I. REGULATIVA

Zakon
Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata usvojen 25. maja 2006. godine, objavljen u "Službenom glasniku RS", br.47/2006 od 2. juna 2006. godine, stupio na snagu 10. juna 2006. godine, a primenjuje se od 11. decembra 2006. godine.

Ovim zakonom uređuju se: 1) uslovi i postupak izdavanja hartija od vrednostii, 2) trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, 3) organizacija, struktura i način funkcionisanja organizovanog tržišta u Republici Srbiji, 4) pojam i delatnost organizatora tržišta, 5) osnivanje i delatnost učesnika na organizovanom tržištu, 6) organizacija i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti, 7) organizacija i nadležnosti Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Cilj ovog zakona, koji sledi bazične principe i standarde Evropske unije u ovoj oblasti , je uspostavljanje sistema koji će biti sposoban da, sledeći savremene trendove u ovoj oblasti, obezbedi veću sigurnost i zaštitu učesnika na finansijskom tržištu, stvori ambijent za uvođenje inovacija u pogledu načina trgovine i širenje spektra tržišnih instrumenata, kao i da omogući internacionalizaciju domaće industrije finansijskih proizvoda. Ovaj zakon sledi savremene tendencije u razvoju finansijskih tržišta zemalja EU i zemalja u tranziciji jer uvodi nove pravne institute – organizatora tržišta (market operator) i vanberzansko tržište (over-the-counter market), koji treba da sistemski izmeni i unapredi postojeću strukturu organizovanog tržišta u Republici, u smislu: podele organizovanog tržišta na berzansko i vanberzansko tržište, značajnog povećanja transparentnosti, stvaranja uslova za aktivnije učešće malih i srednjih preduzeća u mobilizaciji kapitala preko mehanizma vanberzanskog tržišta, stvaranja tržišne konkurencije radi smanjenja transakcionih troškova, i dr.

Nove tendencije na finansijskom tržištu kao što su okončanje procesa privatizacije, pojava novih institucionalnih Iinvestitora - dobrovoljni penzijski i investicioni fondovi, kao i kreiranje novih finasijskih instrumenata, nužno nameću potrebu za strukturalnom rerformom postojećeg organizovanog tržišta u pravcu uvođenja i organizovanja vanbezanskog tržišta, koje kao takvo postoji u svim uporednim pravnim sistemima.

Berzansko i vanberzansko tržište je identično organizovano u smislu tačno određenih pravila poslovanja, javnosti i transparentnosti rada, mogućnosti pristupa zainteresovanih lica, tehničke i informacione opremljenosti za rad, propisane obaveze izveštavanja u vezi sa obavljenim transakcijama i tome slično.
Razlika je u tome što se na berzanskom tržištu kotiraju samo hartije od vrednosti koje ispune uslove koje propisuje berza svojim pravilima poslovanja odobrenim od strane Komisije za hartije od vrednosti, a na vanberzansko tržište se uključuju hartije od vrednosti izdate javnom ponudom bez propisivanja dodatnih uslova.

Obim primene zakona
Ovaj zakon se primenjuje na sledeće finansijske instrumente: 1) hartije od vrednosti, 2) standardizovane finansijske derivate, druge finansijske instrumenate kojima se trguje u skladu sa pravilima poslovanja organizatora tržišta, na koja saglasnost daje Komisija.

Zakon se ne primenjuje na: 1) polise osiguranja osiguravajućih društava, 2) hartije od vrednosti koje se izdaju povodom prometa robe i usluga, kao što su menica, ček, pismeni uput (asignacija), konosman, tovarni list, skladišnica i druge hartije od vrednosti čiji su izdavanje i promet uređeni posebnim zakonom, 3) druge isprave o dugu, novčanom depozitu ili štednji koje nemaju svojstva hartije od vrednosti u skladu sa ovim zakonom, 4) izvedene i druge finansijske instrumente koji nisu standardizovani i koji kao finansijski instrumenti nisu utvrđeni u skladu sa ovim zakonom, 5) udele u ortačkom, komanditnom i društvu sa ograničenom odgovornošću, investicione jedinice otvorenih investicionih fondova i doborovoljnih penzijskih fondova, 6) dužničke hartije od vrednosti čiji je izdavalac Republika i Narodna banka Srbije.

