PRIVATIZACIJA

 

POJAM PRIVATIZACIJE

Privatizacija je postupak prodaje društvenog, odnosno državnog kapitala u društvenim preduzećima, javnim preduzećima i drugim pravnim licima, pod uslovima utvrđenim zakonom. Privatizacijom se menja vlasnik društvenog, odnosno državnog kapitala, taj kapital gubi svojstva administrativno-kolektivne svojine, tako da je privatizacija sastavni deo ekonomske tranzicije pod kojom se podrazumeva proces prevođenja centralno-planske privrede u tržišnu ekonomiju, što je aktuelni proces u svim postsocijalističkim zemljama.

NAČELA I CILJEVI PRIVATIZACIJE

Privatizacija u Srbiji uređena je Zakonom o privatizaciji i nizom drugih zakona, uredbi, pravilnika i uputstava. Ona se zasniva na načelu stvaranja uslova za razvoj privrede i socijalne stabilnosti, načelu javnosti, načelu fleksibilnosti i načelu prodaje po tržišnoj ceni.
Ciljevi privatizacije su: otvaranje novih radnih mesta, privredni rast, redovna isplata penzija
realizacija socijalnog programa, porast životnog standarda, podsticanje lokalnog razvoja, finansiranje programa za razvoj privrede i životne sredine, denacionalizacija.

PRAVNA REGULATIVA

Propisi od značaja za privatizaciju su: Zakon o privatizaciji (2001), Zakon o Agenciji za privatizaciju, Zakon o Akcijskom fondu (2001), Zakon o preduzećima (1996), Zakon o privrednim društvima (2004), Zakon o stečajnom postupku (2004), Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2006), Zakon o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine, Uredba o načinu izmirivanja javnih prihoda dospelih za plaćanje do kraja 2001. godine za subjekte koji se privatizuju metodom javne aukcije i metodom javnog tendera, Uredba o postupku i uslovima za pretvaranje obaveza određenih pravnih lica u trajni ulog države, Uredba o postupku i načinu restrukturiranja preduzeća i drugih pravnih lica, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, Uredba o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom, Pravilnik o sadržini i načinu vodenja Privremenog registra, Pravilnik o visini troškova privatizacije pred Agencijom za privatizaciju koje snose preduzeća i druga pravna lica, Statut Akcijskog fonda Republike Srbije, Statut Agencije za privatizaciju, Uputstvo o načinu primene metoda za procenu vrednosti kapitala i imovine i načinu iskazivanja procenjene vrednosti kapitala , Uputstvo o načinu primene čl. 20a do 20d Zakona o privatizaciji.

PREDMET I OBIM PRIVATIZACIJE

Predmet privatizacije je društveni, odnosno državni kapital (ceo ili u određenom delu), u preduzećima i drugim pravnim licima. U subjektu koji se restrukturira, predmet prodaje ne može biti deo, već celokupan kapital ili imovina. U postupku privatizacije 70% kapitala se prodaje, putem javnog tendera ili javne aukcije, a najviše 30% kapitala koji se privatizuje može se preneti zaposlenima u vidu akcija bez naknade u slučaju prodaje javnom aukcijom, odnosno 15% u slučaju prodaje javnim tenderom. Privatizaciji ne podležu prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa.

SUBJEKTI ZA SPROVOĐENJE PRIVATIZACIJE

Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije jesu: 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond, 3) Centralni registar za hartije od vrednosti. U postupku privatizacije vodi se Privatizacioni registar. Neposredni učesnici privatizacije su a) preduzeće koje se privatizuje i b) kupac.
Agencija za privatizaciju je pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom. Ona obavlja i poslove stečajnog upravnika, ako je stečajno veće imenuje da obavlja te poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak. U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklađenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklađenost priliva sredstava po osnovu izvršene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvršenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima.
Akcijski fond je pravno lice na koje se prenose akcije radi prodaje u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom kojim se uređuje akcijski fond. Centralni registar za hartije od vrednosti sadrži jedinstvenu bazu podataka o izdatim akcijama, kao i evidenciju o promenama tih podataka.
U Privatizacionom registru, koji se vodi u ministarstvu nadležnom za poslove privatizacije, evidentira se deo kapitala subjekta privatizacije izražen u akcijama, koji se prenosi građanima bez naknade.
Odredbama Zakona o preduzećima koje su i dalje na snazi (čl.398a. i dr.) utvrđena su posebna pravila o upravljanju preduzećem u postupku privatizacije i ovlašćenjima Agencije za privatizaciju i Vlade Srbije da ne dozvole statusne promene i intervenišu u slučaju ometanja procesa privatizacije od strane organa preduzeća.

KUPAC KAPITALA

Kupac kapitala ili imovine može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice. Domaća ili strana pravna ili fizička lica mogu da se udruže u konzorcijum radi kupovine kapitala ili imovine subjekta privatizacije i da ovlaste jedno lice za zastupanje. Kupac kapitala ili imovine ne može biti: 1) domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom; 2) fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji; 3) lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvršenja ugovorenih obaveza. Kupac kapitala ili imovine matičnog, odnosno zavisnog preduzeća u kojem se sprovodi privatizacija ne može da bude njegovo zavisno, odnosno matično preduzeće. Sredstva plaćanja u privatizaciji mogu biti u domaćoj i stranoj konvertibilnoj valuti, uključujući i obveznice po osnovu neisplaćene devizne štednje. Kupac društvenog, odnosno državnog kapitala ili imovine stiče pravo svojine nad tim kapitalom ili imovinom isplatom prodajne cene, i izdaje mu se potvrda o akcijama ili udelima.

