Pojam. Proces transformacije preduzeća i njihova privatizacija, a naročito proces masovne vaučerske privatizacije, stvorili su veliki broj vlasnika akcija. Preko institucija tržišta hartija od vrednosti vremenom je došlo do određene koncentracije vlasništva, ali je i dalje ostao veliki broj manjinskih akcionara koji su, s jedne strane, uglavnom nezainteresovani za ostvarivanje svojih prava upravljanja akcionarskim društvom po osnovu akcija koje poseduju, a, s druge strane, u najvećem broju slučajeva, ne uspevaju da iznađu adekvatan način udruživanja svojih glasova i tako bitnije utiču na donošenje odluka na skupštinama akcionarskog društva. Takvo stanje pogoduje pojedinim većinskim vlasnicima, koji, i sa nevelikim procentom vlasništva uspevaju da postanu odlučujući faktor za donošenje svih odluka na skupštinama akcionarskih društava, dolazeći u privilegovan položaj na štetu malih akcionara.Otud se pojavila potreba da se omogući manjinskim akcionarima da, u situaciji kada ne mogu bitno uticati na donošenje odluka na skupštinama akcionarskih društava, svoje pravo na akcijama ostvare na drugi način - njihovom prodajom većinskim ili drugim vlasnicima, po što povoljnijim uslovima i bez ograničenja bilo koje vrste.

Ovo pravo naročito dolazi do izražaja kad se okolnosti bitne za poslovanje kompanije toliko promene da više ne odgovaraju očekivanjima akcionara koja su oni imali u trenutku sticanja akcija. Jedna od takvih okolnosti svakako se vezuje i za nastupanje većih promena u vlasničkoj strukturi akcionarskog društva, s obzirom da postojećim akcionarima ne može biti svejedno ko je većinski vlasnik tog društva (ekonomski i marketinški položaj većinskog vlasnika u značajnoj meri utiče na ekonomski i marketinški položaj samog akcionarskog društva, te time i na tržišnu vrednost akcija tog društva).

Zakon. U cilju zaštite manjinskih akcionara u Srbiji je 25. maja 2006. godine donet poseban Zakon o preuzimanju akcionarskih društava ("Službeni glasnik RS", br. 46/2006), koji je na snazi od 10. juna 2006. godine. Odredbe Zakona usklađene su sa odredama Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta o ponudama za preuzimanje, 2004/25/EZ.

Inače, preuzimanje akcionarskih društava prvi put je bilo regulisano odredbama ranije važećeg Zakona o preduzećima (1996), i to čl. od 411. do 419., gde je uveden i pojam ponude za kupovinu akcija kad neko stiče značajno (25% ili veći procenat akcija) ili većinsko (50% ili više akcija) učešće u tzv. akcionarskom društvu s javnim upisom akcija. Međutim, navedene odredbe nisu imale veći uticaj na finansijske tokove i praktično nisu bile u primeni. Tek sa donošenjem Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (2002) ovaj institut se detaljnije reguliše, na način koji uvažava osnovne principe zakonodavstva Evropske unije u toj materiji. Vremenom se pokazalo se da je potrebno na precizniji način posebnim zakonom urediti datu oblast, kako bi se uočeni nedostaci u primeni otklonili. Zakon treba da zameni odredbe Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni list SRJ", broj 65/02 i "Službeni glasnik RS", broj 57/03), koje se odnose na ponudu za preuzimanje akcija (Odeljak 6, članovi 67 – 83). Usklađen je sa Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", broj 125/04).

Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava uređuju se uslovi i postupak za preuzimanje tzv. ciljnih akcionarskih društava čije je sedište u Republici Srbiji, prava i obaveze učesnika u postupku preuzimanja i nadzor nad sprovođenjem postupka preuzimanja akcionarskih društava. Ciljno društvo je otvoreno akcionarsko društvo u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, a čijim se akcijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti u Republici.

Načela. Zakon se zasniva na sledećim načelima: 1) svi akcionari ciljnog društva imaju ravnopravan položaj u postupku preuzimanja; 2) manjinski akcionari mogu pod istim uslovima kao i većinski akcionari da prodaju svoje akcije ponuđaču; 3) akcionari ciljnog društva moraju biti potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni o ponudi za preuzimanje, kako bi imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje; 4) uprava ciljnog društva je dužna da u toku sprovođenja postupka preuzimanja postupa u najboljem interesu akcionara ciljnog društva; 5) ponuđač i ciljno društvo su dužni da postupak preuzimanja sprovedu u najkraćem mogućem roku, kako ciljno društvo ne bi duže vremena od opravdanog bilo sprečeno u svom poslovanju; 6) ponuđač i druga lica koja učestvuju u postupku preuzimanja ne smeju svojim delovanjem na tržištu izazvati poremećaje koji bi za posledicu imali veštačko podizanje ili smanjivanje cena akcija ciljnog društva.

Ponuda za preuzimanje. Zakon nalaže, u slučaju sticanja, preko određenog praga, akcija s pravom glasa ciljnog društva, objavljivanje javne ponude za preuzimanje akcija Raspisivanjem javne ponude za preuzimanje, koja je obavezna kada neko fizičko ili pravno lice stekne više od 25% akcija otvorenog akcionarskog društva, ostalim akcionarima se pruža mogućnost prodaje preostalih akcija pod određenim, za sve jednakim uslovima, onda kada oni više ne žele biti akcionari akcionarskog društva koje je predmet preuzimanja.

