UPRAVNI POSTUPCI

 

Korisni linkovi:

- ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU

 

POJAM.Upravni postupak je pravno regulisan način rada organa uprave pri rešavanju u upravnim stvarima. Čine ga pravna pravila o obaveznom postupanje državnih organa i organizacija kada u upravnim stvarima, neposrednom primenom materijalnih propisa, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima pojedinaca, pravnih lica ili drugih stranaka.

VRSTE. U materiji upravnog postupka razlikuju se opšti upravni postupak i posebni upravni postupci.

Opšti upravni postupak je regulisani način rada, odnosno rešavanja u upravnim stvarima, koji važi za sve organe uprave i sve oblasti upravnog rada i njega uređuju norme Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP). Tačnije, opšti upravni postupak obuhvata pravila postupanja prilikom rešavanja o pojedinačnim upravnim stvarima koja su zajednička za sve oblasti uprave, sa izuzetkom onih oblasti za koje su propisana posebna pravila postupka.

Posebni upravni postupci obuhvataju pravila postupka koja se odnose na pojedine, specifične upravne materije (porezi, carine, devizno poslovanje, komasacija, arondacija, unutrašnji poslovi itd.). Do potrebe za takvim postupcima dolazi zbog same prirode pojedinih upravnih stvari u datim oblastima. Svi posebni postupci unekoliko odstupaju od pravila opšteg upravnog postupka, ali oni nisu celoviti postupci već takođe okvirno primenjuju pravila ZUP-a .

Svi upravni postupci (opšti i posebni) uvek se uređuju zakonom. Odnos između opšteg i posebnih upravnih postupaka je takav da su posebni postupci primarni, a opšti postupak supsidijaran i primenjuje se na ona pitanja koja nisu uređenja pravilima posebnih postupaka. Uz to, svi posebni postupci moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima ZUP-a.

PRIMENA ZUP-a. ZUP je obavezan za dve kategorije subjekata: 1) organe uprave i druge državne organe, i 2) preduzeća i druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja.

Organi uprave i drugi državni organi dužni su da postupaju po ZUP-u kada u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise rešavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica ili drugih stranaka.

Javna preduzeća i druge organizacije dužni su da postupaju po ZUP-u kada u vršenju javnih ovlašćenja, u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise rešavaju o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica ili drugih stranaka.
Upravni postupak, u prvom i drugom stepenu, započinje, vodi se i okončava pred organima državne uprave. Sudska kontrola zakonitosti upravnog postupka moguća je u upravnom sporu koji se vodi pred nadležnim sudom.

