavesnog vršenja poverenih poslova, s druge strane, predstavlja povredu radne dužnosti i podleže disciplinskoj odgovornosti, a samo očigledno zanemarivanje praćeno težim posledicama može se kvalifikovati kao krivično delo. Nijedan od tih uslova u ovom slučaju nije ispunjen.

 Prema tome, u radnjama optuženog koje su opisane u dispozitivu pobijane presude, nisu sadržana ni objektivna ni subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 245. KZRS.

 Stajući na suprotno stanovište, prvostepeni sud je povredio krivični zakon na štetu optuženog.

 ► Iz svega napred iznetog proizlazi da nema osnova za oglašavanje optuženog krivim za krivično delo iz optužnice, pa samim tim ni za njegovo kažnjavanje.

 Za slučaj, pak, da drugostepeni sud oceni da je pobijana prvostepena odluka pravilna i da nema razloga za njeno ukidanje, ukazujemo da je i sama odluka o krivičnoj sankciji nepravilna. Mladost optuženog i njegovo iskreno držanje pored sudom, njegov raniji uzoran život, stepen njegove krivične odgovornosti kao i sve okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno, ukazuju da je u konkretnom slučaju bilo osnova za izricanje uslovne osude. Takvom krivičnom sankcijom u potpunosti bi se postigla svrha kažnjavanja jer je za optuženog, da više ne vrši krivična dela, bilo dovoljno i samo upozorenje uz pretnju kazne. Ni jedna relevantna okolnost utvrđena u postupku ne ukazuje da je neophodno izvršiti izolaciju optuženog iz sredine u kojoj živi i radi i izložiti ga posebnom tretmanu u zatvorskim uslovima.

 S tim u vezi, treba imati u vidu i to da je izrečena zatvorska kazna u trajanju od osam meseci previsoka, s obzirom na olakšavajuće okolnosti utvrđene u pobijanoj presudi, kao i činjenicu da je sud kao otežavajuću okolnost optuženom, utvrdio konzumiranje alkoholnih pića na radnom mestu iako ta činjenica nijednim verodostojnim dokazom nije potvrđena u provedenom krivičnom postupku.

 imajući sve navedeno u vidu,

predlažemo

da Okružni sud, kao drugostepeni, ukine presudu prvostepenog suda i predmet vrati istom sudu na ponovno suđenje, ili da preinači presudu prvostepenog suda tako što će optuženog osloboditi od optužbe ili mu izreći uslovnu osudu.

Zahtevamo da Okružni sud, u smislu odredbe člana 375. stav 1. ZKP-a blagovremeno obavesti branioca optuženog o sednici veća.

 Branilac,

 OPŠTINSKI SUD U KRALJEVU

 Kraljevo

PRIVATNI TUŽILAC: KORAĆ MIRKO, Kraljevo,  Pazarska 2

koga zastupa Mašić Predrag, advokat iz Kraljeva

OKRIVLJENA: KORAĆ SUZANA, Kraljevo,  Pazarska 2.

Radi krivičnog dela Uvrede čl.93., stav 2., KZ RS i Ugrožavanja sigurnosti čl.67., stav 1. KZ RS.

PRIVATNA TUŽBA

Protiv okr. Korać Suzane iz Kraljeva, Pazarska 2,

Što je dana 18.10.2002., u l4,15h, pozvala Marka Simića ispred njene kuće u ul. Pazarska br.2 u Kraljevu, i kazala mu povišenim tonom da privatnom tužiocu  Korać Mirku, obavezno prenese sledeće:

"Obavezno prenesi Korać Mirku šta će se desiti, ako se nešto desi ocu moje dece. Obesiću ga za muda, ali pošto on nema muda, pa ih neću naći, obesiću ga za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić i njegove tetke, ja ću ga uništiti."Zatim je ljutito zalupila vrata od ulaza u dvorište i otišla.

Okrivljena je na gore opisani način uvredila privatnog tužioca čime je počinila krivično delo uvrede iz čl.93., stav 2, a ujedno je ugrozila sigurnost privatnog tužioca ozbiljnom pretnjom da će ga uništiti čime je počinila krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz čl.67 stav 1. KZ RS, pa stoga predlažemo

1. da se pred tim sudom kao stvarno i mesno nadležnim zakaže i održi glavni pretres.
2. da se na glavni pretres pozovu: okrivljena i privatni tužilac i svedok Simić Marko iz Kraljeva, ul. Ruzveltova 3.
3. da se pribavi Zapisnik MUP Kraljevo od 18.10.2002.
4. da se okrivljena Korać Suzana po oceni svih dokaza, izvedenih na pretresu, oglasi krivom za krivična dela uvrede čl.93 stav 2 i ugrožavanja sigurnosti čl.67 stav 1., i osudi po zakonu.

Punomoćnik: tužilje

 Mašić Predrag

Kraljevo, 28.10.2002. 

