I. O BERZAMA UOPŠTE

Pojam. Berze su privredna društva koja u unapred određeno vreme i po određenim pravilima organizuje sastanke na kojima se okupljaju posrednici radi prodaje i kupovine robe, novca ili hartija od vrednosti. To je organizovano tržište na kojem se obavlja trgovina na veliko. Berza pruža svojim članovima niz usluga koje obično pružaju posrednici: okuplja zainteresovana lica, obezbeđuje pogodne prostorije za obavljane poslova, neophodne tehničke i komunikacijske uslove, objavljuje berzanske izveštaje sa cenama postignutim na sastanku određenog dana, pruža informacije o stanju na tržištu i sl.

Vrste berzi. Na berzama se može trgovati žiralnim novcem, menicama, čekovima, akcijama i drugim hartijama od vrednosti, devizama, kapitalom, zlatom i drugim plemenitim metalima, robom i tzv. finansiskim derivatima. Može se trgovati i pravima akcionara na preču kupovinu akcija naredne emisije. U zavisnosti od toga čime se trguje na berzi, vrši se podela na finansijske (efektne) i na robne (produktne) berze. Postoje produktne berze koje su specijalizovane samo za prodaju određene vrste robe , kao što je Produktna berza u Novom Sadu na kojoj se prometuje poljoprivrednim proizvodima.. U okviru finansijske berze obično postoji više tržišta. Prvo, postoji tržište hartija od vrednosti koje su registrovane na berzi. To su hartije koje ispunjavaju sve uslove u pogledu sigurnosti njihovih imalaca. Takvim hartijama se trguje na zvaničnim sastancima berze. Drugo, postoji tržište neregistrovanih hartija. To su hartije koje ispunjavaju blaže uslove u pogledu boniteta nego što su uslovi tržišta registrovanih hartija. Takvim hartijama se trguje na nezvaničnim sastancima. Treće, postoji slobodno tržište pri efektnoj berzi. Na tom tržištu može se trgovati svim hartijama prema blažim pravilima od onih koja važe na prva dva tržišta. I posrednici – brokeri i dileri, koji nisu članovi berze, imaju pravo da trguju na regulisanom vanberzanskom tržištu.

Osnivači finansijske berze mogu da budu država, kao i pravna lica koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog društva. Osnivači robne berze mogu da budu pravna lica koja su registrovana za proizvodnju i promet robe, i država. Osnivači su dužni da berzi obezbede odgovarajući poslovni prostor, kao nenovčani ulog u osnivački kapital. Osnivači moraju da pribave dozvolu za osnivanje berze i dozvolu za rad berze od nadležnog organa. Taj organ ceni opravdanost i svrsishodnost osnivanja berze. Takva dozvola nije potrebna ako je osnivač berze država.

Berzanski posrednici. Na Berzi se kao učesnici ne mogu pojaviti fizička i pravna lica direktno, nego preko svojih posrednika koji moraju biti članovi Berze da bi mogli trgovati na istoj. Berzanski posrednici mogu biti : brokeri, dileri i investicioni fondovi. Brokeri posluju u svoje ime a za tudji račun i za svoje usluge naplaćuju proviziju tzv. brokeražu.Oni takodje mogu na zahtev klijenta pružati i konsultativne usluge. Dileri rade u svoje ime i za svoj račun, a sve u cilju ostvarenja pozitivne razlike u ceni. Oni imaju još jednu važnu ulogu a to je da ukoliko obim trgovine na berzi opadne, oni budu ti koji će pokrenuti trgovinu. Na pojednim stranim berzama postoji još mogućnost da berzanski posrednik istupa kao komisionar ( u svoje ime a za račun svojih komitenata) ili kao pravi posrednik koji samo dovodi u vezu lica koja su zainteresovana za zaključenje određenih ugovora. Investicioni fondovi su najrazvijeniji oblik berzanskih posrednika, koji, kao institucija kolektivnog finansiranja, vrše koncentraciju i mobilizaciju predujmljenog kapitala svojih članova, sa ciljem trgovanja na organizovanom tržištu uz minimalan rizik.