REFERENCE UPRAVNOG POSTUPKA

1. NAZIV POSTUPKA: upravni postupak
2. PRAVNI IZVOR: Zakon o opštem upravnom postupku – "Službeni list SRJ", br.. 55/1996
3. ŠTA MU JE PREDMET: rešavanje o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka
4. KO GA MOŽE POKRENUTI: nadležni organ po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke
5. INICIJALNI AKT KOJIM SE POKREĆE: zahtev stranke ili bilo koja radnja koju izvrši organ radi vođenja postupka
6. PRILOZI UZ INICIJALNI AKT: stranka kad inicira postupak prilaže i relevantne dokaze u prilog svojih tvrdnji
7. U KOLIKO PRIMERAKA SE DOSTAVLJA: svim učesnicima + jedan primerak za nadležni organ
8. STRANKE U POSTUPKU: stranka je lice po čijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak; to može biti svako fizičko i pravno lice, državni organ, organizacija, pa čak i naselje i, grupa lica koji nemaju svojstvo pravnog lica ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa
9. DRUGI UČESNICI U POSTUPKU: zainteresovano lice, javni tužilac, javni pravobranilac i drugi državni organi
10. STVARNA NADLEŽNOST: državni organi određeni zakonom, od opštine do republike
11. MESNA NADLEŽNOST: po više kriterijuma: po mestu nalaženja nepokretnosti, prema sedištu državnog organa, preduzeća ili drugog pravnog lica, prema mestu obavljanja delatnosti, prema prebivalištu stranke i dr.
12. FUNKCIONALNA NADLEŽNOST: službeno lice ispred nadležnog organa preduzima radnje u postupku
13. VRSTE UPRAVNOG POSTUPKA: A. OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK, B. POSEBNI UPRAVNI POSTUPCI u pojedinim upravnim oblastima koji predviđaju, zbog specifične prirode tih upravnih stvari, neophodna odstupanja od opštih pravila (vojska, državna bezbednosti dr.)
14. FAZE U PRVOSTEPENOM POSTUPKU: a) pokretanje postupka (mogućnost skraćenog postupka, poseban ispitni postupak, prethodno pitanje), b) usmena rasprava, po inicijativi službenog lica ili po predlogu stranke, c) dokazivanje (putem isprava, svedoka, izjave stranke, veštaka, tumača i putem uviđaja), d) donošenje rešenja
15. ODLUKA KOJOM SE OKONČAVA: rešenje (potpuno, delimično, dopunsko i privremeno); zaključkom se odlučuje o pitanjima koji se tiču tekućeg postupka.
16. REDOVNI PRAVNI LEKOVI: žalba, u roku od 15 dana
17. VANREDNI PRAVNI LEKOVI: 1) predlog za ponavljanje postupka, 2) zahtev za zaštitu zakonitosti, 3) poništavanje i ukidanje rešenja po osnovu službenog nadzora, 4) ukidanje ili menjanje pravnosnažnog rešenja uz pristanak ili po zahtevu stranke, 5) vanredno ukidanje, 6) oglašavanje rešenja ništavim, 7) menjanje ili poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom
18. KAD NASTUPA PRAVNOSNAŽNOST ODLUKE: kad se odluka više ne može pobijati žalbom, tj.istekom roka za žalbu, ili odricanjem od žalbe, ili donošenjem odluke u poslednjem stepenu
19. KAD NASTUPA IZVRŠNOST ODLUKE: Prvostepeno rešenje postaje izvršno: 1.istekom roka za žalbu, ako žalba nije izjavljena, 2.dostavljanjem stranci, ako žalba nije dopuštena, 3. dostavljanjem stranci, ako žalba ne odlaže izvršenje, 4. dostavljanjem stranci rešenja kojim se žalba odbacuje ili odbija. Drugostepeno rešenje postaje izvršno kad se dostavi stranci. Po ZIP-u odluka u upravnom postupku postaje izvršna ako je postala konačna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze – čl.18/2 ZIP-a..
20. KO I KAKO SPROVODI IZVRŠENJE: Izvršenje radi ostvarivanja nenovčanih obaveza sprovodi , po pravilu, upravni organ koji je doneo prvostepenu odluku (administrativno izvršenje). Izvršenje radi namirenja novčanih obeveza sprovodi mesno nadležni opštinski sud primenom odredaba Zakona o izvršnom postupku (sudsko izvršenje)
21. NAPOMENE: ● organ koji vodi postupak po ZUP-u jeste organ uprave i drugi državni organ, kao i preduzeće (javno i dr) i druga organizacija (npr.AMS) kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja, ● u upravnom postupku pojavljuju se tri vrste zastupnika stranke; 1. zakonski zastupnik, 2. privremeni zastupnik, 3. zajednički predstavnik, odnosno zajednički punomoćnik i 4. punomoćnik, ● postoji institut povraćaja u pređašnje stanje, ● postupak se prekida dok ne bude od strane nadležnog suda ili drugog organa rešeno prethodno pitanje koje se odnosi na postojanje krivičnog dela, na postojanje braka, na utvrđivanje očinstva, ili kad je to zakonom određeno.