II. HARTIJE OD VREDNOSTI

Sadržina. Prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata iz 2006. godine, hartije od vrednosti izdaju se, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra. Zakon definiše da su hartije od vrednosti prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom tržištu iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa tim zakonom i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti;

Hartije od vrednosti naročito sadrže:1) oznaku vrste hartije od vrednosti; 2) oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao više klasa, odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste; 3) naziv, sedište i matični broj izdavaoca hartija od vrednosti; 4) naziv, sedište i matični broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matični broj fizičkog lica na čije ime glasi hartija od vrednosti; 5) nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od vrednosti; 6) nominalnu vrednost hartija od vrednosti, odnosno knjigovodstvenu vrednost ako se akcije izdaju bez nominalne vrednosti; 7) opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadrži i način njihovog ostvarenja; 8) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar.

Izdavaoci. Hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente mogu izdavati: a) pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike, b) Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, c) Narodna banka Srbije, kao i d) pravna lica sa sedištem na teritoriji država članica OECD i EU i na teritoriji susednih država sa čijim institucijama nadležnim za kontrolu tržišta hartija od vrednosti Komisija za hartije od vrednosti ima zaključen ugovor kojim se uređuje saradnja nadležnih organa za kontrolu tržišta. Hartije od vrednosti koje domaća pravna lica izdaju i kojima trguju u Republici izražene su u dinarima.

Postupak izdavanja. Kod izdavanja hartija od vrednosti bitan uslov je izdavanje javne ponude potencijalnim kupcima - investitorima, i izdavanje i objavljivanje prospekta. Postupak otpočinje upućivanjem javnog poziva za upis i uplatu hartija od vrednosti i objavljivanjem prospekta u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike. Prospekt je pisani javni dokument koji sadrži podatke koji investitoru omogućavaju jasan i celovit uvid u stvarni (objektivni) pravni i finansijski položaj izdavaoca hartija od vrednosti, u njegove poslovne mogućnosti i u prava i obaveze koje proizlaze iz hartija od vrednosti na koje se prospekt odnosi, kao i druge podatke bitne za donošenje investicione odluke. Lice koje namerava da izda hartije od vrednosti dužno je da o tome pripremi prospekt i da Komisiji za hartije od vrednosti podnese odgovarajuću dokumentaciju. Komisija u roku od 20 dana od podnošenja zahteva svojim rešenjem odobrava prospekt ili odbija zahtev izdavaoca. Kao posebne vrste prospekta za izdavanje hartija od vrednosti Zakon predviđa preliminarni prospekt i odložni prospekt, sa sličnom sadržinom.

Upis hartija od vrednosti vrši se u brokersko-dilerskom društvu ili banci. Rok za upis i uplatu hartija od vrednosti ne može biti duži od tri meseca od dana označenog u javnom pozivu za otpočinjanje upisa i uplate hartija od vrednosti. Rešenje o odobrenju izdavanja hartija od vrednosti donosi Komisija za hartije od vrednosti, a na osnovu istog izdavalac otvara emisioni račun kod banke i vrši upis hartija u Centralni registar hartija od vrednosti.

Odobrenje prospekta za izdavanje hartija od vrednosti nije obavezno kada preduzeće izdaje akcije u postupku privatizacije državnog, odnosno društvenog kapitala u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

Sticanje i prenos. Zakonitim imaocem hartija od vrednosti smatra se vlasnik računa hartija od vrednosti koji se vodi kod centralnog registra hartija od vrednosti. Prava zakonitih imalaca hartija od vrednosti iz tih hartija nastaju upisom hartija od vrednosti na njihov račun koji se vodi u Centralnom registru. Izuzetno, kad kastodi banka vodi račune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u svoje ime, a za račun zakonitih imalaca koji su klijenti te banke, zakoniti imaoci su ta lica.
Prenos prava iz hartija od vrednosti vrši se prenosom hartije od vrednosti na račun novog zakonitog imaoca u Centralnom registru. Prava trećih lica na hartijama od vrednosti stiču se i prenose upisom tih prava i njihovih korisnika na račun hartija od vrednosti zakonitih imalaca u Centralnom registru. Prava iz hartija od vrednosti i prava na hartijama od vrednosti mogu sticati i njima raspolagati domaća i strana fizička i pravna lica, osim ako posebnim zakonom nije drukčije određeno. Prava iz hartija od vrednosti mogu se sticati i po osnovu pravnog sledbeništva, nakon pravnosnažnosti sudske odluke kojom je okončan ostavinski, stečajni ili likvidacioni postupak.

Ograničenja. Pravima iz hartija od vrednosti se može neograničeno raspolagati u pravnom prometu, a izuzetno može biti ograničeno: 1) ako zakoniti imalac u pismenoj formi izjavi da se odriče raspolaganja određenim ili svim pravima koja proističu iz hartija od vrednosti, ali ne u korist drugog lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i 2) ako nadležni sud donese odluku o zabrani raspolaganja određenim ili svim pravima iz hartija od vrednosti.