Berzansko poslovanje. Berza nije ugovorna strana iz poslova koji se na njoj zaključuju. Berzanske poslove zaključuju članovi berze. Berzanski poslovi mogu biti promptni i terminski. Promptni berzanski poslovi se izvršavaju odmah čim je ugovor zaključen ili u roku od dva do pet radnih dana. Terminski poslovi se izvršavaju tek po proteku ugovorenog vremena, zbog čega nose veći rizik.. Kod terminske prodaje robe kupac kupuje robu po određenoj ceni, s tim da mu ona bude isporučena po proteku određenog vremena. Kupac plaća cenu koja je ugovorena na berzanskom sastanku bez obzira na to kolika će biti tržišna cena kupljene robe u vreme isporuke. Ako je cena na tržištu porasla, kupac može ostvariti znatnu zaradu.Terminski poslovi mogu biti u formi fjučersa, forward ugovora i opcionih ugovora. Fjučers ugovor je ugovor kojim se stvara obaveza da se određena roba kupi ili proda određenog dana u budućnosti po unapred utvrđenoj ceni u momentu zaključenja ugovora. Forvard ugovor je ugovor po kome se prodavac isto tako obavezuje da po unapred dogovorenoj ceni kupcu isporuči robu u budućnosti, ali za razliku od fjučersa, forvard ugovor je proizvod privatnih pregovora i nije standardizovan pa ne možebiti predmet berzanske trgovine i stoga se njima trguje na vanberzanskim sastancima. Opcijski ugovor daje pravo da se kupi ili proda određen predmet ( efekat ) trgovanja, kao što su akcije ili obveznice, po unapred utvrđenoj ceni, i u utvrđenom roku. Predmet opcija su akcije, indeksi akcija, inostrane valute, dužnički instrumenti, berzanski proizvodi i fjučers ugovori. Posebnu vrstu terminskih poslova predstavljaju tzv. diferencijski poslovi. To su poslovi zaključeni bez namere da budu izvršeni (da bude plaćena cena i isporučena roba), isključivo radi zarade na razlici u cenama.

Trgovci koji se javljaju kao učesnici u berzanskim aktivnostima dele se u dve grupe: hedžeri su trgovci koje interesuje da dođu u posed određene robe (žito, nafta...), trejderi su trgovci koje roba ne interesuje već razlika u ceni koju mogu da ostvare trgovanjem na berzi.

II. FINANSIJSKE BERZE

Pojam. Prema Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drigih finansijskih instrumenata iz 2006. godine, berza je pravno lice organizovano kao akcionarsko društvo koje, u skladu sa ovim zakonom, obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom i vanberzanskom tržištu. U tom cilju berza organizuje poseban informacioni sistem.

Osnivač, odnosno akcionar berze može biti Republika Srbija, domaće i strano, pravno i fizičko lice. Poznata institucija finansijskog kapitala u Srbiji je Beogradska berza koja je nastala iz ranijeg Jugoslovenskog tržišta kapitala.

Delatnost berze. Organizovanje trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima obuhvata sledeće poslove: 1) organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija od vrednosti; 2) objavljivanje informacije o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih podataka značajnih za trgovinu hartijama od vrednosti; 3) utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti; 4) obavljanje drugih poslova u skladu sa ovim zakonom. Tako, primera radi, na Beogradskoj finansijskoj berzi predmet trgovanja su: akcije, obveznice, varanti za kupovinu akcija ili obveznica, depozitne potvrde i finansijski derivati (fjučers ugovori i opcijski ugovori), kao i ostali finansijski instrumenti kojima se u skladu sa Zakonom može trgovati na organizovanom finansijskom tržištu.

Zabranjeni poslovi. Berza ne može trgovati hartijama od vrednosti, niti davati savete koji se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao ni savete o izboru brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke, ne može obavljati poslove koji su ovim zakonom određeni kao delatnosti brokersko-dilerskog društva, niti druge poslove, osim poslova utvrđenih u Zakonu.

