Društva lica su: 1. ortačka društva (ortakluk), 2. komanditna društva i 3. preduzetničke radnje.

1. Ortačko društvo ili ortakluk postoji kada više pojedinačnih lica (ortaka) udružuju svoju imovinu i saglasno tome donose poslovne odluke, upravljaju društvom/preduzećem i dele profit. Oni mogu ulagati novčana sredstva, ali i stvari (pokretne i nepokretne), rad, prava (npr.pravo na patent) ili usluge, s tim što se sve to procenjuje i izražava u novcu da bi se znalo koliki je čiji udeo. Ovim preduzetničkim povezivanjem može se oformiti veća masa kapitala, ali nedovoljna za veće poslovne poduhvate. Ortakluci se najčešće obrazuju kod profesionalnih delatnosti (lekari, zubari, advokati). Nedostaci: problem postizanja saglasnosti kod donošenja poslovnih odluka.

Ortaci neograničeno i solidarno odgovaraju za obaveze ortačkog društva, što znači da ne odgovaraju samo uloženom imovinom, već i svom svojom drugom imovinom koju nisu ni uneli u ortakluk. Stoga je njihov rizik veliki jer mogu izgubiti ceo imetak u slučaju lošeg poslovanja i zato među partnerima u ovom društvu mora da postoji potpuno poverenje.

Ortaci su ograničeni u raspolaganju jer svoj udeo ne mogu povući, otuđiti niti opteretiti bez saglasnosti ostalih ortaka.
Odnosi između ortaka uređuju se ugovorom o osnivanju (osnivački akt), a mogu zaključivati između sebe i druge ugovore.

2. Komanditno društvo osnivaju najmanje dva lica u svojstvu ortaka od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno celokupnom svojom imovinom (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svoga uloga (komanditor).
Komanditno društvo odgovara celokupnom imovinom za svoje obaveze.

Ova društva nastaju zbog specifičnog obostranog interesa. Komplementar, koji ima presudnu ulogu u ovom društvu, dolazi do dodatnog kapitala koji ulaže komaditor, dok je komanditor zainteresovan za profit, manji rizik (jer ograničeno odgovara), ali ne i za upravljanje društvom (ne može biti direktor). I ovde se podrazumeva da između ulagača postoji visok stepen poverenja.

Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i snošenju gubitka društva srazmerno procentu udela u društvu.
Komanditno društvo je prelazni oblik od društva lica ka društvima kapitala.

3. U nekim zemljama u društva lica spadaju i preduzetničke radnje. To su sopstvena preduzeća u kojima postoji jedan jedini vlasnik radnje koji istovremeno donosi odluke o organizovanju i poslovanju, a može i prodati ili ugasiti preduzeće. On, dakle, ima punu vlasničku i poslovnu kontrolu nad preduzećem. U Srbiji postoje takođe preduzetnici i preduzetničke radnje koji nemaju svojstvo pravnog lica i na njih se ne odnose odredbe Zakona o privrednim društvima. već odredbe Zakona o privatnim preduzetnicima.

Prednosti ovakvog privrednog organizovanja: ova preduzeća lako se osnivaju, vlasnik ima punu kontrolu svega, lična inicijativa i preduzimljivost vlasnika neposredno uvećava i njegovu imovinu itd.

Nedostaci: vlasnik teško dolazi do novog kapitala, osim putem kredita, banke ovim malim preduzetnicima postavljaju teže kreditne uslove i traže visoke garancije (hipoteka i dr.), vlasnik za obaveze preduzeća odgovara ne samo imovinom privrednog subjekta nego i ličnom imovinom pa je za njega rizik poslovanja veliki. Pošto su vlasnici, da bi izbegli ovu imovinsku odgovornost, često svoju imovinu prepisivali članovima svoje porodice, uveden je institut paulijanske tužbe kojom se može pobijati takvo otuđenje imovine u cilju izigravanja poverilaca.

Ova preduzeća najčešće se osnivaju u oblasti poljoprivrede, trgovine, ugostiteljstva, zanatstva – tamo gde ne treba velik početni kapital.

DRUŠTVA KAPITALA

Društva kapitala su društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) i akcionarska društva (a.d.). Osnivači ovih kapitalskih društava su dva ili više pravnih ili fizičkih lica.

Takođe, osnivač DOO i AD može biti i samo jedno lice – jednočlano društvo. Zakon propisuje minimum osnovnog kapitala za osnivanje ovih društava. Oblik ulaganja: u novcu, stvarima i pravima, kod DOO ulog može biti još i u radu i uslugama (to kod AD ne može).

