ZASTUPNICI I PUNOMOĆNICI

 

Korisni linkovi:

- ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU (2006)

 

Stranka (tužilac, tuženi, okrivljeni, predlagač) u sudskim i upravnim postupcima može sama preduzimati procesne radnje, a može u tu svrhu imenovati i drugo lice – u krivičnom postupku to je branilac, a u drugim postupcima – punomoćnik. U nekim slučajevima, stranka može imati i zastupnika koji ne zavisi od njene volje: obavezni branilac okrivljenog koga postavlja sud, zakonski zastupnik maloletnog lica koga ovlašćuje sam zakon i dr.

BRANILAC OKRIVLJENOG
(Zakonik o krivičnom postupku, 2006)

KO MOŽE BITI BRANILAC

Branilac okrivljenog u krivičnom postupku po pravilu može biti samo advokat. Njega može zameniti advokatski pripravnik, ako se postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju do pet godina. Pred Vrhovnim sudom Srbije branilac može biti samo advokat.

KO NE MOŽE BITI BRANILAC

a) Branilac ne može biti saokrivljeni, oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca, ni njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena, b) Branilac ne može biti ni lice koje je pozvano kao svedok, osim ako je po ovom zakoniku oslobođeno dužnosti svedočenja i izjavilo je da neće svedočiti i c) Branilac ne može biti ni lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili javni tužilac ili je preduzimalo radnje u prethodnoj istrazi.

KO MOŽE ANGAŽOVATI BRANIOCA

Sam okrivljeni. Branioca okrivljenom mogu uzeti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, lice sa kojim okrivljeni živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj.

KOLIKO BRANILACA MOŽE IMATI JEDAN OKRIVLJENI

Više okrivljenih mogu imati zajedničkog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane i ako je organ koji vodi postupak ocenio da ne postoji mogućnost da se između više okrivljenih pojavi sukob interesa. Jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše tri branioca, a u izuzetnim slučajevima i po dopuštenju suda, najviše pet branilaca. Smatra se da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca.

KAD SE POSTAVLJA OBAVEZNI BRANILAC

a) ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani, b) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina ili teža kazna, c) ako je okrivljenom određen pritvor, d) ako se okrivljenom sudi u odsustvu. Ako okrivljeni u navedenim slučajevima obavezne odbrane ne uzme sam branioca, predsednik suda će mu postaviti branioca po službenoj dužnosti, iz reda lokalnih advokata.

KO JE SIROMAŠKI BRANILAC

Kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, a postupak se vodi za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko tri godine, a u ostalim slučajevima ako je to opravdano interesima pravičnosti, na zahtev okrivljenog koji prema svom imovnom stanju ne može snositi troškove odbrane, sud će mu postaviti branioca o trošku države.

ŠTA PREDUZIMA BRANILAC

a) razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokazi, b) pismeno i usmeno opšti sa okrivljenim koji je pritvoren, c) prisustvuje saslušanju okrivljenog, d) prisustvuje izvođenju pojedinih istražnih radnji, e) prikuplja dokaze za odbranu okrivljenog i predlaže sudu njihovo izvođenje, f) učestvuje na glavnom pretresu,
naročito u dokaznom postupku i završnoj reči. g) u korist optuženog ulaže pravne lekove

ZASTUPANJE U GRAĐANSKIM STVARIMA

ZAKONSKI ZASTUPNIK

Zastupanje stranke uređeno je u Zakonu o parničnom postupku tako da stranka koja nema parničnu sposobnsot biva zastupana od njenog zakonskog zastupnika – tako, maloletno dete po zakonu zastupa njegov roditelj. Zakonski zastupnik određuje se zakonom ili aktom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona. Za pravna lica, imena lica ovlašćenih za zastupanje i granice njihovih ovlašćenja upisuju se u sudski registar. Zakonski zastupnik zastupa stranku u parnici i u njeno ime istupa; u njeno ime preuzima parnične radnje i u njeno ime prima na znanje radnju suda i protivne strane.

PRIVREMENI ZASTUPNIK

Zakon o parničnom postupku predviđa da sud tuženom rešenjem postavlja privremenog zastupnika, naročito u sledećim slučajevima: a) ako tuženi nije parnično sposoban, a nema zakonskog zastupnika, b) ako postoje suprotni interesi tuženog i njegovog zakonskog zastupnika, c) ako je boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika, d) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika, e) ako se tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvršiti.