K.br.69/2003

U IME NARODA

 OPŠTINSKI SUD U KRALJEVU, u veću sastavljenom od sudije Aleksandra Pantelića kao predsednika veća i sudija porotnika Redić Petra i Filipović Ćazima kao članova veća, sa zapisničarem Ivanom Mirković, u krivičnom predmetu protiv okr. Korać Suzane, zbog krivičnog dela uvrede iz čl.93. st.1. KZ RS i dr., po privatnoj krivičnoj tužbi punomoćnika priv. tužioca Korać Mirka od 28.10.2001. godine, preciziranoj dana 25.11. 2003. godine, po održanom usmenom javnom i glavnom pretresu dana 25.11.2003. godine u prisustvu priv. tužioca Korać Mirka, pun. privatnog tužioca adv. Mašić Predraga, okr. Korać Suzane i branioca okr. adv. Delić Vesne, doneo je i istog dana javno objavio

P R E S U D U

Okr. Korać Suzana iz Kraljevoa, ul. Pazarska br.2, rodjena 15.10.1947. godine u Kraljevu, od oca Vojislava i majke Divne rodjene Pešić, Srpkinja, državljanka SCG, udata, majka dvoje maloletne dece, penzioner, neosudjivana, ne vodi se drugi krivični postupak,

I

KRIVA JE

što je:

Dana 18.10.2002. godine u 14,15 časova, pozvala Simić Marka i u svojoj garaži u ul. Pazarska br.2. u Kraljevu, kazala mu povišenim tonom da privatnom tužiocu Korać Mirku obavezno prenese sledeće.."šta će se desiti ako se nešto desi ocu moje dece. Obesiću ga za muda ali pošto on nema muda pa ih neću naći obesiću ga za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić i njegove tetke, ja ću ga uništiti.", zatim je ljutito zalupila vrata od svoje garaže i otišla,

- čime je izvršila krivično delo uvrede iz čl.93- st.1. KZ RS.

pa je sud primenom napred zavedenog zakonskog propisa i čl.5,33, 38,39,41,42,  i 43. OKZ-a.

O S U DJ U J E

Na novčanu kaznu u iznosu od 8.000 (osam) hiljada dinara koju je dužna da plati u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Ukoliko se novčana kazna ne bude mogla naplatiti ni prinudnim putem ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 200 (dvestotine) dinara novčane kazne računati u jedan dan zatvora.

Na osnovu čl.206. ZKP-a, privatni tužilac se upućuje na parnicu radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva.

Na osnovu čl.193. i 196. ZKP-a okrivljena se obavezuje da sudu na ime paušala plati iznos od 3.000 (trihiljade) dinara u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvrešenja.

Na osnovu čl.354. ZKP-a,

II

ODBIJA SE OPTUŽBA

prema okr. Korać Milici, da je:

Dana 18.10.2002. godine u 14,15 časova, pozvala Simić Marka i u svojoj garaži u ul. Pazarska br.2. u Kraljevu kazala mu povišenim tonom da privatnom tužiocu Korać Mirku obavezno prenese sledeće: "Šta će se desiti ako se nešto desi ocu moje dece. Obesiću ga za muda, ali pošto on nema muda pa ih neću naći obesiću ga za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić i njegove tetke, ja ću ga uništiti.", zatim je ljutito zalupila vrata od svoje garaže i otišla.

- čime bi izvršila krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz čl.67. st.1. KZ RS.

O b r a z l o ž e nj e

Privatnom krivičnom tužbom priv. tužioca Korać Mirka podnete preko punomoćnika adv. Mašić Predraga, preciziranoj dana 25.11.2003 godine, okr. Korać Milici stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela uvrede iz čl.93 st.2. KZ RS, i krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz čl.67. st.1. KZ RS.

Okr. Korać Suzana u svojoj odbrani datoj u prethodnom postupku na zapisniku od 20.11.2002. godine, te na zapisniku o glavnom pretresu dana 2.10.2003. godine, i 25.11.2003. godine izjavila je da nisu tačni navodi dati u privatnoj tužbi, te da nije u vreme i na mestu kako je to navedeno u dispozitivu privatne tužbe pozvala Simić Marka i rekla mu da prenese Korać Mirku navode date u privatnoj tužbi. Navodi da privatnog tužioca poznaje da je to polubrat njenog supruga, kao i da trenutno nemaju komunikaciju. Inače odnosi izmedju privatnog tužioca i njene porodice su poremećeni zbog nerešenih imovinsko pravnih odnosa vezanih za delove kuce i dvorišta. Dalje navodi da Simić Marka poznaje, te da isti živi u soliteru preko puta njihove kuće kao i Radoša Vasića za koga zna da koristi garažu i podrumske prostorije njihove kuće koje je dobio u zakup ili kupio od privatnog tužioca, te da u tim prostorijama drži servis za ugradnju alarmnih uredjaja. Takodje poznato joj je da njen suprug i privatni tužilac imaju živu tetku i to Korać Stanu. Napominje da je u periodu kada se dogadjaj odigrao njen suprug izdavao njihovu garažu Vasiću ali da nezna da li je Simić Goran bio zaposlen kod Vasića, niti da li isti dolazi svakog dana na posao kod Vasića. Dalje navodi da ne zna da li se toga dana nalazila u svojoj garaži, ali zna da su stizala neka drva.