Uslovna ponuda za preuzimanje je ponuda kojom ponuđač traži sticanje označenog najmanjeg broja, odnosno procenta akcija s pravom glasa ciljnog društva kao minimuma koji on želi da stekne, tako da ta ponuda prestaje da ga obavezuje ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje.

Bezuslovna ponuda za preuzimanje je ona u kojoj nije izričito i jasno označen uslov.

Veoma važno pitanje koje se reguliše ovim zakonom je pitanje transparentnosti u slučaju preuzimanja kontrole nad društvom. Obaveznost objavljivanje javne ponude omogućava da sa ponudom budu upoznati svi oni kojima je preuzimanje od bitnog značaja, kao i oni čija je delatnost vezana za kupoprodaju akcija. Tokom celog postupka preuzimanja obezbeđeno je poštovanje načela transperentnosti kao osnovnog principa delovanja svih učesnika u postupku, kao i zabrana manipulacije i uticaja na akcionare čije su akcije predmet preuzimanja. Naime, pored obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje, predviđena je i obaveza objavljivanja same namere za preuzimanje kako bi svima unapred bili poznati uslovi buduće ponude, te kako bi se onemugućila određenom krugu lica zloupotreba privilegovanih informacija.

Ponuđač je obavezan da, odmah po nastanku obaveze preuzimanja, podnese Komisiji za hartije od vrednosti zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, samu ponudu, skraćeni tekst ponude, tekst obaveštenja o nameri za preuzimanje i zakonom određene isprave. Tekst ponude ponuđač je dužan da objavi u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, a može je objaviti i na svojoj internet stranici. Ponuda vezuje ponuđača i ciljno društvo. Rok važenja ponude iznosi najmanje 21 dan, a najduže 45 dana od dana objavljivanja ponude za preuzimanje. Zakonom je propisana obavezna sadržina ponude za preuzimanje: podaci o ciljnom društvu, o ponuđaču, o akcijama, o ceni, o izvoru sredstava za kupovinu akcija, roku važenja, izjava da je upućena svim akcionarima ciljnog društva itd. Cena u ponudi ne sme biti niža od prosečne ponderisane cene akcija na tržištu u poslednja tri meseca. Ponuđač ne sme menjati uslove iz ponude osim u cilju poboljšanja (npr. povećanja cene). U vreme važenja ponude druga fizička i pravna lica mogu podneti konkurentske ponude za preuzimanje.

Sticalac nije obavezan da objavi ponudu za preuzimanje u nekim slučajevima, kao naprimer, kad stekne akcije ciljnog društva nasleđivanjem, kad stekne akcije ciljnog društva deobom zajedničke imovine bračnih drugova, kad stekne akcije samo privremeno u obavljanju registrovane delatnosti, kad stekne akcije ciljnog društva kao stečajnog dužnika u stečajnom postupku, kad stekne akcije promenom pravne forme privrednog društva itd.

Ovaj zakon ne primenjuje se na trgovinu vlasničkim hartijama od vrednosti određenog izdavaoca kada se one prodaju putem javnog tendera, odnosno na organizovanom tržištu, i to: akcijama koje su prenete Akcijskom fondu u skladu sa zakonom, akcijama čiji je zakoniti imalac Republika Srbija, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i Republički fond za razvoj, određenim akcijama banaka i dr.

Objavljenu ponudu za preuzimanje ponuđač može povući u dva slučaja: ako bude objavljena konkurentska ponuda za preuzimanje po višoj ceni i u slučaju stečaja ciljnog društva.

Okončanje postupka preuzimanja. Akcionar prihvata ponudu tako što, do isteka roka važenja ponude, akcije koje su predmet ponude za preuzimanje deponuje kod Centralnog registra. U Centralnom registru akcije se deponuju preknjižavanjem sa računa akcionara ciljnog društva na poseban račun koji mora da otvori ponuđač za potrebe deponovanja akcija radi prihvata ponude za preuzimanje, sa kojeg se vraćaju na račun akcionara u slučaju povlačenja akcija iz depozita. Ako je akcionar deponovao akcije u skladu s uslovima iz ponude za preuzimanje, dejstvo prihvata ponude za preuzimanje i obaveza ponuđača da plati cenu za deponovane akcije nastaje istekom roka važenja ponude za preuzimanje. Ponuđač ne može da preuzme deponovane akcije, odnosno one ne mogu biti prenete na ponuđača pre isteka roka važenja ponude i dok ne budu plaćene, što utvrđuje Centralni registar. Nakon isteka roka važenja ponude za preuzimanje i nakon isteka roka za plaćanje, ponuđač je obavezan da objavi izveštaj o preuzimanju i da ga dostavi berzi, Komisiji za hartije od vrednosti i ciljnom društvu.

Kada ponuđač u postupku preuzimanja otkupi najmanje 95% akcija ciljnog društva, ima pravo da kupi i akcije akcionara koji nisu prihvatili prodaju akcija po toj ponudi (nesaglasni akcionar), a pod uslovima iz ponude za preuzimanje.

U postupku okončanja preuzimanja, težište je stavljeno na postupak Komisije za hartije od vrednosti i Centralnog registra hartija od vrednosti, koji su sa stanovišta ispravnosti i zakonitosti postupka odgovorni za verifikaciju preuzimanja.