U međunarodnom robnom prometu pojavljuje se posebna vrsta skladišta. To su tzv. carinska skladišta. Carinsko skladište je privredna organizacija koja prima na uskladištenje robu od zainteresovanih lica u uvozu ili u izvozu. Carinska skladišta se mogu osnovati samo u mestima u kojima postoje carinarnice. U njih se smešta roba koja se uvozi ili izvozi pre nego što budu obavljene carinske formalnosti. Roba u carinskim skladištima nalazi se pod stalnim carinskim nadzorom.

Postoje i carinska smestišta. Carinska smestišta osnivaju spoljotrgovinske organizacije da bi u njih bila smeštena njihova roba pre nego što bude izvršeno carinjenje.

Zastupnici inostranih privrednih organizacija mogu osnivati konsignaciona skladišta. U takvim skladištima nalazi se strana roba do prodaje domaćim kupcima. Roba će biti ocarinjena tek onda kada je kupac iznese iz konsignacionog skladišta radi definitivnog uvoza. Ako roba ne bude prodata, nego se vraća u inostranstvo, ne plaća se carina.

Carinska zona je poseban deo teritorije zemlje na kojoj se, po pravilu, pored obavljanja javno – pravnih carinskih poslova (državna kontrola roba i usluga i celokupnog međunarodnog prometa), obavljaju i određene ekonomske funkcije (bezcarinski promet određenih roba, skladište specijalizovanih roba i sl.)

Slobodne carinske zone su eksteritorijalne zone na teritoriji jedne zemlje na kojoj obavljaju svoje ekonomske funkcije privredni subjekti iz drugih zemalja.

Prema Zakonu o slobodnim zonama (2006), Zona mora biti ograđena, vidljivo obeležena i označena kao slobodna zona, na ulazima i izlazima iz zone, kao i s rečne strane. Zona ili njen deo, ako se zona sastoji od više delova, mora biti ograđena, obeležena i uređena tako da se promet robe i lica u zonu ili iz nje može odvijati samo kroz određene izlaze ili ulaze zone. Ograda, ulazi i izlazi moraju biti odgovarajuće uređeni, osigurani i noću osvetljeni. Privredno društvo za upravljanje zonom mora obezbediti prostorije za rad carinske službe u zoni.

Zonom upravlja privredno društvo registrovano za upravljanje zonom. Zonom može upravljati samo jedno privredno društvo za upravljanje zonom. Privredno društvo za upravljanje zonom zaključuje ugovore sa korisnicima zone o međusobnim pravima i obavezama. Korisnici zone mogu biti osnivač zone, privredno društvo za upravljanje zonom, kao i druga domaća i strana pravna i fizička lica.

Korisnik može, u skladu sa ovim zakonom i ugovorom sa privrednim društvom za upravljanje zonom, u zoni obavljati proizvodnju i pružati usluge.. Po Zakonu o slobodnim zonama, dozvoljeno je obavljanje svih delatnosti, a naročito proizvodnja roba, dorada, lon poslovi, skladištenje robe i repromaterijala, bankarski i finansijski poslovi, poslovi osiguranja i reosiguranja, turističke i ostale usluge i sve vrste privređivanja koja ne zagađuju životnu sredinu.

Spoljnotrgovinsko poslovanje u zoni vrši se slobodno, u skladu sa ugovorom. Na uvoz robe namenjene obavljanju delatnosti i izgradnji objekata u zoni ne plaća se carina i druge uvozne dažbine.

Roba koja se unosi i iznosi iz zone, kao i roba smeštena u zoni, ima tretman carinske robe i korisnik je prijavljuje nadležnoj carinarnici. Roba koja se iz zone stavlja u promet na teritoriju Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina.

Za obavljenje poslova državne uprave u oblasti slobodnih zona obrazovana je Uprava za slobodne zone, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za finansije. Upravom za slobodne zone rukovodi direktor. U Srbiji, inače, ima petnaestak slobodnih zona, najviše uz tok Dunava (Sombor, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Kovin, Prahovo), uz tok Save (Sremska Mitrovica, Šabac), kao i u pograničnim područjima (Subotica, Pirot) i dr.