Kapitalski ulozi članova DOO zovu su udeli, a članova AD – akcije.
1. Društvo sa ograničenom odgovornošću
2. Akcionarsko društvo

Osnovne karakteristike društva sa ograničenom odgovornošću (čl. 104-183.ZPD):

1. cilj društva: obavljanje delatnosti u cilju sticanja dobiti
2. u firmi mora da bude naznaka "d.o.o."
3. ima najviše 50 članova (ako se broj članova d.o.o. poveća preko 50 ali ne više od 100 i taj broj održi duže od godinu dana – d.o.o. se pretvara u zatvoreno akcionarsko društvo.
4. može biti višečlano i jednočlano: jedan udeo, jedan član, jedan vlasnik
5. minimalni osnovni kapital je 500 EUR
6. osnovni kapital se može povećati i smanjiti (ne ispod 500 EUR)
7. ulog može biti novčani, nenovčani (stvari i prava), u vidu rada ili pruženih usluga
8. ulozi mogu biti različite vrednosti
9. mogući su dodatni ulozi članova
10. članovi nemaju akcije nego udele
11. udeli nemaju svojstvo hartija od vrednosti
12. društvo članovima izdaje potvrde o visini udela
13. jedan član društva može imati jedan udeo
14. jedan udeo može imati više vlasnika (suvlasnici udela)
15. društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom
16. član društva odgovara samo do visine svoga udela (ogranič.odg.)
17. prava člana (srazmerno njegovom udelu) su: a) pravo na upravljanje društvom, b) pravo na prisvajanje dividendi, c) pravo na preostali deo likvidacione mase, u slučaju prestanka društva, d) pravo na raspolaganje svojim udelom, e) pravo pristupa svim pravnim aktima i informacijama društva
18. društvo sa ograničenom odgovornošću mora da vodi knjigu udela
19. društvo sa ograničenom odgovornošću mora da vodi knjigu odluka
20. društvo sa ograničenom odgovornošću može sticati udele od svojih članova (sopstveni udeli)
21. član društva može svoj udeo zalagati kod društva i kod banaka i drugih lica
22. član društva može svoj udeo slobodno prenositi. a) drugom članu društva, b) društvu, c) svom bračnom drugu, bratu, sestri, svom potomku ili bračnom drugu potomka, d) nasledniku člana društva, e) trećim licima, s tim što napred navedena lica imaju pravo preče kupovine
23. udeo se prenosi ugovorom na kome se sudski overavaju potpisi ugovarača
24. društvo ima skupštinu, a mora imati još i direktora ili upravni odbor (u jednočlanom društvu poslove skupštine vrši član koji imenuje i direktora ili upravni odbor)
25. akti društva: osnivački akt i dr. (ne mora imati statut)

Osnovne karakteristike akcionarskog društva (čl. 184-346.ZPD):

1. cilj društva: obavljanje delatnosti u cilju sticanja dobiti
2. u firmi mora da bude naznaka "a.d."
3. Zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara, a ako se taj broj premaši i održi preko godinu dana – to društvo postaje otvoreno društvo. Otvoreno akcionarsko društvo nema ograničenja u pogledu broja članova.
4. može biti višečlano i jednočlano: jedan udeo, jedan član, jedan vlasnik
5. osnovni kapital je zatvorenog akcionarskog društva iznosi najmanje 10.000 evra, a novčani ulog osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog društva iznosi najmanje 25.000 evra
6. osnovni kapital se može povećati i smanjiti, ali ne ispod minimalne visine osnovnog kapitala
7. ulog može biti novčani i nenovčani (stvari i prava), ali ne i u radu i uslugama društvu, bilo da su izvršeni ili budući
8. akcije su iste nominalne vrednosti
9. mogući su dodatni ulozi akcionara
10. članovi nemaju udele nego akcije
11. akcije imaju svojstvo hartija od vrednosti
12. društvo akcionarima izdaje potvrde o akcijama
13. broj akcija nije limitiran
14. društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom
15. akcionar odgovara samo do visine svoga udela (ogranič.odg.)
16. prava akcionara su: a) pravo na upravljanje društvom, b) pravo na prisvajanje dividendi, c) pravo na preostali deo likvidacione mase, u slučaju prestanka društva, d) pravo na raspolaganje svojim akcijama, e) pravo pristupa svim pravnim aktima i informacijama društva
17. akcionarsko društvo mora da vodi knjigu akcija
18. akcionarsko društvo mora da vodi knjigu odluka
19. akcionarsko društvo može sticati akcije od svojih članova (sopstvene akcije)
20. akcionar može svoje akcije zalagati kod društva, banaka i drugih lica
21. akcionar može svoje akcije slobodno prenositi. a) drugom akcionaru, b) društvu, c) svom bračnom drugu, bratu, sestri, svom potomku ili bračnom drugu potomka, d) nasledniku, e) trećim licima, s tim što napred navedena lica imaju pravo preče kupovine
22. akcije se prenose upisivanjem u knjigu akcija
23. Zatvoreno akcionarsko društvo ima direktora ili upravni odbor. Otvoreno akcionarsko društvo ima upravni odbor. U jednočlanom društvu poslove skupštine vrši osnivač koji imenuje direktora ili upravni odbor
24. akti društva: osnivački akt i dr. (ne mora imati statut)