OGRANIČENJA PRAVA SVOJINE

Pravo svojine kao najviša pravna i faktička vlast na stvari nije neograničena. Ograničenja prava svojine mogu biti opšta (ograničavaju vršanje svakog prava svojine) ili posebna (predviđena za određene stvari ili pojedine pravne situacije). Ona se mogu sastojati u dužnosti vlasnika da u pogledu stvari nešto trpi ili propušta (negativno ograničenje) ili da nešto daje ili čini (pozitivna ograničenja) što ne bio bio dužan da daje ili čini.

Ograničenja prava svojine mogu nastati na osnovu zakona, na osnovu odluke državnog organa (suda ili organa uprave) ili na osnovu pravnog posla, a sva se mogu ticati subjekata ili obima i sadržine prava svojine. Strana fizička i pravna lica, tako, mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaća lica. Pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Srbije, mogu sticati ako obavljaju delatnost u Srbiji, a one su im neophodne za obavljanje te delatnosti, samo pod uslovima uzajamnosti (reciprociteta). Ako strano fizičko ili pravno lice ne obavlja delatnost u Srbiji, tada može sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi, pod uslovima uzajamnosti, kao i državljanin Srbije.

Danas su značajnija ograničenja sadržine prava svojine. Istču se ograničenja koja proizilaze iz opšte zabrane zloupotrebe prava svojine, susedskog prava i ograničenja u društvenom interesu.
Susedsko pravo je skup normi kojima je ureden odnos vlasnika bliskih (susednih) nepokretnosti, čije je korišćenje uzajamno zavisno zbog toga što međusobno granice ili se, prema mesnim običajima smatraju susednim. U susedskom pravu ističu pravne situacije koje nastaju usled imisija, odnosa vlasnika graničnih nepokretnosti i upotrebe susedne nepokretnosti. U susedsko pravo uvrštava i pravo nužnog prolaza.

Zakonsko pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine) da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da prvo njemu stvar ponudi na prodaju. Ako vlasnik stvari prvo imaocu prava preče kupovine ne ponudi stvar na prodaju nego je proda trećem licu, imalac ovog prava je ovlašćen da tužbom pred sudom poništi ugovor o prodaji i zahteva da se stvar njemu proda pod istim uslovima.Zakon o prometu nepokretnosti ustanovljava pravo preče kupovine suvlasnika nepokretnosti. Pravo preče kupovine primenjuje se na zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište), zgrade (poslovne, stambene, stambeno - poslovne, ekonomske i dr.), posebne delove zgrada (stanove, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) i druge građevinske objekte. Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnicki deo dužan je da ga prethodno ponudi ostalim suvlasnicima. U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom. Ako ima više suvlasnika koji imaju pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.

STICANJE PRAVA SVOJINE

Za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, pored postojanja punovažnog ugovora (koji mora biti zaključen u pismenoj formi i overen u sudu) potreban je i odgovarajući način sticanja. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče se upisom u javnu knjigu ili drugi odgovarajući način određen zakonom.

Na osnovu punovažnog pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stiče se predajom stvari u državinu sticaoca.

Predaja stvari bez prenosa prava svojine (pactum reservati dominii). U ugovoru o prodaji prodavac pokretne stvari se može obavezati da preda stvar kupcu odmah nakon zaključenja ugovora uz zadržavanje prava svojine, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (pactum reservati dominii). Ovaj vid prodaje predstavlja izuzetak od pravila da se svojina na pokretnoj stvari stiče predajom, a najčešće se ugovara u prodaji sa obročnim otplatama cene. Prodajom i predajom stvari kupac, po pravilu, stiče ovlašćenje da je drži i redovno (privredno) iskorišćava, a ne da i njome raspolaže. U ovom slučaju je, ustvari, izmedu strana nastao ugovor o lizingu. Ugovor o lizingu može imati i druge varijante tako da u njemu preovlađuju elementi ugovora o kreditu ili zajmu.

Postoje i drugi načini sticanja svojine: spajanje i mešanje, građenje na tuđem zemljištu, odvajanje plodova, održaj, sticanje od nevlasnika, okupacija, nalaženje izgubljene stvari, konfiskavija, nacionalizacija, eksproprijacija i dr.