Osnovni kapital. Novčani deo osnovnog kapitala berze ne može biti manji od 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Dozvola. Komisija za hartije od vrednosti izdaje rešenje o dozvoli za rad berze na osnovu podnetog zahteva uz koji se prilaže: 1) osnivački akt berze; 2) dokaz o poreklu osnivačkog kapitala; 3) dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke; 4) dokaz o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti i tehničkoj opremljenosti; 5) statut berze; 6) pravila poslovanja berze; 7) pravilnik o listingu i kotaciji berze; 8) spisak osnivača, odnosno akcionara berze sa izvodom iz registra privrednih subjekata, odnosno overenim prevodom izvoda iz registra za strana pravna lica; 9) podaci o učešću lica iz tačke 8. ovog stava u osnovnom kapitalu berze, koje se izražava u procentima; 10) tarifnik berze; 11) podaci o članovima uprave berze.

Kod donošenja rešenja Komisija ceni opravdanost i svrsishodnost osnivanja berze, a naročito ispunjenje organizacionih, kapitalskih, kadrovskih i poslovno-tehničkih uslova. Dozvola za rad berze daje se na neodređeno vreme.

Upis u registar. Nakon dobijene dozvole za rad berza je dužna da podnese prijavu za upis u registar privrednih subjekata. Tim upisom ona stiče svojstvo pravnog lica i može u pravnom prometu koristiti naziv berza.

Izbor uprave berze. Zakon propisuje vrlo stroge uslove za izbor članova uprave berze (neosuđivanost, poslovna reputacija, radno iskustvo), a njihov izbor odobrava svojim rešenjem Komisija za hartije od vrednosti.

Opšti akti berze. Opšti akti berze su statut, pravila poslovanja berze, pravilnik o tarifi, pravilnik o listingu i kotaciji i drugi opšti akti. Pravilnikom o listingu i kotaciji uređuju se posebni uslovi i postupak prijema na listing hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao i brisanja s listinga, odnosno isključenje, zatim bliža pravila o postupku i učesnicima u trgovanju hartijama od vrednosti na berzi, kao i druga pitanja značajna za listing i kotaciju.

Članovi berze. Poslove trgovine hartijama od vrednosti na berzi obavljaju članovi berze, a izuzetno i Republika Srbija i Narodna banka Srbije. Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Berza će rešenjem primiti u članstvo brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćenu banku, ako ispunjavaju uslove za sticanje svojstva člana berze utvrđene statutom berze. Berza postupa po pravilima upravnog postupka. Rešenja berze su konačna i protiv njih se može pokrenuti upravni spor. Berza vrši nadzor članova berze u vezi sa poslovima zaključenim na berzi.

Berzansko tržište. Na berzanskom tržištu može se trgovati samo hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze. Berza svakog dana utvrđuje kursnu listu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzi. Uslove za listing i kotaciju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata na berzi propisuje berza, pravilnikom o listingu i kotaciji tih hartija na koji Komisija za hartije od vrednosti daje saglasnost. Inostrane hartije od vrednosti, odnosno hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, mogu se primiti na listing i kotirati na berzi pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i aktima berze.

Arbitraža. Radi rešavanja sporova između učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi, berza obrazuje arbitražu. Arbitraža berze ima listu arbitara, koju propisuje skupština berze. Članovi uprave berze ne mogu biti članovi arbitraže berze. Arbitraža berze donosi pravilnik kojim se uređuje način obavljanja poslova arbitraže. Odluka arbitraže je konačna.

Nadzor. Komisija za hartije od vrednosti najmanje dva puta godišnje vrši nadzor nad zakonitošću poslovanja berze.
Prestanak rada berze. Komisija za hartije od vrednosti oduzima berzi dozvolu za rad ako ne obavlja delatnost duže od šest meseci i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.