Karakteristike Povelje – Osnov Ujedinjenih nacija predstavlja Povelja, višestrani ugovor višeg tipa koji hijerarhijski stoji iznad ostalih ugovora.

Ujedinjene nacije se svojim članovima obraćaju putem preporuka, a ako žele da stvore jaču vezu – zaključuju međunarodne ugovore. Osnovni metodi rada Organizacije su pregovori, sporazumi i dobrovoljna saradnja.

Ciljevi – Smisao i osnovni cilj Organizacije je stvaranje jednog univerzalnog sistema bezbednosti unutar zajednice suverenih država. Sama bezbednost predstavlja osnovni sadržaj povelje. Mir, koji Povelja ima u vidu, treba da bude ostvaren kroz sprečavanje akata agresije, kontinuirano rešavanje političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema.

Načela – Povelja u članu 2. sadrži načela na kojima treba da se realizuju napred izloženi ciljevi:

1) Načelo zabrane upotrebe sile;
2) Načelo mirnog rešavanja međunarodnih sporova;
3) Načelo savesnog ispunjavanja obaveza preuzetih u saglasnosti sa Poveljom;
4) Načelo zabrane intervencije u unutrašnje stvari država.

Povelja zabranjuje pretnju i upotrebu sile. Oružani napad na bilo koju državu predstavlja tešku povredu međunarodnog prava koja povlači međunarodnu odgovornost. Svaka prinudna akcija koja bi narode pod stranom dominacijom lišila prava na samoopredeljenje, predstavlja kršenje Povelje.

Organizaciona struktura Ujedinjenih Nacija

Povelja navodi da su glavni organi Ujedinjenih nacija:

1. GENERALNA SKUPŠTINA;
2. SAVET BEZBEDNOSTI;
3. EKONOMSKI I SOCIJALNI SAVET;
4. STARATELJSKI SAVET;
5. MEĐUNARODNI SUD PRAVDE;
6. SEKRETARIJAT.

Članstvo u Ujedinjenim Nacijama

Ujedinjene nacije su zamišljene kao univerzalna svetska organizacija, koja u svojim redovima treba da okupi sve države sveta – na početku 2007. godine 192 države. Povelja ne predviđa automatsko članstvo, samo na osnovu izjave volje jedne države, nego postavlja određene uslove i zahteva izvesne garantije od država koje žele da stupe u članstvo.

Kolektivna bezbednost i Ujedinjene Nacije

Ustanovljenje prvobitne Lige naroda, a potom Ujedinjenih nacija, počiva na tezi da je međunarodna bezbednost jedinstvena i nedeljiva jer svaki sukob između država, teritorija ili regija, kao i svako krizno žarište u svetu, potencijalna je pretnja svetskom miri i bezbednosti svih naroda. U cilju očuvanja bezbednosti i mira u svetu Ujedinjene nacije koriste mere političkog, pravnog, ekonomskog, pa i vojnog karaktera. Savet bezbednosti može davati preporuke, ali i narediti preduzimanje privremenih mera (obustava vatre, postavljanje demarkacione linije, stvaranje koridora i dr.) u cilju sprečavanja eskalacije određenog sukoba. On takođe, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, može preduzimati razne druge mere: suspenzija ili isključenje iz članstva u UN, nepriznavanje stanja stvorenog nelegalnom upotrebom sile, ekonomska blokada i prekid trgovačkih odnosa, prekid saobraćaja i dr. U vezi s tim, Savet bezbednosti ima ovlašćenje da, u skladu sa glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija, preduzme hitne vojne mere koje uključuju i upotrebu sile putem formiranja i upotrebe međunarodnih vojnih snaga.

Složene političke sporove između država članica razmatra Generalna skupština Ujedinjenih nacija, a države se povodom tih sporova mogu dobrovoljno podvrći i nadležnosti glavnog sudskog organa Ujedinjenih nacija – stalnom Međunarodnom sudu pravde koji je osnovan Poveljom Ujedinjenih nacija.

Lista međunarodnih ugovora Ujedinjenih nacija