U dokaznom postupku sud je izveo dokaz saslušanjem svedoka Ereš Franje i Ereš Miloša, privatnog tužioca Korać Mirka, te je na saglasan predlog stranaka pročitao iskaz svedoka Simić Marka dat na glavnom pretresu dana 2.10.03. godine, pročitao izveštaj o intervenciji OUP-a Kraljevo od 15.11.2002. godine, te izveštaj iz KE za okr. SUP-a Kraljevo od 10.2.2003. godine.

Iz iskaza svedoka Ereš Franje, utvrdjeno je da je isti zaposlen u servisu za ugradnju alarmnih uredjaja u ul.  Pazarska br.2, u garaži koju je u zakup držao njegov gazda a čiji je vlasnik u to vreme bila Korać Suzana. Dalje navodi da je 18.10.2002. godine u popodnevnim časovima Korać Suzana ušla u servis i tražila Marka koji je zaposlen u servisu i rekla mu prenesi ovo Mirku:" Ako se nešto desi ocu moje dece, obesiću ga za muda a pošto nema muda obesiću ga za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić, Danica i njegove tetke da ga tetošim." Napominje da se okrivljena ponašala drsko, te da je izašla iz servisa i zalupila vratima. U servisu su se u tom trenutku nalazili Simić Marko njegov brat Miloš i on. Precizira da se ceo ovaj dogadjaj desio u garaži u kojoj su radili. Zna da su u više navrata stizala drva ali ne može da precizira da li su baš taj dan.

Iz iskaza svedoka Ereš Miloša utvrdjeno je da je isti zaposlen u servisu u ul. Pazarska 2, te da okrivljenu poznaje 2,5 godine unazad koja zapravo živi iznad servisa. Navodi da je 18.10.02. godine u popodnevnim časovima pozvala Simić Marka te da su ušli u sevis i tom prilikom mu je rekla da prenese Korać Mirku :"ako se nešto desi ocu moje dece obesiću ga za muda, a pošto su mu muda mala obesiću ga za jezik. Ja nisam njegova tetka Danica.", te je nakon toga napustila servis. U servisu su se tom prilikom nalazili Simić Marko njegov brat Franjo i on. Napominje da je okrivljena delovala agresivno i govorila je povišenim tonom. Napominje da je sve ovo mogao da vidi i čuje budući da je garaža mala. Ne može sa sigurnošću da odgovori da li su baš toga dana stigla drva ali zna da su se drva nalazila oko garaže u dvorištu oko mesec dana.

Iz iskaza privatnog tužioca Korać Mirka utvrdjeno je da je isti, ne seća se tačnog datuma, u servisu koji se nalazi u njihovoj kući sreo Simić Marka koji radi u tom servisu, te da mu je isti rekao da mu je okrivljena koja je inače udata za njegovog polubrata rekla:"Marko, pošto si ti njegov poltron obavezno mu prenesi da ću ga obesiti za jaja a pošto on to nema onda ću ga obesiti za jezik.". Navodi da se zbog toga potresao dobio visok pritisak, tresle su mu se ruke i dobio je glavobolju, te je tog dana bio u Gradskoj bolnici. Napominje da inače ima visok pritisak, anginu pektoris, astmu kao i čir na želucu. Takodje navodi da su nesuglasice sa okrivljenom nastale još pre 2 godine, ali da mu ista nije nikada lično pretila pre ovog dogadjaja. Precizira da na adresi  Pazarska 2. postoje dve garaže jedna je vlasništvo okrivljene a druga njegova, i da su oboje u isto vreme davali Vasiću garaže u zakup u kojima je u vreme navedenog dogadjaja postojao servis a koji još uvek postoji.

Privatni tužilac je istakao imovinsko pravni zahtev na ime pretrpljenih duševnih bolova u iznosu od 20.000 dinara.

Čitanjem iskaza svedoka Simić Marka datog u prethodnom postupku na zapisniku od 12.11.02. godine, te na glavnom pretresu dana 2.10.03. godine, utvrdjeno je da je isti zaposlen u alarm servisu u ul.  Pazarska br.2, koji je u vreme kritičnog dogadjaja okrivljena izdavala Vasiću. Navodi da se dana 18.10.2002. godine, izmedju 14. i 14,30 časova nalazio u servisu sa Milošem i Franjom Erešom koji rade sa njim kada je u servis ušla okrivljena i obratila mu se rečima :"obavezno prenesi Korać Mirku šta će se desiti ako se nešto desi ocu moje dece. Obesiću ga za muda, ali pošto su mu muda mala pa ih ne mogu naći obesiću ga za jezik. Ja mu nisam Radoš Vasić i njegove