Reforma privrednog zakonodavstva izvršena donošenjem Zakona o privrednim društvima, reforma stečajnog zakonodavstva izvršena donošenjem Zakona o stečajnom postupku, kao i započeta reforma bankarskog sektora, vršena izmenama i dopunama postojećeg Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, doveli su krajem 2005. godine do donošenja novog Zakona o bankama. Zakon o bankama objavljen je u "Službenom glasniku RS", br. 107/2005 od 2.decembra 2005. godine, stupio je na snagu 10. decembra 2005. godine, a primenjuje se od 1. oktobra 2006. godine, osim odredaba o osnivanju banke (čl.10-20) i odredaba o kontrolnoj funkciji Narodne banke Srbije (čl.94- 101), koje se primenjuju od 1. jula 2006. godine.

Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama iz 1993. godine, prestaje da važi 1. oktobra 2006. godine. Zakon o bankama iz 2005. godine karakteriše sledeće: 1) konceptualna rešenja usklađena su sa Direktivama Evropske unije, Definicijama Bazelskog komiteta za kontrolu banaka, Principima OECD-a, savremenim tendencijama i specifičnostima privrednog okruženja u Republici Srbiji, 2) uvođenje organizovanije i čvršće kontrole banaka, 3) korporativno upravljanje (organi banke su: skupština , upravni i izvršni odbor, a kao obavezne funkcije u banci predviđene su funkcije unutrašnje revizije, unutrašnje kontrole, kao i kontrola usklađenosti poslovanja banke, ustanovljeni su Odbor za reviziju, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom i Kreditni odbor, 4) uvođenje raspona za učešće u glasačkim pravima ili kapitalu u banci za koje je potrebno uvek pribaviti saglasnost Narodne banke Srbije, 5) jasno precizirano u kojim situacijama će se više lica smatrati jednim sticaocem, 6) postupak osnivanja banke se sastoji iz dve faze što je racionalnije i ekonomičnije u odnosu na dosadašnji postupak, 7) preciznije i detaljnije je uređen postupak kontrole boniteta banaka, 8) predviđena je zabrana povrede konkurencije na bankarskom tržištu, 9) po prvi put zakonom je detaljno uređena bankarska tajna kao i prava klijenata, 10) definisane su vrste rizika i upravljanje rizikom.

Pojam. Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom. Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja depozitne i kreditne poslove. Niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim ako je za to ovlašćen zakonom. Posebna vrsta banaka su kastodi banke koje obavljaju poslove vođenja računa hartija od vrednosti u ime i za račun klijenata i izvršavaju njihove naloge u pogledu poslovanja hartijama od vrednosti.

Zakon o bankama ne poznaje druge finansijske organizacije osim banaka, te predviđa da su druge finansijske organizacije osnovane u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama (štedionice, štedno-kreditne organizacije i štedno-kreditne zadruge) dužne da svoje poslovanje, organizaciju i akte usklade sa odredbama Zakona o bankama najkasnije u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu, što znači da moraju do 10. decembra 2006.godine da se transformišu u banku, ili da se pripoje banci ili da prestanu da rade.

Delatnost. Banka je pravno lice koje može obavljati sledeće poslove: 1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita); 2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita); 3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove; 4) poslove platnog prometa; 5) izdavanje platnih kartica; 6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi banke i dr.); 7) brokersko-dilerske poslove; 8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao); 9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.); 10) poslove zastupanja u osiguranju; 11) poslove za koje je ovlašćena zakonom i druge povezane poslove. Niko osim banke ne može se baviti primanjem depozita.

Osnivanje. Banka se osniva isključivo kao akcionarsko društvo. Osnivači banke mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica.
Osnivački kapital banke može biti u novčanom i nenovčanom obliku (stvari i prava koji su u funkciji poslovanja banke). Novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Osnivači banke ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital banke, već sredstva u tom iznosu moraju kontinuirano održavati u svom poslovanju. Osnivački akt (ugovor) o osnivanju banke sadrži podatke o osnivačima, o poslovnom imenu i sedištu banke, o osnivačkom kapitalu, o pravima, obavezama i odgovornosti osnivača banke, o broju kacija banke i njihovoj nominalnoj vrednosti, o poslovima koje banka obavlja, o načinu pokrića gubitaka, o načinu rešavanja sporova, o vršenju statusnih promena itd. Banka obavezno mora da ima i svoj statut.

Narodna banka Srbije dva puta u postupku osnivanja ceni svrsishodnost osnivanja i ispunjenje zakonskih uslova od strane banke koja se osniva: prvi put izdaje preliminarno odobrenje, a drugi put konačnu dozvolu za rad. Nakon ispunjenja preliminarnih uslova, za izdavanje dozvole za rad banke neophodno je da je ona izvršila uplatu osnivačkog kapitala, da ispunjava prostorno-tehničke i organizaciono-kadrovske uslove, kao i da je angažovala spoljnjeg revizora. Nakon što osnivači prime rešenje Narodne banke o dozvoli za rad, oni održavaju osnivačku skupštinu na kojoj donose statut banke, biraju predsednika i članove upravnog i izvršnog odbora banke, usvajaju program aktivnosti banke za period od tri godine i poslovnu politiku banke i donose odluka o prvom izdavanju akcija. Te akte oni dostavljaju na saglasnost Narodnoj banci Srbije, a kada ta saglasnost bude data, osnivači banke dužni su da u roku od 30 dana podnesu prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata. Banka stiče svojstvo pravnog lica momentom upisa u registar privrednih subjekata.

