Zakon
o računovodstvu i reviziji usvojen je u
Skupštini Srbije 25. maja 2006. godine, objavljen
u "Službenom glasniku RS", br.46/2006
od 2. juna 2006. godine, a stupio na snagu i primenjuje
se od 10. juna 2006. godine. Ovim zakonom, kojim
je zamenjen savezni zakon pod istim nazivom iz 2002.
godine, uređuje se način vođenja poslovnih knjiga,
priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda
i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje,
obelodanjivanje i obrada godišnjih finansijskih
izveštaja, uslovi i način vršenja revizije finansijskih
izveštaja i interna revizija.
U cilju zaštite javnog interesa u vezi sa finansijskim
izveštavanjem, ovim zakonom se utvrđuje profesionalno
zvanje ovlašćeni revizor i ovlašćeni
interni revizor. Oni ta zvanja stiču nakon
položenog profesionalnog ispita, na osnovu certifikata
koji im izdaje Komora ovlašćenih revizora.
Pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju
se na mala, srednja i velika, u
zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, godišnjeg
prihoda i vrednosti imovine utvrđene na dan sastavljanja
finansijskih izveštaja u poslovnoj godini.
Knjiženje poslovnih promena na
imovini, obavezama i kapitalu, prihodima i rashodima
vrši se na osnovu računovodstvenih isprava, koje
mogu biti u pisanom ili elektronskom obliku. Računovodstvena
isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj
promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje
u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene
isprave može saznati osnov i vrsta poslovne promene
i koja je potpisana od strane lica koja su ovlašćena
za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava.
Poslovne knjige predstavljaju jednoobrazne evidencije
o stanju i promenama na imovini, obavezama i kapitalu
i prihodima i rashodima pravnih lica i preduzetnika.
Poslovne knjige jesu dnevnik, glavna knjiga i pomoćne
knjige. Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu
dvojnog knjigovodstva. Dnevnik je poslovna knjiga
u koju se poslovne promene unose prema redosledu
njihovog nastanka, odnosno prema redosledu prijema
računovodstvene isprave. Glavna knjiga je potpuni
skup računa, sa svojstvom ravnoteže, za sistematsko
obuhvatanje stanja i promena na imovini, obavezama,
kapitalu, prihodima i rashodima i koja je podloga
za sastavljanje finansijskih izveštaja. Pomoćne
knjige su analitičke evidencije koje se vode za
nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja
i opremu, investicione nekretnine, dugoročne finansijske
plasmane, zalihe, potraživanja, gotovinu i gotovinske
ekvivalente, obaveze, kapital i dr.
Čuvanje računovodstvenih isprava, poslovnih
knjiga i finansijskih izveštaja. Pravna
lica i preduzetnici dužni su da uredno čuvaju računovodstvene
isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje
i da opštim aktom odrede odgovorna lica i poslovne
prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja.
Finansijski izveštaji i izveštaji o izvršenoj reviziji
čuvaju se 20 godina. Dnevnik i glavna knjiga čuvaju
se 10 godina. Pomoćne knjige čuvaju se pet godina.
Trajno se čuvaju isplatne liste ili analitičke evidencije
zarada ako predstavljaju bitne podatke o zaposlenom.
Pet godina se čuvaju isprave na osnovu kojih se
unose podaci u poslovne knjige. Pet godina se čuvaju
isprave platnog prometa u ovlašćenim finansijskim
institucijama platnog prometa. Dve godine se čuvaju
prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i
slična dokumentacija.
Rokovi čuvanja računovodstvenih isprava i poslovnih
knjiga računaju se od poslednjeg dana poslovne godine
na koju se odnose.
Preduzeća za reviziju čuvaju pet godina dokumentaciju
na osnovu koje je obavljena revizija. Računovodstvene
isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji
čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava
arhiviranja utvrđenih zakonom. Računovodstvene isprave,
poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se
u poslovnim prostorijama pravnog lica, odnosno preduzetnika,
odnosno kod pravnih lica ili preduzetnika kojima
je povereno vođenje poslovnih knjiga.
