Zakon o investicionim fondovima – "Službeni glasnik RS", br. 46/2006, uređuje organizovanje, osnivanje i upravljanje investicionim fondovima, osnivanje i delatnost društva za upravljanje investicionim fondovima, poslove i dužnosti kastodi banke, kao i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti u vezi s tim subjektima.

Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem smanjenja rizika ulaganja na tržištu kapitala i ostvarenja prihoda većih od obične štednje u banci.. Razvoj institucija kolektivnog investiranja u svetu je jedan od najznačajnijih faktora razvoja finansijskih tržišta tokom zadnjih decenija, pa je uvođenje investicionih fondova u privredni sistem nužna tranziciona obaveza u finansijskoj sferi u procesu približavanja Evropskoj uniji. U investicione fondove, koji mogu biti otvoreni, zatvoreni i privatni, svoja sredstva mogu ulagati kako domaća tako i strana pravna i fizička lica. Imovina investicionog fonda se može ulagati u udele i hartije od vrednosti domaćih subjekata, kao i strane hartije od vrednosti u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije i u nekretnine koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Investicioni fond je specifična institucija kojom upravlja posebno pravno lice - društvo za upravljanje.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima je privredno društvo koje obezbeđuje profesionalno upravljanje investicionim fondovima i kao isključivu delatnost ima organizovanje, osnivanje i upravljanje investicionim fondovima. Zakon predviđa stroge uslove za osnivanje društva za upravljanje uz ispunjenje uslova u pogledu minimuma kapitala (200.000 EUR), organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti.

Društvo za upravljanje može biti organizovano samo u obliku zatvorenog akcionarskog društva čime se zadovoljava težnja za kontrolom boniteta akcionara. Jedno društvo za upravljanje može osnovati i upravljati sa više investicionih fondova. Društvo za upravljanje je dužno da imovinu fondova drži odvojeno od svoje imovine.

Društvo za upravljanje mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica. Osnivač prethodno mora da pribavi dozvolu od Komisije za hartije od vrednosti, kojoj podnosi osnivački akt, dokaz o poreklu i uplati osnivačkog kapitala, pravila poslovanja društva za upravljanje, organizacioni dijagram, spisak akcionara, dokaze o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti i dr.

Komisija utvrđuje sposobnost društva i donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i upisuje ga u Registar društava za upravljanje koji vodi. Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad i rešenja o davanju saglasnosti na odluku o izboru direktora i članova uprave društva za upravljanje, podnese registracionu prijavu Agenciji za privredne registre, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Zakon sadrži niz kontrolnih mera u cilju zaštite malih investitora od moguće manipulacije i zloupotrebe od strane društva za upravljanje, odnosno menadžera fonda, zatim u pogledu načina ulaganja sredstava fonda u skladu sa propisanim ograničenjima, a naročito za sprečavanje postojanja konflikta interesa i delovanja povezanih lica.

Društvo za upravljanje mora da ima najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond kojim upravlja i internog revizora, zaposlene na neodređeno vreme, kao i minimalnu organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost koju bliže uređuje Komisija.

Kastodi banka vodi račune investicionog fonda i izvršava naloge društva za upravljanje koji se tiču upravljanja imovinom fonda, pošto ustanovi da nisu protivni zakonu, pravilima poslovanja društva i prospektu fonda.

Za usluge upravljanja investicionim fondovima, društvo za upravljanje naplaćuje naknadu na teret imovine fonda, u skladu sa zakonom i u zavisnosti od vrste fonda i njegove poslovne politike.

Društvo upravlja otvorenim, zatvorenim i privatnim fondovima. Otvoreni fond ima naziv. Zatvoreni i privatni fond imaju poslovno ime. Naziv otvorenog fonda sadrži oznaku "otvoreni investicioni fond" ili skraćenicu "o.i.f." ili "oif". Poslovno ime zatvorenog fonda sadrži oznaku "zatvoreni investicioni fond" ili skraćenicu "z.i.f." ili "zif". Poslovno ime privatnog fonda sadrži oznaku "privatni investicioni fond" ili skraćenicu "p.i.f." ili "pif".

Otvoreni investicioni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica pa ga stoga organizuje i njime upravlja društvo za upravljanje investicionim fondovima.

Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti i moraju se uplatiti na račun kod kastodi banke u roku od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica, a ako se to ne desi, kastodi banka je dužna da u roku od osam dana izvrši povraćaj prikupljenih sredstva. Imovina otvorenog fonda je u svojini članova fonda.

Otvoreni investicioni fond je u zakonskoj obavezi da svakodnevno vrši obračun neto vrednosti imovine po jednoj investicionoj jedinici, i da tako utvrđenu vrednost javno objavljuje.