PUNOMOĆNIK

Punomoćnik je zastupnik stranke koji parnicu vodi po njenom ovlašćenju. Funkciju punomoćnika može vršiti svako poslovno sposobno lice, osim nadripisara. Izuzetno, u parnicama o imovinskopravnim zahtevima u kojima vrednost predmeta spora prelazi zakonom određeni iznos, punomoćnici pravnih lica mogu biti samo lica koja imaju položen pravosudni ispit. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Obim punomoćja određuje stranka. Ona može punomoćnika ovlastiti na sve radnje (tzv. punomoćje za vođenje parnice) ili samo na neke. Ovlašćenje može biti dato i za jedan stadijum postupka ili za jedno ročište, pa čak i za jednu procesnu radnju. Punomoćje za vođenje parnice ovlašćuje na sve radnje, ali ako punomoćnik nije advokat, za najznačajnije radnje potrebno mu je izrično ovlašćenje. Radnje punomoćnika, kao i one koje su preuzeli sud i protivna stranka, imaju isto dejstvo kao i da ih je preuzela zastupana stranka, odnosno kao da su preduzete prema njoj. Stranka može na raspravi opozvati svaku radnju punomoćnika. Postojanje urednog punomoćja je procesna pretpostavka koju sud uzima u obzir po službenoj dužnosti u svakom stadijumu postupka.

Punomoćnik može biti svako poslovno sposobno lice, bez obzira na njegove intelektualne sposobnosti, stepen obrazovanja, kulturu itd, ali lica koja imaju pravo da angažuju u zastupanju punomoćnika, najčešće uzimaju stručno lice – advokata.

Punomoćnik je dužan da pri prvoj radnji u postupku podnese punomoćje. Ako posumnja u istinitost pismenog punomoćja koje nije overeno od nadležnog organa, sud će obavezno rešenjem odrediti da se podnese overeno punomoćje. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Punomoćje prestaje okončanjem parnice, opozivanjem od strane stranke, otkazom od strane punomoćnika, prestankom postojanja stranke koja je pravno lice i smrću punomoćnika. Punomoćje za pojedine radnje prestaju i smrću stranke.

Opozivanje punomoćja je jednostrana izjava stranke koja je izdala punomoćje (vlastodavca) kojom oduzima ovlašćenje punomoćniku da je dalje zastupa u parnici. Kao i druge parnične radnje, opoziv se mora saopštiti sudu pred kojim se postupak vodi i to pismeno – podneskom ili usmeno na zapisnik kod tog suda. Opoziv punomoćja proizvodi pravne posledice prema protivnoj stranci od onog momenta kada joj bude saopšteno od suda kome je učinjeno. Sve radnje koje su do tog trenutka preduzete od protivne strane, punovažne su.

Otkaz punomoćja je jednostrana izjava punomoćnika kojom izaziva prestanak svog ovlašćenja za zastupanje lica od koga je punomoćje dobio. Da bi otkaz bio punovažan mora se saopštiti sudu podneskom ili usmeno na zapisnik..

VRSTE PUNOMOĆNIKA

a. Lažni punomoćnik (falsus procurator). Ovaj punomoćnik je lice koje je vršilo ili vrši zastupanje u postupku, odnosno punomoćnik kome je u toku postupka prestalo da važi punomoćje a nastavilo je sa zastupanjem, kao i lice koje ima punomoćje za zastupanje ali je ono falsifikovano ili je iz nekog drugog razloga nepunovažno, tj. takvo lice koje u suštini nema punomoćje za zastupanje. Ako sud u toku postupka utvrdi da se radi o licu bez punomoćja, a stranka preduzete radnje od takvog lica naknadno ne odobri, rešenjem suda ukinuće se sve preduzete radnje od takvog lica. Dok se rešenjem ne ponište preduzete radnje, one su pravno punovažne.

b. Punomoćnik i zastupnik za primanje pismena. Ovaj punomoćnik je lice, čija je funkcija ograničena na primanje pismena. Takvog punomoćnika treba, na poziv suda, da postavi stranka ili njen zakonski zastupnik, koji se nalazi u inostranstvu, a nema punomoćnika u Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave punomoćnika za primanje pismena, to će učiniti sud, koji će ih o tome obavestiti. Dostavljanje poziva odnosno podnesaka punomoćniku za primanje pismena, smatra se da je dostavljanje uredno izvršeno prema stranci za koju prijem pismena obavlja.

c. Nadripisar. Nadripisar je fizičko lice koje se neovlašćeno bavi pružanjem pravne pomoći u vidu zanimanja i za nagradu. Ovakvo pružanje pravne pomoći predstavlja i krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ali nije nužno da je takvo lice i krivično osuđeno da bi bilo nadripisar. Sud je ovlašćen da i na drugi pogodan način ustanovi da se radi o jednom licu koje se bavi nadripisarstvom. Čim sud u toku postupka utvrdi da se radi o nadripisaru, dužan je da mu odmah uskrati dalje zastupanje i o tome obavesti stranku. Protiv rešenja o uskraćivanju zastupanja dozvoljena je nesuspenzivna žalba. Radnje koje je nadripisar preduzeo do uskraćivanja daljeg zastupanja punovažne su ako ih stranka naknadno odobri. U protivnom sud će ih rešenjem ukinuti. Nadripisar je jedino potpuno poslovno sposobno lice kome je, bez obzira na njegove sposobnosti, zakonom zabranjeno da bude punomoćnik u bilo kom postupku.