ROKOVI ZA PRIVATIZACIJU

Privatizacija društvenog kapitala treba da se sprovede najkasnije u roku od četiri godine od dana stupanja na snagu Društvena preduzeća morala su do 1. marta 2007. godine da započnu postupak privatizacije, a društvena preduzeća koja ostanu neprivatizovana posle 31. decembra 2007. godine, ići u stečaj ili likvidaciju. Rok za privatizaciju javnih preduzeća nije određen zakonom.

NAMENA SREDSTAVA

Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplaćuju se na račun Agencije za privatizaciju, koja ih raspoređuje na sledeći način: 10% sredstava uplaćuje se Republičkom fondu nadležnom za penzijsko i invalidsko osiguranje, 50% sredstava izdvoja se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji AP Vojvodine, 5% sredstava izdvaja se za isplaćivanje naknade licima čija je imovina nacionalizovana, 5% sredstava izdvaja se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema sedištu subjekta privatizacije.

POSTUPAK PRIVATIZACIJE

Postupak privatizacije pokreće se inicijativom nadležnog organa subjekta privatizacije, koji vrši procenu vrednosti kapitala i imovine i priprema prospekt sa prikazom osnovnih podataka o subjektu privatizacije prema poslednjem finansijskom izveštaju. Inicijativa za privatizaciju i prospekt u roku od pet dana od dana donošenja dostavljaju se Agenciji za privatizaciju koja ih oglašava u javnim medijima i prikuplja ponude potencijalnih kupaca. Subjekt privatizacije donosi program privatizacije ili program restrukturiranja.
Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, ona donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije. Restrukturiranje u postupku privatizacije podrazumeva: 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene; 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično; 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa Zakonom o privatizaciji, prodaje se celokupan kapital ili imovina.

DRŽAVNI POVERIOCI

U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije, javno preduzeće, Poreska uprava, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republički organi i organizacije imaju status tzv. državnog poverilaca, i dužni su da otpuste dug (v.član 344. i dr. ZOO), prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraživanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Državnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vrši funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika nad bankama u stečaju. Državni poverilac dužan je da pismeno prijavi svoje potrazivanje. Prijava sadrži naziv državnog poverioca, pravni osnov potraživanja, kao i iznos potraživanja, i to posebno iznos glavnog potraživanja, a posebno iznos obračunate kamate. Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraživanja državnog poverioca, prijavljeno potraživanje može da ospori podnošenjem, u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave, prigovora tročlanom arbitražnom veću, koje imenuju državni poverilac, subjekt privatizacije i Privredna komora Srbije. Na postupak pred arbitražnim većem shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku.

Program restrukturiranja smatra se donetim kada Agencija donese odluku o prihvatanju tog programa. On ima snagu izvršne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvrđuje visina i način izmirivanja potraživanja poverilaca koja su u njemu utvrđena.

MODELI PRIVATIZACIJE

Modeli privatizacije su: 1) prodaja kapitala, i to: a. metodom javnog tendera i b. metodom javne aukcije, kao i 2) prenos kapitala bez naknade, i to: a. zaposlenima i b. ostalim građanima.
Javni tender je metod prodaje društvenog i državnog kapitala, odnosno imovine prikupljanjem najpovoljnije ponude. Primenjuje se kod većih, strateški važnih firmi sa većim brojem radnika tj. gde je od posebnog značaja socijalna komponenta. Agencija za privatizaciju sprovodi i organizuje tender, priprema tendersku dokumentaciju, objavljuje javni poziv, organizuje obilazak preduzeća koje se privatizuje, ocenjuje ponude učesnika na tenderu i predlaže izbor najpovoljnije ponude tenderskoj komisiji. Kupac na tenderu može biti domaće ili strano pravno ili fizičko lice. Posle uspešno sprovedenog tendera radnicima firme tj. insajderima pripada 15% društvenog ili državnog kapitala, a preostalih 15% se prenosi Privatizacionom registru radi podele svim punoletnim gradjanima po okončanju procesa privatizacije.

Aukcija je metod privatizacije preduzeća javnim nadmetanjem kupaca u skladu sa unapred utvrdjenim uslovima prodaje. Aukcijom se garantuje javnost, a time i regularnost prodaje. To se postiže informisanjem domaće i strane javnosti. Agencija za privatizaciju u saradnji sa Berzom kontroliše i odobrava program privatizacije, priprema aukciju, objavljuje javni poziv za učešće na aukciji, imenuje Komisiju za aukciju, organizuje obilazak preduzeća. Kupci mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica uključujući i zaposlene ili grupe zaposlenih u preduzeću koje se privatizuje. Kupac preduzeća postaje onaj koji je prvi ponudio najvišu cenu.

