1.
Osnivanje.
Na Diplomatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija
opunomoćenoj za osnivanje Međunarodnog krivičnog
suda, održanoj u Rimu, 17. jula 1998. godine osnovan
je Međunarodni krivični sud kao stalna međunarodna
sudska institucija za gonjenje i kažnjavanje najtežih
krivičnih dela: zločina genocida, zločina protiv
čovečnosti, ratnih zločina i agresije, koja su kao
takva priznata od strane međunarodne zajednice.
Konferencija je usvojila rimski Statut Međunarodnog
krivičnog suda, kojim je on zapravo i osnovan (član
1.) i kojim su uređeni njegova nadležnost i funkcionisanje.
Stupanjem na snagu rimskog Statuta: 1. jula 2002.
godine, stalni Međunarodni krivični sud je otpočeo
sa radom.
2. Statut.
Statutom Suda uređeni su: osnivanje i sedište Suda
i njegova veza sa UN (čl. 1-4), nadležnost, prihvatljivost
i merodavno pravo (čl. 5-21), opšti principi krivičnog
prava (čl. 22-33), sastav i uprava Suda (čl. 34-52),
pravila o toku istrage i podizanju optužnice (čl.
53-61), postupak suđenja (čl. 62-76), izricanje
kazni (čl. 77-80), žalba i ponavljanje postupka
(čl. 81-85), međunarodna saradnja i pravna pomoć
(čl. 86-103) , izvršenje kazni i transfer osuđenih
(čl. 103-111), nadležnost i rad Skupštine država-članica
koja odlučuje o suštinskim pitanjima vezanim za
poslovanje Suda (član 112), finansiranje rada Suda
(čl. 113-118) i završne odredbe (čl. 119-128).
3. Sedište.
Sedište Međunarodnog krivičnog suda je u Hagu, u
Holandiji, s tim što Sud može, po potrebi, imati
sedište i na nekom drugom mestu. Međunarodni krivični
sud je stalan, samostalan i nezavisan, s tim što
ostvaruje konstruktivnu saradnju sa Savetom bezbednosti
Ujedinjenih nacija koji mu garantuje potrebnu pomoć
i podršku kao i njegovu nezavisnost i objektivnost.
4. Sastav.
Sud čine sledeća tela: Predsedništvo, Sudska veća,
Kancelarija tužioca i Sekretarijat. Sastav Suda,
kao međunarodne pravne institucije je takav da mu
se obezbedi zakonski kapacitet potreban za izvršenje
njegovih funkcija. Radom Međunarodnog krivičnog
suda rukovodi Predsedništvo koje se sastoji od predsednika
i dvojice potpredsednika koji se biraju na period
od tri godine sa mogućnošću reizbora.
Pored Predsedništva, Međunarodni krivični sud ima
tri veća: Predraspravno veće, koje se angažuje u
fazi istrage i optuženja, Sudeće veće, koje vodi
postupak dokazivanja i suđenja i donosi odluku o
kazni i Žalbeno veće, koje rešava po žalbi sa mogućnošću
da preinači ili izmeni odluku o kazni ili naredi
novo suđenje pred drugim Sudećim većem. Međunarodni
krivični sud ima i Sekretarijat koji ima funkcije
sudske uprave. Ovaj sud ima 18 sudija sa mandatom
od 9 godina i bez mogućnosti ponovnog izbora. Sudije
su nezavisne i imaju privilegije i imunitete koje
imaju šefovi diplomatskih misija, prema važećim
međunarodnim ugovorima.
Tužilac funkcioniše nezavisno, kao odvojeni organ
suda. Kancelariju tužioca vodi tužilac kojem asistira
jedan ili više zamenika.
Sudije, tužioca i njegove zamenike bira skupština
država članica. Sekretara Suda biraju sudije tajnim
glasanjem.
5. Nadležnost.
Nadležnost Međunarodnog krivičnog suda usmerena
je protiv zločina genocida, zločina protiv čovečnosti,
ratnih zločina i agresija protiv suverenih država.
Statut posebno utvrđuje pojmove i definicije zločina
genocida (član 6), zločina protiv čovečnosti (član
7) i ratnih zločina (član 8). Sud ima nadležnost
samo nad zločinima počinjenim nakon stupanja na
snagu Statuta (nadležnost ratione temporis - član
11).
6. Postupak.
Postupak pred Sudom vodi se uz poštovanje osnovnih
principa krivičnog prava, kao što su: nullum crimen
sine lege (član 22. Statuta), nulla poene sine lege
(član 23. Statuta), zabrana retroaktivnosti (član
24. Statuta), isključenje nadležnosti nad licima
ispod 18 godina (član 26. Statuta), irelevantnost
imuniteta nosilaca javnih funkcija (član 27) i drugi.
7. Kazne.
Kazne koje Međunarodni krivični sud može izreći
učiniocima krivičnih dela genocida, zločina protiv
čovečnosti, ratnih zločina i agresija, su: a) zatvor
u trajanju do maksimalno 30 godina, i b) doživotni
zatvor, za ekstremno teške zločine i kad takvu kaznu
opravdavaju lične osobine i ponašanje osuđenog.
Kao dodatna, uz zatvorsku kaznu, može se izreći
novčana kazna, kao i konfiskacija prihoda, imovine
i dobara stečenih zločinom.
Osuđeno lice izdržava kaznu zatvora u državi koju
odabere Međunarodni krivični sud sa liste država
koje su izrazile spremnost da prihvate osuđenog,
sa mogućnošću, u bilo koje vreme, prebacivanja osuđenog
u zatvor neke druge države. Ako nema mogućnosti
da osuđeno lice zatvorsku kaznu izdržava u nekoj
od država članica, ta kazna biće izvršena u zatvorskoj
ustanovi u Holandiji, gde je sedište Suda.
8. Značaj.
Prilikom ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja
Statuta, država članica ne može stavljati rezerve
na Statut Međunarodnog krivičnog suda (član 120.
Statuta). Ali, u skladu sa prelaznom odredbom u
članu 124. Statuta, država članica može da izjavi
da za prvih sedam godina, posle stupanja na snagu
Statuta, ne prihvata nadležnost Međunarodnog krivičnog
suda u odnosu na ratne zločine (definisane u članu
8. Statuta) za koje se tvrdi da su počinjeni od
strane njenih državljana ili na njenoj teritoriji.
Veliki broj država je, odmah po osnivanju, dao podršku
stalnom Međunarodnom krivičnom sudu, tako da je
on dve godine nakon osnivanja, tačnije 1. jula 2002.
godine započeo sa radom. Početkom 2006. godine Rimski
statut o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda ratifikovalo
je 100 država.
Ovaj sud uliva nadu da ubuduće ratni zločini i zločini
protiv čovečnosti neće ostati nekažnjeni, ali se
već sada vidi da ga neke države, pogotovo one moćnije
koje su upletene u mnoge lokalne i regionalne krize
i sukobe, ne dočekuju sa odobravanjem, pa čak traže,
kao Sjedinjene Američke Države, da njihovi vojnici
budu izuzeti iz jurusdikcije Međunarodnog suda.
- Statut Međunarodnog krivičnog
suda u Hagu (1998) - Rome Statute of the International
Criminal Court
- Sporazum o privilegijama i imunitetima Međunarodnog
krivičnog suda (2002) - (Agreement on the Privileges
and Immunities of the International Criminal Court)
- Države članice Međunarodnog krivičnog suda
|
