ZAKON
O PRAVOSUDNOM ISPITU
("Službeni
glasnik RS", br. 16/1997)
I. OPŠTE ODREDBE
1. Svrha pravosudnog ispita
Član 1.
Na pravosudnom ispitu proverava se stručna osposobljenost za
obavljanje funkcija i poslova za koje je zakonom ili drugim
propisom kao uslov predviđen taj ispit.
2. Uslovi za polaganje ispita
Član 2.
Pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na pravnom
fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo
dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu,
javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi ili
tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu
za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije
i lokalne samouprave ili četiri godine radnog iskustva na poslovima
pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.
Svakih šest meseci radnog iskustva na poslovima pravne struke
u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi
računa se kao devet meseci radnog iskustva na poslovima pravne
struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, odnosno kao jedna
godina radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću,
ustanovi ili drugoj organizaciji.
Svakih godinu dana radnog iskustva na poslovima pravne struke
u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave računa se kao šesnaest meseci
radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi
ili drugoj organizaciji.
3. Ispitni predmeti
Član 3.
Pravosudni ispit ima pismeni i usmeni deo.
Na pismenom delu ispita rešavaju se praktični zadaci iz krivičnog
i građanskog prava.
Na usmenom delu ispita polažu se:
1) Ustavno pravo i pravosudno organizaciono pravo,
2) Krivično pravo,
3) Građansko pravo,
4) Trgovinsko (privredno) pravo,
5) Međunarodno privatno pravo,
6) Upravno pravo,
7) Radno pravo.
Član 4.
Pravosudni ispit polaže se prema programu koji sadrži gradivo,
pravne izvore i pravnu književnost.
Program pravosudnog ispita propisuje ministar pravde.
4. Ispitni odbor
Član 5.
Pravosudni ispit polaže se pred Ispitnim odborom.
Ispitni odbor ima sedam članova, od kojih je jedan predsednik.
Ispitni odbor odlučuje većinom glasova, ako ovim zakonom nije
drukčije određeno.
Član 6.
Ministar pravde obrazuje Ispitni odbor iz redova istaknutih
pravnika s položenim pravosudnim ispitom.
Profesor pravnog fakulteta na pozitivnopravnom predmetu može
biti član Ispitnog odbora i ako nema položen pravosudni ispit.
Rešenjem o obrazovanju Ispitnog odbora određuju se i predmeti
koje njegovi članovi ispituju.
Član 7.
Ministar pravde može obrazovati više ispitnih odbora.
Ministar pravde može sazvati članove svih ispitnih odbora radi
razmatranja pitanja od značaja za ostvarivanje svrhe pravosudnog
ispita.
Član 8.
Raspored rada Ispitnog odbora određuje ministar pravde.
Administrativne poslove za Ispitni odbor obavlja Ministarstvo
pravde.
II. POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
1. Zahtev za polaganje ispita
Član 9.
Zahtev za polaganje pravosudnog ispita podnosi se Ministarstvu
pravde.
Uz zahtev kandidat prilaže dokaze da je ispunio uslove za polaganje
ispita.
Član 10.
Zahtevom za polaganje pravosudnog ispita mora se prijaviti polaganje
pismenog dela ispita i najmanje četiri predmeta iz usmenog dela
ispita.
Član 11.
Ministar pravde rešenjem odlučuje o zahtevu za polaganje pravosudnog
ispita.
Rešenje se dostavlja kandidatu, a ako je polaganje odobreno
- i predsedniku Ispitnog odbora.
2. Pismeni deo ispita
Član 12.
Pravosudni ispit počinje izradom pismenog rada.
Zadatke postavlja i rad ocenjuje član Ispitnog odbora koji ispituje
predmet iz koga se izrađuje pismeni rad.
Vreme za izradu pismenog rada određuje Ispitni odbor.
Član 13.
Pismeni rad kandidata ocenjuje se sa "odlično", "dobro"
i "ne zadovoljava".
Kandidat ne može usmeno polagati predmet iz koga je njegov pismeni
rad ocenjen sa "ne zadovoljava".
Član 14.
Pismene radove koji su ocenjeni sa "odlično" i "dobro"
pregleda filolog.
Filolog ocenjuje pravilnost izražavanja, jasnoću izraza i jezičku
kulturu kandidata sa "odlično" i "dobro".
Filologa određuje ministar pravde.
3. Usmeni deo ispita
Član 15.
Usmeni deo pravosudnog ispita polaže se javno, istovremeno pred
svim članovima Ispitnog odbora.
Ispitni predmet ispituje član Ispitnog odbora koji je za taj
predmet određen za ispitivača.
Član 16.
Uspeh kandidata na usmenom delu ispita ocenjuje se iz svakog
predmeta posebno, sa "odlično", "dobro"
i "ne zadovoljava".
Pri ocenjivanju uspeha kandidata vrednuju se poznavanje pozitivnih
propisa i sudske prakse, razumevanje suštine pravnih ustanova,
pravilno pravničko rasuđivanje i način izlaganja.
4. Naknadno polaganje
Član 17.
Kandidat čiji je uspeh iz najmanje četiri ispitna predmeta ocenjen
sa "odlično" ili "dobro" ima pravo da preostale
predmete naknadno polaže.