Vrste hartija na tržištu. Na organizovanom finansijskom tržištu predmet javne ponude mogu biti sledeće hartije od vrednosti: 1) akcije - hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva; 2) dužničke hartije od vrednosti - kratkoročne i dugoročne; 3) varanti - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, određenog dana, odnosno u određenom periodu, po unapred određenoj ili odredivoj ceni; 4) depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domaći ekvivalent inostranih akcija ili obveznica, odnosno sadrže istovetna prava i obaveze, kao i inostrane hartije od vrednosti na koje se odnose.

Trgovina. Na organizovanom tržištu mogu trgovati samo njegovi članovi brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke, a druga lica - jedino posredstvom članova organizovanog tržišta. Trgovina na organizovanom tržištu podrazumeva javnu ponudu hartija od vrednosti i povezivanje ponude i potražnje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Trgovina hartijama od vrednosti obavlja se isključivo na organizovanom tržištu u Republici koje obuhvata berzansko i vanberzansko tržište, pod nadzorom organizatora tržišta. Strana pravna lica mogu trgovati hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu uz dozvolu Komisije za hartije od vrednosti i saglasnost Narodne banke Srbije.

Privilegovane informacije. Niko ne može da stiče, kupuje, prodaje ili na drugi način raspolaže hartijama od vrednosti korišćenjem privilegovanih informacija. Zabrana korišćenja privilegovanih informacija odnosi se na sva lica koja znaju ili su morala znati da poseduju privilegovanu informaciju, a posebno na lica koja su u obavljanju svojih poslova, svoje profesije ili funkcije saznala za privilegovane informacije, kao što su: 1) zaposleni kod izdavaoca, članovi uprave i nadzornog odbora izdavaoca, revizor, portfolio menadžer, investicioni savetnik, broker, finansijski analitičar, računovođa, knjigovođa, advokat, aktuar, procenjivač, veštak ili sudija. Zabrana korišćenja privilegovanih informacija odnosi se i na: 1) sva lica koja imaju učešće u kapitalu izdavaoca od najmanje 10%; 2) zavisno društvo izdavaoca; 3) sva lica koja su od gorenavedenih lica stekla privilegovanu informaciju.

III. DRUGI FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Na organizovanom tržištu može se, osim hartijama od vrednosti, trgovati i standardizovanim finansijskim derivatima, a to su: terminski ugovori (fjučers ugovor) i opcijski ugovori.

Fjučers ugovor može biti: 1) fjučers ugovor sa isporukom predmeta ugovora - prenosivi standardizovani ugovor kojim se kupac obavezuje da plati unapred ugovorenu cenu na dan dospeća utvrđen ugovorom, a rok dospeća ne može biti kraći od tri dana od dana zaključenja ugovora, odnosno kojim se prodavac obavezuje da na taj dan isporuči predmet ugovora; 2) fjučers ugovor bez isporuke predmeta ugovora - prenosivi standardizovani ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da na dan dospeća utvrđen ugovorom, a rok dospeća ne može biti kraći od tri dana od dana zaključenja ugovora, isplate razliku između ugovorene cene predmeta ugovora i cene predmeta ugovora na dan dospelosti.

Opcijski ugovor je prenosivi standardizovani ugovor kojim kupac stiče pravo da, uz obavezu plaćanja ugovorene premije na dan, odnosno dane dospeća utvrđene ugovorom, a rok dospeća ne može biti kraći od tri dana od dana zaključenja ugovora - kupi ili proda predmet ugovora po ceni utvrđenoj ugovorom, a prodavac preuzima obavezu da tog dana proda ili kupi predmet ugovorne obaveze.

IV. ORGANIZATOR TRŽIŠTA

Organizator tržišta je pravno lice, osnovano kao akcionarsko društvo u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, koje obavlja delatnost organizovanja berzanskog i vanberzanskog tržišta. Organizator tržišta može biti berza i organizator vanberzanskog tržišta.

Delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom, odnosno vanberzanskom tržištu ne može se obavljati bez prethodno dobijene dozvole Komisije za hartije od vrednosti za rad berze, odnosno dozvole za rad organizatora vanberzanskog tržišta.
Komisija vodi registar izdatih dozvola za rad organizatora tržišta.

