Države koje su učestvovale u osnivanju:

1. Belgija (1949)
2. Danska (1949)
3. Francuska (1949)
4. Holandija (1949)
5. Irska (1949)
6. Italija (1949)
7. Luksemburg (1949)
8. Norveška (1949)
9. Švedska (1949)
10. Velika Britanija (1949)

Države koje su se pridružile:

11. Albanija (13. jul 1995)
12. Andora (10. oktobar 1994)
13. Austrija (16. april 1956)
14. Azerbejdžan (25. januar 2001)
15. Bosna i Hercegovina (24. april 2002)
16. Bugarska (7. maj 1992)
17. Češka Republika (30. jun 1993)
18. Džordžija (27.april 1999)
19. Estonija (14. maj 1993)
20. Finska (5. maj 1989)
21. Grčka (9. avgust 1949)
22. Hrvatska (6. novembar 1996)
23. Island (9. mart 1950)
24. Jermenija (25. januar 2001)
25. Kipar (24. maj 1961)
26. Letonija (10. februar 1995)
27. Lihtenštajn (23. novembar 1978)
28. Litvanija (14. maj 1993)
29. Mađarska (6. novembar 1990)
30. Makedonija (9. novembar 1995)
31. Malta (29. april 1965)
32. Moldavija (13. jul 1995)
33. Monako (5. oktobar 2004)
34. Nemačka(13. jul 1950)
35. Poljska (26. novembar 1991)
36. Portugalija (22. septembar 1976)
37. Rumunija (7. oktobar 1993)
38. Rusija (28. februar 1996)
39. San Marino (16. novembar 1988)
40. Slovačka (30. jun 1993)
41. Slovenija (14. maj 1993)
42. Srbija (3. april 2003)
43. Španija (24. novembar 1977)
44. Švajcarska (6. maj 1963)
45. Turska (9. avgust 1949)
46. Ukrajina (9. novembar 1995)

Države kandidati za Savet Evrope

Belorusija je 1992. godine dobila status specijalnog gosta Parlamentarne skupštine, a zahtev za sticanje punopravnog članstva je podnela 12. marta 1993. godine. Poseban status joj je ukinut u januaru 1997. godine s obzirom na nedemokratski režim predsednika Lukašenka koji je naročito bio usmeren protiv slobode medija, mišljenja i izražavanja.

Kazahstan je 1999. godine zahtevao status posmatrača Parlamentarne skupštine, ali je zahtev odbijen. U obrazloženju odluke navedeno je da Kazahstan može da konkuriše i za punopravno članstvo, jer se jednim delom nalazi u Evropi. Međutim, u nastavku je naglašeno da nije moguće rešavanje o statusu ni o članstvu bez ispunjenja minimalnih standarda u pogledu demokratije i ljudskih prava.

Crna Gora je, na osnovu Deklaracije o nezavisnosti od 3. juna 2006. godine, podnela zahtev za punopravno članstvo u Savetu Evrope. O zahtevu će odlučiti Komitet ministara po prethodno pribavljenom mišljenju Parlamentarne skupštine.

Države posmatrači Parlamentarne skupštine i Komiteta ministara Saveta Evrope

Vatikan nikada nije pretendovao na članstvo u Savetu Evrope, ali od 1970. godine ima status posmatrača pri Komitetu ministara.

Za rad Saveta Evrope zainteresovane su i države van evropskog kontinenta.Izrael posmatra zasedanja Parlamentarne skupštine, Japan i Sjedinjene Američke Države prate aktivnosti Komiteta ministara, a Kanada i Meksiko, prisustvuju radu Parlamentarne skupštine i Komiteta ministara.

Institucije Saveta Evrope

U okviru Saveta Evrope, nadležnost je podeljena između šest osnovnih institucija u koje spadaju:

- Parlamentarna skupština
- Kongres
- Komitet ministara
- Generalni sekretar i Sekretarijat
- Komesar za ljudska prava
- Evropski sud za ljudska prava

Parlamentarna skupština i Kongres regionalnih i lokalnih vlasti Evrope su savetodavna tela koja daju mišljenja i preporuke neobavezujućeg karaktera.

Komitet ministara odlučuje o funkcionisanju Saveta i pitanjima od interesa svih članica Saveta, i sastavljen je od ministara inostranih poslova svih zemalja članica.

Generalni sekretar i Sekretarijat se pretežno staraju o tekućim administrativnim i finansijskim aktivnostima.

Komesar za ljudska prava ima pravo nadzora nad stanjem ljudskih prava u državama Saveta Evrope.

Evropski sud za ljudska prava vrši sudsku funkciju.

Konvencije Saveta Evrope

Radi ostvarenja osnovnih ciljeva, pod okriljem Saveta Evrope, je, od 1949. godine, zaključeno više od 200 međunarodnih ugovora o ljudskim i socijalnim pravima, medijima, slobodi izražavanja, obrazovanju, kulturi, kulturnom identitetu, kulturnoj različitosti, sportu, lokalnoj samoupravi, zdravstvu, pravnoj, regionalnoj i državnoj saradnji.

Lista konvencija Saveta Evrope

Simboli Saveta Evrope

Tokom 1955. godine, usvojeno je rešenje jedinstvene evropske zastave sa 12 kružno raspoređenih žutih zvezdica na tamnoplavoj površini. Dan osnivanja Saveta Evrope, 5. maj, od 1964. godine, obeležava se kao Dan Evrope. Godine1972. Oda radosti iz Devete simfonije Ludviga van Betovena poslužila je kao osnov evropske himne.

Evropska unija je preuzela idejno rešenje zastave, ali je promenila Dan Evrope u 9. maj.

Savet Evrope koristi zastavu u prvobitnoj ili modifikovanoj formi dopunjenoj stilizovanim slovom "e" u zvezdanom krugu, čime istovremeno upućuje na svoj logo.