Zakon
o zaštiti potrošača iz 2005. godine predviđa da
se pravo na vremenski podeljeno korišćenje nekretnina
uređuje ugovorom koji mora biti u pismenoj formi
i na jeziku koji je u službenoj upotrebi u Republici
Srbiji. Ovde se radi o dugoročnom zakupu najčešće
turističkih, ali i drugih objekata, na određeni
period u toku više godina, sa mogućnošću zakupaca
da međusobno razmenjuju te nekretnine u toku njihovog
korišćenja. Time sharing je od ranije poznat u našem
pravu.
Ugovor o tajm šeringu mora da sadrži: 1) naziv i
sedište pravnog lica, odnosno vlasnika koji izdaje
nekretninu i ime i adresu potrošača; 2) tačan opis
nekretnine (lokaciju, kategorizaciju, komunalnu
opremljenost i druge podatke vezane za njegovu upotrebu);
3) prava potrošača u pogledu uslova, načina i vremena
korišćenja nekretnine; 4) podatke o stepenu izgrađenosti
nekretnine i o roku završetka gradnje, ako u vreme
zaključenja ugovora nekretnina nije završena; 5)
cenu upotrebe nekretnine koja treba da obuhvati
cenu korišćenja nekretnine i sve troškove koje je
potrošač dužan da plati u vezi sa korišćenjem te
nekretnine (taksa, održavanje, upotreba zajedničkih
prostorija, uređaja i dr.); 6) uslove zamene ili
prodaje prava na vremenski podeljeno korišćenje
nekretnine, kao i troškove u slučaju da zamenu ili
prodaju tog prava sprovodi trgovac, odnosno lice
koje on ovlasti; 7) uslove i način raskida ugovora.
Potrošač ima pravo da raskine ugovor pismenim putem,
ako druga ugovorna strana ne poštuje svoje obaveze
iz ugovora.
|