REFERENCE UPRAVNOG SPORA

1. NAZIV POSTUPKA: upravni spor
2. VRSTA POSTUPKA: sudski postupak
3. PRAVNI IZVOR: Zakon o upravnim sporovima – "Službeni list SRJ", br.46/1996, 48/1988
4. ŠTA MU JE PREDMET: odlučivanje o zakonitosti akata kojima državni organi i preduzeća ili druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja rešavaju o pravima ili obavezama fizičkih i pravnih lica; SPOREDNI ZAHTEVI: povraćaj oduzetih stvari i naknada štete
5. KO GA MOŽE POKRENUTI: fizičko lice ili pravno lice koje smatra da mu je nekim aktom povređeno neko njegovo pravo
6. INICIJALNI AKT KOJIM SE POKREĆE: tužba
7. PRILOZI UZ INICIJALNI AKT: uz tužbu se podnosi original ili prepis upravnog akta protiv koga se tužba podnosi
8. U KOLIKO PRIMERAKA SE DOSTAVLJA: svim učesnicima + jedan primerak za sud
9. STRANKE U POSTUPKU: tužilac (stranka iz upravnog postupka, javni tužilac, javni pravobranilac, kao i sindikalna organizacija u ime svoga člana), tuženi (donosilac upravnog akta tj. državni organ ili nedržavni subjekt koji vrši javna ovlašćenja a čiji se akt osporava)
10. DRUGI UČESNICI U POSTUPKU: zainteresovana lica kome bi poništaj upravnog akta bio na štetu, on ima interes da se akt ne poništi i zato je u istom položaju kao tuženi
11. STVARNA NADLEŽNOST: okružni sudovi, a o tužbama protiv konačnih upravnih akata republičkih organa – Vrhovni sud Srbije. Nadležnost u upravnim sporovima preuzima Upravni sud kada 1.januara 2007.godine započne sa radom.
12. MESNA NADLEŽNOST: prema sedištu tuženog
13. FUNKCIONALNA NADLEŽNOST: veće za upravne sporove sastavljeno od trojice sudija (ne učestvuju sudije porotnici)
14. VRSTE UPRAVNOG SPORA: A. SPOR OGRANIČENE JURISDIKCIJE – nadležnost suda ograničava se na utvrđivanje da je osporeni upravni akt nezakonit i poništavanje istog, B. SPOR PUNE JURISDIKCIJE – sud ne samo što poništava sporni upravni akt već i svojom presudom u potpunosti zamenjuje taj akt i meritorno rešava upravnu stvar
15. FAZE U PRVOSTEPENOM POSTUPKU: a) tužba, b) prethodni postupak – formalno preispitivanje tužbe i dostava iste na odgovor, c) usmena rasprava i utvrđivanje čionjenica, d) donošenje odluke: presude ili rešenja
16. ODLUKA KOJOM SE OKONČAVA: presuda, kojom se odlučuje o osnovnom predmetu spora i rešenje, kojim se tužba odbacuje ili postupak obustavlja
17. REDOVNI PRAVNI LEKOVI: upravni spor je, po pravilu, jednostepen i izuzetno je moguća žalba na rešenje prvostepenog suda, i to samo onda kad je posebnim zakonom dopuštena
18. VANREDNI PRAVNI LEKOVI: 1) zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, 2) zahtev za ponavljanje postupka, 3) zahtev za zaštitu zakonitosti
19. KAD NASTUPA PRAVNOSNAŽNOST ODLUKE: kad se odluka više ne može pobijati žalbom, tj.istekom roka za žalbu, ili odricanjem od žalbe, ili donošenjem odluke u poslednjem stepenu
20. KAD NASTUPA IZVRŠNOST ODLUKE: kad pravnosnažnu odluku dužnik ne izvrši u roku za dobrovoljno ispunjenje – nakon proteka tog roka (paricioni rok)
21. KO I KAKO SPROVODI IZVRŠENJE: izvršenje sprovodi mesno nadležni opštinski sud primenom odredaba Zakona o izvršnom postupku
22. NAPOMENE: ● u upravnim sprovima usmena rasprava nije pravilo, već zavisi od nahođenja suda, ● po pravilu postupak je jednostepen, ● izostanak stranaka sa usmene rasprave ne ometa sud da raspravi spor i bez prisustva stranaka