Osnovni dokument koji se koristi za potrebe prodaje investicionih jedinica otvorenog, odnosno akcija zatvorenog investicionog fonda je prospekt koji ima standardizovani sadržaj i izgled u kome se navode podaci koji su neophodni potencijalnim investitorima da bi odlučili da li da investiraju svoj novac.

Zatvoreni investicioni fond ima pravnu formu otvorenog akcionarskog društva, a sredstva prikuplja javnom ponudom za upis akcija, kojima se zatim trguje na organizovanom tržištu. Osnovni kapital zatvorenog fonda može biti samo u novcu i ne manji od 200.000 EUR. Ovakvi fondovi se nazivaju zatvoreni jer je unovčavanje akcija fonda moguće isključivo na sekundarnom tržištu, te stoga fond nema obavezu otkupa svojih akcija i dodatna sredstva prikuplja isključivo putem novih emisija akcija. Dakle zatvoreni investicioni fond, poseduje status pravnog lica i registruje se kao akcionarsko društvo. Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograničeno prenosive.

Neto vrednost imovine zatvorenog fonda po akciji utvrđuje se najmanje jednom mesečno, za razliku od otvorenog fonda gde se to vrši svakodnevno.

S obzirom da su zatvoreni fondovi pravna lica koja upravljanje poveravaju društvima za upravljanje, oni nemaju organ upravljanja. Međutim, ovakvi fondovi imaju skupštinu i nadzorni odbor koji vrši nadzor nad radom društva za upravljanje u pogledu ispunjenja obaveza prema fondu. Usled specifičnosti ove pravne konstrukcije, u određenim slučajevima ovi organi imaju i funkciju upravljanja. Skupština može kvalifikovanom većinom raskinuti ugovor sa jednim društvom za upravljanje i odlučiti se da upravljanje poveri drugom društvu. Inače, odnosi između društva za upravljanje i zatvorenog fonda uređuju se ugovorom.

Privatni investicioni fond je namenjen velikim i profesionalnim investitorima čiji se kapital prikuplja od unapred određenih investitora bez javnog poziva. Privatni fondovi moraju ugovorom poveriti upravljanje društvu za upravljanje.

Uobičajeno je da privatne fondove osniva grupa investitora koja ulaže značajan, unapred dogovoren, iznos sredstava, koja se zatim investiraju u skladu sa prethodno definisanom strategijom. Privatni fondovi se često koriste kao izvor finansiranja tek osnovanih kompanija koje imaju, po proceni fonda, dobru poslovnu ideju i potencijal za rast. U skladu sa prirodom privatnih fondova koji okupljaju profesionalne investitore za koje se podrazumeva da poseduju više znanja, zakonska regulativa je mnogo fleksibilnija nego kod otvorenih i zatvorenih fondova gde se strožim propisima štite mali investitori.

Iz navedenih razloga, predviđena pravna forma privatnog fonda je fleksibilnija – on se osniva kao društvo sa organičenom odgovornošću, sa minimalnim udelom od 50 000 evra po članu. Privatni investicioni fondovi, s obzirom na prirodu njihovog poslovanja, nemaju propisanu obavezu obračunavanja i javnog objavljivanja neto vrednosti imovine, već to pitanje uređuju svojim pravilima poslovanja.

Kastodi banka ima značajnu ulogu u poslovanju investicionih fondova, a posebno je od velike važnosti za osiguranje zakonitosti rada društva za upravljanje i za zaštitu interesa članova otvorenih i akcionara zatvorenih investicionih fondova. To je banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom investicionog fonda;

Obaveznim deponovanjem sredstava fonda u kastodi banku obezbeđuje se potpuna odvojenost sredstava društva za upravljanje i investicionog fonda, tako da društvo za upravljanje imovini fonda može pristupiti samo preko kastodi banke koja vrši odgovarajuće kontrole zakonitosti poslovanja. Kastodi banka, koja ima posebno ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje kastodi usluga, kao posebnih bankarskih poslova, izvršava investicione naloge samo ako su u skladu sa zakonom, važećim propisima i investicionom politikom fonda. Odgovorna je za kontrolu ispravnosti obračunate neto vrednosti imovine investicionog fonda od strane društva za upravljanje. O uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje dužna je da odmah obavesti Komisiju za hartije od vrednosti.

Nadzor nad poslovanjem investicionih fondova i društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti na taj način što se njoj u nadležnost stavlja izdavanje i oduzimanje dozvole za rad društvima za upravljanje, kao i dozvola za organizovanje, odnosno osnivanje otvorenih i zatvorenih fondova.