PRESTANAK PRAVA SVOJINE

Pravo svojine prestaje: kad drugo lice stekne pravo svojine na istoj stvari, napuštanjem stvari (derelikcija), propašću stvari i u drugim slučajevima određenim zakonom.

ZAŠTITA PRAVA SVOJINE

Pravo svojine je subjektivno apsolutno građansko pravo. Svako lice je dužno da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica. Ali, pravo svojine može biti povređeno oduzimanjem stvari vlasniku ili smetanjem tog prava. U tim situacijama nastaje zahtev vlasnika za zaštitu prava svojine - ovlašćenje na podnošenje svojinske (petitorne) tužbe.

Vlasnik kome je oduzeta individualno određena stvar (lišen državine) je ovlašćen na podnošenje tužbe za povraćaj stvari - reivindikaciona tužbe (actio rei vindicatio). Zakoniti i savesni držalac stvari (tj. lice čija je državina podobna za redovan održaj) je, takođe, ovlašćen na podnošenje svojinske tužbe u slučaju oduzimanja stvari - publicijanska tužba (actio publiciana), kojom se dokazuje pravo svojine ili jači pravni osnov za državinu. Ako treće lice neosnovano uznemirava vlasnika ili pretpostavnjenog vlasnika (na drugi način a ne oduzimanjem stvari) oni mogu podneti tužbu zbog uznemiravanja prava svojine - negatornu tužbu (actio negatoria).

SUSVOJINA (condominium)

Susvojina je pravo svojine dva ili više lica na istoj fizički nepodeljenoj stvari, čiji su delovi određeni idealno (alikvotno). Deo suvlasnika se označava najčešće u razlomcima (1/2, 1/3, 1/4) a može biti izražen u procentima (33%, 50%) ili u decimalnim brojevima (1,22, 3,33). Kod susvojine nije podeljena stvar već pravo između dva ili više lica. Pošto je stvar fizički nepodeljena pravo susvojine prema alikvotnim delovima prostire se na celu stvar.
Susvojina može postojati i na nepodeljenoj stvari čiji su delovi u različitim oblicima svojine.

ZAJEDNICKA SVOJINA

Zajednička svojina je pravo svojine dva ili više lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred određeni. Deo zajedničara u nepodeljenoj stvari nije određen po obimu ni realno ni po alikvotnim delovima tako da on (za razliku od suvlasnika, čiji deo je određen alikvotno) ne može raspolagati svojim stvarnim pravom. Zajedničari samo zajedno mogu raspolagati sa stvari (npr. prodati je, kostituisati na njoj založno pravo, službenost). Zaštitu zajedničke svojine, međutim, može isticati bilo ko od zajedničara prema trećim licima (vlasničke i državinske tužbe). Najcešći vidovi zajedničke svojine su naslednička zajednica i zajednička svojina bračnih drugova.

Deobu zajedničke stvari može zahtevati bilo koji zajedničar. Ona se sastoji u određivanju alikvotnog dela svakog zajedničara na stvari, kada prestaje zajednička svojina i nastaje susvojina.

ETAŽNA SVOJINA

Etažna svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži kao posebnom delu zgrade čiji titular ima i stvarna prava na zajedničkim delovima zgrade i građevinskoj parceli na kome je zgrada podignuta.

Posebni delovi zgrade mogu biti u privatnoj ili državnoj svojini. Svojinu na posebnom delu zgrade može imati samo jedan titular - jedno fizičko i pravno lice ili više titulara. Na njoj može biti uspostavljena susvojina ili zajednička svojina (npr. supružnika ili vanbračnih partnera).

DRŽAVNA SVOJINA

Državna svojina je najviša pravna i faktička vlast države na stvarima. Titulari ove svojine su Republika Srbija, Autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave i državna preduzeća.

DRUŠTVENA SVOJINA

Društvena svojina je najviša pravna vlast na stvarima koju imaju društvena pravna lica (udruženja, ustanove). Titulari društvene svojine svedeni su, uglavnom, na društvena preduzeća i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja dok su u drugoj Jugoslaviji predmet društvene svojine činili objekti koji su prema sada važećim propisima u državnoj svojini ili u privatnoj svojini. Postojeća društvena (ali i državna) preduzeća se mogu privatizovati tako da promene vlasništvo na osnovu jednog od modela privatizacije. U Republici Srbiji završetak privatizacije društvene svojine očekuje se do kraja 2007. godine.