Spoljnotrgovinski
promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu
da obavljaju privredni subjekti i druga pravna lica,
ako ispunjavaju uslove za poslovanje u zemlji i
druge uslove propisane zakonom. Bankarske i druge
finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju
banke u skladu sa zakonom. Spoljnotrgovinski promet
može za potrebe svoje delatnosti obavljati i domaće
fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost. Državni
organ, politička stranka i druga organizacija mogu
izvršiti pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa
za svoje potrebe.
Preduzeća sa našim kapitalom osnivaju se i posluju
u inostranstvu u skladu sa propisima države u kojoj
se nalazi njihovo sedište. U tom pogledu postoje
između pojedinih država značajne razlike. Tako,
u Nemačkoj ortačka društva nemaju svojstvo pravnog
lica. Odnos između ortaka je ugovorni odnos. Osnivanje
akcionarskih društava moguće je samo na simultani
način. U Engleskoj ne postoje društva s ograničenom
odgovornošću. Ali, mogu postojati akcionarska društva
u kojima akcionari daju garancije da će uplatiti
upisani iznos kapitala ako društvo padne pod stečaj.
Prilikom osnivanja takvih akcionarskih društava
ne zahteva se od akcionara uplata osnivačkog kapitala.
Strano preduzeće ili fizičko lice može osnovati
preduzeće u Srbiji, uz poštovanje naših propisa.
Naše privredno društvo može pružati usluge stranim
licima u okviru delatnosti koje obavlja.
Roba se može uvoziti ili privremeno uvoziti ako
ispunjava uslove propisane za stavljanje u promet,
odnosno za upotrebu na domaćem tržištu, a usluge
u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Uvoznik ne može uvoziti opremu i trajna dobra za
ličnu potrošnju ako nije u zemlji obezbedio rezervne
delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje
u rokovima predviđenim propisima o stavljanju robe
u promet na domaćem tržištu.
Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju - "SlužbenI
glasnik RS", br. 101/2005 od 21.novembra 2005.
godine, spoljna trgovina definisana je kao prekogranični
promet robe i usluga, što znači da spoljna trgovina
postoji onda kada roba pređe granicu u jednom ili
drugom pravcu, odnosno kada domaće lice pruži uslugu
u inostranstvu ili kada primi uslugu iz inostranstva.
Zakon, za razliku od dosadašnjih propisa u ovoj
oblasti, izričito propisuje slobodu direktinih ulaganja
i investicionih radova u inostranstvu, radi unapređivanja
položaja domaćih privrednika na svetskom tržištu,
kao i slobodu domaćih lica da pružaju sve vrste
usluga u inostranstvu kao i da vrše promet robom
koja se nalazi u inostranstuvu. Ograničenja na tom
polju treba da budu izuzetna i restriktivna.
Pravo na obavljanje spoljne trgovine izjednačeno
je sa pravom na obavljanje unutrašnje trgovine.
Posebno odobrenje za pravna lica koja nisu registrovana
za obavljanje privredne delatnosti više nije potrebno
imajući u vidu naročito uvođenje poreza na dodatu
vrednost, pošto otklanja mogućnost fiskalne pronevere
pri uvozu za sopstvene potrebe. Na ovaj način prestaje
i posebna registracija spoljnotrgovinske delatnosti,
odnosno privredna društva mogu da u spoljnoj trgovini
obavljaju one delatnosti za koje su registrovana
u unutrašnjoj trgovini.
Domaća i strana lica definišu se pomoću pojma sedišta,
odnosno boravišta, što je izuzetak u odnosu na pravilo
domaćeg međunarodnog privatnog prava prema kome
se pripadnost fizičkog lica određuje u skladu sa
državljanstvom. Na ovaj način je omogućeno da se
sva preduzeća, preduzetnici i lica sa sedištem,
odnosno boravištem u inostranstvu, tretiraju kao
strana lica, i suprotno, čime se omogućuje šira
primena Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju nego
što bi to bilo na osnovu principa državljanstva,
uključujući i ograničenja spoljne trgovine.
Obavljanje spoljnotrgovinske aktivnosti stranih
lica omogućeno je i putem ogranka i predstavništva,
stranog lica, pod uslovom da se ogranak ili predstavništvo
upišu u registar privrednih društava. Ogranak je
izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača,
koji na teritoriji Republike trajno obavlja delatnosti
za koje je osnivač registrovan u zemlji sedišta.
Ogranak ne može imati širu poslovnu sposobnost od
osnivača, a mora poslovati u skladu sa propisima
Republike i ima tretman domaćeg lica. Predstavništvo
je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača
koji na teritoriji Republike obavlja prethodne i
pripremne radnje u vezi sa zaključenjem ugovora
i koji ne može da zaključuje ugovore, osim za sopstvene
potrebe.
U skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije,
Zakon propisuje nacionalni tretman za strana lica
i uvezenu robu, i to tako da se primenjuju isti
propisi kao i na domaća lica i robu, što u praksi
znači da se strana lica mogu baviti uvozom i izvozom
na teritoriji Republike pod istim uslovima pod kojima
to mogu da čine i domaća lica, odnosno putem osnivanja
privrednog društva (domaće lice sa strani učešćem)
ili registracije preduzetnika ili kroz svoj ogranak
(deo stranog lica registrovan u Republici, koji
ima status domaćeg lica), u skladu sa Zakonom o
privrednim društvima. Strana fizička lica ne mogu
se baviti spoljnom trgovinom u vidu delatnosti,
kao ni domaća, već se moraju registrovati kao svaki
preduzetnik.
|
