U najširem smislu tog pojma, zadruga je organizacija koja je nastala udruživanjem proizvođača ili potrošača sa ciljem zaštite njihovih privrednih ili drugih interesa. U zadruzi zadrugari ostvaruju svoje ekonomske interese i unapređuju svoj društveno-ekonomski položaj. Oni ravnopravno odlučuju o pitanjima od zajedničkog interesa.

Kao i privredna društva, zadruga je pravno lice koje obavlja određenu privrednu delatnost. Ali, za razliku od privrednih društava koja imaju cilj ostvarivanja dobiti, u poslovanju zadruge dobit ne treba da bude prvenstveni cilj. Zadruga se osniva i posluje radi pomaganja zadrugarima u zadovoljavanju njihovih potreba. Zadruga treba da posluje po načelima uzajamnosti, solidarnosti i pokrivanja stvarnih troškova.

Osnivači zadruge mogu biti samo fizička lica. Zadruga je samoupravna organizacija. U upravljanju zadrugom svaki zadrugar ima po pravilu jedan glas. To je dobrovoljna organizacija.

Postoji više vrsta zadruga. To su zemljoradničke zadruge, zanatske zadruge, potrošačke zadruge, stambene zadruge, omladinske zadruge, štedno-kreditne zadruge. U zavisnosti od delatnosti za koju se osniva zadruga, vrši se dalja podela zadruga (kao što su zanatske, poljoprivredne, mlekarske, vinarske, pčelarske, ribarske, voćarske). Propisima je određen minimalni broj zadrugara za određenu vrstu zadruga.

Zadruga se osniva ugovorom o osnivanju koji zaključuju zainteresovana lica. Nije propisano koliko treba da iznose minimalni ulozi zadrugara. To mogu biti novčani ili nenovčani ulozi, kako je određeno osnivačkim aktom zadruge. Ulog u zadrugu može da bude i rad zadrugara. Zadrugar koji je istupio iz zadruge ima pravo na povraćaj udruženih sredstava, u skladu sa ugovorom o osnivanju zadruge.

Zadruga posluje za račun svojih članova ili u svoje ime i za svoj račun. Međusobna prava i obaveze zadruge i zadrugara koje imaju imovinski karakter uređuju se ugovorom koji mora biti zaključen u pismenoj formi. Zadruga celokupnom svojom imovinom odgovara za obaveze koje je u svoje ime preuzela u pravnom prometu. Ugovorom o osnivanju zadruge može biti određen iznos do kojeg zadrugari odgovaraju za obaveze zadruge.

Zadruga ima imovinu koju čine ulozi zadrugara i sredstva koja je zadruga stekla svojim poslovanjem. Ako je zadruga ostvarila dobit, ona se u skladu sa ugovorom o osnivanju zadruge deli na deo koji pripada zadrugarima i na deo koji se raspoređuje u fondove zadruge. U slučaju prestanka zadruge ili istupanja zadrugara, član zadruge ima pravo na povraćaj udela iz imovine zadruge.

Zadruga ima skupštinu zadruge koju čine svi zadrugari ili njihovi predstavnici. Na sednicama skupštine svaki zadrugar ima pravo na jedan glas. Skupština donosi zadružna pravila, utvrđuje poslovnu politiku zadruge, odlučuje o statusnim promenama i prestanku zadruge, o raspodeli i upotrebi dobiti i pokriću gubitaka, usvaja godišnji obračun zadruge. Ako je tako predviđeno pravilima zadruge, skupština imenuje upravni odbor i nadzorni odbor zadruge. Poslovima zadruge rukovodi direktor zadruge. To može biti neko od zadrugara ili lice koje nije član zadruge. Stručne i druge poslove u zadruzi mogu obavljati zadrugari ili lica zaposlena u zadruzi.

Zadruge se mogu udruživati u zadružne saveze.

Novelom Zakona o zadrugama 2006. godine, predviđeno je da zadruga koja koristi imovinu koja je evidentirana kao društvena svojina, odnosno kao društveni kapital, ne može bez prethodne saglasnosti Agencije za privatizaciju da donosi odluke o raspolaganju tom imovinom, a naročito odluke o: prodaji, poklonu, razmeni, korišćenju, poravnanju sa poveriocima, davanju zaloge, davanju hipoteke i davanju garancije, davanju u dugoročni zakup i ulaganju u druga pravna lica. Takve odluke neće imati pravnog dejstva. Ovom dopunom Zakona želi se sprečiti nekontrolisano raspolaganje društvenom imovinom u zadrugama pre nego što ista bude privatizovana u skladu sa Zakonom o privatizaciji.