Pri otvaranju postupka likvidacije ili stečaja,
računovodstvene isprave i poslovne knjige zapisnički
se predaju likvidacionom, odnosno stečajnom upravniku.
Preduzeće za reviziju. Preduzeće
za reviziju osniva se u skladu sa zakonom kojim
se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije
drukčije određeno. Ministarstvo finansija vodi Registar
preduzeća za reviziju.
Preduzeće za reviziju mora da ispunjava i sledeće
posebne uslove:
1) da ovlašćeni revizori ili preduzeća za reviziju,
kao osnivači preduzeća za reviziju imaju većinsko
upravljačko pravo; 2) da ima dozvolu Ministarstva
finansija za obavljanje poslova revizije; 3) da
ovlašćeni revizori osnivači preduzeća za reviziju
i ovlašćeni revizori zaposleni u preduzeću za reviziju
nisu pod kontrolom bilo kog lica ili interesnih
grupa, u skladu sa Kodeksom etike za profesionalne
računovođe; 4) da ima u radnom odnosu propisan broj
ovlašćenih revizora koji imaju licencu iz člana
38. ovog zakona; 5) da je član Komore.
Preduzeće za reviziju može, osim revizije finansijskih
izveštaja, da pruža usluge vođenja poslovnih knjiga
i sastavljanja finansijskih izveštaja i da vrši
procenu vrednosti imovine i kapitala. Preduzeće
za reviziju može pravnim licima kod kojih vrši reviziju
da pruža savetodavne usluge u skladu Kodeksom etike
za profesionalne računovođe.
Komora ovlašćenih revizora. Radi
unapređenja i razvoja računovodstvene i revizorske
profesije, primene međunarodne računovodstvene i
revizorske regulative i harmonizacije sa tom regulativom,
zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju
poslova u toj oblasti, organizovanja u pružanju
usluga u navedenoj oblasti, sprovođenja ispita za
sticanje profesionalnog zvanja davanja i oduzimanja
licenci za obavljanje poslova revizije finansijskih
izveštaja, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva,
Zakonom o računovodstvu i reviziji osnovana je Komora
ovlašćenih revizora.
Članovi Komore su ovlašćeni revizori koji su zaposleni
u preduzeću za reviziju i ovlašćeni interni revizori,
kao i preduzeća za reviziju. Komora je pravno lice
sa sedištem u Beogradu. Organi Komore jesu Skupština,
Savet, Nadzorni odbor i Disciplinska komisija.
Nacionalna komisija za računovodstvo.
Vlada, na predlog Ministarstva finansija, obrazuje
Nacionalnu komisiju za računovodstvo sa zadatkom
da: 1) prati proces primene direktiva Evropske unije
iz oblasti računovodstva i revizije i predlaže odgovarajuća
rešenja za nacionalno zakonodavstvo; 2) prati proces
primene međunarodnih računovodstvenih standarda
i predlaže Ministarstvu rešenja za eventualne probleme
koji mogu da nastanu u postupku primene tih standarda,
i dr. Komisija ima predsednika i šest članova.
Državna revizorska institucija.
Zakonom o državnoj revizorskoj instituciji - "Službeni
glasnik RS", br. 101/2005 od 21.novembra 2005.
godine, osnovana je državna revizorska institucija
koja je najviši državni organ revizije javnih sredstava
u Republici Srbiji. Institucija je samostalan i
nezavisan državni organ sa sedištem u Beogradu,
koji ima svojstvo pravnog lica, a za svoj rad odgovara
Narodnoj skupštini. Predmet revizije ove institucije
je budžetski sistem i raspolaganje javnim sredstvima
i fondovima, a subjekti podložni ovoj reviziji su
svi korisnici budžetskih sredstava, organizacije
obaveznog socijalnog osiguranja, budžetski fondovi,
javna preduzeća, političke stranke, korisnici sredstava
EU, donacija i pomoći međunarodnih organizacija,
stranih vlada i nevladinih organizacija.
Institucija ima predsednika Institucije, potpredsednika,
Savet, revizorske službe i prateće službe.
|