Naknadno polaganje može uslediti najranije dva a najdocnije
šest meseci od završetka prethodnog polaganja.
Ako poslednji dan za naknadno polaganje pada na dan kada se
pravosudni ispit ne održava, polaže se prvog narednog dana kada
se ispit održava.
5. Opšti uspeh na pravosudnom ispitu
Član 18.
Pošto oceni uspeh kandidata na usmenom delu ispita iz svakog
predmeta posebno, Ispitni odbor utvrđuje opšti uspeh kandidata
na pravosudnom ispitu.
Opšti uspeh kandidata na pravosudnom ispitu utvrđuje se sa "položio
sa odlikom", "položio vrlo dobro", "položio"
i "nije položio".
Član 19.
Samo kandidatu čiji je uspeh i na pismenom i na usmenom delu
ispita iz svakog predmeta ocenjen sa "odlično" i čiji
je rad filolog ocenio sa "odlično" opšti uspeh na
pravosudnom ispitu utvrđuje se ocenom "položio sa odlikom".
6. Odlaganje započetog ispita
Član 20.
Na molbu kandidata, predsednik Ispitnog odbora može započeti
ispit odložiti do tri meseca, ako je kandidat zbog bolesti ili
drugih opravdanih razloga sprečen da nastavi polaganje ispita.
Molbi za odlaganje započetog ispita prilažu se dokazi koji molbu
opravdavaju.
Član 21.
Vreme za koje je ispit odložen počinje da teče od dana donošenja
rešenja o odlaganju.
U nastavku odloženog ispita polažu se predmeti koji do odlaganja
nisu polagani.
7. Kada ispit nije položen
Član 22.
Pravosudni ispit nije položio kandidat koji je u prvom polaganju
ocenjen sa "ne zadovoljava" iz najmanje četiri ispitna
predmeta, kao i kandidat koji prilikom naknadnog polaganja iz
najmanje jednog ispitnog predmeta bude ocenjen sa "ne zadovoljava".
Pravosudni ispit nije položio ni kandidat koji izričito ili
prećutno odustane od polaganja već započetog ispita (ne preda
pismeni zadatak, ne pristupi ispitu u vreme početka naknadnog
polaganja i slično).
Kandidat nije položio pravosudni ispit ni ako ne pristupi polaganju
u roku za koji je ispit odložen.
8. Kada se smatra da ispit nije ni polagan
Član 23.
Kad kandidat ne pristupi polaganju pravosudnog ispita u vreme
određeno za polaganje ispita ili pre početka pismenog dela ispita
izjavi da od ispita odustaje, smatra se da nije ni polagao pravosudni
ispit.
9. Zaštita prava kandidata
Član 24.
Kandidat koji smatra da njegov opšti uspeh ili uspeh iz nekog
predmeta nije pravilno ocenjen ima pravo da u roku od dvadeset
i četiri časa posle saopštenog uspeha pismeno prigovori Ispitnom
odboru.
Ispitni odbor je dužan da o prigovoru odluči u roku od tri dana
od prijema prigovora.
Član 25.
Ako usvoji prigovor Ispitni odbor može ponoviti ispit iz jednog
ili više predmeta ili preinačiti ranije već datu ocenu ili utvrđeni
opšti uspeh.
III. PONOVNO POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Član 26.
Kandidat koji je pravosudni ispit polagao i nije položio može
ispit ponovo polagati kad istekne šest meseci od završetka prethodnog
polaganja.
Kandidat koji pravosudni ispit nije položio zbog toga što nije
pristupio polaganju odloženog ispita, može ga ponovo polagati
posle šest meseci od isteka vremena za koje je ispit odložen.
Kandidat koji ni drugi ni svaki sledeći put ne položi pravosudni
ispit može ga ponovo polagati kad isteknu dve godine od završetka
prethodnog ispita.
IV. UVERENJE O PRAVOSUDNOM ISPITU I OSTALA
PITANJA
Član 27.
O položenom pravosudnom ispitu izdaje se uverenje.
Uverenje izdaje i njegovu sadržinu propisuje ministar pravde.
Član 28.
Ministar pravde bliže propisuje način polaganja pravosudnog
ispita, troškove polaganja ispita, naknadu za rad članova Ispitnog
odbora i filologa i uređuje ostala pitanja u vezi sa pravosudnim
ispitom.
V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 29.
S pravosudnim ispitom, u smislu ovog zakona, izjednačava se
pravosudni ispit položen po propisima koji su važili do početka
primene ovog zakona, odnosno sudijski i advokatski ispit koji
su zakonom izjednačeni sa pravosudnim ispitom.
Član 30.
Kandidat koji je polaganje pravosudnog ispita započeo po propisima
koji su važili pre početka primene ovog zakona ima pravo da
polaganje započetog pravosudnog ispita dovrši prema propisima
koji su važili u vreme kada je polaganje započeo i posle početka
primene ovog zakona.
Član 31.
Ministar pravde propisaće program za polaganje pravosudnog ispita
do 1. oktobra 1997. godine.
Član 32.
Zakon o pravosudnom ispitu ("Službeni glasnik Republike
Srbije", broj 67/93) prestaje da važi početkom primene
ovog zakona.
Član 33.
Ovaj zakon primenjuje se od 1. januara 1998. godine. |