Poslovanje. Banka stiče prihode iz razlike između aktivne i pasivne kamate i provizije iz poslova koje obavlja za svoje komitente. Aktivna kamata je kamata po kreditima koje je odobrila banka. Pasivna kamata je kamata koju banka plaća deponentima. Dobit iz poslovanja banke raspoređuje se odlukom skupštine banke na rezerve, na dividendu akcionarima i za ostale namene. Banka ne može sticati sopstvene akcije sem izuzetno uz saglasnost Narodne banke. Banka je dužna da sopstvene akcije otuđi u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, a ako to ne učini, dužna je da ih povuče i poništi na teret svog akcionarskog kapitala. Banka identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izložena u svom poslovanju i upravlja tim rizicima (rizik likvidnosti, kreditni, kamatni, devizni, ulagački rizici). Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu upravljanje rizicima. Ona ne može odobravati kredite svojim akcionarima pre isteka roka od jedne godine od dana kada je počela da posluje. Dužna je da usvoji i na vidnom mestu u svojim prostorijama istakne opšte uslove poslovanja. Banka mora da vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju i da sačinjava godišnje finansijske izveštaje, kao i da zaključi ugovor sa preduzećem za reviziju radi angažovanja spoljnjeg revizora koji vrši godišnji reviziju finansijskih izveštaja banke.

Bankarska tajna. Bankarska tajna je poslovna tajna, a to su: podaci koji su poznati banci a odnose se na lične podatke, finansijsko stanje i transakcije, kao i na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke, podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima, kao i drugi podaci do kojih banka dođe u poslovanju s klijentima.
Udruženje banaka. Banke mogu, radi unapređivanja sopstvenog poslovanja i usklađivanja svoje delatnosti, ugovorom osnivati udruženja. Udruženje banaka ima svojstvo pravnog lica i upisuje se u registar, kao što je slučaj sa postojećim Udruženjem banaka Srbije.

Organi banke. Banka ima skupštinu, kao i upravni i izvršni odbor, odbor za reviziju i kreditni odbor.
Skupštinu banke čine akcionari banke. Pravo glasa akcionari ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika. Statutom banke se akcionarima koji imaju 1% ili više akcija s pravom glasa ne može onemogućiti neposredno vršenje prava glasa.
Upravni i izvršni odbor banke su organi upravljanja bankom. Upravni i izvršni odbor banke dužni su da preduzimaju mere radi sprečavanja nezakonitih ili neprimerenih radnji i uticaja, koji su štetni ili nisu u najboljem interesu banke i njenih akcionara i koje vrše lica koja imaju znatno ili kontrolno učešće u toj banci. Upravni odbor banke čini najmanje pet članova, uključujući i predsednika. Najmanje jedna trećina članova upravnog odbora banke moraju biti lica nezavisna od banke. Izvršni odbor banke čine najmanje dva člana, uključujući i predsednika. Predsednik izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku. Članovi izvršnog odbora banke su u radnom odnosu u banci na neodređeno vreme s punim radnim vremenom.
Odbor za reviziju prati poslovanje banke, a čine ga najmanje tri člana, od kojih su bar dva članovi upravnog odbora banke koji imaju odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija. Najmanje jedan član odbora za praćenje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od banke.

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrđenim aktima banke i obavlja druge poslove utvrđene aktima banke.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost banke rizicima koji proizlaze iz njenog poslovanja.
Filijale i predstavništva. Banka može otvarati filijale i druge organizacione oblike na teritoriji Republike Srbije, a uz saglasnost Narodne banke Srbije, i filijale i predstavništva u inostranstvu. Strane banke mogu otvarati svoja predstavništva u Srbiji uz saglasnost Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije vodi registre datih saglasnosti za otvaranje filijala, drugih organizacionih oblika i predstavništava banaka u inostranstvu, kao i predstavništava stranih banaka u Republici Srbiji
Kontrolna funkcija Narodne banke Srbije. Nijedno lice ne može bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije steći direktno ili indirektno vlasništvo u banci koje mu omogućava više od 50% glasačkih prava. Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke, u skladu Zakonom o bankama i Zakonom o Narodnoj banci Srbije. U vršenju kontrole, Narodna banka može, po pravilima opšteg upravnog postupka, izricati razne mere: uvođenje prinudne uprave u banci, razrešenje člana upravnog ili izvršnog odbora banke i dr.

Prestanak banke. Dozvola za rad banke prestaje da važi: oduzimanjem dozvole za rad, dobrovoljnim prestankom rada banke, statusnom promenom banke, ako se osnivačka skupština banke ne održi u roku propisanom ovim zakonom, ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku propisanom zakonom. Narodna banka Srbije oduzima banci dozvolu za rad ako je banka kritično potkapitalizovana, ako nije moguća kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke, ako banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje kredita, ako se utvrdi da je dozvola za rad banke data na osnovu neistinitih podataka, kao i u drugim slučajevima.