Besplatna podela akcija. Podela kapitala bez naknade je moguća po okončanju aukcije ili tendera, ukoliko je prodato najmanje 50% kapitala, nakon čega zaposleni stiču pravo na besplatne akcije. Kod tendera to je 15%, a kod aukcije 30%. Kod besplatne podele radnici stiču pravo na udeo po osnovu radnog staža - 200 eura u dinarskoj protivvrednosti za svaku godinu radnog staža (najviše 35 godina). Akcije koje su prenete zaposlenima bez naknade jesu obične i glase na ime. One imaocima daju 1) pravo na upravljanje, 2) pravo na dividendu i 3) pravo na učešće u delu stečajne mase posle isplate poverilaca. Kao i druge hartije od vrednosti, ove akcije su prenosive bez ograničenja.

Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se u subjektima privatizacije u kojima nije prodato više od 50% društvenog kapitala ni u subjektima privatizacije u kojima se sprovodi restrukturiranje.

Akcije koje su preostale posle prodaje kapitala metodom javne aukcije i prenosa akcija bez naknade, prenose se Akcijskom fondu radi prodaje. Akcije koje su preostale posle prodaje putem javnog tendera i prenosa zaposlenima bez naknade evidentiraju se u Privatizacionom registru. Akcije iz Privatizacionog registra biće podeljene nakon završetka privatizacije svim punoletnim građanima Srbije.

Promet akcija emitovanih u postupku privatizacije slobodan je na tržištu i odvija se preko finansijske berze.

UGOVOR O PRODAJI KAPITALA

Ugovorom o prodaji kapitala prenosi se vlasništvo na kupca. Taj ugovor smatra se zaključenim kad ga potpišu kupac i Agencija za privatizaciju i overava se u sudu. Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaćanja, korišćenju zemljišta, načinu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, načinu rešavanja pitanja zaposlenih. i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane. Agencija za privatizaciju dostavlja ugovor ministarstvu nadležnom za poslove finansija, radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja.

Posle izvršene prodaje kapitala i evidentiranja akcija u Privatizacionom registru, subjekt privatizacije koji nije organizovan kao društvo kapitala donosi odluku o promeni oblika organizovanja u društvo kapitala.

RASKID UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA

Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje, kupac: 1) ne plati ugovorenu cenu, odnosno bilo koju od dospelih rata; 2) ne investira u subjekt privatizacije na način, u obliku i roku utvrđen ugovorom; 3) raspolaže imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora; 4) ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi čijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan; 5) ne dostavi garanciju za investiciono ulaganje na način utvrđen ugovorom; 6) ne izvršava odredbe o načinu rešavanja pitanja zaposlenih;7) u drugim slučajevima predviđenim ugovorom.

Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, Akcijski fond imenuje privremenog zastupnika kapitala radi upravljanja subjektom privatizacije do prodaje njegovog kapitala. Za zastupnika kapitala, koji se upisuje u registar privrednih subjekata, može biti imenovano lice iz reda akcionara u subjektu privatizacije, kao i iz reda lica izvan subjekta privatizacije. Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno učešću kapitala koji je bio predmet prodaje u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije u vreme raskida ugovora o prodaji. Zastupnik kapitala sa pažnjom dobrog privrednika preduzima neophodne mere za zaštitu imovine subjekta privatizacije, stara se, kao dobar privrednik, o završetku započetih a nezavršenih poslova subjekta privatizacije, kao i poslova koji su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima subjekta privatizacije i obavlja, po potrebi, druge poslove. Zastupnik kapitala podnosi Akcijskom fondu mesečne pismene izveštaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije. On ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih troškova, na teret subjekta privatizacije, u visini koju određuje ministar nadležan za poslove privatizacije.

U slučaju raskida ugovora, zaposleni u subjektu privatizacije zadržavaju vlasnička prava na kapitalu stečena besplatnom podelom akcija, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi se Akcijskom fondu. Kad se ugovor raskida zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraćaj plaćenog iznosa na ime ugovorene cene.

Sredstva ostvarena prodajom kapitala uplaćuju se na račun Agencije za privatizaciju, koja ih, posle izmirivanja troškova prodaje u postupku privatizacije i posebne naknade ostvarene zaključenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (provizija), kao i prvenstvenog namirenja poverilaca subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, uplaćuje u budžet Republike Srbije.

USTUPANJE UGOVORA

Nakon zaključenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, kupac kapitala može taj ugovor ustupiti trećem licu koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala ili imovine, u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o obligacionim odnosima, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije za privatizaciju. Ustupilac mora da jemči Agenciji da će prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.

TROŠKOVI PRIVATIZACIJE

Troškove postupka privatizacije pred Agencijom snosi subjekt privatizacije, čiju visinu utvrđuje ministar nadležan za poslove privatizacije.

CENTRALNI REGISTAR

Centralni registar izdaje isprave subjektu privatizacije na osnovu kojih se vodi knjiga akcionara. Subjekt privatizacije dužan je da na osnovu isprave centralnog registra upiše novog akcionara u knjigu akcionara. Prava iz akcija dokazuju se ispravom koju izdaje centralni registar.