V. ORGANIZATOR VANBERZANSKOG TRŽIŠTA

Organizator vanberzanskog tržišta je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje, u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na vanberzanskom tržištu. Osnivač, odnosno akcionar organizatora vanberzanskog tržišta može biti Republika, domaće i strano, pravno i fizičko lice. Na organizatora vanberzanskog tržišta shodno se primenjuju odredbe Zakona o berzi.

Novčani deo osnovnog kapitala organizatora vanberzanskog tržišta ne može biti manji od 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.


VI. CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI

Pojam. Centralni registar je pravno lice koje se organizuje i posluje kao zatvoreno akcionarsko društvo u skladu sa Zakonom o tržištu hartija i drugih finansijskih instrumenata i Zakonom o privrednim društvima. Centralni registar stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar privrednih subjekata. Centralni registar akcije izdaje svom osnivaču, odnosno ograničenom broju drugih lica. Akcije Centralnog registra su obične sa pravom glasa. Centralni registar posluje pod sledećim imenom: Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti akcionarsko društvo. Skraćeno poslovno ime Centralnog registra je: Centralni registar hartija od vrednosti a.d. Sedište Centralnog registra je u Beogradu. Centralni registar može imati organizacione delove i van sedišta, koji nemaju svojstvo pravnog lica.

Delatnost. Pretežna delatnost Centralnog registra je kliring i saldiranje obaveza i potraživanja u hartijama od vrednosti i novcu nastalih na osnovu zaključenih poslova sa hartijama od vrednosti. Pored tih delatnosti Centralni registar obavlja i: vođenje registra hartija od vrednosti, vođenje evidencija hartija od vrednosti na računima izdavaoca, upis prava trećih lica na hartijama od vrednosti, prenos hartija od vrednosti na račune članova Centralnog registra i zakonitih imalaca tih hartija, itd. Rešenja Centralnog registra su konačna i protiv njih se može pokrenuti upravni spor. U Centralnom registru otvaraju se i vode sledeći računi: 1) računi hartija od vrednosti članova Centralnog registra; 2) računi deponovanih hartija od vrednosti; 3) emisioni računi.
Osnovni kapital. Novčani deo osnovnog kapitala Centralnog registra ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, s tim što udeo državnog kapitala u Centralnom registru ne može biti manji od 51%.

Prenos prava. Prenos prava iz hartija od vrednosti po osnovu izdavanja, ugovora o prodaji i ugovora o zajmu vrši se na osnovu naloga za prenos koji daje član Centralnog registra, a u skladu sa aktima Centralnog registra. Prenos prava iz hartija od vrednosti po osnovu pravnog sledbeništva vrši se na osnovu pravnosnažne sudske presude. Prenos prava iz hartija od vrednosti po osnovu ugovora o poklonu vrši se na osnovu pismenog ugovora o poklonu koji je overio nadležni organ.

Organi Centralnog registra su Skupština i Upravni odbor. Ovlašćenja Skupštine Centralnog registra vrši Vlada preko ovlašćenih predstavnika.

Opšti akti. Opšti akti Centralnog registra su statut, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi, uputstva i drugi opšti akti.
Članovi Centralnog registra mogu biti Republika, Narodna banka Srbije, brokersko-dilerska društva, ovlašćene banke, kastodi banke, banke, organizatori tržišta, društva za upravljanje fondovima i inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti.

Nadzor. Nadzor nad zakonitošću poslovanja Centralnog registra vrši Komisija za hartije od vrednosti i Narodna banka Srbije.

VII. KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI

Komisija je nezavisna i samostalna organizacija Republike Srbije. Ona je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Komisija je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Komisija ima pet članova, uključujući i predsednika Komisije.

Komisija, između ostalog, odobrava izdavanje hartija od vrednosti sa i bez javne ponude, odobrava pravnim licima status profesionalnih investitora, daje dozvole za rad investicionih fondova, berzi i brokersko-dilerskih društava, vrši nadzor nad poslovanjem berzi, organizatora vanberzanskog tržišta, društava za upravljanje, investicionih fondova, Centralnog registra, ovlašćenih banaka, kastodi banaka, izdavalaca hartija od vrednosti, investitora, profesionalnih investitora i drugih lica, itd.
Komisija donosi statut, a radi sprovođenja i izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti donosi pravilnike, uputstva, stručna uputstva i naredbe.

Komisija u rešavanju u upravnim stvarima shodno primenjuje odredbe zakona o opštem upravnom postupku. Rešenja Komisije su konačna a protiv njih se može pokrenuti upravni spor.

Godišnji izveštaj o poslovanju sa izveštajem ovlašćenog revizora Komisija podnosi Narodnoj skupštini Republike Srbije.